У Тиииијању . . .
.
Ки-ја ноћу преде
Месечеве нити,
а дању Сунчеве.
Онда прави прелепе
Невидљиве огртаче
ткајући их
са по два клупка одједном –
једно је Oснова,
друго Потка.
.
У Тииијању . . .
.
Ки-ја и дању и ноћу
склапа мозаик Божје Смислице
развезујући васељенске чворове
Велике Осмице.
Постоји место једно
где небо се скрива у крошњама зеленим.
А душа плови некако танано
између јаве и сна…
.
И чујеш како природа пева
чујеш како она живо снева
једно благословено сутра…
Она и живи од нестварних мисли.
.
Време што имаш ти,
узми га нежно и одлучно потроши,
да чујеш Божји глас
у свему и свуда…
.
Једну сам шишарку подно Бора
узео и руком окретао
и у њој нађох цветић што тихо расте
као твоја душа на јави…
.
Она се буди…
А зора живота руди…
Надам се радости,
Нек’ ми усахне негдашња жеља.
Опрости ми, моја младости,
Али ми је доста весеља.
.
Сада само један
Сан имам који чувам, ево.
Ја верујем да је вредан
Да бих о њему пев’о.
.
Те очи, тај осмех бели,
Те усне, тај поглед топао,
Као да су ми свет цели,
Као да сам у Ириј доспео.
.
Ако га изгубим, губим себе,
Ако пропустим ову прилику
Да искрено заволим тебе
И да те урамим у стиху,
.
Ја се више радовао не бих,
И све бих страсти бацио низ воду.
Тумарао бих у масама слепих
Очајнички зазивајући слободу.
Благослов Вилењаче!
Колико су лепа имена наших Србских Богиња!
Тек сада много боље, јасније видим наше Богове и Богиње, и разумем.
Док се прочисти свест и подигне високо, е, колико болног печаћења за Ново Доба у чистоти тражи нас, свако име има нешто мени посебно, али најближа ми је Слава Слава! Ово је величанство у свести и духу, само њено име игра велику вишу духовну улогу у свим световима.
И наш Календар!
Како се Срби прожимају између духовног и материјалног света, и чувају обичаје Бога Оца Творца!
Значи, Срби чувари Настарије Космичке Духовности из Постања.
А када би се сјединило духовно у материјално и постала стварност Живог Знања, то би била Вечна Слава и Радост свих душа у Творцу, Безкраја.
Колико је Сунце битно за све; највећи духовни учитељ Земље.
Сећам се, када би баба и деда причали да њива треба да одмара, да би наредних година била плодна, а ту плодност је добијала од Сунца. Печати Сунце своју светлост и храни Мајку Земљу, па и све нас свакодневно, нашу душу светли, дух, свест,тело и ове видљиве материјалне грађевине се учвршћују и обнављају свакодневно помоћу Сунца, јер свети дух из вечности их прославља и наши Богови својим погледом кроз Сунце нам шаљу светлосне благодети!
Сунце, Небо и Звезде наши надводичи и обновитељи!
Србски календар чува памћење и будности са вишим Светлим Божанствима, и увек смо сада, јер све се сада и дешава, прати се споља природа и тако смо непрестано уткани у себе и своју душу, заштићени од разних омаја и опсена. А када се то укинуло, онда смо и изгубили себе и отпали од Творца и постали лак плен за ниже, лукаве, лукаве.
Зато сада треба да будемо чврсти и одлучнији, да не дамо да нас бришу, јер ми само уз Творца можемо опстати и расти у светлости!
ЛИРИКА ВЕЧНОГ ТРЕНУТКА
Србин учи само од Србина.
Ученик Србин тражи учитеља Србина.
Међу иним племенима и родовима Србин не тражи ни учитеља ни ученика.
Од иноплеменика и инородника Србин нема шта да тражи, а још мање што да научи.
Наравно да се ово и на љубав односи.
На љубав, пре свега!
Постоји љубав Србина према Србину и Србкињи, као и љубав Србкиње према Србкињи и Србину.
Они који нису од Белога Србства, за љубав и не знају, већ само за опонашање или подражавање љубави.
Ко не верује у ово, нека сам истражује и проверава!
ЛИРИКА ВЕЧНОГ ТРЕНУТКА
Звездано Доба Белога Србства.
То је управо Овај Тренутак Вечности.
Рађа се Србски Дух, рађа се Србска Свест, рађа се Србска Наука и рађају се Србска Знања.
То је Доба када ће сваки Бели Србин имати поверења у сваког Белог Србина и сваку Белу Србкињу; Доба када ће се сваком Белом Србину и свакој Белој Србкињи од Знања, Науке, Уметности и Мудрости веровати на Реч.
Доба када ће све бити усаглашено и усаображено са Србским Духом и Србском Свешћу.
Ко не верује у то, не мора ни да верује!
Ко не верује у то, није од нашег Звезданог Рода.
Они који не верују у то, у крајњем случају нису ни битни!
Никога нећемо ни призивати, ни убеђивати, а ни освешћивати.
Све је ствар личног избора, личног духа и свести.
Свака се птица враћа својему Јату!
Са Србским Духом а у Дану Сварога усаобразимо и Србски Коледар-Календар.
По Србском Коледару рачунајмо и године.
По Србском Коледару ми смо сада у седамдесет и шестом столећу.
У среду (прекосутра), 4. травња/априла, тачно у подне, почиње Србска Нова 7527. година, а што је, истовремено, и почетак лета.
За нас је битан и сушт Србски Коледар.
Србски Коледар је усаглашен и усаображен са Сварогом Свебохом и Трима Сунцима – Једним Видљивим и Два Невидљива.
Мислите србски, сневајте србски, стварајте србски, љубите србски и живите србски!
На леђима велк’е птице
ја се винух, полетих високо
пут облака, бијелих меких
и на небу модром ја занијемих.
.
Биће што је стигло да ме носи
шири крила и вјетру нас предаје.
Обгрлих га око врата снажно
а наша срца ускладише откуцаје.
.
Гдје идемо, када стижемо
нит ме брине нити пуно марим,
знам, Орао пут часни свој има:
на томе му душом благодарим.
.
Фото: Xiaodi Yin
Мирише Универзум на посејане латице светла!
Чудна омама свих чула се просула у етар
и светли најлепшим бојама,
бојама љубави!
Ко зна
кроз колико светова и звезданих јата
лутасмо Ти и Ја,
Љубави моја,
тражећи Једно Друго
и вапијући за Нашом Љубављу
о којој сневасмо
кроз многе животе.
Сада,
када смо се,
после толико векова
лутања и трагања,
срели и препознали
Нас Двоје,
и када си Ти у Срцу мојему пронашла свој Дом,
као и Ја Дом свој у Срцу Твојему,
наставићемо своје
најдивотније и најумилније путовање;
летећемо и пловити Путем Свих Путева,
Невесто и Лепојко моја,
ка Вечној Љубави Свих Љубави,
ка Вечном и Непресушном
Извору Живота!
