У спомен на врлог ми пријатеља Енрика Јосифа, Србина Мојсијевог Закона.

Будући да живимо у свету закривљених космичких (звезданих) огледала, тешко разлучујемо стварност од опсене, истину од лажи, пријатеље од непријатеља.

Ово је време када се откривају многе истине које су столећима и тисућлећима бивале или скривене од нас, или, пак, нисмо могли и нисмо умели да их откријемо, препознамо и освестимо.

Моји ми увиди из Акаше откривају тајну која је веома дуго, на многа тисућлећа, бивала скривена од нас: Срби и Јевреји су одувек живели у пријатељству.

Говорим о расним Србима и расним Јеврејима који припадају заједничкој Звезданој Раси, Високој Раси која, уистини, нема никакве ни крвне, ни генетске а ни духовне везе са лажним Србима и лажним Јеврејима.

И као што су лажни Срби највећи непријатељи расних Срба, тако су исто и лажни Јевреји највећи непријатељи расних Јевреја; и као што су лажни Срби учинили најгрозније поморе над Србством, тако су исто и лажни Јевреји учинили најужасније погроме над Јеврејством.

Расни Јевреји, Сефарди – а многи су се од њих изјашњавали Србима Мојсијевог Закона – заједно су са расним Србима учествовали у свим србским ослободилачким ратовима деветнаестог и с почетка двадесетог века; борили су се и гинули, поготову у Балканским ратовима, раме уз раме са расним Србима.

Лажни Аријевци, чији су креатори ватикански и британски  рептило-хазаро-германи и рептило-хазаро-англи, осмислили су и извршили најгрозније злочине, ужасе и погроме у двадесетом веку (као што су и раније у смутно и мрачно доба кршћанско-језуитске Инквизиције) како над расним Јеврејима тако и над расним Србима: Русима, Белорусима, Пољацима, Чесима, Словацима и иним Балто-Словенима.

Космички паразити и рептили, користећи се свим умним, духовним, техничким и технолошким средствима, створили су од овога света закривљених космичких огледала глобални театар илузија, планетарно позориште привида и опсена, тако да ми еонима нисмо могли да разлучимо стварност од омаје, истину од лажи, пријатеље од непријатеља.

У времену долазећем, а то време је већ скоро па дошло, управо ће се расни Срби и расни Јевреји највише узајамно припомагати и прожимати на свим пољима и ступњевима заједничког духовног буђења, откривања, освешћивања и узрастања.

Чуј, рећи ћу ти своју тајну:
не остављај ме никад саму
кад неко свира.
 
Могу ми се учинити
дубоке и меке
очи неке
сасвим обичне.
 
Може ми се учинити
да тонем у звуке,
па ћу руке
сваком пружити.
 
Може ми се учинити
лепо и лако
волети кратко
за један дан.
 
Или могу ком рећи у томе
часу чудесно сјајну
предрагу ми тајну
колико те волим.
 
О, не остављај ме никад саму
кад неко свира.
Учиниће ми се негде у шуми
поново све моје сузе теку
кроз самоникле неке чесме.
 
Учиниће ми се црн лептир један
по тешкој води крилом шара
што некад неко рећи ми не сме.
 
Учиниће ми се негде кроз таму
неко пева и горким цветом
у непреболну рану срца дира.
О, не остављај ме никад саму,
никад саму,
кад неко свира.

Ако се ми данас не боримо за слободу, проклињаће нас наша деца и деца наше деце.

Ако се ми данас не боримо за слободу, наша деца и наши унуци биће бело робље најгрознијих бића и небића која су игда боравила на Земљи.

Ако се ми данас не боримо за слободу, учинићемо најстрашнији злочин над својом децом и свим будућим нараштајима.

Ако се ми данас не боримо за слободу, сутра ћемо и ми сами бити грозота и ужас, бићемо и сами зло веће од свакога зла.

Ако се ми данас не боримо за слободу, онда неће бити више ниједног нашег живота, ниједног нашег поновног рођења ни у овостраним ни у оностраним световима.

Ако се ми данас не боримо за слободу, бићемо тама, бићемо синови и кћери таме.

Ово је последњи тренутак вечности када бирамо!

После овог тренутка вечности, за нас неће више бити никаквог избора!

У спољноме свету је потпуно расуло.

Све се распада, и све смрди од лешине спољнога света.

Никаквих божанских и духовних вредности нема више у спољноме свету.

Спољним светом влада глобална демонска држава која је држава над државама, невидљива и недодирљива држава над свим привидним, виртуалним и непостојећим државама.

Глобална демонска држава спроводи најгрознију тиранију над свим слободноумним и слободномислећим људима, ма које расе, нације и вере били.

Све је у спољноме свету уврнуто и ишчашено, све је настрано, болесно и труло.

У спољноме свету више никаквих слобода нема!

Једино прибежиште и уточиште јесу наши унутарњи, духовни и онострани светови.

Глобална демонска држава је створила разне криминално-терористичке групе – групе које чине демонску војску невидљиве и недодирљиве глобалне демонске државе.

Све те криминално-терористичке групе обавезно се позивају на права мањина: на права педофила, на права обавезне вакцинације деце, на права мужеложника и женоложница, на права проститутки, на права содомита, на права злочинаца, убица, психопата и терориста, као и на обавезно завештање органа.

Званична медицина, званична наука и струка, као и све државе и државице са свим својим установама од дна до врха – све је то у служби глобалне демонске државе која спроводи такву тиранију какву нико никада видео и запамтио није.

Наш највећи непријатељ је унутра, међу нама; а тај непријатељ је веома подмукао, лукав и зао и, представља невидљиву над-државу.

Словесни, слободоумни и слободномислећи људи су посве обесправљени – њима је забрањено чак и да се бране од злочина и тираније криминално-терористичких група.

Сви законодавци у свим привидним државама и државицама доносе законе и прописе који озакоњују терор криминално-терористичких група над словесним људима било где у свету.

У спољноме свету завладала је потпуна тама, потпуни мрак.

То се осећа, види и препознаје на сваком кораку.

Ако се колико данас не пробудимо и освестимо, ако се колико данас не боримо против свеопштег зла – већ сутра биће доцкан за све!

Ако се колико данас не боримо против тог свеопштег зла које се над нама надвило, већ колико сутра бићемо гори и од самог тог зла!

Песма Браниславе Чоловић „Ко некада давно кад нас Господ споји…“ јесте, уистини, једна једна од најлепших љубавних песама објављених на Србском журналу.

То је чиста љубавна, лирска песма срца и душе, песма која ће се – слутим, предосећам и верујем – у времену будућем наћи у некој од антологија најлепше србске љубавне лирике овога времена.

У овој песми је све тако танано, узвишено и флуидно – поготову музика и ритам – да напросто осећамо сваки трептај душе и дрхат срца песникиње која је у заносу, даху и надахнућу испевала ову несвакидашњу песму.

Још кад би се нашла расна глумица која има танани осећај за поезију, те да у студију сними ову песму на подлози тихе а предивне вилинске музике, па да видео клип качимо на нашем сајту!

(Бранислава Чоловић)