СРЕЋНА НОВА 2026. ГОРИНА!

Данас је последњи дан 2025-те године овог века. Овај дан нам, као и сутрашњи – први новогодишњи, као и сваки други, пружа много, много прилика да откривамо тајне вечног живота и да га свесним управљањем смерамо у правцу највеће радости и среће.

Данас је и дивна прилика да потпуно пустимо узде укрућеном, и, од погрешних знања, заробљеном уму, и да се као ствараоци растрчимо светлом стваралачком стазом. Убрзајмо трк свести и достигнимо надсветлосну брзину. Истрчимо до обале Вечности коју непрекидно запљускује и проширује Безкрај.

Седнимо усправне кичме на погодно место у положај расцветалог лотоса. Осетимо како нам елемент ветар, издах Творца, доноси духовне молекуле диметилтриптамина. У тиховању, врхунском стваралаштву, отворимо латице наших тајинствених жлезда, посебно жлезде епифизе и пустимо да се у њој духовни молекули претачу у материјалне. Осетимо и видимо, видимо и осетимо, да се ти молекули налазе у свему и да певају заносне праисконе песме првојезиком света.

Данас је, такође, диван дан, као и сутрашњи – новогодишњи, а и сваки други, да помогнемо Творцу у остварењу Његовог Плана, слањем, из срца, енергије љубави и саосећања, енергије Свеспасења: Нека васцела творевина складно расте и нека се складно развија. И нека све буде спашено и савршено, по Норми Творца.

Фото: Ватрени коњ; Википедија

Брату Миленку који је отишао
на данашњи дан 2017. године

Моја суштина – твојој суштини…

Сву снагу и сву љубав цедим из себе
И сву памет да се брзо присетим свега
Што проживесмо заједно са многима
Које смо срели и животе им дотакли
И какве лукаве препреке склонисмо
.
Дошао си да поправиш многе облике
Што кваре лепоту мир и склад у свету
Упоран лак издржљив снажан храбар
Чист стрпљив моралан неподкупљив
И дошао си да лемиш раскол међ људма
.
Отишао си – стискам срце нећу плакати
Сузе су тежак терет око врата суштине
На путу повратка Творцу у Ириј златни
Хоћу да твоја суштина сасма чисто види
Све небеске замке и замршене путеве
.
Препознај гадне ликове богова и богиња
Њих су створили страхови љутња незнање
То су утваре које хоће да уплаше суштину
Да склизне у мрак уских путева безциља
Дуни на њих ватру из срца распрши илузију
.
И махни весело и оберучке богињи Карни
Показаће се као лепојка дјева – Свелепотица
Твојој – са људима – раскармљеној суштини
Онда настави најсветлијом стазом у Светлост
Са Извора коме припадаш где те Творац чека

Фото:Фототека Србског Журнала

Поље бојно !
Звездани се простро пут!
Светле га муње сребра и злата,
мачеви правде, и светла коловрата!
Род мој љубљен, разбуђен ,
белим огњем опасан!

Фото: Свети огањ; Википедија

Ти си биће Светлости,
Духа Светог Истине,
која јесте Љубав,
наше Вечно Постојање.
Из Светлости си дошла,
у Светлости јеси
и у Светлост ћеш се вратити.
Нема кретања, постоји само буђење.
Љубав јесте стање будности
у којем тек уистину знаш да јеси.
У сваком тренутку те окружује
извесност твог бескрајног бића.
Једно си са свиме што је икада било,
јесте или ће икада бити,
и све је то у теби.
Није било време када ниси била
нити ће бити када нећеш постојати.
По својој вољи живиш сада у свету
који си сама створила,
обасјаваш га својом Љубављу,
разгонећи сваку таму, недоумицу и заблуду.
Оно што носиш у своме срцу
ослобађа те и постаје истинито.
Постаћеш оно чему се највише дивиш
јер ти јеси то, одувек и заувек.
Ти си много више него што икада могу
замислити или изговорити.
Знај Ти си Вечитост
коју заувек прожима и окружује
стварност твоје Љубави,
Бога који те увек у Себи штити и води.

Фото: Фототека Србског Журнала

Изаткаћу ти кошуљу од срме
рукама од Љубави,
очи ти умити росом
са Рајских извора Светлости,
путеве ти посути
звезданом прашином Храбрости,
а на дланове ћу ти спустити
малену птицу
са гласом од небеске Нежности…

Ако у њему осетиш чежњу,
хоћеш ли доћи?

Фото: Мотив из Тијања; Википедија

Лист са дрвета, део је овога света.
Лист на забави, није више лист са дрвета.
Човек са листом на забави, није више од овога света.

Изађем испред плазме своје забаве
И свакоме госту нудим по један лист са дрвета.
Први гост ми захваљује, али каже да није заинтересован за лишће.
Други гост каже да ће свој лист назвати листом судбине.
Трећи гост каже да ће свом листу поклонити слободу.
Четврти гост каже да ће свом листу опростити све.
Пети гост каже да ће већ некако изаћи на крај са својим листом.
Шести гост каже да ће свој лист ставити у хербаријум.
Седми гост каже да његов лист није лист већ песма.

Само си ти свој лист запалила унутрашњом ватром и послала увис, далеко изнад затвореног система.
Више није било листа на забави који није горео ватром којом не сагорева.

Фото: Смоквин лист; Википедија

Опсена има огромну главурду
И зубало са шестошездесетшест зуба
Који застрашеном окраћују памћење
И леде Судбину у крви записану

Опсена има разјапљену чељуст
И језик палацав ужарен и многокрак
Који застрашеном врти мозгало
И душу у круголет по световима баца

Опсена има узано грло и џак стомак
И црвен дрхтави јед-њак чеж-њак
Који застрашеном сисају страхе
И красницу живота у заборав крију

Опсена сени са гомилом лажа паралажа
Ал је нејака за Истину Љуб и Правду
И распада је силница Песма-лечилица –
О Богодаре Милодаре Љубавдаре!

Фото: Фб страница – Jaya Chakma Moni

Звездице сестрице
Кажи што Срби страдају,
Оловна туга залегла,
чему да се надају?

„Као народ сте наивни,
Поштени и вредни,
Немате довољно светлости
Да будете једни.

Створени сте од искре
Доброте и радости,
Али вам карактер смета,
Превише је јарости.

Молите се Богу
По цео дан и ноћ,
Па ће вам са дати
Од искона моћ,

Што помера планине,
Измешта реке и речице,
Земљу лечи од зла,
Велича ваше Сунце.

Јер кад умна светлост
Осветли Србске душе,
Они ће све замке
И тамне да сруше.

Зато сијам све јаче,
Полако вам свиће,
Да у вама засветли
Ваше танано биће.“

Хвала ти Звездо мила,
Треба нам помоћ свемира,
Да и нама весело
Музика доброте засвира.

Фото: Срби; Википедија

.

Земља где се родио онај што мене љуби

најлепша је од свих на свету:

снегови су у њој чисти жртвени голуби;

небом миришу прашници у цвету.

.

Шумно и слатко потоци теку горски,

брже од крви заљубљеног младића;

ливаде су зелени бездани морски;

врхове грле магли мирисна бића.

.

У земљи тој уза ме верно хода

и чува ме од зла тихи рој његових снова.

Проспу се преда ме црвена срца јагода,

водопади ме нишу сву ноћ попут белих духова.

.

Чиме ли ја свему у њој љубав безумну усадих?

Кад пролазим планине се размичу и ћуте,

клекне преда ме милион борова младих,

као пред краљицом јеле простиру скуте.

.

У крају том са сунцем причају хладни глечери,

у анђеле гледају високи обронци груби.

Па ћу и ја бити близу, већ прве рајске вечери,

земљи где се родио онај што мене љуби.

.

.Фото – Detinjarije.com

Приредила Верица Стојиљковић

Ћути, ни реч, нека одјекне тишина.
Повезаће нас јаче од било које беседе.
Пусти, нека цури из зализака срца..
.
Чује ли се то како трче крвна зрнца?
Капи зноја из пора?
Дуги су ходници пролаза.
.
Само ћути, затвори очи, склопи руке.
Нека између струје теку.
Тишина своје скути нам даје.

Фото:Фототека Србског Журнала
.