Да ли знаш

да у мору тражих ти глас,

мало зрно љубави

и зрак сунца за нас

.

Да ли знаш

да нежно те купам

пупољцима речи

и да по теби капље

заљубљени дах

.

Сретох се с тобом

у божански час,

и заплесасмо

да ли знаш…?

.

-збирка „Паун на недрима“-

Моји преци храбри људи
од племена славних Kуча,
ко још може да их куди
то су лозе Мрњавчевића.
Димитрија славе моји
борбеност им снага, Вера,
сваку грану стабла волим
ја сам борац храброг пера.
Имам мане и врлине,
мана ми је нежно срце,
снага – понос домовине,
ја сам дете Kосанице.
Дете сам у срцу још те,
не дам дете да нестане,
борац правде, дух ми поштен,
данас, сутра, ал и лане.
Зар и могу бити друго
када носим старих знање,
срце иде Јужном пругом
правда је и благостање.
То сам што сам, то ћу остат
док је века и векова,
друго никад нећу постат,
ја сам ћерка Филипова!

Орошен невен

набубрелим цватом спи~

пршти семе.

*

Бог Водан жезлом

Изрони из језера~

Окупи виле.

*

Богиња Жива,

храни голубове житом ~

све у част лета.

*

Четвртком Перун

мирише перунике ~

само петком грми.

Киша ће оросити.
Зашуштаће лишће,
Капи ће потамнети,
Воде летње.
.
И гром ће се закотрљати,
Муња ће бљеснути.
По двориштима  тихим,
Отићи ће мир.
.
У том трену ћу се сетити
Додира руке,
Топлих речи што звуче,
Као шапат лишћа.
.
Тамо си драга,
Где сија сунце,
Где срце трепери,
Акордима љубави.
.
07.08.2007

Лети, лети мој голубе бијели

Пре еона безброј ми смо се срели

Ти бјеше сунце а ја пјесма

Ја бијах звијезда а ти сјеме

Лети, лети голубе бијели

Рашири крила

Твоје ће вријеме

Тиховало сјеме у чаробној земљи

Спознало бол, витештво и мрак

Скупило снагу да ка Сунцу расте

На вјетровима златни да изроди зрак

Да позлати житна поља

Да посвети ведро небо

Развесели цвјетни пејзаж

Дјевојачки први сан

Да обиљем благослови

Створен сваки Божији дар

Да на Земљи корак утре

Тај највећи звани ЉУБАВ цар

Лети, лети мој голубе

Шири крила

Колко неба има

Шири срце, радост, сјај

Лети, лети мој голубе

Богом створен твој лет је у безкрај.

 

Слушај како поноћ бије у мојим недрима

Док од страха да одлазиш блед сам као јесен

Чуј у мени лађа тоне с напетим једрима

А хтео сам да свуд пловим сновима занесен

.

Гледај како плаче месец у мојим очима

Онај исти што с нама је у бестиду сјао

Види – гори пут ми твоја још на длановима

А већ сасвим у очај сам безимени пао

.

Загорчале мајске трешње на мојим уснама

А још јуче на њима си тражила нирвану

Окуси сад ту даљину што стоји у нама

Речи што се не изусте у празном дивану

.

Удахни ме као мирис кише у прашини

Кад се нога успомена само блату враћа

И све има воњ трулежи у нашој тишини

А некад смо мирисали попут медног саћа

.

Додирни ме само слутњом да негде постојим

Безумношћу нашом вођен и са жељом јаком

Пипни око себе само још свуд с тобом стојим

Као зрак и тамна мрља у дубоком мраку

.

Све осети само чулом које жена има

Да ли вреди да за мене ветар тугом бојиш

Или сунце да ми нудиш када стегне зима

И преда мном увек чулна у осмеху стојиш

.

Извор- Поезија Анђелка Заблаћанског-

 

 

 

Дана 24. Октобра одржан је још један састанак удружења Тијањски хоризонти. Председник Удружења др Сретен Поповић, видно расположен, склон акцији а не дугом причању, захвалио се извођачима и спонзорима, и објавио је завршетак радова -покривања основне школе која је саграђена пре 138 година, и у коју је тада уписано 60 ученика.

Др Јован Раам, духовни учитељ, стручњак за здраву исхрану, повратник са дугог путешествија по свету, који је са својом породицом изабрао Тијање за трајан боравак и стваралачки рад, дао је своју визију развоја Тијања и околних места. “Донирао“ је школи два ђака.

Лиза Браун, испуњавајући своју визију, наставља изградњу кућа камењених здравственом туризму. Тренутно је у току постављање крова на четвртој кући.

Владан Пантелић улепшава и дотерује родитељски дом и претвара га у место учења многих специфичних знања за духовни развој и лично здравље, и туризам.

Долазак у Тијање најављује и породица Венигер – Марија и Маркус са двоје деце. Они су светски учитељи древне јога науке и стручњаци за здрав живот.

Остварује се визија људи окупљених акцијом Удружења, село је живнуло. Радовало се 50-так људи на прослави. Поменућу Божидара Плазинића, ликовног уметника који је својим стваралаштвом  прославио Србију, и Чачак, и Тијање, затим Ранка Поповића, 90-годишњака, који је много учинио за село,  Дикана Достанића, запаженог произвођача млечних производа, Марија из “Максиме“, Лучани, највећег донатора у срезу, и други. Сниматељ из хобија, Драган Ђоловић, бивши учитељ у Тијању

Ништа без хармонике! Засвирао је Вељо Поповић, стари шармер, пробудио све заспале лепе емоције. Јасновидео сам да се небеско Тијање, оличено у Тијанији унутарњој кроз моје приче и песме, спустило на земљу…Видим две реке у Тијању: пољовиту Тијану (Тијашницу) и непрегледну реку посетилаца… 

-фотографије –  Драган Ђоловић-

Један народ може да решава своје друштвене (социјалне) проблеме само онда када наступа са својег расног, националног, верског, митског и архетипског становишта.

Свеколика србска друштвена, материјална и духовна беда јесте последица одбацивања србске вере, србског мита, србске културе и србског архетипа.

Србском народу нема ни опстанка ни живота са смислом, све док се не врати србском миту, србском архетипу, србској вери и србској култури.

Када се, понаособ и као народ у целини, будемо вратили својим најдубљим архетипским коренима, својем најтајинственијем праисконом миту, тек тада ће се сви наши друштвени (социјални) проблеми решавати сами од себе и сами по себи.

До тада, ми ћемо само да лутамо, слуђени и изгубљени, попут белих ждралова у јесењој магли.

– 26.октобар 2015.година-