Кадв се добитак гледа изблиза, види се као добитак. Кад се добитак гледа издалека, види се као губитак. Кад се губитак гледа изблиза, види се као губитак. Кад се губитакк гледа издалека, види се као добитак.
Добијање Бога једини је добитак, који је добитак и изблиза и издалека.
Кад сјај дневни згасне даљинама
И у тмуши, што на куће пада,
Цело небо заигра над нама
Ко дивовски атом изненада –
.
Понекад ме чудесни сан слама,
Да је негде у космосу, с краја,
Врт овакав исти, иста тама,
Исте звезде непролазног сјаја.
.
И да можда неки песник стоји
У том врту и мисли жалобно:
Што га ја и сни маглени моји
Реметимо пред крај тако кобно?
Добар друг ти вреди више
и од сунца и од кише,
и од шуме и од хлеба,
добар друг ти увек треба.
.
.Кад наиђу бриге многе
нема лека осим слоге,
и у добру и у беди
другарство ти злата вреди.
.
Ако имаш доброг друга,
невоља ће брзо проћи,
кад наиђе болест, туга,
без позива друг ће доћи.
.
Друг ће увек наћи речи
твоје туге да излечи.
.
П.З: “Лет изнад детињства“
У крајевима око Каблара било је увек много жестоких сукоба између Срба, који су се налазили у збеговима, и Турака. Турци су се плашили србских ратника, па су пред сваки поход говорили:
.
-Немојте тамо! Тамо нас увек секу и магање (убијау и мрцваре).
.
Од тог “магањења“, речи коју су Турци често употребљавали, један заселак у Рошцима доби име Цагање.
..
Р.М.М: “Јеличке легенде“
Сам сам и корак се вајка, не зна
на коју би страну:
путеви га изгубљени притисли,
сви развезани, а воде истом дану
са чије се светлости што пљушти неопрезна,
све више склањам
ружан што тренуци истекоше пре него ли мисли
о њиховом току,
брже него сам желео
бистрину вида
да јој просањам,
од чега се тамни сјај исплео
у одлуталом ми оку
иза гора и висока зида.
.
Д.Н: Збирка – “Изабране песме“
Месец и Сунце
Боје унутрашњост авиона,
Иза нас дан, испред мрак
.
Сунце и Месец
Омеђују време
Крилатог мехура
.
Плови барка
Кроз време,
Из зиме у лето
.
Намигну Месец
Сви уснуше исти сан
– Мали небески трик!
.
Звезде на небу
Семенкице у земљи
Светлуцају животом
.
Земља се омеђује Дугом
Човек уснама и очима,
У славу Сунца
.
Иза Сунца и кроз њега
Космос шаље поруке-
Један зрак – једно писмо
.
Прах из рога једнорога
Новости стижу
Из светова других
.
К.П: Књига – Љубав у кодовима
Као срна страшљива
Маглом огрнута у
Јесењем јутру
Тананим ногама и
Очима великим као мјесец
Кроз недосањани сан
Газиш опало лишће.
.
Прилазиш мом кревету
Прислањаш главу на
Моје груди.
.
Уздах проломи јутро
Које постаде
Један велики шарени цвијет
И са младе необране крушке
Над креветом
Капну суза радосница.
Прво цветање ове витке украсне биљке
У мојој башти у Тијанији индигоплавој
Донео сам је из Београда малецку и суву
Није давала знаке живота погнула круну
.
Засадио сам је у мали врт мојих предака
Залио водом са Рзава и дао хомео лекић
Уписао црвеним на дрвце поред биљчице
Бројке – за Биљке Вечност и Васкрсење
.
И шапнуо јој да нема умирања и сељења
И да је стигла ту на место благословено
Које јутром златом обасјава Жарко Сјајко
И мило јој запевах ведску песму за раст
.
Ево живе одрасле биљке ево првоцветова
У Духу их даривам свима који желе Љубав
Цветови су живи прецрт цвета наше Душе
А стабло је символ Кристала у корену цвета
.
Благодарим Ти Једини Боже који си у свему
У жутокљуном косу врапцу џивџану и орлу
У зекану брзану белом облаку земљи родници
У Тијанији расцветалој и васцелој Васељени
Прво цветање ове витке украсне биљке
.
И шапнуо јој да нема умирања и сељења
И да је стигла ту на место благословено
Које јутром златом обасјава Жарко Сјајко
И мило јој запевах ведску песму за раст
.
Ево живе одрасле биљке ево првоцветова
У Духу их даривам свима који желе Љубав
Цветови су живи прецрт цвета наше Душе
А стабло је символ Кристала у корену цвета
.
Благодарим Ти Једини Боже који си у свему
У жутокљуном косу врапцу џивџану и орлу
У зекану брзану белом облаку земљи родници
У Тијанији расцветалој и васцелој Васељени
Док сам унутра
све видим познајем знам
.
Али кад исиђем из себе
тада се ничега
одвећ не сећам
.
Док сам унутра
и Бог јесте у мени
и ја у Богу бивам
.
али кад изађем из себе
тада и Бог далеко
све даље гле
од мене бива
Волим кад лубеница зрије!
Тад разлива се сунце
на стотине својих бића
свако уснулу земљу пољубљује !
.
Волим кад лубеница зри!
Тад месец крадом
под лишће јој завирује,
плод шарени милује!
