У језгру Вртлога ужасне космичке грмљавине  открићеш најдубљу тишину.

Пред налетима чудесне ваздушне и водене силе, када све витла и руши се унаоколо, зарони што дубље у само језгро Вртлога, и ту ћеш открити праискони мир.

Силни олујни ветри крше и чупају храст, али јасика плеше на струјама ветра и остаје нетакнута.

Храст је стајао на рубежи Вртлога, а јасика је заронила у само језгро Вртлога!

Када наиђе велики животни проблем, не опири се проблему, већ се научи да плешеш у ритму проблема!

Бог Који Плеше јесте Бог Који Одржава Светове.

Човек који плеше јесте Човек који живи без страха и брига.

Живети без страха и брига, значи имати и Вере и Поверења у Створитеља!

Бриге и страхови јесу последица удаљавања од Бога.

Ми само умишљамо да смо са Богом и у Богу, али нас наши страхови и бриге откривају.

Колико страхова и брига у нама, толика је и наша удаљеност од Бога.

Све што видимо и све што не видимо, у свим световима, то је Божје Дејство, Божја Енергија.

Све силе знане и незнане, природне и неприродне, јесу Божје Дејство, Божја Енергија.

Створи пријатељство и са силама и са енергијама!

Буди пријатељ свему што је од Створитеља –

а од створитеља је Све!

Ничему и никоме не буди непријатељ; свему и свима буди пријатељ!

Ако си свима и свему пријатељ, онда ћеш и имати помоћ од свих и од свега!

Све жели нечему да те научи; све на разне начине покушава да буде пријатељ с тобом.

Страхови и бриге нас завађају са свим и свачим!

Страхови и бриге долазе из Ума.

Ум производи и ствара све оно што је противно Бићу нашем, Суштаству нашем, Присуству нашем.

Изиђи из Ума, и свет ћеш гледати очима Живога Бога!

Изиђи из Ума, и видећеш, свуда и у свему, Лице Живога Бога!

Изиђи из Ума, и Бог ће уместо тебе радити за тебе!

Ти нећеш ништа чинити, а све ће за тебе бити чињено онако како би ти само пожелети могао!

 

Деветнаесто мудрованије из Тијаније

 

*

 

Тијање је Богомданo тихујуће место, Богомдана лепота! Тијање је, уствари, природна дејствена (енергетска) лепота над лепотама, и сила над силама! Мени, који сам ту рођен, никада то није било спорно, јер сам тијањска природна дејства јасно видео и јасно осећао од најранијег детињства. У мојој породици урођена повишена перцепција је нормална појава. Моја баба по оцу била је познати народни исцелитељ. У нашу кућу свакодневно су долазили људи и жене и тражили помоћ. Баба је лечила уганућа, преломе, порађала жене, правила мелеме, саљевала олово, гасила угљевље. У то време лекари су били далеко, у већим местима, и овај вид лечења је давао добре резултате. Још има живих сведока којима је излечена рука, нога, леђа, жутица, а има и деце, сада одраслих и старијих људи, којима је моја баба помогла да дођу на овај свет. Баба је могла да види ауре око људи и ауре неких места у Тијању, за које је говорила да су здрава и да дају снагу људима, ако би се ту одмарали.

 

* *

 

И ја сам наследио повишени осећај за људе и људска испољавања, природу, природна зрачења и друге појаве. Када сам био мали дечко, пре него што сам пошао у школу, сећам се, стално сам запиткивао родитеље и рођаке, одакле долази светлоплава блистава, скоро невидљива, светлост која се разливала у нашој ливади, коју зовемо Чаир, и која је лебдела по целом тијањском пољу. Мајка је говорила да је то цвеће – каћуни. Ја сам, наравно, видео расветале каћуне с пролећа или у јесен, нарочито када је њихова година, али моје питање се односило, сада то јасно знам, на дејствена зрачења места која други нису видели. Када се нешто не види људи сматрају да и не постоји. До појаве микроскопа није се знало, није се видело, да постоје многа ситна бића која су невидљива голом оку, али видљива на појачању. Тако је и са зрачењима – не постоје за оне који их не виде или не осећају, али постоје за осетљиве инструменте којима се може мерити, или за осељиве људе који могу да виде и осете.

 

* * *

 

 Нажалост, у овом свету многе важне одлуке доносе духовни слепци који су чврсто усидрени у материју,  додатно ослепљени личним интересима. А лични интереси желе у Тијању, јединственом дејственом месту, природној ваздушној бањи, обилатој по благотворном зрачењу, које спречава или исцељује многе болести, и доноси мир и окрепљење старим, слабим и депресивним особама, изруче прљаву технологију која ће да уништи ово место и ближу и ширу околину. Лични интереси су силни, безобзирни,  лажљиви, слаткоречиви, обећавајући, умеју да заплаше, потплате, преваре. За њих и њихове налогодавце из сенке ништа није свето, важан је долар, динар или фунта.

 

* * * *

 

Која би земља, која држи до себе, до својих грађана, дала природно здравилиште за термоелектрану која гуши и убија, која? Можда Енглези, Немци, Амери, Французи, Холанђани? Нико то неби урадио! Прљаву индустрију селе са својих простора што даље, што даље. Који би председник општине коме су важни бирачи, становници, деца, дао бланко пристанак за прљавушу која негативно зрачи, гуши, разбољева, убија?

 

* * * * *

 

Како ја видим, како осећам, и како знам Тијање?

Као што рекох, још као дете виђао сам дејствено (енергетско) поље које се ширило изнад тла и које је било различитог интезитета, зависно од локалитета. Тада нисам знао шта је то, а то нису знали ни моји родитељи или комшије. Штавише, они то поље нису очима ни видели! Због мојих виђења имао сам и неприлика, смејали су ми се, или, у најбољем или најблажем просућивању, говорили су да маштам. Понеко би ме пипао по челу да види имам ли температуру и да ли бунцам. Посебно драматично било је реаговањеје родбине и комшија када сам говорио да видим струју фине енергије која иде из правца планине Овчар преко моје куће према југу ка Грчкој. Други крак слабијег интезитета видео сам да долази са северозапада и иде мало јужно од Чачка. Те две струје се укрштају изнад моје куће, тачније изнад степеништа испред куће. На пројекцији места где се укрштају те струје волео сам да седим у младости, или да медитирам дуго у ноћ. Нема потребе да даље описујем догађаје из детињства, нити да описујем виђења, поруке…

 

* * * * * *

 

Данас, са толико радног искуства као инжењер – технолог у привреди, са специјализацијом  за унутрашњу и спољну трговину и маркетинг, добијеном током школовања на магистралним студијама на Економском факултету и са искуством у раду на информисању и маркетингу и радом на руководећим местима, затим као дипломирани хомеопата, учитељ многих духовних и исцељујућих вештина, а и као рођени тијањац, осећам се позваним и стручним да дам негативно мишљење о идеји да се у Тијању или ближој околини гради термоелектрана, и да се жртвује овај јединствени природни и здравствени локалитет.,Ово место треба да буде оно шо  уистини јесте – здравилиште, место за туризам, место где би се одржавале радионице за децу без родитеља, како је то једном са великим успехом урађено, затим место за старе и изнемогле, за опоравак. Тијање  треба да буде Дом за духовни, милосрдни и еколошки рад.

 

05. 03. 2014.

Владан Пантелић

Лирски записи

 

01

Колико љубимо, толико смо и живи.

Не колико смо љубљени, већ, управо, колико љубимо!

Ми смо у свему томе битни.

Битна је наша љубав.

Када ми љубимо све, онда и све љуби нас.

То је Закон.

 

02

Себичнот се најчешће пројављује кроз одсуство љубави.

Себични и саможиви увек су лишени љубави.

Колико љубави имамо, толико смо и проширени на живот.

Наш живот почива на љубави.

Наш живот јесте условљен количином љубави према ближњима, према свему.

Без љубави ми смо, заиста, мртви.

 

03

Пут ка Светлости води кроз љубав, али кроз љубав испољену у стваралаштву.

Предуслов љубави јесте стваралаштво.

Тамо где нема стваралаштва, нема ни љубави; а где нема љубави, ту нема ни живота.

Онај ко не уме да ствара, не уме ни да љуби.

Зато што нема љубави без дела љубави!

И то је Закон.

 

04

Понављам, важно је да ми љубимо, па ћемо и бити љубљени.

 

 

Лирски записи

 

01

Ујединило се свеколико зло овога света, и кренуло у рат против Русије.

Од свих слободарских земаља у свету, још једино Русија може да се одупре синовима таме и њиховим пакленим војскама, којих је данас више него икада раније у многовековној повесници човечанства.

На челу свих дивљих крволочних хорди налази се – а ко би други! – англорептилија.

Где год је хаос, лудило, пометња, рат и проливање крви ту ћете, по правилу, увек открити вешто и лукаво скривен крвави потпис англорептилије.

 Та Седмоглава Неман смера да покори сва племена, све народе, све родове и све расе, да сурово влада народима, племенима, родовима и расама, и да им, лукаво и лагано, исисава крв и животне сокове све док од њих не остане само љуштура и грозота пустоши.

 

02

Овога пута, Русија мора да победи, али заувек!

Мора да стуче свих седам глава Седмоглавој Змији, јер, ако макар и једну остави, поново ће се обновити и подићи Неман.

Нека су нам, у овоме светом рату, у помоћи сва духовна и божанска бића из свију виших светова!

Без њихове помоћи, без помоћи Галактичких ВедСрба и ВедРуса, тешко да ћемо моћи да се одупремо Седмоглавој Немани.

 

03

Има нешто суштаствено што морамо да разјаснимо.

Ово није само поход на Русију, како многи спавачи мисле, ово је поход на све слободарске земље, на све слободарске народе и родове.

И, ако хоћете, ово је поход на Србију!

Нестане ли – далеко било! – Русија, свршено је са нама, свршено је са свим слободарским народима и родовима.

Тада ће на Земљи наступити метафизичко ледено доба.

Метафизичко ледено доба које је страшније и грозније од сваког физичког леденог доба.

 

04

Ко данас не види Русију као Светионик васцелог слободарског човечанства, тај неће сутра видети ни крвнике кад буду дошли пред врата његовог дома.

Лирски записи

01

Већ сам вам писао о томе, како сам открио и осетио лепоту, племенитост и божанску узвишеност Србске Душе.

Сада поново, по ко зна који пут, пишем о томе, из неких, само мојему унутањем бићу, разумљивих разлога.

 

02

Одмах да разјаснимо.

Када пишем о Србима, ја, заиста, пишем о расним Србима.

Не пишем о онима који сем србских имена немају у себи ничега србског; о онима који се скривају иза србских имена како би што више наружили и понизили расне Србе; о онима који су по задатку највећих србских мрзитеља ко зна одакле и како убачени међу Србе, већ пишем о оним расним Србима који чине и предастављају Србску Галактичку Вертикалу.

 

03

Србин се препознаје по очима, по погледу, по боји гласа, по говору, по размишљању, по осећању, по животној поетици, по погледу на свет.

У очима Србина нема сенке, нема беса, нема мржње, нема пакости, нема нечега скривеног, или нечега што покушава да скрије, нема подмуклости, потуљености и лукавости.

Само један кратак поглед мени је довољан да у трену препознам Србина, да разлучим расног Србина од онога који ми глуми Србина.

 

04

Србин се препознаје и по мислима, по ствараалачкој машти, као и по осећањима.

Душа расног Србина, као и расне Србкиње, има пријатан мирис.

То је миомир праисконе чедне душе.

Да, заиста, душа има мирис!

То нећете наћи у западним књигама и наукама, јер они до тог познања нису дошли, нити ће икада доћи.

Свака душа има мирис, и свака душа мирише својим миомиром.

Мирис душе је последица мисли, осећања, речи и дела.

 

05

Боја гласа, нагласак, изговор и говор, такође, открива расног Србина.

Онај ко има истанчана унутарња чула за језик, за дикцију, за мелодију, за музику и ритам речи, моћи ће у трену да разлучи расног Србина међу стотинама оних који глуме Србина.

 

06

Надаље, стас и лик открива расног Србина.

Вертикала лица и стаса, као и дужина врата, јесте својствена свим расним Србима и Србкињама.

А то казује, да је већ у светлосном запису Србског Бића дана и сразмера лица, врата и стаса.

Србин увек следи Галактичку Вертикалу, како у мислима и осећањима, тако и у лику и стасу.

 

07

Смиренност и дубок унутарњи мир јесте такође одлика расног Србина.

Када сам у друштву расног Србина и Србкиње, увек око себе, преко својих унутањих чула, осећам (заиста, у простору и времену осећам), како дубоко смирење тако и дубоку унутарњу тишину.

 

08

Одсуство страха и брига јесте још једна од најскривенијих и најтеже уочљивих одлика расних Срба.

Отуда дубоко смирење и дубока унутарња тишина у друштву расних Срба.

Србин је лишен страха и брига зато што је повезан са Галактичким Језгром, са Извором Живота.

Будући да је повезан преко унутарњег бића са Галактичким Језгром, он зна, он је свестан у свакоме трену, да је бесмртан и вечан, а, ако је већ свестан да је бесмртан и вечан, онда је и лишен страха и брига.

 

09

Сваки расни Србин и свака расна Србкиња увек ће притећи у помоћ сваком расном Србину и свакој расној Србкињи.

У то сам се уверио на стотине, на тисуће пута и, то је Закон!

Такође сам се уверио у то, да ће расни Србин за расног Србина и живот свој заложити.

И то је Закон!

Али, морамо развијати и школовати своју унутарњу видовитост, да бисмо могли, у свакоме трену, да међу стотинама и тисућама лажних и глумећих Срба, препознамо расног Србина.

Лирски записи

 

01

Данас ме један племенит човек упита, зашто сам Србин, и ја му овако одговорих.

Србин сам, зато што сам још пре рођења пожелео да будем Србин.

Пре него што ће се моја душа, кроз оца и мајку, низвести у овај свет, видео сам свеколику патњу Србства кроз све векове и светове.

Моја је душа пожелела да се у свет појавим у Народу који највише страда и пати на Правди Бога, у Племену које је мимо сва племена и мимо све родове.

Још тада сам, боравећи у звезданим пространствима, знао, да моја душа ни у једном другом народу, ни у једном другом племену, неће моћи тако брзо да се искупи за сва недела своја из минулих животних токова.

Моја је душа тражила и молила, да се оваплоти у Србству, да би кроз Биће Србства прочистила и искупила саму себе за сва недела своја, за све пропусте, заблуде и грешке своје из минулих живота својих.

 

02

Србин сам, зато што је часно бити Србин.

Часно је бити Србин у свету који презире, мрзи и прогони Србе.

Бити Србин, то значи, бити усамљен.

Усамљен у свету србомрзаца и србомрзитеља.

Бити један једини наспрам руље и светине.

Бити један једини на бојноме пољу наспрам дивљих хорди.

Бити један једини који сме да каже ДА, када сви други урлају НЕ; и, опет, да каже НЕ, када светина урла ДА.

 

03

Србин сам, зато што ниједан народ на целоме свету, нема такву душу какву Срби имаду!

По части, достојанству, племенитости, храбрости, узвишености и господству ниједан народ не може да се са Србима пореди.

Ни по стваралачком духу нико се са Србима поредити не може.

Срби су рођени ствараоци, рођени градитељи и рођени посвећеници уметничке лепоте и дивоте.

 

04

Србин сам, зато што су ме Срби сачували од зла овога света.

Већ сам писао о томе, да сам још у раној младости, од југо-комуниста и ватиканаца, био обележен као државни непријатељ.

За мене, као државног непријатеља, нигде у поробљеној Србији није било посла.

Мене су Срби и Србкиње сачували и спасили.

Они су све време, све минуле године, помагали и мене и моју породицу.

Они су објављивали моје књиге, они су школовали моју децу, они ми и дан-дањи припомажу да живим и стварам.

Без тих племенитих, узвишених и господствених Срба и Србкиња, кажем вам, ви и не бисте знали за мене, не бисте знали да уопште постојим.

 

05

Србин сам, зато што Срби и Србкиње бдију нада мном.

Да не бдију нада мном, и да нису бдели нада мном све ове минуле године, ја бих био најзалуднији човек на овоме свету.

Никада се у мојему унутарњем бићу не би узвинуо и размахнуо овакав песник, да Срби и Србкиње, племените, узвишене, дивотне и божанске душе, не бдију нада мном.

 

06

Србин сам, зато што међу Србима, зато што у Бићу Србства, има оних божанских душа које се ни у једном народу пронаћи не могу.

Такве душе (можда их има три, пет или седам посто!) превазилазе и надилазе све ине душе.

Такве душе јесу Језгро Србства, јесу Душа Србства, јесу Суштаство Србства, јесу Божанство Србства.

 

07

Србин сам, зато што су ме од детета до дана дањег чували и спасавали племенити и дивотни људи, а сви они (то није случајно!) бејаху и јесу – Срби и Србкиње!

На својим животним путима и стазама сретао сам многе људе, из различитих племена и народа, али сам само међу Србима открио и упознао узвишене и божанске душе.

Свуда има добрих људи.

Заиста, добрих људи има у свих племена, родова и народа.

Али, само у Срба има дивотних и божанских душа.

Има оних душа које превазилазе и надилазе сва добра и све добре људе овога света.

 

08

Србин сам, зато што знам да кроз Биће Стваралачког  Србства води мој Пут ка Првобитној Светлости.

Још и ово да кажем, а што је у духу ових лирских записа.

Ја јесам песник, али србски песник!

То мора да се нагласи.

Зато што се србски песник не може поредити са песницима неких других народа.

Не може се ни по чему поредити!

А ви већ или слутите или знате зашто ово рекох.

 

09

Све ово (у песничком надахнућу) посведочих зарад једне племените, дивотне и узвишене душе Расне Србкиње (име јој нећу споменути, зато што је њено име већ записано у Акаши) која ме, својом сестринском добротом и љубављу Србкиње (и попут Добре Виле из србских бајки), спасава у овоме свету.

Сада је и вама јасно, зашто сам Србин, и зашто је благословено и дивотно – бити Србин!

Лирски записи

01

Време освешћених родољуба.

Да, долази, и већ је дошло, време освешћених родољуба.

Оних освешћених и неустрашивих родољуба који ће знати, смети и умети да се боре против заклетих непријатеља Србства.

 

02

Мисија Срба и Словена у Новоме добу.

Због тога је у страху, у паници, у пометњи и расулу англорептилија.

Шта је англорептилија?

То је једна паразитска подраса која је вековима исисавала снагу, дејства и животне сокове стваралачкој Звезданој Раси, Србској (Словенској) Раси.

 

03

У Србији је, из дана у дан, све више освешћених и неустрашивих родољуба.

Оних освешћених и неустрашивих родољуба који ће ослободити Србство од англорептилског робства.

Оних освешћених и неустрашивих родољуба који знаду да србски тајкуни заједно са србским политичарима раде за англорептилију.

Англорептилија преко србских тајкуна и србских политичара исисивава животне сокове из Бића Србства.

 

04

Змијска гнезда англорептилије јесу Лондон и Ватикан.

Ово запамтите: Лондон и Ватикан!

У Лондону и Ватикану може само Зло да се испили.

Никакво Добро отуда долазило није.

Сви ратови против Срба и Словена тамо су осмишљавани.

Њихова религија јесте јудео-кршћанство.

А јудео-кршћанство јесте религија Црнобога, религија Таме.

 

05

Време освешћених родољуба.

То је будућност и Србства и Србије.

Оних освешћених и неустрашивих родољуба који ће знати и смети да Змију у главу стуку.

Оних освеешћених и неустрашивих родољуба који ће знати, умети и смети да Србство врате на Пут Светлости.

 

06

Србија на Западу!

Ко су они што говоре, да је Србији место на Западу?

То су они што растурају и пљачкају Србију, а Србство сатиру и затиру.

То су они што служе англорептилији.

Србски тајкуни и политичари – то су највећи изроди и душмани Србства.

 

07

Србство гладује, Србство је у беди због пљачке и отимачине србских тајкуна и политичара.

Србски тајкуни и политичари исисавају животне сокове из Бића Србства.

И ово запамтите: србски тајкуни и политичари убијају Србство!

То је Змија унутар Србије, то је Змија унутар Србства.

Та Змија мора да се у главу стуче!

 

08

Све што је племенито, узвишено и господствено у Србству и Србији, то је на самом рубу сиромаштва; то гладује и зебе због пљачке и отимачине србских тајкуна и политичара.

Ко то урла и завија по Србији, да Европска унија нема алтернативу?
То урлају и завијају србски тајкуни и политичари који су слугиних слугу слуге англорептилије.

Они који су са англорептилијом направили тајни договор о сатирању и затирању Србства.

 

09

Да ли је иједан србски тајкун, да ли је иједан србски политичар ишта учинио за гладну србску децу?

Не! нити ће икада учинити.

Они презиру гладну србску децу, они презиру ојађено и понижено Србство.

Они су последњи олош и шљам, они су последња белосветска фукара.

 

10

Време освешћених родољуба.

Још мало, још само мало, и Србија ће бити – Слободна Србска Земља!

Лирски записи

 

01

 Створитељ је човеку подарио највиши, највећи и најлепши дар од свих својих бића – дар уметничког стварања.

Тај дар јесте израз највеће Божје Милости и Љубави према човеку.

Даривајући човека даром уметничког стварања, Бог је човеку открио Своју Неизмерну Љубав према њему.

Јер, сем човека, ниједно биће у ПраВасељени није таквим даром од Створитеља даривано.

 

02

Песништво је круна свеколике уметности.

Поезија је једина уметност за коју нема званичне школе на Земљи.

За све друге уметности постоје школе, факултети и академије, само за поезију нема, нити ће је икада бити.

Поезија се не учи; поезија се рођењем доноси на свет.

Песник се рађа као песник, рађа са поезијом коју ће певати, стварати и живети у свету.

 

03

Сликарство се учи; музика се учи; градитељство се учи; списатељство се учи; све се уметности уче – само се поезија не учи!

Песник се рађа као песник.

Он не стиче знања у свету; он је знања о певању и живљењу поезије већ донео на свет.

С тим знањима је рођен, и та знања – преточена у песме, у поезију – предаје ближњима.

Не чува их за себе, већ једноставно предаје.

 

04

Многи су песници пре тридесете године отишли са света.

Обавили су свој земаљски задатак и – отишли!

Кад човек обави свој задатак на Земљи, онда и одлази.

Зашто би се човек и даље бавио у свету, ако је већ обавио свој задатак?!

 

05

Песник сагорева у поезији.

Живи у поезији, и живи за поезију.

Кад напусти свет, он је и даље присутан у свету – присутан у својим песмама!

 

06

Песник живи онолико колико живи његова поезија.

Умро је, али је и даље жив.

Жив у својим песмама, жив у својој поезији.

Није ту, а јесте ту.

 

07

Песникова поезија живи онолико колико живи и језик на којему је певао и стварао.

Зато песници и јесу једини истински чувари језика.

Без песника – нема ни језика!

 

08

Сви србски песници живеће онолико колико ће живети и србски језик.

Сви србски песници, од праискони до данас – јесу наши савременици!

Они вечно живе у србском језику.

Али и србски језик вечно живи у њима!

Лирски записи

 

01

Нема неопредељених.

Свако је опредељен, заиста опредељен, чак и онда када каже да је неопредељен.

Или си за Светлост или за Таму.

Или си Љубав или за Мржњу.

Или си за Добро или за Зло.

Човекова природа је таква, да увек мора бити опредељен.

Да мора бити јасан самоме себи.

Када је јасан самоме себи, онда ће свима бити јасан.

Свако је од нас у свом унутањем суштаству већ самим својим рођењем опредељен.

Можда није свестан да је опредељен, али је опредељен!

 

02

У овоме трену, човечанство се таласа, и разлучује.

Разлучује се и раздваја по вертикали.

Дешавања су у свету таква, да нико више не сме бити неопредељен, јер не може – све и кад би желео – да  остане неопредељен.

Околности нас присиљавају да будемо опредељени.

Ствари су веома просте.

Ко гледа и види, све му је јасно.

На једној страни Русија, и све оно што чини и оличава Русију и иде уз Русију, а на другој страни Америка, Империја Зла, као и све оно што чини и оличава Америку и иде уз Америку.

Сада се опредељујемо – за Слободу или за Робство, за Светлост или за Таму, за Пут навише или за Пут наниже.

 

03

Свако се од нас сам из свог унутарњег бића опредељује.

Нико никога не опредељује, већ свако мора сам да се определи, да се сврста, да нађе своје место на светској позорници.

Наше опредељење зависи од наших мисли, од наших осећања, од наших речи, од наших дела, као и од самог нашег живота.

Наше опредељење – то је наш став, то је наша поетика, то је наш поглед на свет, то је наша вертикала!

 

04

Сви смо ми различити, свако је од нас свет за себе, некад и читаво звездано јато, али у овоме трену галактичке вечности имамо само две стране, две могућности – или Светло или Тама!

Нема треће могућности, нема треће стране, и нема ништа између!

Ово је тренутак, космички тренутак, када ће и неопредељени бити опредељени.

Ако се не определе за једно, већ су се самим својим неопредељењем сврстали уз друго.

Они, можда, неће знати да су се сврстали уз друго, али ће се, свеједно, већ самим својим неопредељењем наћи на другој страни.

 

05

Ако гледате Русију као Русију, онда никада нећете видети Русију.

Гледајте Русију као Тајну, као Мистерију, као Мит, као Предање.

Потражите Русију тамо негде иза саме Русије, с ону страну свега видљивог и појавног, да бисте схватили шта је Русија.

Одговор потражите у својему срцу, у својој души.

Ниједног истинског одговора нема у спољном, појавном и варљивом свету.

 

06

Русија – то је Велика Душа Словена (Срба, Рашана)  – Велика Мајка Словена (Срба, Рашана).

Русија није Родина само Руса, већ је Русија вечна и бескрајна родна груда свих Словена (Срба, Рашана).

Свих Словена (Срба, Рашана) који, уистини, јесу Словени (Срби, Рашани), који се у срцу и души осећају Словенима (Србима, Рашанима); Словена (Срба, Рашана) који мисле словенски (србски), који говоре словенски (србски), који осећају словенски (србски) и, надасве, који живе и стварају словенски (србски). 

 

 

Пре много година,

негде у Пурпурним стенама,

 подно Небеске планине,

рече ми један тајинствени

путник путујући:

Иза тебе ће остати само оно,

 што никада твоје

 ни било није!

 

Оно што су теби,

још пре рођења твојега,

беле виле кроз сан

твоје мајке подариле,

низводећи се низ сребрни

Месечев зрак,

кроз широм отворен прозор

 у чардак где је твоја мајка,

у једно зелен–плаветно

 јесење вече,

на постељи чедно

снила.

 

Сневаћеш и певаћеш у свету,

и песме твоје будиће

 давно уснуле душе

 од рода и племена твојега –

 душе које су се скупа

 с душом твојом

низвеле из једног далеког

звезданог јата! –

 али, сета праискона

никада неће силазити

са твојега

 тајносаног лица!

 

Бићеш сетан и у радости;

и у песмама твојим

сетан звон ће звонити;

 и сетна ће бити душа твоја;

 јер ћеш свагда чезнути

за оним далеким

 непојамним световима,

иза пурпуног обзорја

тишине,

где у светлости, од снега бељој,

 титра и зрцали се

Дом Оца твојега.

 

Иза тебе ће остати само оно,

што никада твоје

 ни било није!