Крени путем румених ветрова

и стићи ћеш у земљу белих вилењака;

и открићеш језеро вилинских снова;

и у сновима наћи ћеш себе,

давно изгубљеног у свету опсена.

 

У праскозорје лови ветрове,

а у сутон вилин-снове;

заплови на облаку понад горја;

и плеши са звезданим

 јатима под водом –

 

на дну језера од росе месечеве,

где зрцале се ројеви свитаца

 давно уснули у вилин-косама.

 

Пронађи бескрај у шкољкама снова

 које су снили бели вилани

у прасак зорја на почелу света

када се рађаху богови и људи,

и када појаху сва бића сушта

 дивотну песму звезданих јата –

 

 што се роје и навиру,

што жуборе и извиру

из тишине и дубине,

из празнине и пунине.

 

 

 

Ми смо потомци оних

који су од Светлости рођени,

да би се назвали сутворцима

Великог Духа Стварања.

 

Земља још није била жива –

и не бејаше живота на њој –

када се наши Велики Преци

на њу у Духу низведоше.

 

Све што у простору

појавном видимо;

све што у вештаству

бива и пребива;

све што је лепота

и дивота Света;

 

гле, све су то наши

Преци сатворили!

 

у Духу Великом

што са сврхом, смислом –

без престанка ствара!

 

Све изнова ствара!

 

 

На левој обали Словенског Дунава,

у ноћи снежне вијавице, 7520/2012. године.

(ЛИРСКИ ЗАПИСИ)

 

01

Све што прочитате у новинама, чујете и видите преко радија и телевизије, ставите под знак питања.

Не верујте, док не проверите у свом Унутарњем Бићу, док не проверите у Акаши!

Сви су званични и водећи медији у Америци, Европској унији и Србији, под строгим надзором Рептилије.

А ви добро знате шта је Рептилија – Небиће у вечитом рату против Бића!

 

02

Све што прочитате, чујете и видите, проверавајте у свом Унутарњем Бићу, проверавајте у Акаши.

Много је лажних књига, много је лажних списа.

Много је лажних религија, много је лажних учења.

Од тисућу објављених књига, само је једна истинита и права.

Од десет тисућа уметничких дела, само је једно вредно и истинито.

Од стотину тисућа људи, само је један самосвојан и самобитан Човек.

 

03

Све су религије лажне, само је истинита она једна – ваша религија!

Али, то и није религија, већ ваша жива Вера.

Вера вашег Унутарњег Бића, Вера ваших Богова и Предака.

Ваша Вера мора бити обавијена велом тајни.

Све док је ваша Вера – Тајна, дотле ће и имати чудесно божанско, исцељујуће и животодајно дејство.

Оног трена, када своју Веру откријете другима (а поготову туђинима!), ваша ће Вера, у трену, изгубити све моћи!

 

04

Ниједна власт није од Бога.

Не верујте онима који вам кажу, да је свака власт од Бога.

Не само што није свака власт од Бога, него ни једна једина власт није од Бога.

Ту религију су измислили они који желе да владају светом, да владају над вама.

Све религије смерају да се поигравају са народима, те да народе држе у робској покорности.

Истинита је само Вера вашега Срца!

Бог је вечно и вечито у вашему Срцу – Он из вашега Срца никуд ни одлазио није!

 

05

Где год је ваше Срце, ту је и Бог ваш.

Не тражите Бога у рукотвореним храмовима, нити у књигама оних који никада нису ни познали Бога, нити у причама и беседама оних који тобож посредују између вас и Бога!

Ваш Бог је у вашему Срцу, и вама не треба никакав посредник да бисте се ви срели са својим Богом.

Највише је лажи у свету, створених и измишљених, управо око Бога.

Због силних лажи око Бога, сви ратови су и вођени у име Бога.

 

 

После свега, гле!

остаде само сан,

и једна песма –

тужна и сетна –

о Србији

које нема

више!

 

После свега, гле!

остаде само слика

плаветног горја

 једног,

у даљини

зелена сутона,

кад багрем бео

цвате!

 

После свега, гле!

сами и сетни

остасмо –

у свету

што

у мрак тоне –

премила

Мајко

Србијо!

 

На водама Словенског Дунава,

на измаку зиме, 7520/2012. 

 

 

Сањам један сан,

један свет

лепши од свих светова

знаних;

тамо негде иза

тишине вечерњег обзорја,

у дубинама

 звезданих јата.

 

Сањам један сан,

један живот изван

простора и времена –

живот у којему је љубав

шира од звезданог неба,

 и дубља

од душе

Велике Мајке.

 

Сањам један сан,

једно поновно рођење

у сну Великог Сневача;

и видим

све што је било

и све што ће бити –

управо, у Овоме Трену!

(ЛИРСКИ ЗАПИСИ)

 

01

Нема зла у свету које се није удружило са другим залима светским у свеопштем рату против Срба.

Сва зла овога света склопила су тајни паклени договор и савез, да по сваку цену сатру и затру Србе.

Од најмањег до највећег зла у свету ступило је у свеопшти рат до коначног истребљења Срба, до протеривања и брисања србског имена и помена из светске повеснице словесних народа.

 

02

Оно што највише збуњује, сваког пробуђеног и освешћеног човека, јесте сазнање да девет од десет Срба не жели да чује и прими ту истину к познању!

Србе прогоне, понижавају и сатиру на сваком кораку, у свакој држави у окружењу, а девет од десет Срба и даље завлачи главу у песак попут ноја, не желећи да истину прихвати за истину.

Девет од десет Срба и данас, после свих погрома над Србством у последњих стотину година, проглашава за пријатеље и браћу највеће душмане, највеће мучитеље, највеће злочинце србске.

Девет од десет Срба, и на путу према стратишту, губилишту и кланици, не жели да се пробуди и освести, и да види како вековни србски крвници већ оштре ноже и србосеке, те да ће за који тренутак, под ножима и србосецима, заувек скончати свој земаљски живот, као последња марва.

 

03

Срби су данас најпониженији и најобесправљенији, управо, у бившим братским републикама.

У бишим братским републикама и псине луталице имају већа права од Срба!

У бившим братским републикама више ће пожалити повређену псину луталицу на цести, него ли потуљено и мучки убијеног Србина у својему дому.

Док бивши братски народи, у својим државама, укидају и последња права Срба, дотле се у Србији проширују права и слободе тих истих братских а душманских народа.

Ти исти братски а душмански народи, гле, у Србији имају више слободе и од самих Срба!

 

04

Немам никаквих опсена и омаја, никаквих илузија, да ће ови моји лирски записи пробудити и освестити оних девет од десет Срба.

Ово и не пишем због њих; ово, превасходно, пишем због себе, и зарад себе.

За мене ће остати велика тајна, и велико чуђење, шта се то догодило са оних девет од десет Срба!

Признајем: лакше ми је да проникнем у многе галактичке и космичке тајне, него ли у душу оних девет од десет Срба!

Ето, зато, и само зато, пишем ове лирске записе.

 

05

Ниједан европски народ није толико слуђен и залуђен Америком и Европском унијом као Срби што су.

У свим европским државама постоје јаки бунтовнички и слободарски покрети против Империје Зла, само се у Србији још увек велича и прославља та иста Империја, као да су ово шездесете године двадесетог века.

Срби су тренутно, можда, највећи англофили у свету, и, можемо, без претеривања рећи –

патолошки англофили!

 

06

Већ рекох, да ове лирске записе не пишем са жаљењем и сажаљењем, са тугом и сетом – не!

Ово пишем само зарад властитог познања и освешћивања.

Оних девет од десет Срба уопште нису у мојему видном пољу.

Они су у неким, мени далеким и туђим, упоредним световима.

Нико више нема ни времена ни снаге да икога буди и освешћује.

Свако нека самога себе буди и освешћује, и нека види што му је, и како, чинити!

(ЛИРСКИ ЗАПИСИ)

 

01

Мене је све време спасавала јака унутарња и онострана веза са вишим духовним световима.

Без те јаке унутарње и оностране везе са вишим духовним световима, ја бих још у раној младости био посве уништен.

Био бих згажен попут безвредног црва.

Било би као да ме никада и нигде није ни било!

 

02

Сем талента, сем дарова Духа Стварања, ја ништа и немам у овоме свету!

Тако сам рекао себи у двадесетој години, и, тог трена,  одлучио да својеглаво, јарчевски (астролошки знак!) кренем властитим путем посвећења.

Ја морам да родим самога себе, наставио сам унутарњи разговор са самим собом, и морам да родим своје претке, да бих тек потом могао да рађам и своје потомке!

Рођен у сиромашној породици, у сиромашном и мученичком народу, ја сам морао десотоструко, стоструко да умножавам своје таленте.

Јер, сем талената, буквално ништа и нисам имао!

Морао сам да кренем у туђ и далек свет, да зарадим новац, да бих могао да наставим школовање и образовање.

Радио сам тешке физичке послове на северу Немачке, да бих, по повраку на родну груду, уз велике подвиге,  уписао Филолошки факултет – на групи за србску и светску књижевност.

 

03

Са сиромаштвом се носим и борим откада знам за себе.

Што ме сиромаштво више притискаше, то сам ја бивао све одлучнији, све јачи, све чвршћи, све својеглавији, све трвдоглавији на својему путу посвећења.

Не знам како је то бивало и јесте у других, али мене је сиромаштво, беда, беспарица и неизвесност у овоме свету, све више и више јачала, чинећи ме све самопоузданијим, све храбријим, све одлучнијим.

Они пријатељи астролози (а и моја супруга која ради само за мене и ужи круг пријатеља кармичку астрологију), рекли су ми, да такву наталну карту, да такав хороскоп, има само један од милиона!

Песнички, сликовито речено: две трећине мог бића остало је у вишим духовним световима, а само се једна трећина низвела на Земљу.

Сатурн је мој највећи учитељ, мучитељ и судија.

Нико ме тако није учврстио у мојим намерама, наумима, визијама и сновима као космички и галактички учитељ – Сатурн!

Имао сам сву подршку из виших духовних, галактичких и космичких пространстава, а никакву, или, скоро никакву, овде на Земљи.

 

04

Морао сам да пишем, да стварам готово лудачки, да бих премостио и пребродио, надишао и превазишао све препреке овога света.

Морао сам двадесет и четири часа да се држим виших светова, виших божанских бића, јер сам наслућивао, а и знао, да, ако се само на трен удаљим од њих – падам у провалију, у понор, у амбис.

Суновраћам се и распршујем!

 

05

Зато толико пишем и сада на овим нашим сајтовима.

То ми је остало још од младости.

Морам да пишем, морам да стварам, јер знам, заиста знам, да сам готов оног трена кад престанем да пишем, кад престанем да стварам.

Исписао сам толико стихова и лирских записа да би, када ни се све то сабрало, било обима Махабхарате, Рамајане, Илијаде и Одисеје заједно!

Не знам какву то уметничку и песничку вредност има, и да ли уопште и икакву вредност има, али ја сам то исписао, јер сам морао то да испишем, да бих могао да превазилазим и надилазим многе и различне препреке овога света.

А све то написано и објављено не држим за своје.

Штавише, уопште и не држим до тога.

Од четрдесетак објављених песничких књига, ни једну, заиста, ни једну једину, не чувам у својему дому.

Све се саме чувају на неким другим местима, у разним библиотекама, као и у домовима посвећених читалаца.

Моје је било само стварање; моје је било да их пишем, да их објавим и, да их се, на концу, одрекнем!

 

06

Преко писања и стварања, кроз писање и стварање, ја сам све време одржавао, и још увек одржавам, чврсту везу са вишим духовним световима, са вишим божанским бићима.

(ЛИРСКИ ЗАПИСИ)

 

01

Лако је некоме рећи: буди добар; чини добра дела!

Али, то није тако једноставно.

Штавише, тешко је бити добар.

Да би чинио добра, племенита и узвишена дела, мораш да имаш потпору у вишим духовним световима.

Мора неко да ти припомаже од виших духовних бића.

И не само то, већ и ти сам мораш бити предодређен за добра и племенита дела.

Мораш бити рођен за добра дела!

Кад кажем, мораш бити рођен за добра дела, онда, у том случају, не мислим само на генетику, већ и на нешто што је иза и понад генетике, што је с ону страну свега појавног и сазнатљивог, што је мета-генетика.

То нешто што је с ону страну јесте светлосни запис.

И то није од биолошких предака, то је од Божанских Предака; од Божанских Предака које си ти сам бирао кроз многе животне токове, кроз многе галактичке, космичке и земаљске кругове рађања, умирања и поновног рађања.

 

02

Сви смо ми склони да олако изричемо суд о некоме, или о нечему.

Увек сам се покајао кад год сам, на брзу руку, изрицао  било какав суд о некоме или о нечему.

Поготову о некоме; о некоме од ближњих!

Вазда бих се, како наш народ каже, угризао за језик после сваког, на хитру руку, изреченог суда.

Уствари, ја сам тада изрекао суд самоме себи.

Себи сам судио, и пресудио!

Схватио сам, још у младости, да је тешко бити добар; да је човеку потребна чудесна духовна снага, из виших божанских светова, да би могао да чини племенита и узвишена дела.

Без те снаге из виших божанских светова, човек сам по себи уопште није кадар да чини добра дела.

Ово, рецимо, не знају позитивистичке и материјалистичке науке.

Ово не зна ниједна од званичних наука: психологија, философија, етика, естетика, социологија, педагогија, антропологија, карактерологија и, све листом науке, поднауке, научне гране и научни огранци.

Да скратимо: ово је страно свакој савременој западној позитивистичкој (сувислој) мисли!

Штавише, ово је страно и неким религијама, јер сам давно приметио, да и образовани људи из неких религија (није важно да ли ових или оних!), олако, на брзу руку, изричу суд о суштом човеку, осуђујући га и кажњавајући на разне, некад и сурове, начине.

 

03

Сваки је човек добар онолико колико је доброте примио из виших духовних светова.

Рекли смо да за везу са вишим духовним световима, није пресудно наслеђе земаљских предака, већ, превасходно, наше лично (онострано) наслеђе.

Оно што смо ми кроз многе животе, кроз многе животне токове, кроз многе векове и светове, чинили сами са собом; оно што смо, и како смо, радили на самима себи, кроз тисућлећа и еоне.

 

04

Бесмислено је рећи некоме: буди добар!

Зато што би и он сам, можда, желео да буде добар, али не може, не да му се!

Мени су многи, које сам на свом животном путу сусретао, управо то и казивали.

Један ми је човек овако сведочио:

Ја желим да будем добар, да чиним добра дела, али ми се не да, ма шта ја предузимао!

И ја сам због тога веома несрећан и очајан.

Често не могу да спавам због тога.

Увек се изнова и изнова кајем што, уместо добрих, чиним лоша дела.

То је напросто јаче од мене!

 

05

Истина је, да човек сам по себи не може да чини добра дела.

И овај сушти човек је у праву, са свог становишта, из свог угла посматрања.

Јер, добра, племенита и узвишена дела не чинимо ми, сами од себе и сами по себи, већ добра, племенита и узвишена дела чини наш Бог кроз нас, из нас, и нама.

Ми смо само оруђе нашега Живога Бога.

Ми смо само продужена рука Божја.

Ми смо само Божји канал.

Ми смо само Божје глазбало, само Божја музикална справа.

 

06

На свакоме од нас, понаособ, Бог изводи једну од мноштва својих дивотних мелодија.

Кроз нас свирају звезде, сазвежђа, звездана јата, сунца, планете и сви ини светови.

Свако је од нас по једна дивотна космичка и правасељенска мелодија, која је једном и за сва времена уписана на поткама вечности и бескраја, у Језгру звезданих јата, у Суштаству Мајке Акаше.

 

07

Тешко је бити добар!

Али је наша света дужност, да се трудимо, да се вежбамо – из дана у дана, из часа у час – да бисмо могли да чинимо добра, племенита и узвишена дела.

Сами од себе, и сами по себи – то не можемо!

Но, Живи Бог у нама, из нас, и нама, то вазда и увек може!

Колико је Бога у нама, толико је и доброте над нама!

Ово је моје лично, животно и песничко, искуство.