Зима прође а дође пролеће,

из кошница пчелица излеће,

лијеп дан је освануо свима,

на ливади много пчела има.

Са ногама полен узимају,

цвеће љубе нектар сакупљају.

Све то раде и песму певају.

коридором товар допремају,

у кошницу робу остављају,

на ливаду опет се враћају.

Кошница је баш фабрика права,

производе више артикала.

Све за пчеле а и за човека,

кошница је права апотека.

Од настанка код њих влада,

савршенство код поделе рада.

У кошници зна се шта ко ради,

па се зато и не боје глади..

У пролеће кад воће процвета

пчела лети од цвета до цвета.

Не прскајте тад воће у цвету,

и не трујте раднике у лету.

Пчеле ће вам воће опрашити,

и најбољи пос’о обавити.

Ти воћару мораш то да схватиш,

пчеле раде а ништа не платиш.

Богати ће бити сви воћари,

а имаће доста и пчелари.

Биће много меда код пчелара,

а јабука доста код воћара.

Кроз воћњаке пуне ви прођите,

 код пчелара на гозбу дођите.

Сад је криза широм света,

и пчелама она смета.

Пчеле раде биљке опрашују,

у дохотку оне учествују.

У песми ћу ја позвати Владу,

субвенције да пчелама даду.

По кошници свакој одобрите пара

биће више и младих пчелара.

Меда једу и млади и стари,

па су увек као дрењак здрави.

Једи меда да не будеш деда!

.

Владан Пантелић: Раденко Радоичић

Светлооки, благи и весели пчелар и песник из Ужица. Његови  “помоћници“ свакодневно савлађују огромну километражу летећи од цвета до цвета. Раденко припада оном типу људи који се непрекидно крећу, који су жељни знања и посећују семинаре из више области, посебно из области пчеларства. Интересовала га је и ведска пољопривреда која је директно и индиректно и позитивно повезана са пчеларством. На том курсу у Ужицу смо се препознали и формално упознали и испричали..

Неки новинари су посматрали Раденка на послу, између кошница, како мирно ради са пчелама и прича са њима. Пчеле имају врло развијен прецизан, математички језик за међусобни разговор. У стању су да врло јасно пренесу својим другама где се налази медоносно место, колико је удаљено, какве препреке се налазе на путу, како ветар дува и друго. Сигуран сам да је Раденко позитивно повезан са својим друштвима и да се некако разумеју – пчеле њега када им се обраћа, он пчеле када долазе или одлазе из кошница.

На тврдом расцветалом лотосу
Сплео сам ноге и исправио кичму
Са три затворена ока и уз дубоко дисање
Повезао сам се са Мајком Земљом
Кроз три канала кичме и до врха главе
Уз све могуће претешке радове
Надковао сам седам обојених степеника
Потом још три терасе до врха Неба

.

Индиго Ноћ са миријадом свитаца
Сваки свитац је нечији животни сан
Раздвојио сам потпуно своје биће
И у висине упутио једно зрнце себе
.

Прелазећи преко клисурица и планина
На раскрсници спојило се зрнце са сном
Препознати – кренуше смело и без речи
Стрмом узаном и кривудавом стазом
Пратећи верно светлост – водича