С вечери, у сутон, излазим

 у тајинствену тишину од века утонуло поље,

под снегом белим и плаветним,

и руменим од неба румена, нада мном.

Трепери Вечерњача,

и срп младога Месеца,

тако танушан и лаган

попут пера голубијег,

благо се нише на студеном дашку,

што, понад Реке широке,

лепрша и мрешка се у зрцалу лучезарном.

Небо румено вечерње,

али и плавозелено и зеленоплаво

између пурпурних облака.

Девичански дивотна и топла снежна белина, доле,

и мили преливи вагри и светлости, горе, у висинама,

где жуборе и кликћу ждралови,

као негда давно, у прамалеће света

и далеких звезданих јата.

Лирски записи

01

Сваки расни и освешћени Србин зна, да се Србска Азбука зове Србица, те да је настала пре седамдесет и пет векова.

Србица је рођена из галактичких знамења звездане расе као јединствено и заједничко писмо свих ведских, аријевских, словесних прасрбских племена.

Од примања божанског писма (Србице) почиње бројање година по ведсрбском КолоДару.

Дуго смо се питали, шта се значајно догодило у ведсрбској духовној повесници, да би од тог догађаја почело бројање година!

Наравно да нигде до тога нисмо могли да дођемо у земаљским светим списима и књигама, будући да су ведсрбске свете списе и књиге заклети врази ВедСрбства вековима уништавали, рушили и спаљивали.

Али, све оно што је на Земљи уништено, увек ће се у Акаши наћи, јер је Акаша вечна и неуништива.

 

02

Увидом у Акашу, дошао сам до познања, да је са примањем писма од бога Срба почело бројање година међу свим звезданим, ведским, аријевским племенима и родовима.

Писмо илити азбука зове се Србица, по богу Србу, те стога ту азбуку не смемо звати ћирилицом, јер тиме бришемо многе векове нашег словесног и стваралачког присуства на Земљи.

 

03

Будући да је Србица примљена од богова, свако писмено, свако слово јесте, истовремено, и галактички знамен.

Надаље, Србица, као божанско писмо (као Писмо Богова), има два упоредна дејства – овострано и онострано; као и двојно значење у општењу: по хоризонтали – између човека и човека, а по вертикали – између људи и богова.

Србица, у духовном и оностраном, повезује Земљу са Небом, Јав са Навом и Правом.

Преко Србице се одвија галактичко умрежавање свих потомака првобитне звездане расе.

За Србицу још можемо рећи, да је Писмо Вертикале.

Док су сва ина земаљска писма – писма хоризонтале, Србица је (као ПраПисмо) – Писмо Галактичке Вертикале.

Путуј својим путем,

слушај своје срце,

стреми своме циљу,

и веруј у себе.

 

 Буди будан,

и буди свестан свакога тренутка,

као да ти је сваки тренутак –

 последњи тренутак.

 

Не жали за оним што је прошло,

нити очекуј ишта од оног што ће доћи,

јер су прошлост и будућност, гле,

 само овај тренутак

 у Срцу Вечности.

Лирски записи

 

01

Сваки расни Србин носи божански жиг у своме срцу.

Он је обележен од виших духовних бића; он је препознатљив.

Само расни Србин може да препозна расног Србина.

Сусрет се дешава онда када се сретну два расна Србина.

Сваки сусрет двају расних Срба уписује се у Језгру звезданих јата, уписује се у Акаши.

 

02

Сваки расни Србин долази по Задатку у свет.

Он се не рађа случајно, он не живи случајно, и он не умире случајно.

И када умре, он није умро заистински, већ се само преселио из света у свет.

 

03

Сваки расни Србин јесте Сунчев ратник.

И када није ратник, и када не жели да буде ратник – он јесте ратник!

Србин је увек ратник.

Свеједно да ли је песник, уметник или духовник – он је увек и вазда ратник, јер мора бити ратник зато што је Србин.

 

04

Сваки је расни Србин прогоњен од света.

Кад не би био прогоњен од света – не би ни Србин био!  Зато што је Србин, зато што је рођен од Светлости – мора прогоњен бити.

 

05

Сваки расни Србин бива усамљен у свету.

Усамљен Србин јесте најјачи Србин.

Нема већег ратника од усамљеног Срба.

Зато сваки Србин и јесте Сунчев ратник.

 

06

Сваком расном Србину сви у свету завиде.

И нека му завиде, јер морају да му завиде – зато што је Србин!

 

07

Сваки расни Србин следи Пут навише.

Он није бирао, већ је биран бивао.

Он полази од Суштаства и иде ка Суштаству.

Суштаство је ПраИзвор; Суштаство је ПраУвор.

Између ПраИзвора и ПраУвора – вечно путује Србин.

Усамљен Србин – најјачи Србин!

Лирски записи

 

01

Да бисмо победили себе, морамо да верујемо у себе.

Када победимо себе, онда смо победили свет.

Тако ћемо нашу немоћ да преиначимо у властиту надмоћ.

 

02

Рад на себи јесте рад свих радова.

Ако не радимо на себи, онда је бесмислен сваки други рад.

Можемо да подигнемо читав град, али ако нисмо радили на себи, онда нам је залудно све друго што смо радили и стварали.

 

03

Нема успеха без вере у успех.

Вера у себе, вера у своје моћи, јесте почетак и свршетак свих успеха.

Успешан је онај који верује у себе.

Колико смо јаки у себи, толико ћемо бити јаки и у свету.

Ко поштује и цени себе, бива поштован и цењен.

 

04

Ко смо ми?

Ми смо они који су дошли из Вечности и који путују према Вечности.

Чији смо ми?

Ми смо синови и кћери Сварога – Невидљивог Оностраног Сунца.

И ми смо унуци још једног Трећег Сунца, које је Отац Оца нашега, Невидљивог Оностраног Сунца, и деда овог Појавног Сунца, које је брат наш на Небу.

Ми смо, дакле, ПраСрби, ми смо ВедСрби.

 

05

Куда ми, и камо, идемо?

Идемо ка Дому своме, ка ПраЗавичају, далеко одавде, тамо негде иза свега видљивог, у Језгру звезданих јата.

Били смо, јесмо, и бићемо!

Јесмо одувек, и јесмо заувек.

Јер све што је било, и све што ће бити – бива у трену овоме.

 

06

Радуј се томе што си рођен као Србин!

Ко зна колико си векова, колико тисућлећа чекао да се родиш као Србин.

Можда си чекао и милион година!

Будући да си рођен као Србин, имаш све прилике, имаш све могућности, имаш све дарове да постанеш Сунчев ратник, да узрасташ до Првобитне Светлости и да се настаниш у Трећем Небу.

И да се никада више не рађаш на Земљи, већ у Небеској Србији, већ у Звезданом Ирију, где се рађају богови и богиње, где се рађају синови и кћери Светлости Првобитне.

Лирски записи

01

Питање Србства јесте питање Свести и Стваралаштва.

Јер Србство се нити налази нити огледа у нечему земаљском и пролазном; Србство се препознаје у Освешћеном Стварању.

Србин је Онај Који Ствара.

Само Србин може бити Стваралац.

По Стварању се Србин разликује од Несрбина.

Између Србина и Несрбина испречила се дубока и непремостива, не земаљска, већ галактичка провалија.

Србин је Стваралац, а Несрбин је Рушитељ.

Тако је одувек бивало, и тако ће заувек бивати.

 

02

Ко је Србин?

Србин је Сунчев ратник, звездани витез, галактички Стваралац.

Зато је редак Србин.

И добро је што је редак!

Многи имају србска имена и србске претке, али нису Срби.

Нису Срби, јер не живе Србско Предање, Србски Мит, Србски Завет, и Србско Посвећење Стваралаштву.

Да би неко могао да каже за себе: ја сам Србин! – он  мора да мисли србски, да осећа србски, да ратује србски, да верује србски, да зна србски, да ствара србски, да живи србски и да умире србски.

 

03

Порекло Србства није земаљско, већ галактичко и космичко.

Србство није рођено на Земљи; Србство се само на неко време низвело на Земљу.

Србство је рођено у Небеској Србији, у Језгру звезданог јата.

Несрбин не може разумети Небеску Србију, из простог разлога – јер није Србин!

Само Србин може да разуме Србина.

Само Србин може да препозна Србина.

Зато Србин никада Несрбину неће ни причати о Небеској Србији.

О Небеској Србији једино Србин може да прича Србину.

 

04

Србин никога и ништа не мрзи.

Србин је изнад и с ону страну мржње.

Он је предан и посвећен Стварању, предан и посвећен Духу Стварања.

Држи се Божанске Осе, држи се Језгра звезданих јата, држи се Првобитне Светлости.

Ову Тајну знаду само Срби.

Зато се ова Тајна и не открива Несрбима.

 

05

Будућност припада Србима.

Сви будући векови припадају Србима.

Тако је у Акаши записано.

Лирски записи

01

Србски језик јесте језик мајка.

Мајка свих језика.

Сви песници света, који певају на својим матерњим језицима, могу се и превести и препевати на србски.

Превод и препев песника на србски, често бива и бољи и лепши и снажнији од изворника.

Посве је опречно када се србски песници преводе и препевавају на ине језике.

Ниједан превод и препев србске поезије није ни приближно раван изворнику!

Зашто је то тако?

Зато што је србски језик мајка, језик свих језика – прајезик!

Ово су ми испричали расни Срби, књижевни преводиоци и велики посвећеници, који преводе и препевавају поезију са разних језика на србски, као и са србског на разне језике.

 

02

Његош је божански песник.

Божански песник србског језика.

Отуда се овај божански песник србског језика може разумети само на србском језику.

Сви западни књижевни тумачи Његоша нису дорасли да тумаче Његоша, зато што они не тумаче Његоша какав уистини јесте, већ тумаче једног другог Његоша на основу књижевних превода Његошевих спевова који су при превођењу изгубили најмање педесет посто од Његошевог изворног певања.

У начелу, једног србског божанског песника не смеју да тумаче они који том божанском песнику Небеског Србства ни до колена нису.

Лирски записи

 

Посвећено Мирку Медићу, Сунчевом ратнику и ведсрбском тајинственику.

 

01

Песник је најискренији кад пева и говори о себи, о свом срцу, о својој души, о свом суштаству, о својим сновима и љубавима.

Ја никада нисам био мислилац, никада нисам био човек мисли, мишљења и размишљања.

Песник је у мени већи од човека, већи од мислиоца, већи од верника, већи од свега.

За мене су одувек осећања била изнад вере, изнад мисли, изнад знања.

Моје мишљење, моје становиште, моја поетика, мој поглед на свет – све то происходи, не из знања и сазнања, већ из најдубљег осећања.

И нећу претерати ако кажем, да ја ништа не знам, јер заиста ништа и не знам.

Оно што је за већину људи знање, то је за мене осећање.

 Могао бих и овако рећи: све моје знање и све моје умеће јесте условљено и прожето најдубљим тајинственим и оностраним осећањем.

Али, морам још нешто да разјасним.

Осећање, о којему овде говорим, нису осећаји, нису емоције, већ оно што надилази и осећаје и емоције.

То је само биће осећања које се рађа из унутарње свести, из праисконе свесности, из првобитне самосвесности.

 

02

Ја, заиста, не знам каква је судбина Србства, али осећам, да је Биће Србства неуништиво, непоновљиво, бесмртно и вечно.

Осећам да је, за Биће Србства, ово један нови почетак, једно ново рођење; али не земаљско рођење, већ звездано, галактичко и космичко.

Из дана у дан гледам, како Србство све више пати, како је на великим мукама и искушењима, како је обхрвано тугом, бедом и космичким болима, али, такође осећам, да је све то пред један нови почетак, пред једно поновно васкрсење, пред једно ново духовно рођење.

Не знам, и не умем да вам разјасним, зашто осећам да ће све на добро изићи, и да мора све на добро изићи.

Напросто, због Некога, или због Нечега – мора!

 

03

Живо се сећам ранога детињства.

Када би ме отац и мајка питали, где ти је памет, ја бих стављао руку на срце.

Збуњени мојим одговором, стављали би ми руку на чело, а ја бих је упорно враћао на срце.