Драгана Медић: Држе нас и бодре дивоте…


Здраво живо драги Драгане!

Предивно си описао своје оностране доживљаје, заиста већина нас осјећа нешто, нешто ново, а Дивотно!
Владимир јутрос ми рече:
Кад сам изашао из куће, осјетих све око себе некако другачије.
Осјетио је као и ти Драгане дах прољећа, међутим, није исти осјећај као и предходних година.
Мириси, сунчане зраке, необјашњив мир, нека чистоћа у ваздуху осјећају се другачије, много дубље и души драже.
Казао је и да се сунце налазило високо горе изнад главе, не као до сад бочно, са стране…
Благодарим на овим предивним сунчаним, благотворним записима, на великој доброти и љубави која душу радује и исцељује.
Благодарим и на молитвама које свима нама упућујеш.
И још да ти речем, држе нас и бодре дивоте — кад их пропустимо кроз себе, и потврда да боље је ту надомак, још само корак или два од нас…
Благословен вазда био и сви твоји Драгане наш драги!
 Драгана

Љубомир Симовић – Прозор


После сто година, у овој старој кући,

пробили смо прозор на слепом зиду.

Ко да се на досад непознату страну

цела кућа окренула.

У кућу месец сија с друге стране,

наопако се окренуле сенке,

све је с незнане стране обасјано.

Јесењи сумрак светли иглом и концем.

Кућа сад гледа у неку другу шуму,

низ неки други пут, у друге звезде.

С друге нам стране сада ветар дува.

Путнике које смо досад гледали како долазе,

одсад ћемо гледати како одлазе.

 

Пушкин – За време несанице


Сан ме неће, замро зрак;

Свуда мрачно и свуд снено.

Сем што истим ритмом ено

мој часовник бије драг,

Парке женско све тепање

ноћи снене трепетање,

и живота мишји траг…

.

Какав ми то шаљеш знак?

Шта ти мучни шапат значи?

.

Прекор или љутњу зрачи

што проћердах данак благ?

Шта од мене очекујеш?

Зовеш или пророкујеш?

Хоћу да те схватим, знам,

хоћу смисла да ти дам…

Драган Симовић: Учење и образовање код плавих вилењака


ИЗ ПЕСНИЧКОГ ДНЕВНИКА

ВИЛЕЊАКА СА ЗВЕЗДАНОМ ЛИРОМ

Мој распоред звезда је такав, да ја од детета имам јасније увиде у оностраном, у свету снова, визија и маште, него ли у овостраним, видљивим и вештаственим пространствима. 

Ко год је радио мој хороскоп, моју наталну карту, само је потврђивао оно што сам ја још у детињству испрва наслућивао а потом и знао: за мене су онострани светови – стварност, док су овострани светови – привид, омаја и опсена.

Један врсни и свестрано образован кармички астролог, велики посвећеник древних ведских знања, философија и духовности, иначе мој врли пријатељ, рекао је пре тридесет година: кад погледам твој распоред звезда и планета, просто се питам: како ти уопште и функционишеш у овом материјалном свету, јер су две трећине твог бића и суштаства у оностраном, а само једна трећина у овостраном!? Заиста, ти си прави, рођени песник-вилењак који се грешком обрео у овоме свету!

Моји најранији учитељи и водичи у овоме свету били су плави вилењаци, с којима сам се, до поласка у школу, скоро  свакодневно дружио, на једном тајинственом, мистичном месту, у моћним буковим шумама плаветног горја где се састају три сребрна и пенушава горска потока.

Не само да сам их виђао, већ сам и разговарао с њима на неком језику не знам којем, али мени разумљивом.

Учили су ме језицима вилењака и људи, вилинским песмама, причама, играма и музици, откривајући ми, истовремено, кроз плес, игру и певање, тајне и тајинства оностраних, вилинских и вилењачких светова.

Оно што сам од вила и вилењака научио до седме године, јесте темељ свеколиког мојега знања и образовања.

Све оно што сам доцније научио, кроз школе и образовања овога света, кроз силне прочитане књиге из књижевности, философије, уметности, културе и науке, остаће заувек у сенци мојега тајинственог вилењачког образовања из најранијег детињства.

Мирослав Бичанин: Желим да захватим цео свет љубављу, срећом и задовољством


КОМЕНТАР НА ЛИРСКЕ ЗАПИСЕ

„ИМА ТРЕНУТАКА КАД МЕ ЗАПЉУСНУ И ПРЕПЛАВЕ

НАЈДУБЉА ОСЕЋАЊА ЉУБАВИ“

Толико пута пожелим

да напишем моје осећаје

читајући Драганове текстове

писане из срца и душе.

Пожелим,

па одустанем

из само мени знаних разлога.

Овај пут нисам одолео,

а да не кажем свима Вама

мој доживљај овога тренутка.

Читајући овај текст,

моја плућа,

срце и душа

су се проширила.

Желе да захвате цео свет љубављу,

срећом и задовољством.

Због тога,

ја сам срећан човек

и сваком желим да доживи

овакву лепоту у грудима

и у дубини својега срца

и душе.

 

Саша Мићковић – ЈАДРАНСКО МОРЕ И ЖЕНА – VIII


ЖЕНА И ЈАДРАН

Мој Дух и јутрос по Јадрану скита,

Прате га нимфе – подужа је свита:

Метис, Електра, Европа, Климена…

Једна од њих си; тајновита Жена!

.

Слушам кораке бога Океана,

Допире галоп таласа са страна,

Па из вртлога што сврте сирене,

Изроне јутром плаве очи њене!

.

Сунце о небо већ качим чиодом,

И гледам Тебе; нага лебдиш водом.

На рукама ти нимфе косу суше,

.

Маглене воде пене, шуште, пуше.

А када поглед разлисташ пламени,

Јадран пред лепим дрхтећ окамени!

.

Сутоморе, 09.08.2017.

ОД ВЕЧНОСТИ ДО ВЕЧНОСТИ – Владан Пантелић


Big-Bang-2-629x240

Пробудимо Истинског Исцелитеља!
Пробудимо Успаванка!
На ову плаву прекрасну планету
Дошли смо да се пробудимо

Наше ткиво и све наше биће
Чине Вечност и Безкрај
Нема другог садржаја у нама
То је стварна испуњујућа истина!

Сви смо спашени и вечни!
И пошли смо на далеки пут
Од Циља ка Старту и – Циљу
Тако далек Пут а тако близу!

Ох ох како си леп Господе!
И како си танко распростро Лепоту
На белутак и биљутак и зверутак
И духове и људове и богове!

О свелепи свемудри Господе!
Како си ме моћно растего у Потки
Као мрежу у вредном пауку
Растегао од Циља до Циља!
И предао ми светлосну катану
Да отсецам џунгле и пустиње
Да отсецам пустиње и џунгле!

Драган Симовић: Има тренутака кад ме запљусну и преплаве најдубља осећања љубави…


Све се убрзано мења и, већ се увелико променило.

Ништа више није онако како је бивало пре двадесет година, пре годину дана, па ни како јуче бејаше.

Променио се ваздух, променила се вода, променила се ватра, променила се земља, променили се људи, животиње, птице, дрвета и биљке.

Пределе које сам виђао у детињству и младости нису више они предели.

Јесу исти, а, ипак, нису исти!

Не посматрам ништа више онако како сам некад посматрао.

Сад имам једно посве другачије виђење свега: животиња, птица, људи, воде, дрвећа, предела и градова.

Моје садашње виђење јесте виђење изнутра, из бића и суштаства.

Као да је све преконоћ постало прозирно и прозрачно, као да је од кристала или стакла саздано.

Док посматрам људе имам осећај да видим све њихове унутрашње органе, мисли, осећања, науме и намере.

Кад се сретним с неким, имам осећање да већ све унапред знам, да знам цео ток разговора од прве до последње речи, да знам његове бриге, стрепње и слутње, његове тегобе и патње.

Тако видим све у овоме свету: животиње, птице, биљке, дрвеће, шуме и пределе.

Кад сретнем животињу, у очима могу све њене страхове, намере, осећаје и емоције у трену да прочитам.

У овом времену, и животиње нас посматрају из свог унутарњег, виде нас као богове и богиње.

Нешто од нас очекују, нешто значајно и важно.

Неко чуђење кроза све провејава: кроз бића, суштаства, твари и природу.

Има тренутака када ме запљусну и преплаве најдубља осећања љубави, љубави која није од овога света нити од иних материјалних светова, већ једне божанске и божанствене љубави што исијава из Језгра Звезданог Јата, са Самог Извора Љубави.

Тада су ми сва бића мила и драга, тада сте ми сви ви мили и драги и, тада љубим све вас, све и свја, и, чини ми се да се расплињујем и растапам у водеану љубави која све обујима и прожима у Васељени и у Вечности.

У таквим стањима молитвеног тихова, спомињем све вас, сва ваша имена, све оне које сам било када и било где сусретао и, с којима сам лепоту, доброту, осећања, зебљу, саосећајност и самилост делио.

Све вас, и све нас, сабране и окупљене око Србског журнала доживљавам и видим као један Род, као једно Јато, као једну Породицу, иако се с многима од вас никада нисам сусрео нити ћу се, пак, икада сусрести у овоме свету привида, омаја и опсена.

Кад изиђем на Истер, док сневам и тухујем, тада видим и осећам све вас, а често с вама и разговарам.

Не знам како, али ми се чини да већ све о вама знам: ваше бриге, страхове, немире, патње, радости, боли и љубави.

Љубим вас све и благосиљам љубављу и благословом наших звезданих и светих Предака, наших Богова и Богиња!

(На левој обали Истера, у јутро Сунцем обасјано, док се у ваздуху осећа дах раног пролећа – прамалећа, 7527. године.)

 

 

Соко са Велебита: Увек БУДНИ!


 

СОКОЛОВ КОМЕНТАР НА ЛИРСКЕ ЗАПИСЕ

“ БИВШИ СРБИ – ОМАЈЕ И ОПСЕНЕ“

Све је савршено тачно и ЈАСНО као СУНЦЕ које нас греје.

Увек БУДНИ, и обазриви,

а када спавамо,

још Буднији,

него када су нам очи отворене.

Руси и Бели Срби, немају никога на овој Кугли

на кога се могу ослонити,

сем једни на друге!

Све ине расе, руље,

крда и стада око нас,

ма како год 

да се они звали,

плету своје мреже,

јавно или тајно

вековима

и чекају погодан тренутак

да нас у њих уплету!

 

Драган Симовић: РАДУЈ СЕ, ДУШО МОЈА!


Радуј се, Душо моја!

Живот је Песма!

Живот је Радост!

Тамо где нема Радости, ни Живота нема!

Живети, значи радовати се!

Радуј се, Душо моја!

Твој Отац жели радосну да Те види!

Твоја Мајка жели радосну да Те гледа!

Радуј се, Душо моја!

Људи су Ти убили Радост!

Свет Ти је убио Радост!

А Ти венеш,

сахнеш, чилиш и нестајеш,

зато што више нема

Радости у Теби,

што више нема

Љубави у Теби!

Радуј се, радуј, Душо моја!

И никада немој

престати да се радујеш!

Загледај се у звездано небо,

и радуј се!

Погледј плаветан цвет у пољу,

и радуј се!

Загледај се у облаке вечерње румене,

и радуј се!

Послушај пев тица,

и радуј се!

Загледај се у лица пролазника,

и радуј се!

Све што видиш, чујеш и осећаш, гле,

све је то Радост једна непојамна,

и непоновљива!

Радуј се, радуј, Душо моја!

Ослободи се страхова!

Ослободи се брига!

Ослободи се морања!

Ослободи се кривице!

Створитељ распршује све страхове!

Отац развејава све бриге!

Мајка распршује сва морања!

Дух развејава све кривице!

Радуј се, радуј, Душо моја!

И никада немој престати

да се радујеш!

Дизајнирајте овакво веб-место уз помоћ WordPress.com
Започни