Драган Симовић: Уметност божанског стварања


Лирски записи

P1200837

01

Оно што се не роди и не створи савршено, никада неће бити савршено.

Када божански песник није задовољан створеном песмом, он ће стрпљиво чекати да се догоди песма којом ће бити задовољан.

Ниједно се истинско уметничко дело никада не поправља: оно или јесте или није уметничко дело.

Овај се свет не може поправити – несавршен је и несавршен ће остати.

Залуд сви наши покушаји кроз векове, да поправимо свет, да га бољим учинимо.

Како ми несавршени можемо да створимо нешто савршено?!

Како се од несавршеног човека може створити савршен човек?!

 

02

Залудна су сва земаљска учења.

Залудни су сви земаљски мудријаши.

По земаљским учењима и по земаљским мудријашима створен је овај свет.

Зато је и такав овај свет!

За разлику од људи, који би вазда нешто поправљали, богови никада ништа не поправљају.

Не поправљају, већ изнова стварају.

Када богови нису задовољни својим делом, они га поништавају, и одмах ново дело стварају.

Све оно што се поправља, никада не може бити савршено.

Савршено је само оно што је од почетка савршено.

 

03

Свако од нас мора толико пута изнова да рађа и ствара самога себе.

Да рађа и ствара толико пута, све док не роди и створи себе савршеног.

Није истина да смо ми рођени само једном – ми се свакога дана, свакога трена вазда изнова рађамо!

И тек када родимо и створимо савршене себе, тада ће и овај свет бити савршен.

Не може свет бити савршен, све док смо ми несавршени.

 

04

Свака промена света, заиста, од нас почиње.

Не смемо ништа мењати, све док не променимо себе.

А ко промени и изнова роди себе, тај више и не осећа потребу да ишта око себе мења.

Не мењајмо ништа око себе, већ у себи!

Ако смо ми савршени, и свет ће бити савршен.

Драган Симовић: ВЕДСРБСКА ДИКА…


dragan-simovic-portret1 (1)

Ми, пробуђени и освешћени ВедСрби, немамо времена више да се бавимо глупостима овога света; да препричавамо бесловесне приче поганих људи лажи и крвожедних људи зла.

Ваљда смо једном за свагда схватили и освестили, да на Западу немамо ни једног јединог пријатеља; да нигда не имађасмо, и да га никад имати нећемо.

Зашто бисмо размишљали о неким бесловесним Србима, који рајетински снисходљиво, у беди и јаду својему, и даље целивају скуте ватиканским и евроунијатским гмазовима, рептилима, протувама и утварама?!

Нека ти Срби који и нису расни Срби, чине што год им је воља – они су за нас давно испричана прича!

Управо су ти и такви назови Срби више зла нанели ВедСрбству, него сви наши вековни непријатељи скупа.

Срби јудео-кршћани, рептило-бољшевици, мамонци, садукејци и фарисејци –

нека једном за свагда

изиђу из нашег видног поља!

Усредсредимо на овај тренутак; живимо овај тренутак, јер је управо овај тренутак – сваки прошли и будући тренутак!

Слушам жалопојке и јадиковке наше из дана у дан – већ ми се смучило од тога!

Коме се жалимо и коме јадамо?

Жалимо се и јадамо мрзитељима нашим, крвницима нашим!

Где нам је дика; где нам је достојност; где нам је слава и част Предака?

Ако причају лажи о нама – нека причају!

Ако нас мрзе – нека нас мрзе!

Као да нису одувек причали лажи о нама, и као да нас одувек нису мрзели!?

Ми, пробуђени и освешћени ВедСрби, имамо паметнија посла.

Морамо да радимо на себи, да образујемо и уздижемо себе, да се посветимо Духу Стварања, и да се радујемо животу који је без почетка и без свршетка.

Ако нестаје ова и оваква Србија – нека нестаје!

Ако се урушава ово и овакво Србство – нека су урушава!

Све што падне, било је паду склоно! –

каже један посвећени ведсрбски песник.

Јачајмо и уздижимо велмошки, племићки, аристократски дух ВедСрбства!

Ми смо Стриборјани, ми смо Аријевци, ми смо ВедСрби.

Ово памтимо, и никада не заборављајмо, јер је то наш Пут навише, јер је то наша сварожница, јер је то наша вертикала.

dragan simovic

Напомена Песникова.

Бићу још који дан с вама, а онда одлазим на село.

Колико ћу на селу остати – не знам!

У мене су прилике такве, да ништа не знам у овом свету, и ништа не смем да планирам.

Живим само овај тренутак, само овај данашњи дан.

Очекујем да се чудо догоди – да ми почетком наредне године уделе или доделе пензију!

Заиста, биће то право чудо! –

да један србски песник, који никада и ни за једну власт не бејаше био подобан, у овој и оваквој Србији, добије некакву пензију.

А до пензије – ја морам да плешем ратнички плес.

Један ведски мудрац каже:

Ратник је светлости жив све док плеше.

Онога трена када престане ратнички плес, смрт долази по ратника светлости.

И, скоро да заборавих и ово да вам кажем: на селу немам ни интернет, а немам ни рачунар.

Сада ви пишите уместо мене, јер ја сам се већ и одвише расписао.

Драган Симовић: Србска дика


Лирски записи

 

Посвећено Соколу са Велебита, дичном Србину.

dragan simovic portret

 

01

У овоме је трену веома важно, да Срби обнове србско достојанство.

Да се ослободе кроз многе нараштаје таложеног страха, да се ослободе свих вековних страхова, да би могли дично и достојанствено да кажу: Ми смо Срби, ми смо од рода племенита, ми смо од узвишене звездане расе, ми смо од славних предака који боговима бејаху!

Без ослобађања од страха, и без обнове србског достојанства, Срби неће моћи да савладају и победе  своје унутарње, унутрашње и спољне непријатеље.

 

02

Обнова србског достојанства јесте обнова свега србског: србског мишљења, србског становишта, србског погледа на свет, србског пута, србске државе, србске културе и србске духовности.

 

03

Унутарњи страх, који се дубоко увукао у србско биће, чини Србе преплашеним посматрачима и сведоцима, чини их млаким и трпељивим, чини их попустљивим и обезлгављеним, чини их обезнађеним и обезвереним, чини их слуђеним и унезвереним.

Такво понашање, уистини, не одговара србском гену, србском светлосном запису, србском бићу и суштаству.

 

04

Срби су племе ратничкога духа; Срби су древни сунчеви ратници који вековима и тисућама година нису за поразе знали.

Пред древним Србима, сунчевим ратницима, тисућлећима узмицаху све дивље хорде, сва дивља племена, сви врази и душмани.

Ови данашњи Срби морају да обнове србско достојанство, србску дику, србски ратнички дух.

Или ће све то обновити, или ће нестати!

 

05

Србин може из србске самосвести да каже и ово: Није било времена у којему Срба није било, нити ће бити времена у којему Срба неће бити!

Драган Симовић: Повратак Првобитној Свести


Лирски записи

 

Посвећено Богосаву Стојменовићу, посвећенику србском.

dragan simovic portret 

01

Страх је од Бога створио Човека.

Наш пад од Божанства до Човека јесте последица страха.

Страх је наш највећи непријатељ; страх је узроком свих наших патњи и страдања.

Све болести наше јесу последица страха.

Ако Човек не савлада, не заустави и не победи страх, онда ће склизнути ка још нижим врстама и бићима на Лествици Стварања.

Човек је поробљен страхом, а ослобађање од страха јесте Пут навише ка Првобитној Истини и Стварности.

Бити робом страха – то је најстрашније робство, јер робовање страху бива узроком свих наших потоњих робовања.

 

02

Истину о страху знали су Древни ВедСрби.

У тајним списима Древних ВедСрба стоји записано, да страх мења и поништава структуру и унутарњи светлосни запис ДНК молекула, мења и поништава структуру и унутарњи светлосни запис сваке ћелије, мења и поништава структуру и унутарњи светлосни запис сваке честице у нашим вишим божанским и духовним телима.

Наш боравак, наше бивање и бивствовање у пространствима нужности, принуде и узрочно-последичних закона јесте, такође, последица у нашем бићу уписаног праисконог страха.

 

03

Како се и откуда ушуњао страх у наше биће, у наша унутарња пространства?

Страх је од Небића, од Таме, од Ништавила, како стоји у светим књигама Древних ВедСрба.

 На почетку свих почетака, у тренутку стварања и рађања нашег, уистини, не бејаше страха у нама.

Од Створитеља, од Великог Бића, ми смо рођени као бића без страха, као савршена бића, као бића божанског програма.

Небиће је у наш божански програм убацило вирус страха, а вирус страха је у нашем божанском програму, у нашем унутарњем бићу од чисте Првобитне Свести, створило шупљине и црне рупе страха.

 

04

Пре појаве страха у нашем унутарњем бићу, ми бејасмо били савршена бића, савршена стваралачка бића.

Тада смо били саствараоци са Великим Ствараоцем, са Великим Духом Стварања, и бејасмо бесмртни, јер смо се налазили у Самом Врху Божјега Стварања.

Наше садашње несавршенство јесте последица вируса страха.

Вирус страха је растурио и поништио наш првобитни божански програм.

Заражени вирусом страха, ми смо пали испод осмог (каузалног, узрочно-последичног) ступња на Божјој Лествици Присуства.

Песнички речено, тада смо из Мита пали у Историју, из Вечности у Простор-Време, из Истине уОбману, из Стварности у Опсену.

 

05

Ми смо болесни од страха.

И сва бића око нас болују од страха.

Ми смо вирусом страха заразили сва ина бића на Планети.

Пад свих бића на Земљи јесте последица нашега пада.

Тако се догодио ланчани пад, а за падом следи ланчани суноврат.

Све ове стотине и тисуће болести око нас и у нама јесу само испољавања и пројављивања једне једине болести која се зове страх.

Страх је болест свих болести; страх је и узрок и последица свих патњи, свих страдања наших, свих умирања наших.

 

06

Почетак излечења, оздрављења и исцељења јесте препознавање и освешћивање страха.

Страх се, по учењу Галактичких ВедСрба, мора препознати, упознати, прихватити и освестити.

Морамо се низвести у сам праискон, у само суштаство, у само језгро нашег унутањег бића; морамо се низвести до Првобитне Свести у нашем унутањем бићу, и Сурицом Чисте Свести спржити у корену вирус страха, а потом ће се сам од себе, сам по себи, престварити првобитни божански програм у нама.

Иза тога ће васкрснути божанство у нашем унутарњем бићу, те ћемо од смртни људи поново постати бесмртни богови.

 

07

Сва ова знања јесу записана у Акаши, у Језгру звезданог јата, а пут до Акаше и Језгра звезданог јата води кроз наше најдубље унутарње биће.

Сваки онај који крене овим путем излечења, оздрављења и исцељења од страха, задобиће изнова моћи богова и предака, моћи бића из виших духовних светова, моћи Древних Галактичких ВедСрба.

Почетак Новог доба јесте почетак нашег лечења од страха.

Верујем и знам, да ћемо се излечити од страха, да ћемо победити страх.

Драган Симовић: Унутарња завојница светова


Лирски записи

P1200837

01

Што сејемо, то и жањемо.

Свака се наша помисао, свако се наше дело негде записује.

 Реч коју изговарамо, у трену док је изговарамо, већ бива записана.

Оно што чинимо, и како чинимо, то и јесмо.

Спрам дела наших и поновно рођење наше.

Ми већ сада, у овом животном току, творимо судбину за наш будући животни ток.

За све будуће животне токове.

 

02

Размишљам о Србству.

Заиста, није важно колико Срба има, већ какви јесу.

У свим временима, у свим вековима, било је довољно самосвојних и самобитних Срба.

Било их је увек онолико колико треба.

Само један самосвестан и самородан Србин може да промени свет.

Јер србска надмоћ није у количини, већ у каквоћи.

Србска надмоћ јесте у Духу Стварања.

 

03

Ми, Срби, нисмо од овога света.

Ми смо вечити путници кроз светове и звездана јата.

Ми смо с ону страну свих пролазних светова.

Ми смо потомци Оностраног Сунца, синови и кћери Духовног ПраСунца.

 Наш пут јесте велика завојница духовне галаксије; наш пут јесте унутарња спирала светова.

Ми, Срби, долазимо из Језгра звезданих јата, и враћамо се ка Језгру звезданих јата.

Драган Симовић: НЕКИ НОВИ СРБИ


P1200837 

Зацело знам,

да морају доћи неки нови Срби,

који ће бити истинити и посвећени

 Сунчеви ратници,

 и који ће бити спремни и кадри,

у свакоме трену,

да жртвују свој пролазни земаљски живот

 зарад највишег смисла.

 

Заиста,

доћи ће, и већ долазе,

неки нови Срби,

пробуђени и освешћени,

који неће имати страха од смрти;

који ће бити дични, достојанствени и неустрашиви;

и који ће Сушто Биће Србства

 васкрснути из пепела

 и повести га Путем

 Првобитне Светлости.

 

 Свим бићем својим верујем и знам,

да се рађају, и да су већ рођени,

неки нови Срби,

који ће бити таквог духа ратничкога,

да им никаква земаљска и вражја сила

 неће смети

 да стане на пут.

Драган Симовић: Поробљавање Срба


Лирски записи

P1200837

01

Када вас поробе на сазнајном, информационом пољу, ви сте заувек и скроз поробљени.

Тада војно и економско поробљавање нећете ни приметити.

Ви сте тада без своје свести, без својега мишљења, без својега става, без својега погледа на свет.

Ви сте тада нико и ништа.

Са вама могу да чине што год им је воља; ви се, штавише, нећете ни побунити, јер сте хипнотисани и замађијани.

 

02

Србија је данас најбољи пример сазнајног,  информационог поробљавања.

Огромна већина Срба није ни свесна да је у најгнуснијем и најпотуљенијем робству – у робству свести и мишљења.

Зато душмани и могу тако мирно да растурају и пљачкају Србију.

Замађијани и хипнотисани Срби и не примећују да им се растура држава, да им се пљачка дедовина, да им се отима хлеб из руку.

 

03

Сазнајно и информационо поробљавање Срба давно је отпочело.

Оно траје већ вековима.

Али се у двадесетом веку догодила завршница србског поробљавања.

Данас србски народ нема своју свест, нема своје мишљење, нема своје становиште, нема своју поетику, нема своју политику, нема своју стратегију, нема свој поглед на свет.

 

04

Узрок србског поробљавања јесте србска поводљивост за Западом.

Срби су напросто опседнути Западом, опседнути простотом и простаклуком Запада.

Нико тако није замађијан и опчињен Западом.

Срби у Западу виде Божанство.

За Србе је Запад отеловљење самога Бога.

 

05

Све невоље србске долазе са Запада, али то Срби не желе и не могу да освесте.

Цариград, Ватикан, Лондон и Берлин јесу центри у којима су вековима осмишљавана сва србска поробљавања, сва србска страдања.

Не би Турци никада поробили Србију, да иза Турака нису стајали Ватикан, Лондон и сви ини јудео-кршћани.

 

06

Брисел и Вашингтон јесу испоставе Ватикана.

Глобалисти и мундијалисти јесу само прерушени јудео-кршћани, као што су то били комунисти и бољшевици.

Сви изми са Запада јесу лукаво смишљене варијације и варијанте јудео-кршћанства.

Али то Срби поробљене свести не могу да виде и схвате.

Драган Симовић: Сећам се


dragan simovic

Сећам се одсјаја звезда у твојим очима,

разиграног ветра у твојој коси

 и мириса багремовог цвета

из поља широког.

 

Била је ноћ румених сенки облака

 и плаветно-зелене светлости

 понад обзорја у даљини;

ноћ дубоке и сетне тишине

 у којој наше две душе

плесаху у бескрајном кругу

 уснулих звезданих јата.

 

Ти и ја бејасмо сами у тој ноћи,

сами у свету целоме,

сами у вечним пространствима

 с ону страну јаве и сна,

 с ону страну свега.

 

Наша два срца бејаху једно срце,

и наше две душе бејаху једна душа,

и наша два тела бејаху једно тело

 што на месечевом зраку од сребра 

 лелуја и плеше у врховима топола.

 

Широм отварам прозор,

и кроз зимску ноћ

 зурим у звездана јата.

 

После толиких лета,

 минулих као један сан,

живо се сећам свега –

са сетом и милином.

Драган Симовић: Дух Древних Срба


Лирски записи

dragan simovic portret

 

Пробуђени и освешћени ВедСрби немају ни времена ни снаге да бране и спасавају Србију.

Они морају да се усредсреде на себе, и да бране, штите и спасавају само себе.

Од свеколиког србског народа остала је само мањина расних ВедСрба, који су носиоци светлосног записа Древне Звездане Расе.

Огромна већина од оног што се данас зове Србима, нема никакве везе са Древним Србима.

Истина је, да ови данашњи Срби нису они Древни Срби који су се држали Закона Звездане Расе.

Мањина пробуђених и освешћених ВедСрба мора да чува и спасава себе.

Преостали ВедСрби морају између се да се удружују, да раде на себи, да освешћују једни друге, да помажу једни друге на свим пољима бивања и бивствовања, те да стварају једну нову Србију која неће бити држава у простору, већ држава у времену, држава у бићу језика, у бићу културе и уметности.

Зато што је, напросто, немогуће сачувати и спасити ову и овакву Србију у којој обитавају и живе неки Срби који немају, нити желе да имају, икакве свести о Древним Србима.

Ови данашњи Срби, најчешће, презиру и мрзе све што је Расно Србско.

И, да будемо искрени, ти назови Срби, најрадије би заувек протерали из Србије све пробуђене и освешћене Расне Србе.

Ти назови Срби јесу највећи непријатељи Древних Расних Срба.

Ти назови Срби немају у себи, у својим генима, у свом унутарњем бићу, ничега од Древних Срба, ничега од Звездане Расе.

Ти назови Срби прихватају све религије и све идеологије које пропеведају сатирање и затирање Древних Срба.

Са тим и таквим Србима, преостали ВедСрби неће никада успети да васкрсну и обнове ову већ одавно мртву Србију.

Увидом у Акашу, дођох до тог познања у позно доба ове зимске ноћи.

Зато и понављам, да је преосталим ВедСрбима најпаметније да духовно раде на себи, те да не троше ни време ни енергију на спасавање оних Срба којима и није стало до спасења.