Мисао самохрана
лелуја по соби,
избјеглица
одива из Куча,
од племенитог рода
Ивана Црнојевића.
Путује мисао уточишту,
живом слову на папиру,
у том слову је молитва предака,
у том слову се расплиће
вијенац несанице.
Хоће ли живо слово поднивити
пјесму потомака?
Хоће ли бол престати да се таласа
на радост Часног Крста?!

Фото: Слово Ж; Википедија

РТС, ваше право да ништа не знате,
јер зашто, брате, да се узалуд секирате.

Од знања ионако може да заболи глава,
уз РТС се лепше сања и мирно спава.

И то знање, зашто вам оно уопште треба?
Уз РТС ћете бити задовољни и кором хлеба.

Оно јес да уз РТС мед и млеко вазда тече,
но верујте и са надом нек вам прође вече.

И зашто да вас брину државне ствари,
РТС се је уз вас да вам наду не квари.

И зато, ви заблудели, обуздајте свој бес.
Јер за народ брину наш Вођа и наш РТС!

Фото: Зграда РТС, Београд; Википедија

Јер, само ћутња
све тајне зна…
Док Тишином се
довикујемо ти и ја…
/
Молитве ехо
И даље се чује,
глас, што у мени
име ти довикује.
.
И само дрхтај
сад мистично слути,
да стрпљиво чекају
нас сви наши пути…

Фото: Шутња; Википедија

Прочуло се да је сишао Бог међу људе и да им испуњава жеље. Направи се дугачки ред људи, чекајући да приђу Богу и затраже му што им фали. Многи носаху поклоне Богу да га умилостиве, гану или омекшају не би ли им испунио жеље. Све то из прикрајка посматраше мудрац.
.
Људи су прилазили Богу, клањали се, причали о својим недаћама или тражили нешто.
Беше то разнолика маса учених, неуких, богатих, сиромашних, болесних, здравих, вредних, лењих, несрећних..
.
Бог је седео на једном камену, посматрао их, слушао и одговарао..
Многи се након сусрета са Богом враћаху невесели и погнуте главе..
.
Мудрац неиздржа, приђе Богу и упита га:
-Боже, зар ови људи не би требали да се весели и с радошћу враћају од тебе?
Бог га погледа и одговори:
-Ништа им лоше не радим, само испред њих поставим огледало у којем виде своја дела. После тога се застиде и сами кажу:
-Заслужио сам..
.
-А што им не даш неко упутство, неку поуку за даље?, упита мудрац..
-Дам им. Окренем огледало на другу страну да виде како би им живот изгледао да су другачије поступали.
-И?
-Видео си. Ретко ко схвати и разуме. Разочара се, окрене и криви ме..
.
-Што им не објасниш?
-Како, кад већина долази да тргује са мном..
-Не разумем, опет ће мудрац.
-Није живот трговање, ја теби, ти мени. Живот је безусловна љубав и давање..Ја вам срећу не стварам, стварате је сами. Ја вам само омогућавам да имате избор. Све је на вама..
.
-Што онда ниси направио савршенијег човека, него нас стављаш на муке?
-Јесам. Али све што одступа од свеукупног, боголиког човека, сами сте изазвали и направили. Није на вама да трагате за мном. Ја сам у вама и само треба да ме следите. Дао сам вам десет једноставних упутстава. Само десет, колико је прстију на рукама. Вама је тешко и тих десет да примените. Зар је то до мене?
.
Мудрац се замисли и одговори:
-Тешко је то. Живот је комплексан..
-Тачно. Живот може да буде сложен а може и једноставан. Данас човек тражи срећу у куповини. Човек се претворио у потрошача. Потрошња само троши. Она испија и разграђује људску бит. Она потискује све ваљано у човеку и оставља само похлепу. Похлепа је рупа без дна. Она никог није усрећила.
.
-Онда нам нема спаса..прозбори мудрац
-Ти мислиш да треба да спремим нови потоп?, упита Бог..
Мудрац се у тој мери збезекну да не могаше ништа да каже. Кад је дошао к себи, науми да моли Бога за милост, али тамо где је до малочас седео Бог, угледа само камен. Приђе камену, клекну и рече:
-Опрости нам, не знамо шта чинимо..
Камен остаде нем и непомичан.
А, Бог? Ко зна где је отишао..

Фото: Бог је Свечинитељ; Википедија

Чомски Чехова чита,
Чајковски čembalima&čelom čavrlja,
Черчил чека Чернобил човечанства,
чамџија четири чамца чисти четком,
чаробница цегртаљком чини чачка,
чаробњак чаролијом чини чуда,
чардак чули часно,
чобанин чокање чупка,
чича чоканче чапа,
чукундеда чачка чмар,
чукунунук чигру чика,
чукунунука читанку чита,
чорбаџија чварке чвари,
чајанку чајеви чине, човека чувају,
чистачица чисти čardu&čekaonicu,
чедоморка чупа чеду чуперак, чемерно,
човечуљак чекира чип,
чамотник чокоте чува,
често чапамо чоколаду ,
чим Чубрило чисти чунак чило
чавка чандрља чардаком,
чума чучећке чека човека,
чанколисци чаршијом чантрају,
чизма чува чула,
чувар чесму чује,
чекић челично чангрља,
часноречив човекољубљем човечне чили:
-Čekajte&češljajte често чисте чињенице
четверца чистословног,
чућете чаробно,
чин читања читаоцу
часом часа чудотворе.

Фото: Писац – Чехов; Википедија

Тишина је
као земља плодна
пролеће што чека-

музика живота невидљивог
из семена што се буди

поглед мој
што претходи
осмеху Твом

Тишина моја
сва о Теби пева

Фото: Тишина је битна…; Википедија

Кад се од човека прави ребро свако је Бог.

Срце има пријатеље, мозак је усамљен.

Тело сваког тиранина потопљено у народ истискује онолико народа колико је тиранин тежак.

Самоубиство поред толиких џелата директно је неинтелигентно.

Мали народи болесни су од великог разумевања.
Љубав између омче и куке плаћа врат.

Добар вођа тражи било какав, може и мали народ – државу поседује.

Слобода, једнакост, братство! Да вам не буде много? Изаберите нешто.

Присуствоваћемо невероватном развојуљубави према радницима и ништа слабијем развоју мржње раду.

Ми чувамо братство и јединство чак и од своје браће.

Ветеринар сам четрдесет година, а још нисам видео овакву стоку.

Откад сам чуо шта мислим, не верујем у то шта чујем.

Фото: Фб страница – Fractal Multiverse

Велико царство цара Навуходоносора
Војна сила драго камење свила пуно злата
Испуњен освајачки сан у гену ношен
Мирно спи Навуходоносор једне ноћи
Било је то друге године његовог царовања
.
Усни цар сан чудак ум моћни узнемири
Сан је био невидан свим дворским жрецима
Сетише се младог трооког сужња Данила
Разуме-оца свих тамних утвара и снова
Који дуго дуго лежаше у царској тамници
.
Сањао си узвишени царе лик велик и страшан
Главе златне груди од сребра стомака од бакра
Ногу од гвожђа стопала од глине и гвожђа
И видео си у сну и камен који лик разбија
Царство из глине и гвожђа биће царство Божије
Сањао си царе сушту истину до пошљетка

***
Отекли су пророк Данило и цар Навуходонор
Духреком која носи чисте али и храбре у Ириј
Распукла се глава лика – моћно златно царство
Потом се разлило сребро из Прасребрног језера…
У царству Творца постоји много језера свих боја
Отекли су пророк и цар извире пето пророштво..

Фото: Свети пророк Данило; Википедија

Знам да ћемо се срести,
јер то тако треба да се деси.
Ти, мили мој, буди то што јеси.
Препознаће нам се у маси тмурних,
небески осмеси.
Ја ћу ту стајати
као мала срна, изгубљена, неснађена.
У магли илузија покушаћу да те следим.
Желим вечно да блистам,
не да из сећања твог избледим.
Ево, само мало да се средим
и одмах ћу да полетим
у загрљај твој,
једини, једини мој.
Мало сам се успавала,
некако мангупски измотавала,
али да сам те тада знала
не бих залутала у прашуму греха
нити бих послушала кнеза овог века.
Ипак, знала сам да ме иза таме
баш твоја небеска светлост и свесност чека.
Твоја љубав лековита,
као да цео мој живот између редова чита,
она само воли и ништа не пита.
Знам да ћемо се срести,
јер то тако треба да се деси.
Ти, мили мој, буди то што јеси.
Препознаће нам се у маси тмурних,
небески осмеси.
Ја ћу ту стајати
као мала срна, изгубљена, неснађена.
У магли илузија покушаћу да те следим.
Желим вечно да блистам,
не да из сећања твог избледим.
Ево, само мало да се средим
и одмах ћу да полетим
у загрљај твој,
једини, једини мој.
Мало сам се успавала,
некако мангупски измотавала,
али да сам те тада знала
не бих залутала у прашуму греха
нити бих послушала кнеза овог века.
Ипак, знала сам да ме иза таме
баш твоја небеска светлост и свесност чека.
Твоја љубав лековита,
као да цео мој живот између редова чита,
она само воли и ништа не пита.
Чекала сам тај поглед којим све разумећеш.
Вапила за загрљајем којим бол излечићеш.
Жељно сам чекала тај небески сусрет.
Знала сам, отвориће се неки нови свет
у ком није као овде,
анђелу забрањен лет.

Фото: Руке – Небески сусрет; Википедија

Сутра никад неће доћи…

.

Поздравите нашу децу

Нећемо им никад стићи 

Пољубите родну груду

Нећемо јој више доћи.

.

Изгубљена беше она нада једна

Њом живело и старо и младо

Сада поклич ветар негде носи

Доловима зеленим на златној коси.

.

Ту сад јоште Живот-Дрво цвета 

Подно њега густа расте трава

И мириси што свој души годе

Под њим санак бива јава.

.

Опрости ми коб сву ту сада

И знану и незнану сваку реч ти,

Идем камо мене крила духа носе

Радуј се! Стопе ходе рајем босе.

.

Сутра никад неће доћи

Јер дошло је све у јаву сада

Деца с’нама живе сне низводе 

Родна груда поново је млада.

.

Да ли грми ил’ се земља тресе 

Да ли Небо силази сред Јава?

Све у нама умрло је 

Да се роди Душа наша права.

.

Не бој се!

.

Извор-Звезда Род

Приредила Верица Стојиљковић