Развијам у себи отачаствољубље,
Род волим као родољубље,
Истину гледам кроз истинољубље,
Правду делам уз правдољубље.
.
Љубим звезде кроз звездољубље,
Сунчев календар уз Винчољубље,
Све лепоте света лепотољубље,
Историју своју, Лазарољубље,
.
Волим другаре, Дружељубље,
Сваког човека, човекољубље,
Древне Србе кроз Србољубље.
И сагледавање себе дубље,
Душељубље.
.
Наш Слав кроз славољубље,
Светле силе кроз светлољубље,
Волим Ко-смос кроз космољубље,
И најмањи квант кроз квантољубље.
.
Може ли се волети вишље?
Може ли се волети дубље?

 

 

 

Усуд је
или хир природни.
Бестрагом нестаје време
у коме смо жигосани
на кожи дивље звери
и на ветрометини сушени.
Умире тиркизно и лилаво,
урокљиво и ћораво,
бљутаво и сласно.
Умиру генијалци и лудаци,
цареви и пајаци,
слабићи и јунаци.
Умиру под истим кишобраном
очајници и заљубљеници,
калуђерице и блуднице,
зечице и отровнице.
Умире ко у зору први кукурикне,
у поноћ ако не чује звона,
ко у огледалу не види двојника
а у потоку види једнорога.
Умиру браћа и јединци,
копилци и мезимци.
силни и јадници
и они охоли и за душу мелеми.
Умиру пастири и јагањци,
кађени и испоштени,
кадије и тужени
и они укаљани и ко чаршав чисти.
Усуд је
или хир природни.
У тој књизи добитника
ни моји греси нису заборављени.
И свe време ми изнад ћубе
један бели, неисписани облак прше.

20.08.2016.

.

Милорад Куљић: Милан Бадњар је рођен у Врбасу, 15.09.1955. године, од оца Бранка и мајке Терезије. Основну школу је учио у Бачком Добром Пољу и Врбасу. Средњу економску школу је завршио у Кули. Током средњошколског образовања и, неколико година по окончању, био је активни члан аматерског позоришта из Куле. Поезијом се бавио од средњошколских дана. Иако је још тада, као ученик, за своје песме награђиван, нема објављених књижевних радова, осим пар песама штампаних на књижевним страницама часописа, а учесник је и у неколико књижевних Зборника. Једно време је радио као ангажовани дописник Политике из Београда, за регион средње Бачке. Транзиционо невреме, са временом међуетничких ратова, узрокује његово исељење у Шведску, где и сада живи, повремено гостујући у завичају.

 

 

* НАГРАЂЕНА ПЕСМА ХИЛАНДАРУ

На Расковниковом Петом међународном фестивалу ХИЛАНДАР – СИЛАН БОЖЈИ ДАР,

одржаном у Центру за културу, у Смедереву, (субота 23. 03. 2019. година)

учествовало је 110 песника. Песма – Српски светионик, песника Милорада Куљића,

 даривана је избором у десет награђених за најлепшу песму Хиландару.

 .

Уредништво Србског Журнала, поносно и радосно због успеха песника Куљића,

успеха у великој конкуренцији, награђује га објавом још једне његове песме

на истој страници.

Избор је песма – Буђење Помпеје.

 

Над плавет Егеја се узнео дар
да сфери небеској стреми.
Хелен Ђорђе би монашки нејмар
који Атос светошћу оплемени.
.
Гусарски пир му појео дар
но нови се ктитор појави.
Хеленов дар поста Хиландар
осијан у Немањића слави.
.
У бедем опасан тврђавски
сазда се безбедни монашки стан
молитвени дом богословски
постаде божији храм радостан.
.
Сваки је потомак рода славнога
и владар српски множио дар
светлећи себе светлом од Бога
узносио собом Вишњем Хиландар.
.
Слава је српскога правослвља
врила из свете кошнице знања
где монах је сваки пчела марљива
у светионику светог спознања.

.

Буђење Помпеје

.

Живи се рингишпил у Фрушку слио.
Уместо седала стих врти речи.
Умном народу још више је мио
јер летач речју у Богу је јачи.
.
Поета један па за њим други
и тако се речима обрће круг.
Песма се растегла у дан дуги.
Не губи снагу песнички здруг.
.
Попушта саркофаг петослојни
ватреним огњем од пепела сливен.
Ту је похрањен живот престижни
фрушкогорском Спартом чувен.
.
Из феникса овог буђењем силе
песмом Свемира душе се разносе.
Поје се речи радосне и миле
звездане ноте што их доносе.
.
Ватра моћи испуни тела
а од ње песнике језа стреса.
Оживело пет лединачких села
духом снажног поетског земљотреса.

 

 

Чари ванвремена пламте!

Звездани осмех краси лице

Тајне се читају – писанице

Видом их пише твоје срце

.

И лете речи реком сјајном

Од извора – извору звезданом

Рука у руци – нежности плам

Корак уз корак – вечности знан!

 

У почетку беше РЕЧ.

Упрљасмо је.

Одузеше нам светлост

Горске виле у сновима мојим.

Бауљамо у мраку као ничији свеци.

Тама нам је свеће и тамјан погасила.

О, Господе!

У вечитом краху вапимо за милост

Дигни нас из мрака

да Ново царство у славу Твоју

поново створимо.

*

.

Моја реч

.

Далеки су божански скути Твоји.

Стидим се пред Небом,

Стидим се пред Сунцем

Прљав ка Твом лицу светлом ходим

Ни час смрти убити ме неће

јер треба ми Истина

ходочасника Твојих.

Реч моја са усана

молитву створи

пред раскошним лицем Твојим.

*

Владан Пантелић: Стеван С. Лакатош

.

Стева Лакатош је један од Песникових пријатеља

из Панчева. Збиркa – Изгубљено царство, из које су

узета Стевина размишљања, настала је 2014.године,

у Грчкој, за десет дана. Ову поетику покренуо је један

мистични облак изнад Свете Горе. Нешто заспало се

покренуло у Стеви и јасно су му се указали путеви ка

остварењу чистоте срца. Чисто срце је златни кључ

који отвара врата за повратак човека на пут Творца.

Стевина збирка је, заправо, његов напор да нам предочи

да пут није лак, да можда треба пуно времена, али је

врло јасно указао на два основна постулата Речи Божје,

а то су Љубав и Вечни живот. На нама је да се излечимо

од вируса ума који производе старост, болест и смрт.

 

У дупљама јаругастим
Очи свевидне
Свет недовидеше
Од сукрвице
.
Породише поглед
Занавек болни
У безнађе живота
Земног
.
Од рођења
Лебдеше безнадежно
У простору незнаном
Светлом необасјан
Од таме
.
Ни дању
Ноћ не осване
И бане у просторе увек
Једноличне
Знане

 

Чико, ја тебе гледам с неба
И видим те као на слици
Чико, ја сам онај цвет-беба
Који си убрао у Батајници.
.
Ја сам била она мала
Милица, што је задремала
У мамином загрљају
А пробудила се у рају.
.
Сад нисам она булка румена
Већ бели анђелак оне булке
Што гледа своје најдраже с неба
И види тебе… и твоје руке.
.
Мој тата се сада брије
А моја мама пегла пелене
Ја их видим и жао ми је
Што не виде и они мене.
.
Ено и моје розе ноше
И лутке што се смешила на ме
Кад су твоје зле тице дошле
И отеле ме од моје маме.
.
Тада сам се овде попела
С неком дечицом непознатом
Али бих много више волела
Да сам доле, с мамом и татом.
.
Да ти кажем још само ово
Па иди и заборави ме
Мама ће да ме роди поново
И даће ми још лепше име!

.

• У знак сећања на Милицу Ракић и сву децу

страдалу у НАТО бомбардовању 1999. године.

-извор-Поезија суштине-

 

Пробуди се и устани пресветли Роде

Никада никоме не окрећи други образ

Јер ћеш бити отсечен од моћних предака

И бићеш отсечен од својих потомака

.

Не буди лака жртва жудње удвојене

Крени у освајање сопствених дубина

Уништи непријатеље у глибу подсвести

Пиши Песму – то је твоје дете и награда

 .

Пусти омају Јевропу принцезу–лопужу

Она одувек гаји двосмислу реч –нереч

Стално те понижава отима корене и име

И склони са чела лажа вође штеточинце

 .

Не могу те водити амебе сатрапи вампири

Они што избеченим очима мотре на туђе

Ти си носилац сушта-матричног бивства!!!

Устани! Твори љубавност и праведност света!

.

-2017. година-

Не постоје никакве европске и западне вредности којима би пробуђен и освешћен човек имао и један једини разлог да се диви.

Цео западни свет је од самог настанка дивљаштво и варварство.

Цео западни свет је антицивилизација у самој суштини, антицвилизација од почетка до свршетка.

Само неосвешћени и бесловесни могу да се диве некаквим умишњеним и измишљеним европским и западним вредностима.

Шта су европске и западне вредности?

То су инквизиција, ломаче, вешала, освајачки и пљачкашки ратови, затирање раса и народа, уништавање Планете и Природе.

Кад ми неко спомене Европу и Запад, ја се одмах сетим свих грозних и ужасних ратова кроз векове; сетим се десетина и стотина милиона невиних жртава на Планети; сетим се свих затртих и, до темеља разорених, древних и великих култура и цивилизација Америке, Аустралије, Африке и Азије; сетим се ватиканских и јудео-кршћанских ломача на којима су спаљиване читаве породице Хиперборејаца и Аријеваца; сетим се силованих, понижених и погубљених Србкиња и Рускиња; сетим се милиона изгладнеле, промрзле и уморене србске и руске деце, и, надасве, сетим се свих иних грозата и ужаса које је могао да смисли само рептилски ум Европе и Запада.

Европски и западни свет, такав какав јесте, мора да нестане и, нека нестане, што пре!

Нема ниједног пробуђеног и освешћеног Белог Србина који ће пустити иједну сузу за тим паразитским и рептилским светом, за тим светом лажних вредности и још лажљивије беле расе.

-записи из 2015.године-

 

 

Дођи, Прамајко, не као гост,

Овде где се гнезди химера;

Била би величајна милост

За све што се није десило,

А требало је да протера

Распамећеност и беснило.

.

Ако дођеш јекнуће камен,

Проходати дрво и птица

Ноћница певом згасли пламен

Пробудиће да ноћ осветли

И разоткрије се пречица,

Да стигнеш док још ћуте петли.

.

Ако дођеш и свијеш свој лет

Међу људима, ето сјаја

Којим ће се излепшати свет,

А без тебе шири се мрља

И живот ког туче промаја,

Обездушен ка рубу срља.

.

Дођи, Прамајко, и свој народ

Обрлаћен грехотом врати

На прави пут и сигуран ход.

И док се земља још окреће,

Учини да се преобрати

Ил’ га огњу дај – ако неће!

.

-слика Оље Ивањицки-