Срби, не користите више услуге ниједног западног сервиса, па ни Фејсбука, јер је све под строгом цензуром западних паразита и рептила!
Пређите на руске, белоруске или кинеске сервисе, уколико већ желите да на својим страницама, блоговима и сајтовима објављујете што вам је воља.
На Западу је све поробљено!
На Западу одавно владају паразити и рептили, о чему неосвешћени и успавани у свету ни појма немају.
Пређите на Источни Интернет, а то вам је само на корак до Космонета!
Фејсбук је будно праћен и строго контролисан од тамних бића и небића, и сваког часа може вам се поништити све што напише и објавите на својим страницама.
Прекините сваку културну и духовну везу са паразитским и рептилским Западом!
НИ ДАНА БЕЗ ЛИРСКОГ ЗАПИСА
Доста ми је више србских тужбалица и јадиковки!
Или ћемо се усправити и поново постати ратнички народ, или ћемо заувек нестати!
Али, пре тога морамо много што-шта да разјаснимо и освестимо.
За почетак, да видимо ко су нам пријатељи а ко непријатељи, који су од нашега рода, а ко су туђини и изроди – и, надасве, ко су наши заклети душмани и врази!
Једно су Срби из негдашње његошевске србске Црне Горе, а нешто посве друго су ови данашњи зеленашко-дукљански Монтенегрини.
Они се разликују и ликом и стасом, и духом и свешћу!
Са зеленашко-дукљанским Монтренегринима немамо ничег заједничког, ни по крви ни по духу, ни по језику ни по култури.
Монтенегрини су задојени болесном и неизлечивом србомржњом, баш као и сви ини наши душмани.
Дрчни су, надобудни, осорни, бучни, сирови и неосвешћени.
То се види и осећа на сваком кораку.
Доста је било завлачења главе у песак!
Борити се без престанка за права Срба у дукљанско-зеленашком Монтенегру, а, истовремено, прекинути сваку везу са Монтенегринима.
Срби из Србије, као и из свих иних србских земаља, да уопште и не помишљају да икада више летују у Монтенегру!
У Монтенегру може да им се догоди таква невоља о каквој никад ни сневали нису, јер су све монтенегринске установе, од дна до врха, србомрзачке и човекомрзачке.
У Монтенегру нема ниједне установе која штити права Срба.
То је истина сушта, а све остало су само приче и бајке за луду ђецу.
Тешко сваком Србину који се бори за Правду и Право у дукљанско-зеленашком Монтенегру!
Срби, нема више жалопојки, јадиковки и тужбалица, већ освешћујте свет у којему живите!
(На Истеру, 24, августа 2018/7527.)
НИ ДАНА БЕЗ ЛИРСКОГ ЗАПИСА
Пише ми пријатељ Небојша Јовановић из Бора.
Пише и жали се.
Притисла га болест, притисла беспарица, а притисле и године.
Не зна шта му је теже.
Сирак тужни без ниђе никога.
Никада, па чак ни онда када је мени бивало веома тешко, нисам могао бити равнодушан према мукама, патњама и невољама ближњих.
Због Небојшиних мука и невоља, ноћас сам се неколико пута будио.
Све примам срцем и душом.
Када моји ближњи пате, тада патим и ја.
Небојша је пробуђени и освешћени Србин, један је из нашега Рода, Племена и Јата, један од нас.
Годинама је уређивао блог за буђење и освешћивање Белога Србства.
Био је један од првих који је у Време Смуте, у Ноћи Сварога, почео да објављује моје радове, те да обрађује видео записе са мојим песмама и поемама.
Због тога смо обојица често бивали на удару оних тамних и мрачних, домаћих и белосветских србомрзаца који сневају о томе да Бело Србство заувек нестане са лица Земље.
Ако њему помогнемо, себи ћемо помоћи.
Нека помогне свако од нас онолико колико у даним приликама може.
Сви се ми на истој ватри печемо, сви ми водимо један свети рат за спасење свих нас, сви смо ми Један Род, Једно Племе и Једно Јато.
Небојша нас моли, да му помогнемо да премости ова три наредна месеца, јер ће од новембра почети да прима социјалну помоћ, а тада ћу му већ бити лакше.
Ево Небојшиних бројева телефона, па ко жели и може – нека му му се јави!
030/428 249
062/354 943
ПЕСНИКОВО РАЗЈАШЊЕЊЕ
Јуче ми се поново јави Небојша, и замоли ме, да поновим овај чланак о њему, јер му за лекове недостаје још око двеста евра. Кад то реши, како рече, неће више молити за помоћ, и, наравно, биће благодаран свима који су му у невољи припомогли!
(На Истеру, 24. августа 2018/7527.)
Љубав једна из давнина,
из дубина, из даљина,
сва нестварна,
сва од пене,
сва од сете и милине;
љубав једна у сновима,
у висини, у тишини,
походи ме ове ноћи,
тавне ноћи,
нотње ноћи;
љубав једна од светлости,
од доброте и лепоте,
од вилинског дивот-поја
што се вија понад горја,
у свитање, за обзорја;
љубав једна која никад
неће доћи,
неће проћи,
јер је вечна у дубини,
у висини и празнини;
и вечна је
зато што се
никад није
догодила!
Ја верујем и знам,
као што знам и верујем,
да ће Бело Србство Вертикале,
да ће Беле Србе и Беле Србкиње
спасити Лепота,
Дивота,
Доброта и Љубав.
У то сам одувек веровао,
а сада и знам!
Ма шта да се деси
у свету и иним световима,
овостраним и оностраним,
ја видим већ спасену
Велику Душу Србства,
ја видим у самом
Прстену Звезданих Јата,
у самом Језгру
Првобитне Васељене,
сабране у Бело Звездано Јато
све Беле Србе и Беле Србкиње,
јер Они су
једно будуће Космичко Семе
за неке будуће
и далеке
васељене и светове.
У то сам одувек веровао,
а сада и знам!
Пролазимо кроз олујну ноћ,
ми у вихору таме,
у јези суноврата,
са тајним нереченим страхом
и слутњом неповрата.
Ми кроз олујну ноћ,
две искре светлости
што се случајем неким
у самоћи исконској нађоше,
пред згаснућем мислићемо
да смо били живот.
А били смо две искре само,
два крика светлости,
два бола срасла у љубави,
ми у једном трену,
у једном блеску
што се зове живот.
1980-их
(Посвета
двема Белим Србкињама,
пробуђеним и освешћеним:
Драгани Медић
и
Бранислави Чоловић.)
Бело Србство не одређује ни крвна група, ни генетски код, ни ово или оно, већ само, и једино, светлосни запис.
А то значи дословце ово: душа која је иазбрана да се инкарнира у Беломе Србству – да ли као Бели Србин или као Бела Србкиња – морала је прође одређени број васељенских и космичких утеловљења, оваплоћења илити животних токова, па тек – након стеченог земаљског и васељенског искуства – да се роди у Беломе Србству.
У Беломе Србству се рађају, најчешће, оне душе које затварају све своје кармичке кругове, све своје животне токове у материјалним световима, и, које после напуштања овога света прелазе или у Ред Аватара или у Ред Белих Божанстава.
Зато је Бело Србство увек бивало и навек ће бивати малобројно, у односу на све ине.
Но, Творац и Васељена не гледају на количину, већ на каквоћу; не гледају на квантитет, већ на квалитет.
Сликовито, песнички речено: у Беломе Србству рађају се душе по Задатку, душе у Посланству, душе из Мисије Светлих Суштастава – Белих Божанстава, Васељене и Творца.
Стога и није битно колико у одређеном времену на Земљи има Белих Срба и Белих Србкиња, но да ли и како обављају своје послове, дужности и задатке.
Један Бели Србин или једна Бела Србкиња може такво чудо да постигне у свом животном току, чудо какво не могу постоћи стотине тисућа или чак милиони иних, оних који су на супротној и опречној страни Великог Божјег Стварања.
У савременом свету омаја и опсена, у време владавине људи лажи и људи зла, ниједан народ више нема своју државу.
Како на Истоку тако и на Западу, како на Сверу тако и на Југу, с краја накрај земаљског шара, сви народи су претворени у бело робље.
Жене су претворене у сексуалне робиње, а мушкарци су или дивљач за одстрел или, пак, топовско месо за интересе владара из сенке, за науме, прохтеве и замисли космичких паразита и рептила.
Немамо државу и, што нам је чинити?
Једини излаз из овог тамног вилајета, из мрачног лавиринта закривљених огледала јесте развијање божанских духовних моћи и проширења свесноти и свести до најудаљенијих звезданих граница.
Нема више ни једног јединог хоризонталног пута, већ једино вертикални пут, пут навише ка Извору Живота, Извору Светлости.
Ко год тражи излаз и пролаз по хоризонтали, само ће заваравати себе и одлагати своје избављење из овога света који је одвећ изгубио и последњи смисао постојања.
Сваки хоризонтални пут јесте сељење из тамнице у тамницу, те преживљавање и таворење без сврхе и смисла.
Не рачунајте на државу – јер је и немате и ко зна када ће те је поново имати и да ли ће те уопште више игда имати – већ ви сами будите држава за себе, собом и по себи, држава коју држи, чува и брани ваш дух, ваша свесност и свест, ваша ведска мудрост!
ЛИРИКА СВАГДАЊА
Ко су Власи?
Власи су древно племе ВедСрба, сточара и вечитих путешественика, односно номада, чији је заштитник био Бог Велес.
Власи су се првобитно звали Велеси или Велесовци, Влесовци.
Њихова прадомаја је Исток Хелма, према Црвеној гори – Карпатима, оно што се доцније звало Влашком, илити КараВлашком и КараБогданском.
Тим простором су владали србски високи племићи Јакшићи.
Ватиканци и ини хазаро-кршћани благе везе немају ни о чему – будући да су им паразити и рептили давно поробили и ум, и дух, и свест – па умишљају, да се ВедСрбима ругају када их називају Власима.
Нека они мисле што им је воља, ионако њихово мишљење не вреди ни жижљива боба, будући да и немају чиме да мисле и размишљају!
Толико сте пута чули ватиканску фукару, покатоличени србски олош и шљам, како Србе зову Власима.
Но, то више говори о њиховој бесловесности, необразованости и тупоглавости, него ли о нама!
Да, Власи су ВедСрби, сточари и номади, који су вазда бивали у покрету, славећи Бога Велеса, док је ватиканска поган, док је јудео-кршћански олош и шљам, славио и уздизао некакве умишљење хазаро-кршћанске светитеље – човекомрзитеље и богомрзитеље.
СРБСКИ ЖУРНАЛ 