Драган Симовић: Пут ка Дому нашему у Првобитној Светлости


Лирски записи

 

01

Велики посвећеници кажу, да је мудар онај човек који у сваком трену може да разлучи битно од небитног.

Битан је Живот, битна је Светлост, битна је Љубав, битна је Лепота, битна је Истина.

Све друго може бити мање или више важно и значајно, али није битно!

Кад уђемо у корен речи битно, онда ћемо схватити да та реч означава и именује оно што је непролазно, бесмртно, вечно и Сушто.

 

02

Свуда су немири, пометње, смутње, страхови, бриге и ратови у спољноме свету.

Тако је одувек бивало.

Свет се не држи Божанске Осе, и зато су ратови у свету.

Светом ће завладати Мир онда када Човечанска Душа буде препознала Стваралаштво.

Када се сваки човек буде вратио свом Првобитном Задатку.

А наш Првобитни Задатак јесте Стварање и Љубав.

Стварање кроз Љубав, и Љубав кроз Стварање.

 

03

Свуда су ратови у свету, и биће још жешћих, још грознијих ратова, јер кармичко смеће, које се вековима таложило, мора да сагори у овоме времену.

Ово је време Жетве.

Свако од нас понаособ, и сви ми скупа, Жањемо управо оно што смо вековима Сејали.

Време Жетве јесте време Галактичке и Космичке Рециклаже.

Све мора да се обнови, све мора да се препороди, све мора изнова да се роди.

 

04

Битно је бити и боравити у свом Унутарњем Бићу.

У Језгру свог Унутарњег Мира, у Срцу своје Унутарње Тишине.

Ви ништа не можете да промените у спољноме свету.

Упамтите: ништа од вас не зависи у спољноме свету!

Али, у унутарњим световима, који су понад спољнога света, све од вас зависи.

 

05

Битно је Освешћивање!

Без Освешћивања не можемо разлучивати Битно од Небитног.

Свест је од Створитеља, од Духа Стварања.

Свест није наша – Свест је од Бога.

Немамо ми своје Свести, већ Свест позајмљујемо од Бога!

Што смо ближе Богу, све је већа Свест у нашим срцима; када се одмакнемо од Бога, тада нема Свести у нашим срцима.

Ствари су веома просте, само што људи најчешће превиђају управо просте ствари.

 

06

Ово је време великих ратова.

Ратова у којима ћемо сви ми учествовати.

Свако спрам себе, свако из себе.

За разлику од свих минулих ратова који су били ратови Сетве, ови садањи ратови јесу ратови Жетве.

Свако ће од нас водити рат у складу са Сетвом својом.

Каква нам Сетва бејаше, такви ће нам и ратови бити.

 

07

Немојмо се бринути и плашити!

Свако од нас све у себи може да преокрене и промени у року од само три дана.

Битно је Освешћивање.

Освешћивање јесте Пут навише, ка Дому нашему у Првобитној Светлости.

Драган Симовић: О Духу Стварања


Лирски записи

 

01

Не може сваки Србин да дође до познања зашто је Србин.

До тог познања може доћи само редак Србин, само редак расни и освешћени Србин.

Није Србство за сваког Србина!

Неки, веома ретки, Србство доживљавају као благослов, а неки, пак, који су већина, Србство доживљавају као проклетство.

 

02

Не може се свако назвати Србином!

Да би се неко могао назвати Србином, он мора да се роди Одозго.

Рођење Одоздо ништа не значи.

Рођење Одоздо јесте тек припрема за рођење Одозго.

Огромна већина никада и не дође до познања рођења Одозго.

Огромна већина остаје напола рођена.

Напола рођени јесу они који нису себе родили Одозго.

 

03

Освешћени и посвећени Србин нема времена да се бави напола рођеним Србима.

Освешћени и посвећени Србин мора да дејствује за освешћене и посвећене Србе.

Само освешћени и посвећени Србин може препознати освешћене и посвећене Србе.

Будући да се само по Духу слични препознају и привлаче.

 

04

Човек без Духа и није човек.

Без Духа Стварања нема човека!

Ако се у Духу Стварања не угледаш на Бога, онда и ниси човек.

Јер, човек је човек само кад Ствара.

Човек је човек само кад се угледа на Бога, на Створитеља.

Ако не Ствараш – ко си ти и шта си ти?!

 

05

Нисмо ми од Првобитне Светлости рођени да бисмо грабили, отимали, пљачкали, крали, лагали, мучили и убијали једни друге.

Ми смо рођени за најплеменитија и најдивотнија дела Љубави.

Ми смо рођени за Богове!

Ми смо рођени за Ствараоце!

 

06

Некада је сваки човек био Србин.

И некада је сваки Србин био Човек Који Ствара.

Некада, давно, бејаху само Срби.

Других племена, других народа не бејаше.

А онда се Срби разродише и разделише у сва потоња племена, у све потоње родове и народе.

Од Првобитних Срба изродише се и разродише сви данашњи народи који и не знају да су некад били Срби.

Али, није наше да о њима размишљамо, те да их призивамо и својатамо.

Нека они сами трагају за собом.

 

07

Колико смо посвећени Стварању толико смо и живи.

Изван Стварања нема живота.

 

08

Зашто мора да нестане западна цивилизација?

Зато што је паразитска.

Зато што у њој нема Духа Стварања.

Нема Духа Љубави.

То је паразит над паразитима!

Паразит! –

не само на Земљи,

већ и у звезданом јату

Драган Симовић: Сви се ми однекуд знамо


Лирски записи

 

Јадранки, Дивотној Србкињи.

 

 dragan simovic

 

Знам да ћемо се једном сви срести.

Знам да ћемо тада сви бити своји, својта и род.

Знам да ћемо тада сви бити мили и драги једни другима.

Знам да ћемо се радовати.

Заиста, радовати!

Није овај свет једини свет.

Није овај свет једини свет у којему се на трен сусрећемо.

Постоји још на стотине, на тисуће, на тисуће тисућа светова, у којима смо се сусретали, у којима ћемо се сусретати.

Сви се ми однекуд знамо.

Сви се ми однекуд знамо, а не знамо да се знамо!

Сви смо ми толико пута спасавали једни друге, и сви ћемо ми још толико пута спасавати једни друге.

Јер, шта бисмо ми без нас?!

Шта бих ја без свих вас, и шта бисте сви ви без мене, и шта бисмо сви ми да нам није нас, и шта бисмо сви ми једни без других?!

Заиста, шта бисмо сви ми скупа, да нисмо богови и богиње једни другима, да нисмо својта и род?!

Знам да ћемо се једном сви срести.

Али тај сусрет неће бити тренутачан, неће бити пролазан, већ вечан сусрет у вечноме свету.

И ми ћемо тада бити вечни.

Бићемо и лепши, и бољи, и дивотнији него што смо то  овде и сада, у овоме свету опсена и варки, у овоме свету где ништа није онако како би требало да буде, онако како желимо и сневамо да буде.

Заиста, сви се ми однекуд знамо, а не знамо да се знамо.

А тада ћемо знати!

Све ћемо тада знати.

Владан Пантелић: Господ је стара варалица


Vladan

 

Седамнаесто мудрованије из Тијаније

 

*

Први васељенски рат 

Трећи светски рат је завршен. Победиле су силе осовине светла – Тијанија, Србија, У-крајина, Бело-русија, Ру-сија, и још неке земље. Непријатељ није имао ни најмању прилику да победи, јер се превише уздао у надмоћну технологију. Уздати се у техничко знање, у односу на духовно знање, горе је него када би се млад и способан човек почео уздати у дрвени штап, заборављајући своје ноге. Непријатељ није успео да се примакне престоницама ових држава, нити рудницима или нафтоносним пољима, које они непрекидно држе у својим грамзивим умовима, па су, историјски гледано, Наполеон и Хитлер били много моћнији и успешнији. Нестајале су непријатељске ракете, безпилотне летилице, невидљиви и видљиви авиони и хеликоптери, експлодирали летећи тањири. Сада је у току четврти светски рат на планети Земљи, а истовремено је то први васељенски рат, јер су се дејства сила осовине за свеопшти усклађен развој, спасење свих, и вечити живот, проширила на све створене светове до руба Васељене. У сваком трену силе светла напредују – добијају и добиће и овај рат и све евентуалне ратове, у то нема сумње. Ко има уши нека чује, ко има очи нека види, а ко жели више- нека отвара треће, четврто, пето око.

* *

Чувајте се незналица 

Постоје три нивоа стварања, односно три нивоа исцељивања. Стварање је највеће духовно достигнуће и највиши ниво исцељивања. Боље речено, човек који не ствара и који не дели, није стваралац, и не може бити исцељен. Нивои исцељивања или стварања су – информациони, енергетски и материјални. Знајући ову истину одмах можете поставити ствараоце и исцелитеље у раван коме припадају, и одмах можете видети колики је домет његовог посла или исцељивања.

Многи исцелитељи, ради звучности пред пацијентом, кажу да раде са универзалном енергијом. Воле да се играју са појмовима и силама који су за пацијенте нејасни, а богами су непознанице и за исцелитеље. Универзална енергија се добија из колективног свесног или несвесног, а тамо су наталожене свакојаке информације које нису увек у норми Творца. То су окоштала и негативна веровања, страхови, тешке и поробљавајуће информације, вешто и лукаво убачене у уџбенике – основне, средњошколске и факултетске, у филмове, уметност, свуда. Та веровања се дубоко укопавају у наше умове, негативно- магијска су по својој изопаченој природи, и терају нас да живимо живот недостојан човека. Све ово зарабљава огромне потенцијале наше душе, и она пати. Универзална енергија не садржи чиста знања о Богу, нити информацију о вечном животу и општем складном развоју, што је основа нове свести. Универзална енергија долази из простора који је, слично контејнеру, свачим напуњен, и суштински је  неделотворна, замагљујућа, штетна. Стога проширујмо и прочишћавајмо своју свест са правим знањем, оставимо продавце магле и продавце незнања.

* * *

Да ли су ланци ДНК уметнути?                                                                                                                                                                

Теорија каже да ми поседујемо дванаест пари ДНК ланаца, да су нам два ланца активна, а осталих десет пари су искључени. Стога су човекове способности веома ограничене. Ретки су људи код којих су активна четири пара ланаца, а они су много силни, јер поседују огромна знања и огромне моћи. Колика знања и колике моћи се крију у свих дванаест пари ланаца, то је тешко и замислити.

Но, Јединствени Бог каже да он за човека није створио ДНК, већ је створио свере светлости преко којих комуницира са нашом душом, духом, нашом свешћу, свешћу наших органа, ћелија, система, и са наших седам тела. Комуникација преко светлосних свера је добијање највећих знања директно од Бога, а та знања нису ограничена. Остаје питање – ко је створио ДНК ланце? Можда је то урадио контраверзни библијски Господ, који је од земље створио Адама, а од његовог ребра Еву, и који је помео јединствени – србски језик у Вавилону и онемогућио да се изгради кула до неба.

Моји Тијанијци и ја, оспособили смо се да у истој тачки држимо крајњу веру и крајњу неверу. Научили смо се кроз васпитавање од родитеља, васпитача, учитеља, професора, лекара, попова, посебно политичара, да није све онако како се учи и како се проповеда, већ може бити скроз друкчије, може бити и потпуно супротно. Нама је врло лако схватљиво да је Бог чиста љубав, а љубав не ограничава човека, створеног по слици и подобију. Стога се свако јутро повезујемо са духом Бога преко дванаест светлосних снопова Духа Светога и усклађујемо свој дух са духом Бога, док не јасновидимо да свака наша ћелија исијава светлост, што нас чини повезаним и неустрашивим.

14. 02. 2014.

Владан Пантелић

Драган Симовић: АКО НИСИ


Ако ниси обрадовао некога,

ако ниси неко добро и племенито дело

 учинио некоме,

ако ниси свом душом својом

и свим срцем својим

 љубио некога,

 ако те неко није макар и на тренутак

 примио у своје срце,

да у срцу његову обитаваш

 као мио и драг гост,

 онда ти, пријатељу и сапутниче мој,

 никада ни живео ниси –

 не само у овоме свету,

већ и у свим иним

 Божјим световима!

Драган Симовић: Желим да будем слободан!


Лирски записи

 

01

Желим да будем слободан!

Ако свако од нас ово пожели, помисли, каже и запише,

тада ће се покренути чудесна дејства из језгра галаксије, из звезданих јата, из космичког бића, из срца неба, што ће потом покренути све добре духове на земљи – у води, ватри и ваздуху – и ми ћемо, заиста, након краћег времена, осетити и схватити да ништа више није као некад.

Желим да будем слободан!

То је снажна порука свим божанским бићима, свим силама и дејствима, свим видљивим и невидљивим савезницима, у свим световима – порука која неће остати без одговора.

Желим да будем слободан!

То је, истовремено, вапај и крик свих поробљених људи у свету, који више не желе да буду робље човеколиких гуштера.

 

02

Све се наше жеље и намере остварују.

Све што мислимо, маштамо и сневамо то ће, пре или доцније, постати наша сушта стварност.

Дошао је тренутак буђења и освешћивања, тренутак у којему су људи схватили да човеколики гмазови, да астрални и енергетски паразити и вампири, исисавају њихова животна дејства, њихове животне сокове, да им поткрадају снове, да им краду, пљачкају и отимају њихова дела, њихова остварења, њихове производе и свеколика природна добра.

Људи, напросто, желе да буду слободни.

Слободни од сваког вида робства; слободни на свим пољима бивања, бивствовања и присуства.

И не само да желе, већ хоће, и морају, да буду слободни!

 

03

Када милиони у једном часу ускликну: желим да будем слободан! тада се жеља милиона пробуђених и освешћених претвара у чудесну космичку енергију која у трену руши све гмазовске владе, све гуштерске институције, све рептилске центре моћи, и свет више не може и неће бити оно што је до тада био.

 

04

Буђење и освешћивање човечанства мора кренути од нас, из Србије.

Када пробуђена Србија, када освешћено Србство ускликне углас: желим да будем слободан! и када се та сила гласова проломи Србијом, од тог трена ништа у Србији више неће бити исто.

То је скривена снага робова, снага и моћ поробљене Србије.

Желим да будем слободан!

Нека то буде мантра, нека то буде наш поздрав, свуда и на сваком месту.

У сваком граду, у свакој улици, на свакој згради, на свим трговима диљем поробљене Србије, на плочнику и асфалту, на путевима и стазама, свуда и увек, само један графит, само једна порука: желим да будем слободан!

И, не само да желим, већ хоћу и морам да будем слободан; и нећу стати, нећу престати да се борим, све  док уистини не будем био слободан!

Драган Симовић: Вазда побеђујемо


Лирски записи

 

01

Победићемо, само да верујемо у себе.

Све силе светла јесу на нашој страни, само је важно да верујемо у себе!

Победићемо, зато што је речено да ћемо победити, и зато што морамо да победимо.

Морамо да победимо, као што морамо да дишемо, као што морамо да живимо!

Уз нас су сва божанска бића, и зато – свакако побеђујемо!

Нико више не сумња у нашу победу.

Наша је победа већ на видику, и већ нас поздравља.

Између нас и наше победе стоји наша одлука.

И зато кажем, да смо само на корак од победе.

Тај један корак морамо да учинимо!

 

02

Злочин је посумњати у победу.

Сада, када смо само на корак од победе.

Онај ко посумња у нашу победу – није уз нас и није са нама!

Није наш онај који не верује у нашу победу.

Не веровати у победу – равно је издајству!

 

03

Дошло је наше време.

Наше је време одувек било, само што га тек сада видимо.

Не само да верујемо, већ и видимо своју победу.

Видимо је онако како једни друге видимо.

Наша победа је у нама, и свуда око нас.

 

04

Опсена је да су Срби губитници.

Срби никада не бејаху били губитници!

Срби су одувек побеђивали, само што често нису били свесни својих победа.

Победа је у нама.

У нашем унутарњем бићу, у нашој свести.

Када смо свесни и самосвесни – вазда побеђујемо!

Вазда побеђујемо, зато што је писано да вазда побеђујемо!

Драган Симовић: Заиста, све је само сан!


 

Сећање на Олгу Павков, песникињу из Великог Гаја.

 

dragan simovic portret 

Одлазиш из света.

Иза тебе остају само песме

 у којима ће и даље живети

 све љубави твоје,

све радости твоје,

 све милине твоје,

и све тајне твоје.

 

Пошла си на далек, далек пут,

у неке тајанствене светове,

 у нека звездана пространства,

да се тамо негде, далеко одавде,

далеко од свих привида, варки и опсена,

сретнеш са бићима милим и драгим,

са оним бићима без којих твоја сетна душа

 више није могла наћи ни сврхе ни смисла

 у овоме свету.

 

Заиста, све је само сан,

један дивотан сан

 који будни сневамо.

 

Долазимо и одлазимо,

и опет, гле, долазимо и одлазимо,

 селећи се из света у свет,

из живота у живот,

са неким вишим смислом,

који никада до краја

 докучити нећемо.

 

Нека је мир души твојој,

 и нека те на том тајинственом

 путу без повратка

прате дивотна

бића од светлости!

Драган Симовић: Речи срца


Када користимо речи срца,

тада исцељујемо властити живот,

 и творимо живот после живота.

 

Јер када у речи срца

 сажмемо чисте мисли,

чиста осећања и чиста дела,

тада речи постају много више од речи –

речи тада постају духовна и светлосна бића

која исцељују и обликују нашу душу,

наше биће, и наше суштаство.

 

 Песник би овако рекао:

Речи нису само речи,

већ дела која прожимају

 све ступњеве присуства

 и бивања у вечности.

 

Онај који путује на речима срца

одабрао је унутарњи пут,

који путујућег путника води

 ка светлости тајинствених

оностраних светова

 и унутарњих звезданих јата

 у унутарњем бићу

 вечнога суштаства.

Стефан Милосављевић: „Директна демократија“


sarajevo-foto-twitter-1391794803-441617

Демонстрације у БиХ су отвориле питања ефикасности система у балканским државама. Оно што се најчешће чује у свим државама бивше Југославије је заговарање тзв. директне демократије. У овом тексту ћу покушати да објасним шта је то директна демократија полазећи од онога шта можемо конкретно да видимо у БиХ, али и у осталим државама региона, наравно укључујући и Србију.
Наставите читање →