Драган Симовић: Тајносано појање срца и душе – О песништву Сњежане Прлић


Да је Сњежана Прлић даровита, самоникла, самосвојна и самобитна песникиња, то се и осећа и види не само из сваке њене песме, већ из сваког њеног језички и стилски савршено избрушеног стиха.

Сњежанина поезија и лирика јесте песништво тајинства, дубине и висине, песништво оностраних увида и визија, песништво пречистог срца и сневалачке а лучезарне душе.

Кроз Сњежанине стихове преплићу се сушт и надсушт певања, сушт и надсушт звездане музике и космичког ритма.

Сњежана Прлић је, уистини, рођена песникиња – усуђујем се рећи, да је она истинска песничка вила – снажног и моћног лирског пева и поја, песникиња која непрестанце ослушкује властити унутарњи глас, глас властитог срца повезаног са оностраним а светлим бићима и суштаствима.

Сњежанине песме ме никада не остављају равнодушним.

Свака њена песма буди у мени нека тајносана праискона осећања, подсећајући ме на нешто тајинствено, мистично, тајновито и скривено у несагледним дубинама и пространствима оностраних светова и звезданих јата.

Сњежана, песничка вило! само сневај, маштај и певај, јер те песма брани од мучнине, тескобе, бесмисла и свих  гадости овога света, света илузија, омаја и опсена!

(Сњежана Прлић)

Љиљана Браловић: БРАТ МИ У ПОХОДЕ


Када село обуче недељу
и Цвети изненаде капију,
мој брат на леђа пригрне пролеће,
за шајкачу задене свитање,
па оседла прашњаве друмове
да ми на крсно име донесе весеље.

.

Прва га угледам како изгрева иза брега:
главу наслонио на облаке,
раменима обрао видике,
па га пуна кућа, авлија и село.

.

Смањило се за леђима пола Србије,
задрхти пут и покривач авлије
кад кораком поцепа ћутање:
– Срећна слава, домаћине!
Сејо, ево за децу и тебе
комад детињства и успаванке мајчине!
Здравица и благослов за тебе, зете!

.

Па у врх софре отпочне беседу
од које намах процветају воћњаци,
разлистају барјаци по зидовима,
поздрављају новог Христа
што седи сред мог Јерусалима,
а воштаница замирише медовином
док се окреће колач поливен вином.

.

А када на одласку за брег зађе,
одвуче за собом детињства лађе,
остави оне дебеле конопце,
што их зову пупчане врпце,
да од њих испредам чекање
до неке друге Цветне недеље.

Владан Пантелић – СРБИ – ВОДИЧНАРОД ИЗВОРНОГ ГЕНА


*
Вратио сам се у Тијанију после дужег лутања. Како је лепо и
како је лековито живети у Тијанији – у Вечности! Срце је увек
широм отворено, душа испуњена, видик јасан, без заклоница.Јутровао сам у пунини радости и стварања. Осмислио сам и саградио разбојно спирално степениште са тридесет и три провидна кристална степеника. У овом времену стварање је највећи духовни циљ. Стварање – то значи славити Лепоту у свим њеним облицима и појавама. Стварањем рађамо себе у себи, себе у другима, у свему, у Једном, у Свелепоти.

* *
Док сам радио на изградњи кристалног степеништа, гледао сам цвет своје душе, слушао њену песму и гледао њену лепоту.Ушао сам кроз њена доња врата која воде у архиву, па кренуо у десну страну њене полулопте, у прошлост, и с њом сам се додирнуо тридесет и три пута. Додирнуо, испричао, исплакао, испевао, изиграо, миловао, опраштао. У њој сам се видео са свим учитељима и аватарима из разних времена, почев од Прајапатија (“пре ја па ти“), Срб-а и Перуна, до Његоша и Николе Тесле. О стварању говори садашњи аватар, по духовној праслици и знању многосличан Тесли, Др Григорије Петрович Грабавој. Колективна свест је нарасла да прихвати учење о општем складном развоју и спасењу, вечном животу, учењу без патње, о врховној сврси.

* * *
Највећа лаж у историји је да су Срби мали народ и да су
се доселили на садашње просторе у шестом веку. Срби су народса изворним геном, који је на ову планету донео светлост Слова, Слога, Речи, Реченице, Гласа, Језика. Србска блистава повесница (историја) је скривана, прерађивана, забрањена, крадена, велике личности присвајане, омаловажаване или убијане. Над србским народом извршен је србоцид, највећи покољ у свем постању. Но, изворни ген је Божје чудо. У њему је запис кога је свестан и сваки сељак из Шумадије. Свестан је шта треба да уради у сваком трену одсудном, а њих је било – ни броја им се не зна. И у овом времену живимо у
у-судном времену. Непријатељ, домаћи и онај други, потпуно је погубио уларе и дизгине, забалавио, запенио, у мозак свршио. Залудно им, биће славе, јер се Светлост на Истоку буди …

* * * *
Време, дугачка вијугава змија, чудница над чудницама, одмотава своје вечно тело, и открива све заборављено, вади из Акаше, осветљава. Сваког дана се откопавају нови локалитети широм земље Праисконије, широм земље Тијаније, који говоре истину.Земља Праисконија се данас зове Србија, али су њене праве границе много шире. Пола света почива на србским гробљима, Европа посебно. Основу свих европских језика, мање или више, или у целости, чини србски језик. Стога је ружно, подло, а лажно свакако, када нам неки бриселац или нем-ац држи слово, или поуке о култури, језику, религији, уметности, или било чему другом. Земља Тијанија је унутарња потка Праисконије и неуништива је по својој природи. Ускоро ће цео свет знати ову истину, и она ће се предавати на свим универзитетиме истине. Можда ће се предавати и на Универзитету у Београду, уколико се откраве воштане фигуре наших академика, палео истраживача, геолога, историчара,психонеуролингвистичара, и разних зналаца.

* * * * *

Нараста моја родна Тијанија… Проширујем је својом свешћу. Раније је заузимала пространство данашњег Драгачева, чија је престоница Гуча, домаћин највећег светског надтрубљавања.Сада, у првоширенију, покрива васцелу земљу Праисконију.У другој фази биће проширена на негдашње земље Праисконије широм планете Гаје, а у трећој фази Тијанија ће бити безгранична.

Сви тијанијанци тихују два пута дневно испод Храста-учитеља, или Бреста-устрепталка, или на Пољу од каћуна, или у дому Махатме – познатог Витеза Праисконог Реда, или на Гумну Љубе Поповића, или под крушком караманком мог стрица Селомира. У свечаним приликама, на празнике, поводом великих природних промена, одржавају се велики ритуали које води лично Мансаман Остварени. Церемонијал мајстор и први помоћник је поглавица народа цврчака Вјастослав Вирлак. Путеводитељ до круголета, места церемонијала, је велики витез Радмир, чувар Живе Воде, тајинственик-дошљак из времена које је давно прохујало. Ритуалну заставу индиго боје, препуну бројева за здравље, вечни мивот, мир и спокој и друге, сашила је Вила Мала Језера и на њој, унутар србрно-беле с-вере, исцртала белог орла једноглавца, који симболизује усредсређено размишљање, јасновидост, моћ подмлађивања и брзог премештања у времену и простору.

* * * * * *
Народ Тијаније је весник нове свести која пламти као буктиња, и шири се брже од ватре, убрзане ветром Тијанадом, када се запали сува трава покрај пољовите реке Тијане. Због тога сви тихују на местима где извиру силнице, и због тога живо учествују у тајним ритуалима, заједно са великим душама овосвета и оносвета.

Ове године, јубиларне и прекретне, гости на ритуалу, поред народа Минерала, Биљака и Животиња, Патуљака, Вила и Вилана, Светлих Духова, биће и Витези Праисконог Реда. Предводи их славни Мерач Васељене – Аранђел Румених Облака. Остали гости су – Буљубша Златна Нит, Суђај Пегаз Бели, Мала Вила Језера, Благоје Стрелац Ариљац, Сабина Сијено, Санлаила -Велика Играчица, Надзевз Штит Штит, Анак Шива Анак Шива, Оанде Норвиџ Велики, Сурђон Велики Играч, Ил Конем Пилток, Љубиша Ловац, Бели Гавран, Драгон Пламеног Језика, Арсеније Четврти, Тринаести Апостол, Маирија Милосна, Кија Ма Мудра, Наташа Првоотијањена и други.

Из света отишлих најавили су долазак витези Јован Златна Ђинђува, Видница Мануел Пламбера и Ананда Писак Вавилонка, са својим овоземаљским водичима. Ово ће бити њихово прво учествовање у Великом Ритуалу – Девет Кругова Око Ватре

* * * * * * *
Ритуал ће бити одржан на дан Звездане игре и нико, осим Мансанмана Оствареног, не зна цео програм, али се зна део поруке која ће бити упућена свету:

ОЗДРАВИ ГЛЕДАЈУЋИ ИСТИНИ У ОЧИ

БУДИ ЛЕП ГЛЕДАЈУЋИ ЛЕПОТУ

СЕБЕ ЗАПАЛИ СРЕЋОМ И ОБРИШИ КАРМУ

НЕМАЈ ГУРУА, РАДИ СА БОГОМ

НЕКА ТВОЈЕ КЉУЧНЕ РЕЧИ БУДУ: БОГ, ВЕЧНОСТ,
ЖИВОТ, СРЕЋА, РАДОСТ, ВАСКРСЕЊЕ, МЛАДОСТ, ЛЕПОТА, СТВАРАЊЕ, СВЕТЛОСТ.

 

ТРЕЋИ АПРИЛ – ВОДОПОЛ – ВОДАНОВ ДАН – ДАН ВОДА


Данас је Водопол, Воданов дан или Дан вода.

Празник славе углавном наша браћа из источних крајева, а везан је за буђење пролећа, отапање снега са планина и бујање река. Водановим даном (Водополом) некада се завршавала Водена недеља. О Воденој недељи код нас има записа а обичаји везани за њу сачували су се до данашњих дан, додуше, измењени.

Обичаји поливања водом, у зависности од краја, негде су везани за недељу после Ђурђевдана, а негде за дане пре или после Ускрса. Некада, пре примања хришћанства, вероватно се радило о празнику који је обележаван у исто време на целом јужнословенском поднебљу – у периоду бујања река и поплава. „Српски митолошки речник“ наводи да се Водена недеља празновала „због поплава, односно водених демона“. Поплаве су настајале после отапања снега у рано пролеће и после каснопролећних провала облака. Зато ови обреди припадају кругу пролећних обичаја, да би се водени духови умилостивили
Према веровањима, на овај дан Русалке се буде из зимског сна.
У Србији постоји сећање на разна водена бића и духове, али и на њиховог владара бога Водана – господара свих вода. То сећање је вероватно доста измењено примањем хришћанства али се ипак сачувало.

У 19. веку у књизи „Обичаји и песме укупног народа српског“
Милош С. Милојевић је записао више песама, у којима се спомињу стара словенска божанства, међу којима има и оних посвећених Водану

„Ој Водане Водане,
И твој сине Моране!
Не мути нам водице
Не пушт у њу Морице.
Нама вода потребна
За прстена венчана.
Чиста вода пречиста
Љубав чиста да нам је
Без твог сина Морана
И сестрица Морица.
Што но момке морају
Од наске их отимљу.
Па јих море и љубе
У дубљине увлаче.
Те дубљине студне
И вртлоге проклете.“

 

3.4. Водопол славе родноверне заједнице:
„Велесов круг“, „Всероссийский религиозный союз Русская Народная Вера“ и др.

Извор: РОДНА ВЕРА

https://www.facebook.com/RODNA.VERA

 

 

Милорад Максимовић – Речи једне виле


Рекла ми је вила једна
давно усред старог света
како дићи пало цвеће
како нежно љубити дрвеће…

.

Срце пушта светло живо.

Прсти твоји нек милују
кору брезе нежно тихо
као груди своје драге
као косу њену дивну…

.

Душа пева топло, мило.

.

Лако ти сад усне спреми,
и целивај латице и лист.
Ко да дете своје љубиш нежно,
пољупцем што је Божје чист.

.

Сањај…на јави.

Буди Богом јер то и јеси
пре нег време поста и свашта се деси,
ти беше род и Божији плам,
Богиња и Бог сам…

Сњежана Прлић: Зов


Душо,

буди јасна

буди проста

буди она која јеси

пригрли се

подржи се

не величај

не умањуј

буди чиста

буди своја

буди слика

избори се

и не бој се

не показуј

не доказуј

Душо, проБУДИ се!

Ленка Симовић: ЉУБАВ


Љубав је твој цео живот,

Љубав је кад неког волиш.

Љубав пролази кроз другаре.

Љубав је кад си заљубљен.

Љубав је цела твоја земља.

Љубав значи све у теби и твоје с(а)нове.

Твоје село је љубав, (и) твој град. 

Само треба(ш) да верујеш да то можеш,

а онда успеш.

Треба да волиш Љубав.

Кад верујеш да Љубав постоји

онда можеш све да урадиш.

Кад си добар према другима,

и враћа ти се.

Љубав је на целом твом свету.

Где се окренеш, ту је Љубав.

Ленка Симовић је ученица првог разреда

Основне школе „Дринка Павловић“

у Београду.

Драган Симовић: НАЈВЕЋА ТАЈНА БЕЛОГ СРБСТВА


Високо узрасле божанске и посвећене душе које ће по одласку са овога света и напуштању Мидгард-земље да пређу на Вишњу Звездану Раван, најчешће се оваплоћују (инкарнирају) у Беломе Србству.

А то значи, да онај ко је, у овом животном и земаљском току, рођен у Беломе Србству – било да је Бели Србин или Бела Србикња – има све услове – а његов је лични избор! – да се никада више не појави на Мидгарду, у Материјалној Васељени, већ да се вознесе у Вишње Звездане Равни, да пређе у Васељену Духа и Свести, и, надасве, да се сврста међу Бела Божанства.

Ево вам одговора из Акаше, зашто свеколике мрачне силе, сенке и утваре, зашто свеколика тамна и паразитска небића, било Истока или Запада, већ столећима и тисућлећима воде ратове против Белога Србства.

Ленка Симовић: СРБИЈА


Србија је добра земља,

али и друге земље су добре.

Србија је нешто што ти је у срцу,

а оно што је у срцу, то је важно.

Бог нам је створио Србију.

Та земља је важна, ми је волимо.

Она је наша, она нас чува.

Ми смо срећни зато што она постоји

и зато што је та земља у миру, нема ратовања.

Ту су добри људи који су увек срећни,

и воле се.

Сви људи су рођени у Србији,

и одрастају у Србији.

Бог је срећан што су људи из Србије срећни,

а не тужни.

Кад изађеш из маминог стомака

ушао си у Србију,

и добро дошао си.

Одмах заволиш Србију.

Србија ти изгледа лепо

и она јесте лепа,

а и друге земље су лепе.

Ја волим Србију,

рођена сам, одрасла и живим у њој;

лепо ми је у њој

и срећна сам што живим у Србији.

И моја породица живи у Србији.

Било да живиш у Београду,

Ваљеву, Гају или Панчеву,

било да си на селу или у граду,

то је све исто – живиш у Србији!

Ја и моја породица живимо у Београду,

и срећни смо

зато што смо у Србији.

Ленка Симовић је ученица првог разреда

Основне школе „Дринка Павловић“

у Београду.

Дизајнирајте овакво веб-место уз помоћ WordPress.com
Започни