(ЛИРСКИ ЗАПИСИ)

 

01

Вилин коњиц је весник из Света Духова.

Седи на камен и посматрај га.

Буди нежан, да га не позледиш, јер су његова крилца, танана и танушна, испредена од вилинског гласа.

Кад порастеш, научићеш да чујеш и слушаш, и да разумеш језик вилиног коњица.

Тако ми је беседила прабаба Перунка, док смо се пели рудином уз присој, ка пропланку на врху Небеске.

Заиста, тако се зове планина (између Златибора и Јавора) на којој сам проживео најлепше године детињтсва.

Сећам се прабабе Перунке као кроза сан.

Била ми је посве различита од свих људи у окружењу.

Веровала је у Богове Предака, и беседила је, само нама деци, о Тајинственом Свету Духова.

Све њене приче биле су бајковите и тајинствене.

 

02

За прабабу Перунку све бејаше живо и духовно.

Младо се дрво, поготову ако је то дрво храст, липа, бреза и јасика, нипошто није смело ни сломити ни посећи!

У свом маленом цветњаку, испред куће од камена и брвана, а управо испод прозора ка Истоку, узгајала је перунику.

Прво што сам видео у најранијем добу, били су небесно плаветни и пурпурни цветови перунике.

Пред мој полазак у школу, прабаба се из овога света преселила у неке тајинствене светове.

Говорила је, на неколико дана пред смрт, да је већ спремна да се сретне са Прецима.

Тада то нисам разумевао, али сам много година доцније сазнао, да је прабаба била у Вери наших Предака.

У овоме је свету поживела деведесет лета, али до самог конца бејаше крепка, и бистра.

 

03

Године раног детињства јесу најлепше и најбоље године за учење.

За учење оног најлепшег и најдивотнијег из Света Духова.

Сећам се, живо се сећам, да је прабаба, када одраслих није било у њеноме окружењу, са неким тајинствено беседила.

Кад сам је једном приликом упитао, с ким то разговара, одговорила је да разговара са Душом Предака.

Али, са свиме се може разговарати, додала је радосно осмехнута, само је важно да научиш немушти језик.

Можеш да разговараш са цвећем, са дрветима, са облацима, с ветрима и тицама, можеш, ако се не плашиш, и са змијама да разговараш.

 

04

Да је вилин коњиц весник Богова и Предака из Духовног Света, најпре сам, како већ записах, чуо од прабабе Перунке.

Много година доцније потражио сам у књигама предање о вилином коњицу.

Дуго сам трагао за причама о вилин-коњицу у књигама разних народа.

Нисам био задовољан оним што сам тада нашао у земаљским списима, па сам предање о вилин-коњицу потражио у Акаши.

Кад год нисам задовољан оним што нађем у земаљским списима, ја посегнем за светим књигама Акаше.

 

 

05

Седим с вечери у сутон у рану јесен, у врту за тиховање, на левој обали ДуНава, и гледам вилин-коњице како лепршају и нечујно трепере над мојом главом.

Обично удвоје лепршају, и круже, дуго круже и плешу  (како само дивотно плешу!), у сутон вечерњи.

Осећам их као веснике између двају светова.

Света с ову страну, и света с ону страну Обзорја Дешавања.

 

06

Изнад улазних врата на Истоку, на патинираном брвну, видео сам у детињству тајинствен знак, урезан у дрво, који ме тада подсећаше на воденично витло, али и на сунчеве зраке.

Доцније сам схватио, да је то наш прасрбски знамен – коловрат!

Тај исти знамен видео сам и на камену крај огњишта.

Те куће одавно нема, али ја се живо сећам тих знамења, на огњишту и понад врата на Истоку.

 

07

Сећам се, живо се сећам, да је прабаба често седела, сама, крај огњишта.

Морам да кажем и ово, да се ватра у нашој кући у брдима никада није гасила.

Увек се, у свако доба године, у свако доба дана, могаше наћи нека жишка дубоко запретена у пепелу.

Чуо сам кад је прабаба једном приликом рекла, некоме од нас или свима нама, да се ватра не сме угасити.

Да у кући увек мора бити живе ватре.

И да ће Духови Предака да се наљуте на нас, ако дозволимо да се ватра угаси.

Те да увек неко од чељади, мора бити задужен да чува ватру.

У то доба, прабаба је била чувар нашег огњишта.

Ватра је света и жива, говорила је прабаба Перунка, која одавно, то поуздано осећам и знам, обитава у Ирију Наших Предака.

 

(ЛИРСКЕ РАЗЈАСНИЦЕ)

 

 

А

 

Јачајте духовне заједнице, изнутра их јачајте!

Ово се време разликује од свих минулих времена и по томе, што све може да се ствара и гради из Унутарњег Бића.

У минулим временима, све је морало извана, из спољног света, да се ствара и гради; а све то што је стварано и грађено из спољног света – из спољног се света и рушило!

После Тесле, Великог Изасланика Божјег, сва бића су дејствено, мисаоно, душевно и духовно умрежена, не само у овоме свету, већ и у свим иним световима.

Ову Тајну многи не знају (и добро што је наши душмани не знају!), али сваки расни ВедСрб зна, да после Тесле ништа више (у спољноме свету) није исто.

 

Б

 

У овоме времену, свако духовно браство и сестринство може да се изградити из Унутарњег Бића, а да се чланови тог братства и сестринства никада и не сретну у физичком свету.

Све, уистини, може да се осмисли и васпостави из Духовног Пространства, ако смо усаображени са Језгром Духа Стварања.

Зато што је и Сушто Биће Времена подређено Језгру Духа Стварања, подређено Присуству и Стварању.

Постоје државе у Простору и државе у Времену.

Све државе у Простору бивају неко време и нестају, само државе створене и изграђене у Времену – заувек опстају и остају!

Ми ВедСрби немамо више ни снаге ни времена да изнова (и вазда изнова!) стварамо и градимо државу у Простору.

Зато што смо окружени вразима и душманима који ће је одмах порушити (као у народној песми Зидање Скадра на Бојани).

Наш Пут јесте Пут Унутарње Светлости.

 

В

 

Погледајте шта се дешава у спољноме свету!

Општа пометња, опште расуло, свуда.

Свако против свакога ратује, свако свакоме прети ратом, свако у свакоме види свог најљућег душманина, и свако жели свакога да сатре, само да он претекне, само да он опстане, само да он преживи!

Шта ви можете да промените и поправите у таквоме свету?

Ништа и, дословце, ништа!

Да сви ви, да цео свет изиђе на улице и тргове, опет се ништа неће поправити, опет се ништа неће набоље променити.

У спољноме свету господари Небиће, а у Унутарњим Пространствима влада Биће.

Пред нама се, и у нама, одвија рат између Бића и Небића.

Биће мора да победи, али да би Биће победило морамо и ми да Му припомогнемо!

Не смемо седети скрштених руку, и чудом се чудити шта се све дешава; не смемо бити само посматрачи и сведоци – морамо бити освешћени учесници, морамо помоћи Бићу које је истовремено и изван нас, али и у нама унутра.

 

Г

 

Сетите се речи великог руског песника који је рекао, да смо сви криви за све и сви одговорни за све!

Можда се многа зла у свету не би никада догодила, да смо били будни и освешћени!

Незнање је велики грех; незнање је највећи грех!

У древних ВедСрба није гордост била највећи грех, већ незнање.

Зато што је незнање и отац и мајка свих греха, свих грешака, свих порока.

И гордост је рођена из незнања.

У свих древних аријевских народа, нагласак је стављан на Знање.

Нису незналице Духом блажене, већ они који знају!

Они који су у Знању.

 

Д

 

И Љубав се рађа из Знања.

Нема Љубави која је рођена из незнања.

И, ако би Љубав била рођена из незнања, првим би  ветром била развејана!

 

 

(ЛИРСКИ ЗАПИСИ)

Јадранки и Зорки, верним читатељкама мојих песама и лирских записа.

 

01

 

 

Кад год однекуд искрсне, преда ме, неко питање, на које, у трену, немам мудар одговор, тад одмах у помоћ призовем Теслу и Његоша.

Они су за мене живи, као и ви што сте живи, као и ја што сам жив – ја који вам пишем ово у песничком надахнућу.

Јер Божји Изасланици, какви су Тесла и Његош (а има их још!), никада не умиру.

Запамтите: никада не умиру!

Они се само селе из света у свет, али вазда и увек по Задатку Божјем.

Теслу и Његоша налазим у Акаши.

Они су се сврстали међу Галактичке ВедСрбе.

Не, нису се Они сами сврстали, већ су позвани и призвани у Духовно Језгро ПраВасељене.

Док су обитавали у овоме свету, на Земљи, савременици су Њих Двојицу видели као обичне људе, од крви и меса; само је редак посвећеник (какав је био Аријевац Вивекананда), могао у Тесли да види и препозна Божанство.

Његош је у овоме свету био веома усамљен; заиста, био је најусамљенији Аватар који се икада низвео на Земљу!

Довољно је само прочитати једно Његошево писмо, па схватити колико је овај Божански Песник, док је на Земљи обитавао, бивао сетан и невесео у Црној Гори, окружен непросвећеним и неосвешћеним народом.

Зато је бивало кад данима није ни избивао из своје куле; бивало је кад данима и месецима не би ни са ким ни речи једне прословио.

Разговарао је само са Вишим Духовним Бићима из Акаше, растерујући сету и тмушу душевну.

А и кад би у Јевропу, на кратко, отишао, схватио би да и тамо обитава бесловестан свет; схватио би да је у свуда у свету иста душевна и духовна беда и чамотиња.

На многа животна питања добио бих одговоре од Његоша и Тесле.

Без Њихових мудрих одговора, давно бих и сам залутао у овоме свету!

 

02

 

Многи су писали о Његошу и Тесли; многе су обимне књиге на видело дана изишле.

Све су те књиге вредне пажње, вредне помена; из свих тих дела може се доста тога сазнати и о Његошу и о Тесли.

Имам дубоког поштовања према свим творцима књига, који су у љубави стварали племенита дела –

стварали за оне далеке који ће после њих доћи.

Али, само једно (а то једно јесте веома важно!) није речено о Тесли и Његошу – није речено да су Божанства, да су Божји Изасланици, да су Аватари.

Није речено, јер управо то није смело бити изречено!

 

03

 

Божји се Изасланици и данас крећу међу нама, али их ми не видимо и не препознајемо.

Не видимо их и не препознајемо, зато што смо изгубили Праискону Видовитост; испали смо из Видовитог Знања, којим смо, давно, у ПраИскони били  даривани.

Ми данас све посматрамо физичким, спољним чулима, и зато ништа не видимо и ништа не чујемо.

Свако је од вас, макар један једи пут, прошао поред Аватара, а није га видео, није га чуо, и није га препознао!

Зато што смо сви загађени и затровани –

 лажним учењима, лажним верама, лажним религијама и лажним идеологијама.

Што рече један посвећени кастиљански песник, човечанство ће тек да схвати које је зло европски, западни позитивизам!

Ми нисмо више Богови, већ човеколике утваре које гамижу и бауљају по хоризонтали овога света опсене.

 

 

Владану и Небојши,

ведсрбским посвећеницима

Великог Кола Сварога.

 

 

Ако желиш да видиш и знаш, онда посматрај унутарњим видом, из унутарњег бића.

Буди усредсређен на унутарња пространства, и у дубинама тајинствених унутарњих светова потражи себе суштог.

Ти ниси ова појава видљива у свету; твоје суштаство пребива тамо иза свега тварног и појавног.

Твоји Божански Преци нису на Земљи, нити су на Земљи игда обитавали, већ у Језгру и Суштаству далеког звезданог јата – тамо где је Почетак свих минулих и будућих почетака!

Твоји Галактички Преци будно над тобом бдију, јер желе да и ти будеш један од Њих.

Оно што људи називају Природом, то је Дух Стварања који се пројављује.

Токови и кругови Великог Времена долазе и пролазе и снова наилазе, као ројеви свитаца у време жетве понад рудина горских.

Велико Време има своју Душу, има своје Биће, има своју Свест, јер пребива у Језгру Вечне ПраВасељене.

Све је Биће, и Све у Бићу обитава.

Ти ниси само ова појава, само ово име и обличје – ти си Биће Сушто, за мало на Земљу низведено.

Твоје порекло је Божанско, и ти јеси Божанство.

Када ово схватиш и освестиш – Живот ти је Песма!

Живот и јесте Песма Великог Створитеља.

Нема лепше и дивотније Песме, од Песме Живота коју Душом суштом ствараш!

Ако желиш да видиш и знаш, онда посматрај унутарњим видом, из унутарњег бића.

Тада ћеш Све видети онако како јесте!