Раденко Радоичић: Фабрика од 60 000 радника


Зима прође а дође пролеће,

из кошница пчелица излеће,

лијеп дан је освануо свима,

на ливади много пчела има.

Са ногама полен узимају,

цвеће љубе нектар сакупљају.

Све то раде и песму певају.

коридором товар допремају,

у кошницу робу остављају,

на ливаду опет се враћају.

Кошница је баш фабрика права,

производе више артикала.

Све за пчеле а и за човека,

кошница је права апотека.

Од настанка код њих влада,

савршенство код поделе рада.

У кошници зна се шта ко ради,

па се зато и не боје глади..

У пролеће кад воће процвета

пчела лети од цвета до цвета.

Не прскајте тад воће у цвету,

и не трујте раднике у лету.

Пчеле ће вам воће опрашити,

и најбољи пос’о обавити.

Ти воћару мораш то да схватиш,

пчеле раде а ништа не платиш.

Богати ће бити сви воћари,

а имаће доста и пчелари.

Биће много меда код пчелара,

а јабука доста код воћара.

Кроз воћњаке пуне ви прођите,

 код пчелара на гозбу дођите.

Сад је криза широм света,

и пчелама она смета.

Пчеле раде биљке опрашују,

у дохотку оне учествују.

У песми ћу ја позвати Владу,

субвенције да пчелама даду.

По кошници свакој одобрите пара

биће више и младих пчелара.

Меда једу и млади и стари,

па су увек као дрењак здрави.

Једи меда да не будеш деда!

.

Владан Пантелић: Раденко Радоичић

Светлооки, благи и весели пчелар и песник из Ужица. Његови  “помоћници“ свакодневно савлађују огромну километражу летећи од цвета до цвета. Раденко припада оном типу људи који се непрекидно крећу, који су жељни знања и посећују семинаре из више области, посебно из области пчеларства. Интересовала га је и ведска пољопривреда која је директно и индиректно и позитивно повезана са пчеларством. На том курсу у Ужицу смо се препознали и формално упознали и испричали..

Неки новинари су посматрали Раденка на послу, између кошница, како мирно ради са пчелама и прича са њима. Пчеле имају врло развијен прецизан, математички језик за међусобни разговор. У стању су да врло јасно пренесу својим другама где се налази медоносно место, колико је удаљено, какве препреке се налазе на путу, како ветар дува и друго. Сигуран сам да је Раденко позитивно повезан са својим друштвима и да се некако разумеју – пчеле њега када им се обраћа, он пчеле када долазе или одлазе из кошница.

Велика Томић: Кос


 

ХЛАДНО!

Сећања извиру као вода испод камена.

ВРУЋЕ!

Дочекујем их погачом од зрелог жита.

.

ЛЕВО!

Чује се хук сове.

ДЕСНО!

Лешинар крешти.

.

ПРАВО!

Кос умилно пева испред капије.

.

Журим.

Пролазим кроз порту, хладна.

Огрнем топлоту.

Не гледам ни лево, ни десно,

трчим право.

Топло, топло… топло ми је.

 

 

 

Владан Пантелић: Где је сада мој сан?


На тврдом расцветалом лотосу
Сплео сам ноге и исправио кичму
Са три затворена ока и уз дубоко дисање
Повезао сам се са Мајком Земљом
Кроз три канала кичме и до врха главе
Уз све могуће претешке радове
Надковао сам седам обојених степеника
Потом још три терасе до врха Неба

.

Индиго Ноћ са миријадом свитаца
Сваки свитац је нечији животни сан
Раздвојио сам потпуно своје биће
И у висине упутио једно зрнце себе
.

Прелазећи преко клисурица и планина
На раскрсници спојило се зрнце са сном
Препознати – кренуше смело и без речи
Стрмом узаном и кривудавом стазом
Пратећи верно светлост – водича

Радица Матушки: Песма племенског срца (1)


Учила је мене бака
да не цвета ружа свака,
да не сија само сунце
да не воли свако срце.
Учила је мене бака
нема тако доброг ђака,
који живот изучава
и све уме да решава.
Рекла ми је да се пазим,
да не мрзим већ да волим,
кад обећам да испуним
и за правду да се борим.
Рекла ми је да и камен
уме бити права знамен,
да у њему мудрост блиста
већ година милион и триста.
Учила је мене бака
да је Вера наша јака,
али да су и сви исти,
ако су под небом чисти.
Учила је мене бака
да је душа чиста лака,
да поштујем сваког свога,
да не брукам свога рода.
Рекла ми је још и ово
да долази време ново,
да газим пут поштено
и верујем у проверено.

Весна Зазић: Речи


За све на свету довољне су речи,
тугу да донесу или обрадују,
могу да трују ал њима се и лечи,
позив на борбу или мир поручују.

.

Зато мисли своје за језик увежи,
траг оставља оно што је изречено,
без разлога крупне речи не потежи,
не врати се назад копље избачено.

.

Кад коме причаш увек буди јасан,
говор као поток бистар да хитро тече,
увек одмерен никад превише гласан,
и смисао без вике довољно опече.

.

У тебе кад гледају очи молећиве,
надају се чути што срце им слути,
у теби ако иста осећања не живе,
удахни дубоко и само прећути!!!!

Снежана Ђинђић: Познање


Сећање

у мени, око мене…

Од свих Прамајки

призивам знања

која беху тајна.

Сабирам их

у једну тачку светлости,

у себе уводим,

преко душе преводим,

ширим на све,

свукуд и свагда.

Задобијам

срећу истинског давања.

Његош: Ах, како је


(Луча Микрокозма-одломак)

О невини синови природе,

о мудрости проста најсјајнија!

До рођења св’јета истинога,

ви пресретни поклоници сунца!

Ви сте вјерни небесни синови,

вас свјетила луче животворне

носе к Творцу, лучах источнику;

луч је сјајна богословија вам,

луч вам жертву у небо уводи,

луч вам Творца освјетљава душу!

.

Гле дивнога сада виђенија!

Сунце правде и земљу огрија,

храм се мрачни засја заточниках,

робовима олакшаше ланци:

син достојни оца превјечнога

обука се у человјечество,

наоружан оружијем правде

и стр’јелама светог просвјештења,

попирући злобу и тирјанство,

добродјетељ у храм освештава.

Новица Стокић: Кривдаши


Ево где језде поново

Кобиле јалове

.

Док омице приплодне њиште

Тапкајући у месту

Ати чистокрвни рзају

Сапети узенгијама

.

Ждребе понеко ритне се

Не хајући на све то

.

А излаз из коњушнице

Гавран окрилатио

 

Бранислава Чоловић: Чекај ме


Кад надвладам себе

потражит ћу те

у капљици росе

у мјесецу пуном

у праскозорју Вида

у слободном орлу

у пространству мора

у врлети гора

у мистици ноћи

у одсјају сунца

у плесу и ватри

у вјетру и звуку

Ти само ћути

тишином ме дотакни