Верица Стојиљковић:ПЛЕТИЉА


Месец на небу ноћас пуног сјаја
Зове зраке да му дотакнем
Уплићу се нити око прстију саме
И клупко меког сребра нараста

.

Нит свака заплиће по сан
Сан по сан, живот по живот, стваран

.

Звезде заћутале рашириле очи
Заборавиле на треперави сјај
Сестрице миле, запевајте
Гласове у предиво уткајте

.

Данице Сунца чуварко, чувај му сан
А ти другарице Зоренице најави раздан

.

Клупко сребра предиво је којим
Срцем душом својом плетем  кошуљу
На рођењу јутром Сунцу
Да дам

И док снено још је
Од зрака његових златних
Вез љубавни на њој

Да осликам

 

 

Драган Симовић: ЧУДО


 

 

 

Јутрос се будим и, чудим се свему, па и самоме себи!

Чудим се што још постојим!

Као да не препознајем самога себе, као да сам туђинац самоме себи!

Питам се: ко сам ја и, откуд БАШ ОВДЕ ја?!

Одакле сам пошао, и куда то и камо идем?!

Има тренутака, кад све видим и осећам као ЧУДО.

Заиста, све је ЧУДО!

Да није ЧУДА, ни нас не би било.

(Лабудови иза мене, и ја, на Истеру.)

Драган Симовић: МИ СМО СВЕТЛОСТ ШТО МИСЛИ И СНЕВА


 

Било који тренутак јесте Овај Тренутак.

И сви наши животи, гле, тек су Живот Један! –

чији се Почетак догодио није,

 и чији се Свршетак догодити неће.

 

Ми смо Светлост

што мисли и снева

на Путу свих путева –

Путу Божјег Сјаја,

између Вечности

 и Овог Тренутка.

 

И када смо сами –

никад нисмо сами;

јер сви што су били

и сви што ће бити,

 у нама одувек

и заувек бивају.

 

Од исте смо Светлости

 и од исте Свести,

створени за дела

Богова и људи.

Драган Симовић: На струнама белих ветрова


Моћне и несагледне шуме,

и зелен-плаветно небо,

у Пурпурном Прстену Стриборије,

подно звезде Ирије.

Звоне кедри као кристални звончићи

на струнама белих ветрова,

што јуре, сустижу и престижу, гле! –

 беле и румене облаке у трку,

над зеленим пољима у даљини

што из тишине праскозорја

 пут Кола Лучезарног, са ждралима белим,

узлећу!

СрбИрија – Света Земља Белих ВедСрба.

Србска Ирија, Србски Ириј –

Небо Сварога,

Сварунов Рај!

Народ шума и светих гајева.

Народ Тајни Белих Богова.

А тамо негде, иза пространства

титрајуће празнине

и нестварног сневајућег сна –

Дрво Живота,

што до облака сеже,

насред Ирија,

на пропланку ждралова,

подно снежних врхова

 и звезданих јата!

Самов коментар: На истраживању Винче и нашег порекла треба још много радити


 

У Винчанској цивилизацији јесте заиста преовладавао матријархат, што је изузетно интересантно, јер није само порастао наталитет, него је то и период дугорочног мира и свеопштог просперитета цивилизације! Такав касније, није виђен. На истраживању Винче и нашег порекла треба још много радити и истраживати, и надајмо се, једнога дана, све тајне тог древног времена ће угледати светлост дана.

Треба свако на свој начин трагати за неким унутрашњим миром и духовности, свакако. Но, ако узмемо да је Винча(наши прапреци) корен индо-европске духовности и древних, сада готово заборављених знања, зар не треба посумњати да су се она расула по Европи и шире? Остала само у фрагментима на појединим местима, и код појединих култура? Док су, са друге стране код нас, она замењена кроз историју, неким другим правцима и учењима. Треба то имати на уму, и бити отворен за трагање, па сваком своје.

Тако да „духовни мени“ свакако није сиромашан потомцима Винче.
Поздрав.

Хесе: Тајанствене


У заносу,

заљубљене жене откривају

своју тајну и она је наша

за цео живот.

Јер, ако Љубав обманути уме,

ако и Жудња познаје превару,

када се сједине лагати не могу.

.

Ти и ја смо се заклели, 

и Жудња се с Љубављу стопила,

а ипак, никад ми ниси открила,

ту немирну загонетку ко си.

За мене си вечно остала тајна!

.

Онда си изненада отишла, 

уморна од мене,

и тако ми нанела последњу бол;

али део мене остао је у теби заробљен.

Кад угледам те издалека како идеш витка,

ја пожелим ту непознату лепу жену

као да једном нисмо били пар

Владан Пантелић:Цветише – игрише – плетише


Тијанија –  ожичено гумно Лакаче Шајкаче

Поноћ – утихнули људи и ветрови и керови

Нечуј – на мртвој стражи совице мудрице

Тих  – шум лаких возила метлица петилица

.

Витка седа оштроока и строга Мајка – Најка

Првослетиља одмах избудила Пајка – Рајка

Окопоноћног чувара капије бочне – источне

У први круг уређала све цветише – плетише

.

А у дуг други круг – играчице Игре – игрише

Коловођа Марица – ватроока – моја миљеница

Лежим на половини – сламе – да ме не омаме

Ја дугоцрвеноушни –вилан –ратник поглавар

.

Лаконого скокну Мара  – за Богоигру има дара

Плетиље лепе девише – игле конце заплетоше

Играју плету певају – јаку магију Мари спремају

Сад је ора тренутак!!!  – за мој пнтерски скок!!!

.

Затечена цикну Мара  – небо Тијаније распара

Цветише игрише плетише – на возила скочише

Стиснух Мару око струка  – у десници оба лука

Прескочисмо преко жице  – намигују звездице….

.

Тијанија рајски цветна – цврчци и попићи певају

Ојутрује роса и зора  – Марино око и срце сневају

Жарко Сјајко поранио  – Мари милуцка чарне очи

Пробуди је – насмеши се – загрли ме – па поскочи

 

Милица Тасић: Безлисне гране зенице


Безлисне гране зенице

на пола ти деле и

ватра се разлива

по лицу твоме.

Пробушеним очима

празнину видиш
док је жена с очима

пустињског песка љуби.

Округле јој очи

гледају кроз твоје

пужеве уши

демона што звера.

Стопала ти вире

док главом пробијаш

шарену чежњу.

Две камиле

на црвеном небу

жедне се смеју

док вечераш

на белом облаку

последњу

визију женe.

 

УКРАДЕНО СУНЦЕ – винчанска култура – део други


Временом Сунце потискивањем матријахарта постаје мушки принцип, те га тако тумачи и модерна астрологија. По мени,  пад цивилизације и креће када су женама  „украли“  Сунце.

  Када кажем други однос према звездама и планетама, налазим сличност симбола у западном херметизму, пре свега код Франца Бардона. Они су заправо схватили да се нешто дешава између планета, звезда и човека али нису предвиђали будућност, него користили знање да је заправо стварају на неком магијском нивоу. /

Први однос према времену је било сећање на период пре и после потопа. Искључујући димензију времена,  као неки битни фактор,  осим за услове сетве и жетве, једноставним животом предвиђање је било небитно.

Тако треба да буде и данас, јер човек има десетак битних догађаја у животу; рођење, смрт, добијање деце, селидбу, венчање, развод, добијање или губитак посла, здравствени биланс. Уз пар ситница не видим шта би више било битно –  како си старији,  сведеш се на све мање битних догађаја.

Сложићу се, да натална карта даје скоро савршен опис личности ( који опет може да се превазиђе вишом октавом духовности)  али замислите моћ да креирате будућност уместо да чекате догађај?  Битна разлика.  

Данас, да би се прикрила права моћ комуникације са звездама, астрологија има 14,5 милиона могућих комбинација и због тога сви разумеју астролошким језиком постхумно шта се десило и свакако налазе аспекте који су узроковали догађај, али 14,5 милиона апеката је превелика димензија за људски мозак.  

Ту нису криви астролози, ту су криви они који су стално нешто додавали и затрпавали информацијама јачајући тумачима вијуге, а не интуицију, сакривајући основну вештину, а то је управљања будућим догађајима.

Човеку је украдена тиме лична магија стварања будућности.

Већина религија је изместила Бога ван човека, па је украла Бога у човеку. На крају је медицина украла снагу самоизлечења.

Трагове Реикија, Јоге и сличних техника налазимо у срцу матријахарта и јакој свеопште присутној ЈИН енергији, што доказује најдужи период мира али и још једно занимљиво откриће. Доба винчанске културе је обележено јако високим наталитетом, јер је жена била испуњена и задовољна. То доказују открића ширих карлица на костурима жена из тог доба. Њен обавезе јесу биле сигурно тада усмереније ка деци, када је морала да познаје врло суптилне методе излечења, јер је ЊЕНИМ избором се ширило потомство. Уопштени је утисак да потиснута улога жене јесте један од разлога пада људске цивилизације, а други лежи у чињеници да се скрива права намена алтернативних знања које су поседовли Винчанци.

За долажење до Извора треба доста копања. Нечије духовно поље изгледа као ливада пуна кртичњака, Закопало се мало овде, мало онде, па после пола године зна се астрологија, поле два месеца фенг шуи, па се мало сврати и до цркве, па иницира се у Реики. На крају их сујета обмане да све знају, изађу међу људе са оним што зову знање, окупе око себе што емотивно, што ментално пољуљане личности и ето их на пиједесталу учитеља, гуруа. Широм света их има на хиљаде, а историја бележи тек десетак. Тако никуда нигде нико не стиже.

Оно што треба да урадите је да копате свој пут до извора сами на једном месту и да поштујете копаче који користе други алат да би дошли до свог извора. Не треба да вас занима ако неко иде путем јоге, а ви нпр путем хришћанства, негде су те ствари и комплементарне.. Не гледајте у туђе рупе – копајте своју. Радите по осећају оно што волите, где се добро осећате али само имајте фокус да копате на једном месту. Оно што не треба да радите је да скрнавите нешто што је део нечије културе, да прузимате знања која су део нечијег културног наслеђа да би их уновчили, да опонашате фолклор кроз гардеробу. На Буду нико не ставља шајкачу и опанке –  да је Божији план био да се родите у Индији и изгледате тако, тамо би сте били и рођени.

Морате схватити ширу слику зашто су негде настале и зашто су настале неке технике. Највише техника медитација настаје у изузетно топлим крајевима, где је доказано да људи су доста лењи када живе под високим температурама, да се хране изузетно љутом храном која их чува од зараза у нехигијенским условима живљења, да користе опијате које их одвајају од реалности, а у савршеним знањима проширују подсвест. То наша генетика не познаје у том облику, није блиско нашој култури, али нама на духовном менију нажалост није ништа осим Православља. Међутим,  склони смо свему томе, јер наша подсвест зна да су била нека знања која су украдена одавде и зато их лако прихватамо.

Овде влада неки синдром „афричке шљиве“ па што је нешто егзотичније то боље помаже и може скупље да се наплати, а африканац не узима наш мед и орахе.

Усвојивост ћелија витамина Ц је већа за наше ћелије из киселог купуса него из лимуна. Тако је и са копањем.

На жалост,  наша знања су избрисана, али их сада налазимо у траговима на периферији алтернативних наука иако су изворно заправо са винчанског кода. Подржавам све копаче до Извора било којим алатом копали, само желим да укажем да спознаја и убацивање винчанског кода вам може помоћи да,  уз оно што радите,  у шта верујете,  драматично проширите свест и да ће ваша наука, техника тотално другачије изгледати, са пуно више снаге и ширине. Само будуте предани и копајте на једном месту.

На жалост, изворна знања винчанске културе су закопана, скривана, брисана. До њих долазимо алтернативним методама уз врло мало расположивих чињеница.

У том алтернативном свету много више се последњих година баве алтернативци из целог света него ми сами. То ми говоре многи контакти,

Н.А.С.А је прошле године утврдила да код Ниша постоји космички левак где због магнетних утицаја и брзих протока енргије најфлексибилнија тачка за комуникацију са Космосом. Тесла је исто говорио да постоји једно такво место на планети.

Будите само свесни да живимо на Извору живе енергије из које је настала људска цивилизација, а да ми са нашом генетиком смо повезани са њом и да је врло лако на „клик“ можемо пробудити. То ми доказују поруке опет неких од вас који сте осетили, а ништа нити копате нити на нечем духовном радите, само вас је негде закачио светлосни запис у неком од текстова. Највеће тајне у речи стати не могу. Такав је негде и винчански код, који носи сва знања људске цивилизације, а преноси се кроз бестелесну љубав и страст. Тако га и осећате, то већ знам. Копајте своју рупу до Извора и не гледајте туђе.

Извор: фејсбук страница- Винчанска култура-.

Владимир Шибалић: ОПРОШТАЈ СА ШКАРТОМ


Куните, псујте, јер друго и не знате.

Занат вам је клеветати само.

Гргурава коса црна, знајте,

Припада драгој ми на истоку тамо.

.

Певасмо дуго, а и дуго писмо,

Новце небројане ја бацих у плам.

Истине своје сви под кринке скрисмо,

 А ја срце чувах само њој да дам.

.

Зато вам је не спомињах, и нећу,

Заслужили нисте споменути јој име.

Завидно у муци тражите срећу,

Абер више ни један не занима ме.

.

Видим да ћу још дуго бити тема

Ваших празних и безвезних прича.

Мене старога међ’ вама више нема,

Нећете ми више поручивати пића.

.

 Не другујем више с душама бедним,

Осматрам само к’о звер из прикрајка

Вас што заиста ничим збиља вредним

Није по рођењу даривала мајка.

Дизајнирајте овакво веб-место уз помоћ WordPress.com
Започни