Самоћа не одолијева
мразним замкама
и блатњавима говорима
умишљених и раскалашених људи.
.
Самоћа је зрела и јасна.
.
Самоћа је награда
и круна смирења.
.
Самоћа је молитвена.

Фото:ФБ страница – 𝐍𝐐𝐄李

Са стене на једној стеновитој планини
У Чарној Гори – некад од неког названој Црна
Посматрам Сунце са жељом да в и д и м Свет
Недалеко испред мене врви град у равнини
Около стене међеди тигрови змије покоја срна
Тешко је видети суштину кроз мисли-авет!

Говорим себи и теби и свима у себи
Усредсреди мисли путниче у Вечност
Сакупи та зрнца у најмоћну идеју и делуј!

Хоћу могу и умем и знам – и још ближе:
У жижу жижа нек жиже све моје жиже!

Говорим себи и теби и свима у теби
Стваралачка сфера је Душа-Чистост
Усредсреди се по линијама Знања и веруј!

Расчвори се потко грлилице-стезалице душе!
Освести се и оравнај хридино суштине мене-ратника!
Мењам стваралачке слике и да стварам светове жудим
И нова пространства која границе руше
Самооткрива се дубоки смисао и Извор биитка
Са Присуством и Лепотом и Виднином се будим!

Фото: Планина Сјеница; Википедија

Ноћас ћемо брати биље што све ране лечи
Негде цветак, негде лист, корен, негде плод,
Сви помиловани, душом упитани
у корпу месечином плетену, ће стати!
.
Понећемо и камење зрело и потока искре
Мало песме зрикаваца, ноћних птица,
Вилин коло са врха женске планине,
И мед са кора, коловођа дрвећа!
.
И пред јутро, кад већ сунце буде будно
Дому ћемо поћи, где, ватре радосне и
Жеље благосне већ пламте и
На њима ћемо силу љубоносних
Срцалека направити – то прозори су душама
Ка пољима белим, ка пољима златним!

.

Фото: Фототека Србског Журнала

Заборавимо слике прошлих дана,
Кад нисмо знали да смо племе исто,
Кад је у руци љут јатаган блистô
Попрскан крвљу братовљевих рана.
.
Заборавимо да смо бојем дугим
Огњишта своја поткопали сами,
Са своје мржње остали у тами
И своје главе спустили пред другим.
.
Заборавимо! Једна нам је мати –
Једно смо стабло а са једне груде,
Па нек нам једна и мисао буде
Што ће нам срцу нове снаге дати.
.
Уз тврда рала нек са њива наши’
Од‌јекне пјесма јака кô вал брзи,
Пјесма мирења коју туђин мрзи
И као сова сунца ње се плаши.
.
Посијмо сјеме, а да здраво буде,
И Бог ће свога благослова дати,
И једног дана свијех ће нас звати
Да златном жетвом награди нам труде.
.
Гле, свако стабло гранама се брани
Кад дође вјетар да му трга жиле,
Па буд’мо и ми обрана и силе
Земљи отаца што нас хљебом храни.
.
У њој су дивне шуме и захлађа,
Њене су ријеке као небо плаве,
Њена су поља пуна сваке траве,
А здрава лоза слатким плодом рађа.
.
Живимо за њу! Бог нас њојзи даде,
Па, ако нам је своја мајка драга,
Будимо браћа да будемо снага
И своме добру сазидамо зграде.
.
Што да нас вјере на злу мржњу гоне
Кад наша срца једном ватром бију?
Кад наше мајке покрај чеда бдију
Зар једну пјесму не пјевају оне?
.
Једног смо стабла огранци и грана,
Па не питајмо ко је вјере које;
Ми ћемо учит јеванђеље своје,
А ви се свога држите корана.
.
Заборавимо! Једна нам је мати –
Једна нас земља једним хљебом храни,
Па нека брата брат рођени брани,
И Бог и Алах добра ће нам дати.

(1902.)

Фото: Браћа; Википедија

Врелина

Осећаш ли душо, како нас обоје
Обузима врелина?
Док ми прилазиш, кроз груди ми се
шири топлина…

Море нежних струја,
кроз ноге ми силази..
Срце брже куца,
љубав ми прилази.

Загрли ме нежно, уједно и страсно,
уздаси ће моји потећи гласно..
Утопићу се у тебе,
ко река у море…
Љубићу те помно,

све до беле зоре.
Сви додири лаки, телом нека лете,
врелина се шири, около планете..
Осећаш ли душо,

да душу ти волим?
Мада моје тело о томе говори.
Врелина у телу, врелина у глави..
Обоје смо знали да љубав то прави..

Осећаш ли душо, да душу ти волим?
У оку ми читаш, не морам да молим..
Горимо к’о свећа, као једно биће..
Врела ноћ прође. Ето, већ свиће..

Фото: Врелина; Википедија

млад говорник зине маса већ у трансу
метеж као метеж свако вреба шансу

а када се људског баш намеси теста
сада сви на своја викне радна места

канонада стане потроше се речи
у то име ја вас поздрављам! зазвечи

у тишини смерно растају се људи
а не слуте Боже да им се већ суди

Фото: Говорник; Википедија

(Поводом 180. година од рођења)

Црна Бара покрај Богатића
дала српству силног задужбинара.
Изњедрила светлог Црна Бара
паметара и јуначког тића.
.
Србољупче и истинољупца
свештеничка семја васпитала.
Велик наук Русија му дала.
Школовала моћног књиготворца.
.
За рођину српску крварио.
Увек испред својих устаника.
К’о див јунак на челу јунака
устанике моћно предводио.

У Громаде бројна су одличја:
-Пет степени „Таковскога крста“
-Споменице два Балканска рата
-Медаље му од сребра и злата
и за храброст и за часну службу.

-Освешта га орден Светог Саве.
-Доби потом Савину медаљу.
-„Црвен крст“ му окачи медаљу.
-„Румун крстом“ Румуни га славе.

Свој је народ с прапочетком свез’о
доказима који се не споре.
Немоћни да доказе оборе
клеветали да је обмањив’о.

Предњачили српски језуити
а из рода што Црног посече
у завету кумовске погаче.
Не дадоше истину општити.

Фото: Милош Милојевић; Википедија

Јутрос је моја душа чистуница поносница
Изашла на реку која се дообро оштипала
Обасјавам свесност где сам на своме Путу
Осећам кроз себе моћно живљење живота
.
Срдито је и тврдо ово место идем на Извор
Гледаћу у њега помно да му угледам Срце
Високо изнад планине кроз плаветно небо
Сто орлова клизи по силницама невидним
.
Из неутро вертикале нечворујем осећања
Рашчињујем прошлост и правим збирове
Миран сам одавно немам згуснуте болове
Збирови су исправни а болови разређени
.
Ослушкујем – меки ритам је пришао мени
Осећам Присуство и осећам Његову снагу
Правим многе изборе и одлуке бирам путеве
Живот је безброј начина наших испољавања
.
Долазимо на овај свет изнова много пута
Долазимо да прођемо све Сциле и Харибде
Да прозремо кроз демоне богиње и богове
Враћамо се да досањавамо недосањани сан
И кроз Истину дођемо до коначног буђења

Фото: Фб страница – Flawers und Nature

Желим песак индијског океана на свом лицу
Лековито блато амазонских шума
Спокој усамљеног бора
Индијанки колац да шатор чува.
Мекани песак под стопалима
И додир џиновског адама.
Утрљани мелем црвени у кожу,
Сок змајеве крви,
И хитрост јагуара из божиковиног жбуња.
Из шуме трчи помози фламингу
Да понесе птића јату да се врате.
Да задовољно гледаш лет изнад плићака,
Хоризонт, дубину и океан бескраја

Фото: Безкрај, љубичасте зоре у Енглеској; Википедија

Није твоја мисија
Да све блиста, сија,
него да ствараш и радиш,
Себе добро изградиш.

Није твоја мисија
Да ти све баш прија.
Мораш много да искусиш
Да себе добротом окружиш.

Није твоја мисија
Да будеш инаџија,
Ни да се светиш и мучиш
Већ да живот изучиш.

Твоја мисија јесте
да здраво семе проклија,
Да се развија и процвета
И постане понос овога света.

Није твоја мисија
Да те радост опија,
Већ да одеш у небесне висине
Да ти се душа исправно вине.

Фото: Фб страница – Jaya Chakma Moni