(ЛИРСКИ ЗАПИСИ)

 

01

Ово је свршетак рептилске цивилизације, рептилског позитивизма и материјализма, рептилског нихилизма.

На месту, у тачци Времена и Простора, где се претходни временски, земаљски и космички круг затвара, тамо се, истовремено, отвара нови

 земаљско-галактички  круг –

Доба теслијанске,

словенске и ведске

цивилизације.

Тесла је родоначелник цивилизације, словесности, уметности, науке и технологије Словенске Душе.

Са Ајнштајном се затвара земаљски и космички круг Старога доба, а са Теслом се отвара нови галактички временско-просторни ток Новога доба –

доба ВедСрбског Духа Стварања.

 

02

Ново доба ће обелоданити и открити све Теслине Ведске Тајне, које у Староме добу, у добу рептилског религијског фанатизма, нису могле бити откривене и обелодањене због строге владавине Синова Таме.

Сва знања и учења Старога доба, која су притицала из Језгра Звезданог Јата, била су намерно и свесно изокретана, како би се осујетио и одгодио Створитељев и Сварогов Наум – да се Човек преоствари и преусмери ка Божанству, да се успостави Склад, Ред и Поредак у Духовном Заједништву Богова и Људи.

 

03

Тесла је Први Изасланик Ведских Богова (после дуге владавине Рептилије у Веку Мрака), који је послат на Земљу, да припреми Свет и Човечанство за низвођене божанских, галактичких душа, које имају задатак да осмисле, изврше, испуне и остваре Замисао Великог Духа Стварња.

 

04

У Новоме добу створиће се и нов језик са светлосном и звучном потком за једноставно и убрзано преношење обавести свесности (илити информација), порука и објава из Галактичког Духовног Језгра.

Тај нови језик у Новоме добу биће ведсрбски, ведсловенски – унутарње и духовно сједињење ведсрбског и ведруског језика у јединствен језик ВедСловенских Богова.

Енглески језик, који је на почетку Старога доба створила Рептилија, није могао да пређе пети ступањ на духовно-галактичкој преостварљивој (еволутивној) лествици.

За разлику од енглеског језика, који, како рекосмо не прелази пети ступањ, језик ВедСрба и ВедРуса, по открићима Галактичких ВедСрба, вибрира, трепери и титра између десетог и дванаестог ступња Божјега Стварања.

 

05

Будући да ведсрбски језик, да свака праизворна и изворна реч ведсрбског језика, носи светлосни запис Створитеља и Богова, Рептилија је потуљено, подмукло и лукаво (намерно, свакако!) скрајнула овај божански језик (са Дрвета Галактичког ПоЗнања), а у први ред избацила оне не-аријевске језике који немају тај светлосни и божански жиг, печат и отисак, како би осујетила, успорила и одгодила духовни развој, не само Човечанства, већ и свих иних бића на Земљи, те и саме Мајке Земље, на многе векове.

 

06

Нама је тешко да претпоставимо, и да замислимо, какав је земаљски, галактички и космички рат водио Никола Тесла (као Сварогов изасланик) са рептилским Синовима Таме, припремајући тле за низвођење Духа Новога доба.

Дуго се чинило да је Тесла, да је Теслијански Дух,  поражен од Рептилије, али, од пре неког времена, из Језгра Звезданог Јата, а одбијајући се од Галактичких Наспрамних Огледала, пристижу сва Теслина дела и остварења у живим вишепространственим, холограмским сликама и пра-сликама.

Тесла је, уистини, поново рођен, али, овога пута –

 Одозго, као чисто Дејство и Суштаство

Бога Сварога.

То поновно Теслино рођење најпре су открили и препознали руски посвећеници и духовни научници, тако да се, данас, у научним и духовним круговима Ведске Русије, Тесла појима и доживњава као оваплоћење Божјег (Свароговог) Изасланика.

 

07

После Русије, Теслино поновно рођење Одозго, открили су и препознали и у Америци.

И у Америци, баш као и у Русији, Тесла је избио у сам врх свих друштвених мрежа популарности и омиљености и, по најновијим истраживањима спроведеним (упоредо) у Америци и у  Русији, Тесла је, у овоме часу, најпопуларнија личност, свих времена, на Планети Земљи.

Ново доба, како рече мој пријатељ

Драгослав Бајагић,

може се још назвати и –

Добом

Галактичке  

(Теслијанске)

Духовности.

 

08

Ову радост окрића преузетог из Акаше, а на Земљи потврђеног, делим (осећам то и знам) са свима вама.

Нека сте благословени сви ви; и нека смо благословени сви ми; и нека је благословен свако од нас понаособ!

Моје Биће и Суштаство већ осећа и препознаје Дух Новога доба.

Знам, да то исто и ви осећате,

 и препознајете са мном!

Благодарим Јадранки, Милици, Зорки, Милану (са Велебита), Драгославу, Божидару, Катарини Великој –

на бодрењу, на помоћи сваке врсте, да овај наш сајт, да ово наше духовно гласило, буде животворна луча на преласку из Старога у Ново доба.

(ЛИРСКИ ЗАПИСИ)

01

Милица је (наша посвећена читатељка) у једном свом коментару споменула две суштаствене ствари – Веру Срца, и, свет сумње – о којима ћу, сада и овде, из свог песничког искуства, сведочити, јер је то управо оно што превазилази и надилази обично свагдање (илити свакидашње) појимање, виђење, размишљање и схватање.

Једина истинска, сушта и суштаствена Вера јесте Вера Срца!

Срце је и паметније и мудрије од Главе.

Срце је, преко Божанске Свести, повезано са ПраИзвором, са ПраСуштаством, са ПраЖивотом, илити са Створитељем, са Духом Стварања.

Стога, у том појимању и настојању, а на властитом  Путу Вере Срца, не само што подржавам Милицу, већ осећам да је то једини Пут Свести и Свесности у Новоме добу, у добу које ће бити усаображено и усаглашено са Великим Духом Стварања.

 

02

Да, ово, заиста, јесте свет сумње.

Свет сумње и искушења (кушања), како рече Милица.

Сумња поништава Веру Срца – и ту је Милица у праву.

И, не само што поништава Веру Срца, већ поништава Божанско Биће и Божанско Сушаство у нама.

Сумња нас вуче и свлачи у ниже (доње) светове.

Није Истина, како тврде позитивисти и материјалисти, да сумња учвршћује Веру – напротив! сумња је сушта супротност и опречност Вери.

Сумња је производ Ума, а Ум није повезан са Божанским Бићем и Божанским Суштаством.

Ум је повезан са Светом Привида, са Ар(х)имановим Светом Омаје, са оним што метафизичари називају Апсолутом.

Апсолут није Бог Створитељ; Апсолут је Ар(х)иманова Чаролија.

Апсолут је Велики Подражаватељ – Апсолут подражава и опонаша (имитира) Бога Створитеља.

Надаље, Апсолут је ЦрноБог, по учењима и знањима Древних.

 

03

Данас се, поново, сретосмо Драгослав Бајагић и ја, у мојему врту за тиховање, а негде на Дунаву.

Драгослав је, да речем још и то, редак посвећеник србски, посвећеник аријевски.

Вечити путник тајинственик.

Светски тајинствени путник, планинар и алпиниста.

Освајао је многе врхове света.

Боравио је у Алпима, у Хамалајима, у Андима, као и другде – подно снежних и ледних врхова.

Борави истовремено, илити наизменице, у Србији и у Шведској.

Ових дана, са сарадницима дизајнемира, припрема,  и ликовно и графички опрема, свој сајт под насловом Пут води кроз Сунце.

Потражите тај сајт, кроз месец дана!

 

04

Драгослав је, како рече, самоук (аутодидакт).

Самоукост је најбоља школа, највиши и најбољи Пут образовања и освешћивања.

Највећи ствараоци, највећи песници и уметници  овога света били су самоуки.

Зато што школсти систем потире машту, потире  имагинацију, потире снове и сневање.

А из сновања и сневања рађају се најбоља, највећа и најлепша уметничка и стваралачка дела.

Рађају се управо она дела која улазе у Акашу, у Вечност.

 

05

Сваки је Човек велик онолико колико је успео да сачува Дете у себи, у својему Бићу и Суштаству.

То песници и уметници најбоље осећају и знају.

Зато је дужност пробуђених и освешћених родитеља да своју децу подстичу на маштање и сневање.

Деца су и иначе склона томе – маштању и сневању!

Ако ваше дете воли да се осами, да машта, снева и сањари, немојте га ометати у томе.

Пустите га нека машта и снева до миле воље!

Свако ће такво дете, кад одрасте, бити стваралац, бити песник, бити уметник или посвећеник.

Социјализација детета – то је бесловесност

педагога – позитивиста и материјалиста.

Социјализација детета – то је друго име за духовну и стваралачку кастрацију детета.

Слушајте велике ствараоце, велике посвећенике, велике уметнике, а не педагоге, дечје психологе – материјалисте и позитивисте!

Социјализација детета, на концу, значи да се од бистрог, самосвојног и самобитног детета направи осредњак (медиокритет) и будући роб.

(ЛИРСКИ ЗАПИСИ)

 

01

Ко је издао Србство и Србију?

Сви смо одреда, на овај или онај начин, издали Србство и Србију.

Издали смо, зато што нам је издајство у крви, у мислима, у осећањима, у сновима.

Од свега на свету, и у животу – издајство нам је најмилије!

Ми се дичимо, ми се поносимо, ми се гордимо издајством својим – издајство је за нас, од давнина, највећа врлина наша!

Нема народа, нема племена, нема рода, којему је издајство тако мило као нама што је.

С нама се, по издајству, по невери, по кривоклетству, нико у свету поредити не може!

 

02

Од десеторице Срба – деветорица ће, зацело, издати.

Издаће, док трепнеш!

Слабићи смо, кукавице, страшљивци, никоговићи – зато и јесмо издајице.

Не умемо вредно, узвишено, дивотно и племенито дело да створимо, али да издамо, и да се продамо – то нам је животна поетика, то нам је животни поглед на свет, то нам је животни сан!

Најпре ћемо издати себе, па онда све одреда.

Нема тога брата и друга кога ми издати нећемо!

Још се питамо, још се чудом чудимо, зашто нас тако презире свет!

Та, ко ће да нас, овако јадне, кривоверне, кривоклетне и никакве, цени и поштује?!

И чиме смо то заслужили да нас ико поштује?!

Издајнички пород никоме не треба – служи само за једнократну употребу!

 

03

Још сам са двадесет година видео и освестио, да је сваки трећи Србин доушник.

Да у свакој србској породици има макар један који потајно сарађује са Удбом и Озном.

Дојављује своје ближње – муж жену, жена мужа, отац сина, син оца, брат брата, и сестра сестру.

Такви смо, и стидим се што смо такви.

Жив ме срам поједе због тога што смо тако јадни!

Од срама и стида некада не смем испред огледала да станем; јер ми се све чини, да ћу тамо негде у дубинама огледала, видети, у очима својим, сва издајства наша, минула и будућа!

 

04

Зашто смо такви, и зашто смо тако издајству склони?

Знам, али ми је тешко и мучно да одговорим.

Не вама, већ себи!

Знате и ви, но, и вама је, као и мени, тешко и мучно да на ово питање одговорите.

Стид вас је, као и мене што је стид.

Зато и шутимо – због стида!

 

05

Ја знам да међу вама има дивних и дичних Срба и Србкиња – зато се вама и обраћам; зато само и пишем за вас, на овоме сајту.

Престао сам, од пре неког времена, да пишем за сајтове

 где сваку моју песму, где сваки мој чланак, где сваки мој лирски запис, душмани и врази наши, на нож дочекају!

Има их тушта и тма!

Има их ко кусих паса!

Има србомрзаца међу Србима – канда их је највише  међу Србима!

 

06

Ја знам, заиста знам, да међу вама, читаоцима мојим, има дивних и дичних Срба и Србкиња – та, управо се стога и обраћам вама!

Обраћам се вама, зато што знам, да је и вама тешко, као и мени што је, због издајства нашега.

Ви ћете ме разумети, као што и ја вас разумем!

Стидим се и срамим због србскога јада, због беде наше србске, због свеопштег издајства нашега.

Знам да се и ви стидите и срамите.

То добро знам!

Али, ми смо мањина; ми смо она једва приметна мањина!

Издајство је свуда око нас.

Чим пређемо кутњи праг, већ смо се обрели у вртлогу свеоштег издајства.

Свеопштег издајства, и свеопште грабежи и отимачине.

Србин од Србина граби и отима; Србин Србина сатире и затире.

Такво је данашње стање у Србству и Србији.

То је наша слика и прилика.

Има ли лека томе?

Има, али не овде на Земљи, већ горе –

у Акаши, међу Глактичким Србима, у Галактичкој Србији!

 

07

Нека је моје име на води записано!

Не жалим због тога.

И нека су сва наша имена на води записана!

Када будемо били бољи, имена ће нам се писати мед звезданим јатима.

Једва чекам да све ово прође.

Да све ово на Земљи прође, и да некако доспем до Галактичких Срба.

Где нема издајства, где нема кривоверства, где нема србских изрода.

Што желим себи, то и вама желим!

Проћи ће све ово и, нека што пре прође – нека се једном сврши!

Можда ће у следећем животном току, у следећој инкарнацији – све бити боље, и лепше, и дивотније.

Можда ћемо се поново родити – као Богови!

Ако заслужимо, наравно!

 

08

У Србији сам живео као туђинац на земљи туђинској.

Од двадесете године носим жиг и печат народног издајника.

Био сам обележен већ са двадесет година, као народни непријатељ.

За ондашњу, као и овдашњу власт, бејах био неподобан и непожељан!

Ваљало је све то издурати, преживети и, живети.

Борио сам се како сам умео, знао и могао.

Знам да је и вама тако или слично бивало.

Али, преживели смо и, живи смо!

 

09

О издајству србском писах, као што сте већ приметили, у првом лицу множине.

Ви ћете разумети зашто писах у првом лицу множине.

Да бисмо се сви постидели и посрамили и, да бисмо се потрудили да будемо бољи него што јесмо.

Морамо бити бољи; морамо бити лепши, паметнији и мудрији!

Дужност нам је да будемо бољи него што јесмо – то нам је света дужност!

 

10

Има вас дивних и дичних.

Без вас, дивних и дичних – Срба и Србкиња – не би ни мене било!

Не бих имао разлога да обитавам у Србији, у свету овоме.

Ви ми дајете снагу, као и ја вама и, ви ме, на разне начине, спасавате!

 

11

Пре неког времена, срете ме, у граду Панчеву, један човек, и рече ми: Симовићу, да си са нама, био би господин песник!

Како то? – питам га.

Па, имао би све; али ти нећеш са нама; ти хоћеш да србујеш!

Не само што нећу, већ и не могу! – одговорих му.

Не могу, јер нисам рођен за то – додадох.

 

12

Нисам хтео и умео да се продајем – зато и живим као просјак у земљи Србији!

И нека сам просјак – шта марим!

Проћи ће све, јер све је и иначе пролазно, крхко и трошно.

Вечна су само дела наша која у Љубави творимо!

Јер, кад напустимо овај свет, тамо камо путујемо – само ће нас пратити дела наша која смо у Љубави творили.

И, ништа више од тога.

Ништа више од тога, јер све друго јесте – само привид, варка, омаја, опсена и сан!

(ЛИРСКИ ЗАПИСИ)

 

01

Не може било ко бити Срб(ин)!

Свако може бити кнез, војвода, конте, гроф, барон или лорд, али Срб(ин) – може само ВедСрб, Аријевац бити!

Сва су звања, позвања и титуле од земаљског света опсене, само је Срб(ин) из горњих, виших божанских и духовних светова.

Срб(ин) – то је духовно племство, духовна аристократија!

Није Срб(ин) онај ко се тако зове, ко има србско име и изјашњава се као Србин – Срб је само онај ко живи Истину, Правду, Лепоту и Доброту.

Само онај ко живи Веру, Знање и Предање својих Божанских Предака.

Само онај ко је свестан, и самосвестан, да су његови Преци – Богови!

Ово мора једном за свагда да се разјасни; да се разјасни, и освести!

 

02

Не треба жалити за оним Србима који се одричу Србства, који напуштају Србство, и прелазе у неке ине вере и народе.

Они се одричу Србства зато што и нису Срби!

Они нису свесни тога, али њихово унутање биће осећа и зна, да они нису Срби, те зато и напуштају Србство.

Не могу они да издрже Позвање Србства, те стога и беже из Србства.

Нека беже, и нека им је срећан пут!

Нису они за Србство, нити је Србство за њих.

 

03

Није важно колико нас има, већ каквих нас има!

Више вреди милион самосвесних и самосвојних ВедСрба Сварожића, него стотину милиона успаваних и бесловесних (назови) Срба.

Више вреди милион ВедСрба који живе Веру, Знање и Предање својих Божанских Предака, него стотину милиона оних (назови) Срба, који не знају ни ко су ни чији су; који су данас једно, а сутра ко зна шта – друго, треће или десето!

Нагледао сам се тих и таквих (назови) Срба – и по стотину се пута постидео, у име Србства, због њих!

 

04

Сретао сам по свету дивне, племените и узвишене ВедСрбе и ВедСрбкиње, који су најлепши изданак Расе, и, при сваком сусрету с Њима, ја сам се осећао обогаћеним и оплемењеним.

За Њих нема места у Србији парија и палија, а свуда су у свету иноме – господство над господствима!

 

05

Највећи изроди Расе и Рода, осташе да владају Србијом, док се најлепши изданци Расе и Рода расејаше по земаљском шару, дејствујући, чинећи и радећи за ВедСрбство и у земљама највећих душмана Србства.

Докле ће Србијом да владају парије и палије? – питао сам се по тисућу пута.

 

Јутрос ми је снажни Тијанадо

Одувао видикзаклонице

Спаковао речје и наречје

И узео одблеске сабласне

 

Јутрос ми је снажни Тијанадо

Раскрилио полуснену душу

И почупо све иглице жеља

Забодене у умче климаво

 

Јутрос ми је снажни Тијанадо

С поштовањем пред ноге клекнуо

И затражио духовну поуку

Вежбајући Једноту на мени

 

Усправи се снажни Тијанадо

Да спојимо два безжељна срца

И разнеси уздарје духовно

Разнеси га на све четири стране

 

С ким се гледиш – твоја душа

С ким се грлиш та-ј те воли

С ким шапућеш та-ј те љуби

С ким путујеш – с њим си Једно

 

Путуј путуј снажни Тијанадо

И повуци за косу спаваче

И  блажену Божју замисао

Кад год можеш Пољем лутај

(ЛИРСКИ ЗАПИСИ)

 

01

Срби нису обичан народ, те зато већ вековима сви обични народи овога света и покушавају да сатру и затру Србе.

Ову су ми Тајну открили Галактички ВедСрби.

Одговор ми је од Њих стигао преко Акаше.

Ви знате о чему приповедам, и зато се, превасходно,  обраћам вама.

Од пре неког доба, престао сам да пишем за неке сајтове и блогове, чији читаоци нису посвећени у Тајне Галактичких ВедСрба.

Немам времена, а ни права(јер Време се све више згушњава и збија!) на обичне речи, како рече песник посвећени.

  Срби нису народ, у оном изворном значењу речи –

 Срби су Род, Племе, Братство и Сестринство!

Срби су над-обичан народ, односно: над-обичан Род, над-обично Племе, над-обично Братство и Сестринство.

Зато и пишем великим словом ове суште речи.

Срби су над-моћни – у Духу Стварања!

То је србска над-моћ од ПраИскони.

Србска над-моћ коју сви обични народи овога света наслућују, осећају или несвесно препознају.

 

02

И мени је, тек сада, после толико векова трагања, постало посве јасно, откуда долази толика повика на Србе.

То је због србске над-моћи.

Због србске посебности и изузетности.

Ми смо Сварогови потомци; ми смо Сварожићи.

Ко је Сварог?

Сварог је Бог Духовног ПраСунца, Бог Светлости, Бог Времена и Вечности.

Он је Светлосно Дејство Великог Духа Стварања.

Он је Духовно Суштаство Великог Триглава.

А ми Срби – јесмо Његов Род, Његови Потомци –

и, стога смо Сварожићи!

 

03

Ми Срби нисмо изаслани у овај свет због обичних ствари, због приземних послова; ми смо изаслани да бисмо преко својих духовних знања, моћи и уметности подарили човечанству, као и иним бићима на Земљи, Сварогову Светлост.

Многи се Срби плаше да то самима себи разјасне и освесте (и ви, који сада читате ове моје лирске записе, можда, све ово са зебњом и подозрењем примате!), јер смо се много удаљили од ПраИзвора Светлости – од Створитеља Сварога.

Сви наши врази, вековни душмани, добро знаду ко смо,  ми Срби – зато нас и убијају – само ми сами не желимо да чујемо, сазнамо и освестимо – ко смо!

 

04

Тесла и Његош, два највећа ведсрбска духа, два знаменита Аватара, указују својим божанским делима на србску над-моћ, на србску посебност и изузетност, али се ми и даље понашамо као да се у овоме свету нису појивили Његош и Тесла, као да та два Жива Божанства нису ни боравила мед нама и са нама!

Зашто се тако понашамо?

 Зато што су нас туђинске и душманске религије посве слудиле и духовно сатрле.

Нама су туђинске и душманске религије посве спрљиле орловска духовна крила, онако како је неверна љуба Видосава спрљила (зажегла) крила Јабучилу, крилатом ату (свог војна) војводе Момчила.

(Војно је древна србска реч, и означава: мужа, супруга, животног друга.)

У нашим народним песмама, причама и бајкама, скривена је Велика Тајна о нама – ВедСрбима, ПраАријевцима.

 

05

Ви сте свакако чули (морали сте чути!) за праискону причу о орлу који је боравио међу кокошима; о орлу који је, после дугог боравка у кокошарнику, заборавио да лети и, штавише, заборавио да је орао!

Е, видите! то смо ми Срби.

Низвели смо се са плаветних небесних висина, у ову балканску мочвару и каљугу и, уместо да орловским крилима летимо пут Сварога, ми бауљамо, пужемо и гамижемо у калу и смраду балканских мртваја.

Више не кличемо, дично и достојно: Ми смо ВедСрби, ми смо Аријевци! – већ стидљиво, снебивљиво и снисходљиво изјављујемо: Ми смо Балканци.

ВедСрби – Балканци?!

Која туга, Свароже мој!

Кад чујем ВедСрба да каже за себе да је Балканац, то је исто као да чујем орла који изјављује да је – кокош!

 

06

Тесла се у свет низвео да подари човечанству Сварогову Светлост уз помоћ Перунових Муња.

То смо ми Срби!

Сваки Србин је негде дубоко у својему Унутарњем Бићу – један уснули Тесла!

Свако од нас мора у свом Унутарњем Суштаству да препозна, и да пробуди, уснулог Теслу.

И, да се посвети Духу Стварања!

Ми нисмо сишли у свет да будемо слугиних слугу слуге; ми смо овде зарад Сварогове Светлости.

Зар ВедСрби, ПраАријевци, да буду слуге Западњака и иних белосветских паразита?!

Ако се Срби не пробуде и не освесте, онда ће заувек потонути и нестати овај свет.

У древним ведсрбским светим списима стоји и ово: Кад нестану Срби, онда је то Крај Света!

(ЛИРСКИ ЗАПИСИ)

 

01

Ово је време откривања и објава.

Откривања и објава из виших духовних светова, из Мајке Акаше, из Језгра Звезданог Јата.

Време откривања и објава древних (и свевремених) тајних знања наших Предака – ВедСрба.

Сада ћу вам испричати истиниту причу коју данас чух од Валадана Пантелића, а потом ће уследити Владанов коментар са становишта исцелитељства свести илити медицине свести (неки то називају и информационом медицином).

Одлучи једна млада мајка да абортира (да усмрти плод свој у утроби својој), а дете је било од четири месеца и петнаест дана.

Али, гле чуда!

Дете је (тај избачени плод из мајчине утробе)  наставило да живи!

Сестра са гинеколошке ординације, запазивши да се нешто живо миче у посуди, узме живи плод и, однесе га, што хитрије, на гинеколошку клинику.

Лекари и особље са клинике преузму дете, посвете му се и, дете настави да живи.

Преживело је!

Данас то дете има две године, и обитава код усвојитеља.

 

02

А сада следи Владанов коментар, са становишта духовне медицине и медицине свести, будући да је Владан Пантелић сарадник једне руске школе, која се посветила тајним исцелитељским знањима (а ту је и медицина из галактичког поља свести и свесности), преузетим од древних ВедРуса и ВедСрба, као и обредним, магијским и оностраним искуствима сибирских шамана.

Ово је време када се, у светлосним јатима, на Мајку Земљу низводе галактичке душе –

душе које су се дуго припремале и школовале

 у Језгру Звезданог Јата.

Те душе силазе по Вишем Задатку (изаслане од Духа Стварања), да припомогну –

како људском роду, тако и свим иним бићима

на Земљи, те и самој Мајци Земљи –

у овоме времену свих земаљских

и космичких животних токова.

Те душе, што се низводе из самог Језгра Звезданог Јата, имају у себи веома изражен праискони нагон за Животом (а још су и припомогнуте вишим божанским и духовним дејствима из Галактичког Језгра), тако да је њих, напросто, немогуће усмртити, чак и на начин споменут у овој истинитој причи.

Штавише, додаје Владан, може се догодити да таква мајка пре усмрти саму себе него ли свој плод!

Просто речено, Мајка ПраВасељена, као и Велики Дух Стварања, неће више дозволити да се недорасле мајке, недорасли родитељи, поигравају својим плодом – божанским душама из Језгра Звезданог Јата!

Нека нам ово буде наук, и опомена!

Јер, рекосмо, свршено је већ са Старим Светом – на обзорју се указује Нови Свет, на челу са Великим Духом Стварања.

Све старо умире – и мора да умре!

 

03

Пре но што ће доћи до мене, Владан је припремио песму да је проследи мени, да је објавим на овом  нашем сајту.

Док је песму припремао за прослеђивање – песма је већ  утекла!

Изгубила се некамо – нестала!

Код мене, у мој врт за тиховање на Дунаву, Владан ступи некако сетан-невесео.

Исприча ми шта му се догодило.

Жао ми је песме, вели, била је тако питка, дивна

и мила! – пожали се.

Ништа не брини, Владане! – рекох му, – стићи ће та песма, неким тајинственим путима, до мене.

То се дешава.

Кад једна песма умакне једном песнику, други је песник некако и однекуд улови.

Све су песме наше;

сви смо ми

тајинствени песници.

 

04

Ако неко жели нешто да чује о себи, и ако има здравствених тегоба и невоља, нека се јави Владану.

Замолио сам га, да овде на овом сајту објавим број његовог мобилног телефона –

зарад вас,

мојих пријатеља

и читалаца.

(Ево Владановог броја: 063 254 948,

а ви се само позовите на мене.)

Ништа се не снебивајте и не устежите! – слободно се јавите Човеку, ако желите нешто да га питате – о себи и ближњима својим.

Ништа вас неће коштати! – Владан је посвећеник, исцелитељ и хомеопата, при једној руској исцелитељској школи и, све што чини – чини из Душе и Срца, а не новца ради!

 

05

Благодарим свима вама који ми припомажете у овим временима заједничких, општих искушења.

Данас ми, у прави час, пристиже помоћ од Зорке и Божидара.

Кад год останем без новца – однекуд ми, с благословом, нешто пристигне.

Гле, како и Небо и Земља

 раде за нас –

за све нас! 

Све више је, из дана у дан, пробуђених и освешћених Срба.

Оних који путују Унутарњим Путем Светлости.

Оних који трагају за Вишим Смислом живљења Живота.

Оних који су посвећени Лепоти, Доброти, Дивоти и Суштаству.

Владан Пантелић јесте један и непоновљив.

Он је ПраИскон и ПраИзвор.

ВедСрб, Аријевац.

ПраТијанац.

Он је Онај Који живи Живот!

Живот са Сврхом и Смислом.

Онај ко уме да слуша и чује, има шта да чује и научи од Владана Пантелића.

Онај ко уме да слуша и чује, кад се буде срео и упознао са Владаном Пантелићем – упознаће Себе!

А када човек упозна Себе, упознао је ПраЖивот, упознао је ПраВасељену.

Познање Себе –

јесте познање

Великог Духа

Стварања.

Зато вам и предлажем, да посетите блог Владана Пантелића – да бисте познали Себе!

 

БЛОГ ВЛАДАНА ПАНТЕЛИЋА:

http://tijanje.wordpress.com/page/4/

(ЛИРСКИ ЗАПИСИ)

 

01

Још мало, још само мало, и све владе света биће у расулу.

Немири, страх, пометња и бежанија, захватиће све владе, све земље, све народе.

Биће то коначан обрачун народа, са својим издајничким владама.

После овога, ниједна влада света неће ни помислити да буде издајничка.

А неће ни бити влада, јер ће сам Народ бити –

Влада!

Још мало, још само мало, и све издајничке владе света наћи ће се на сметлишту повеснице.

О тим владама, већ колико сутра, нико ништа неће знати.

Остаће заувек безимене!

 

02

Све невладине организације света, иза којих стоје западне обавештајне службе, служе Империји Зла.

То је Рептилофилија, која верно и понизно плези Рептилији.

Србија је пуна тих људских изрода, те људске погани.

Не, нису они србски изроди (јер Срби и нису!), већ последњи људски изрод и отпад –

шудре, парије и палије!

Долази време, и већ је дошло, када ти изроди људски нигде у свету неће имати уточишта.

 

03

Да није рептилских религија, сви би словенски народи били – Један Народ, Један Род.

Туђинске (душманске) религије растурише Аријевско Биће Словена.

Од Великог Рода разроди се и одроди мноштво неких међусобно завађених племена, која су лак плен, и јевтино робље,  за сваког тиранина.

 

04

Аријевски се Словени неће никада сабрати и ујединити, све док заувек не одбаце душманске религије.

Те религије су једино зато и смишљене – да се растури Духовно Језгро ВедСрба и иних Аријеваца – да се растури и пороби!

Али, то мора да крене изнутра, из Унутарњг Суштаства.

Свако сам са собом мора да дође до тог познања.

Зато што су душманске религије  чинима и мађијама поробиле и Ум, и Срце, и Душу свих словенских, свих ведсрбских народа.

 

05

Старо доба јесте доба религија; Ново доба јесте доба Духа Стварања.

Религије нису спајале народе, већ су их раздвајале.

Вечити грозни ратови у име ове или оне религије.

Мржња је владала Старим добом.

Мржња и грозота пустоши.

Религија није Вера, није Знање, није Свест; религија је сушта опречност и супротност свему томе.

Шта значи бити религиозан?

Најбољи пример за то јесу комунисти и бољшевици, као и ини сатанисти.

Сатанисти су, можда, завршница религиозности Старог доба!

 

06

Бољшевици су били дубоко религиозни.

Између њих и сатаниста нема никакве разлике.

Праискона и бесловесна мржња према свему племенитом, узвишеном, дичном, часном и лепом!

Бољшевици, сатанисти и глобалисти – то је једна те иста рептилска религија.

 

07

Све старо мора да умре и нестане, да би могло нешто ново да се роди.

Религије су прошлост, а будућност припада Духу Божанског Стварања.

Зашто су религије прошлост?

Зато што су вековима, свуда по свету, сејале само мржњу и зло.

Иза религија, на Мајци Земљи, осташе стотине и стотине милиона гробаља.

Сви религиозни народи,  дан и ноћ, размишљају само о једноме – како ће да сатру и затру неке друге народе који припадају неким другим религијама!