Да су Срби и Руси један Род са два имена, то је сваком словесном, пробуђеном и освешћеном Србину и Русу од самог рођења јасно.

Да поновимо и утврдимо: Срби и Руси јесу један Род, један Народ, док братски народи и Србима и Русима јесу ини Словени, изузимајући такозване Јужне Словене с којима, можда, и немамо ничег заједничког, јер нису од Нашега Рода, и од Наше Расе.

Јужне Словене је измислио и створио Ватикан од неких дивљих балканских племена, како би направио што већу забуну и пометњу међу расним, хиперборејским и аријевским Словенима.

Србска Душа и Руска Душа јесу једна те иста Душа Словесности и Свести, Дорботољубља и Богољубља.

То је Душа која звезданим пространствима ствара Лепоту и Љубав за Вечност.

 

ИЗ ДНЕВНИКА ВИЛЕЊАКА СА ЗВЕЗДАНОМ ЛИРОМ

 

 

Страх од Свете Русије јесте узрок пропасти Запада.

 Још пре много векова, паразити и рептили у све западне народе усадише страх од Свете Русије.

Западом не влада РазУм и Свест, већ страх од Свете Русије.

Тај страх од Свете Русије толико је дубоко у бићу и суштаству западних народа, да се они тог страха, напросто, никада не могу ослободити.

Пре ће нестати са лица Мидгарда, него што ће се ослободити страха од Свете Русије.

Само наивни, неосвешћени и бесловесни могу да поверују да ће се западни народи – у неком времену – ослободити страха од Свете Русије.

Што је већи страх од Свете Русије, то Запад све дубље тоне у безнађе и ништавило.

Што је на Западу већи страх од Свете Русије, то Света Русија бива све већа, моћнија и јача.

Страх од Свете Русије јесте највећи непријатељ Запада.

Света Русија више и не мора да ратује против Запада, зато што страхом од Свете Русије Запад ратује против самога себе до потпуног самоуништења.

Западу нема већег непријатеља од властитог страха пред Светом Русијом.

Заиста, Западу нема већег непријатеља од њега самог.

Долази време, и већ је дошло, када ће Света Русија толико нарасти и ојачати, да ће и цео Запад у себе усисати.

У времену долазећем, гле! Света Русија ће бити и Европа и Америка.

Тако су Бела Божанства одлучила у Вишњим световима, и, тако мора бити!

 

 

(На левој обали Истера, 14. листопада 7526.)

Шта гради мостове међу људима?

Блискост у идејама,

Сродност у стремљењима,

Добра воља да се разуме разноликост и

Спремност да се свој живот

Стави у службу шире заједнице,

Да се искочи из свога малог сокака и

Прескочи погледом и

Прелети прво брдо које затвара видик.

 

Срећна сам  што овде  међу вама

Имам драгоцене пријатеље

Који ће се препознати у овим речима.

Грлим вас и волим

Као скакутави сребрни поток,

Као шуму препуну тајанства живота и

Звездано небо које очарава.

 

 

Гледам твоје лице
и слушам подземни глас
што ме опомиње на време
на небеском пешчанику.
Знам, између њих је реч
која се, ко зна зашто,
не да или неће
између светла и ноћи.

Гледам твоје лице
исписано ожиљцима и ранама
свих десет Божјих заповести,
и ћутим пред њим,
немам ни гласа ни песме.
А знам, све што се не каже,
све што једном не буде реч,
као да није ни било.

Гледам твоје лице
лепотом обележено и изболовано
свим светлостима и понорима,
и ћутим пред њим.
А знам,требало би рећи блиску реч,
барем због вода које протичу,
трбало би рећи
због светлосних година самоће
од човека до човека.

Гледам твоје лице
и слушам подземни глас
што ме опомиње.
А не да ми се реч,
и све ће бити
као да није ни било.
И ни ти нећеш знати
да сам била само бол,
само распети бол
између твог лица
и небеског пешчаника
што ми мери време

22. децембар, 1993.година

 

Ако из срца и душе

 следиш своје снове и визије,

и ако сарађујеш

са духовним бићима

из виших божанских светова,

 тада ће се

цела Васељена потрудити,

да ти се снови и визије

што пре,

и у потпуности,

остваре.

Такав је,

у бити,

Пут срца и душе.

 

 

Ти би, сине, да сазнаш истину о постојању свега. Мислиш да је она непроменљива, јединствена. Ко ти каже да се њом не служе и варалице, које једва чекају да ти лаж подметну као закон и право. Шта ће ти она, када је тако лако превртљива? Зашто трагаш за њом?

Можда би хтео да је свима поделиш, продаш, сакријеш од лоших, или си убеђен да ће ти она помоћи да добијеш знање које ти је потребно да би поново закорачио на скривену стазу што води у рајски врт.

Не жури, немаш ти моћи да сâм спознаш истину, одустани од те глупе жеље. Не доносе ти знање анђели, већ демони, а они су лукави, па ти подмећу оно што је њима мило да би се сладили твојом наивношћу и хранили твојом патњом. Делиш речи и дела на добро и зло, дани ти пролазе између сна и јаве, а онда те на раскрсници животних путева сачека судбина, па те онако разбојнички ишамара тако снажно да после тога не знаш да ли је овима што си их делио потребно да их растављаш или спајаш.

Са свих страна прикупљеним и напакованим шареним мислима и очима које гледају лепршаву игру боја око тебе ствараш слике у глави и верујеш у њих. Грешиш, заборављаш да ти се зенице шире на таму и чуде се светлост и када су оне и у теби и изван тебе, а то је тајна спознаје и једини начин како да што више истине примиш у себе. Упијањем и исијавањем  кроз очи светлости која ти се даје. За дневну светлост сâм шири зенице, она ти храни и негује тело. Боја светлости је црна, зато се светлост душе из таме ствара. Она ће ти сама ширити зенице толико да ти из себе њом можеш да храниш и милујеш све око себе.

Не трагај за истином, јер ће ти је на том путу лажљивци поклањати распарчану на ситне комаде, варајући те да си добио све тајне неба, већ веруј у своје просветљење примајући и поклањајући светлост, која је у теби и око тебе. Онога тренутка, када склопљених очију видиш светлост у себи, знаћеш да се права истина у тебе усељава. Што је светлост јача, то ће ти истина бити јаснија и убрзо ћеш схватити да се за истином не трага. Она се, као и све остало, даје.

 -цитат из књиге „Дневник душе“ –

 

Суштина Николаја је дошла на Земљу из далека – из другог „слоја универзума“ (највећег од свих познатих нам структура Великог Универзума).

Али испоставило се да је Светлана – његова супруга, која је погинула у Француској у новембру 2010. године – била такође његова жена и у том далеком животу!

И када је Николај отишао одатле на „задатак“, она је пожурила за њим и некаквим „чудом“ је успела не само да га пронађе на Земљи, већ се инкарнирала у физичко тело у исто време, када и Николај.

Оваплоћење Николаја Левашова у физичко тело, није био најједноставнији процес. Ствар је у томе, што његова високоразвијена Суштина, која је носила тада име ИЛЛИАН, није могла одмах да се усагласи са људским ембрионом.

Дакле, оваплоћење је било етапно: прво по реду оваплотиле су се две људске суштине: мушка и женска; а онда, када је физичко тело тинејџера било довољно припремљено, у њега се оваплотила и Суштина самог Илли-ана. Касније је Николај спојио те суштине са својом.

Разлог за превазилажење свих ових, незамисливих за нас, потешкоћа је био рат. Испоставило се да су Тамне Силе – друштвени паразити – већ 2 пута доводиле до тога да је Велики Универзум био уништен, тј. потпуно се трансформисао и све цивилизације, које су се појављивале у њему у прошлости су такође нестале.

Наш Велики Универзум – је већ трећа „инкарнација“ космичког Живота који се први пут појавио пре много трилиона година.     

И Иллиан, Светли Јерарх на веома високом нивоу – добровољно је дошао у наше пространство да би пронашао неке опције успешне борбе са Тамним Силама и покушао да их заустави, да би се избегла још једна васељенска Катастрофа.

Информацију о уништењу два претходна Велика Универзума Николај је са Светланом добио „код куће“, када је у време једног од путовања по крајњем Космосу био у стању да пређе Црну Рупу и пређе у други „слој“ универзума, како се испоставило, у онај, из кога су они „отишли на пословни пут“ на Земљу.

Поред тога, потврду ове информације о пропасти два претходна Велика Универзума са милијардама цивилизација неочекивано је добио од тзв. Чувара.

Током једног путовања по великом Космосу Николај је са Светланом наишао на одређени простор оазу, у којој су се населили Чувари још из првог Великог Универзума. Они су били Јерарси веома високог нивоа развоја и рекли су, да су паразити, због физичке немогућности разумевања многих процеса, већ два пута несвесно довели до тога да је Велики Универзум изгубио равнотежу и потпуно нестао.

То значи да је Велики Универзум већ два пута у потпуности нестајао и настајао поново.

Када је први Универзум био на ивици нестанка, Јерарси су створили ту изоловану Оазу и преселили тамо сва расположива знања. Они су видели, како нестаје први Универзум и како је настао други. Без могућности да спасу други Универзум, Јерарси су у својој оази прикупили све што је накупио други Велики Универзум, који такође није био у стању да одоли глобалним Паразитима и који се распао потпуно исти као и први.

Онда су видели рађање трећег, нашег Великог Универзума, настављајући све те трилионе година да чувају непроцењиво знање сакупљено у свим Животима Универзума.

Из ове кратке приче би требало да буде јасно, на колико су озбиљан задатак послалали Иллиана Јерарси из његове Домовине.

На крају крајева, пре нестанка првог Великог Универзума тамошњи специјалисти су били у стању да створе просторну Оазу, која је преживела током свих ових пертурбација током трилиона година! А д победе Тамне Силе они нису успели!

У другом Универзуму десило се поново све исто.

У нашем трећем Универзуму једини начин на који су, поред директних борби, Светли Јерарси могли да се боре против паразита, је блокирање „здравих“ делова пространства од заражених паразитизмом, просторно квалитативним баријерама. Међутим, такво решење није било излаз. Пре или касније карантинске зоне би се толико приближиле центру Светлих Јерарха, које би их, у крајњој линији, апсорбовале. И онда би Универзум нестао и трећи пут.

Дакле, улози у овом смртоносном „звезданом“ рату су највећи! Изнад тога, једноставно не постоји! И кључна фигура у овој последњој рунди безкомпромисне битке са Паразитима био је Светли Јерарх Иллиан, који се по задатку својих вођа и оваплотио у физичко тело на Земљи.

Тамне Силе Космоса – нису измишљотина, нити су алегорија и нису фантазија. То су обједињене цивилизације, које имају природна ограничења процеса вертикалног еволутивног развоја и зако паразитирају на свим осталим, укључујући и Светле цивилизације.

1994. године Николај Левашов је успео да ослободи нашу цивилизацију једног од најопаснијих од свих који су икада „радили“ на Земљи Тамних Јерарха.

На крају своје каријере појавио се као кардинал Солли, иако је стигао на планету у физичком телу пре око хиљаду година – на самом почетку Ноћи Сварога – и променио је за то време много имена. Он је био веома јак црни маг и ужасавао је свакога, ко је имао прилику да се бар једном сусретне са њим погледом. Детаљи битке Николаја Левашова са њим се могу прочитати у 14. поглављу 2. тома књиге „Огледало моје душе“.

Кардинал Солли је издао наређење онима који су разапели Исуса Христа (Радомира) у Константинопољу 1087. године нове ере. Управо он није дозволио ослобађање јеврејског народа од менталног ропства Тамних Сила. Наиме, он је организовао да се убије Марија Магдалена – законита и вољена супруга Радомира, која је родила са њим двоје деце: Светодара и Весту.

Управо овај црни маг је до саме своје смрти наставио да прогони потомке Марије и Радомира и уништавао их је широм Света. Управо је он послао Папу Иноћентија III да организује у Француској крсташки рат против Катара (Албигојаца) – следбеника учења Радомира и Марије Магдалене и току 20 година је убијено око три милиона људи!

И баш по његовом налогу био је спаљен на ломачи директан потомак Радомира и Марије Магдалене, велики Мајстор реда Темплара – Жак де Моле (Видомир). И управо овај вампир је стајао иза стварања Свете Инквизиције, која је у средњем веку уништила у Европи милионе Словена, при чему, најбоље од најбољих – „силне људе“, надарене природом, који су владали екстрасензорним способностима, то јест, оне људе, који би могли да виде активности Тамних Сила на другим нивоима стварности. По његовој команди и са његовом помоћи, стално су започињали безконачни вечни ратови против Старе Расе у Европи, Азији и остатку света…следи наставак

НВЛ счастливая звезда Человечества

Дмитрий Байда, Елена Любимова

Превео Душан Ми

Извор- фејсбук страница – Мидгард група и тајне око ње-

 

ТРАГАЈУЋИ ЗА СОБОМ КРОЗ МИНУЛЕ ЖИВОТНЕ ТОКОВЕ

 

 

Вечерас сам, у стању дубоког тиховања, открио нешто битно и суштаствено о себи, што желим и вама да предам, јер вам ово моје животно откриће може од користи бити.

У претходном животном току – а то је животни ток пре овога – био сам посве замрзнут – као да бејаше и моја душа залеђена – у тами и студени незнања због својих лоших дела, због своје лоше карме из свог трећег животног тока у односу на садашњи.

Незнање у којему сам живео пре овог животног тока осетио сам и видео као космичку таму, као космичку метафизичку студен која леди и биће, и душу, и дух.

Незнање је ужасно – заиста, грозна је тама и студен незнања – тако да ми се чини, да од космичког и метафизичког незнања нема ничег грознијег!

Кад сам излазио из стања дубоког тиховања, почео сам да размишљам и освешћујем своје детињство, своје младалачко доба кроз покретне и живе слике из оностраног, из поља свести и свесности.

Тек сада разумем откуда у мени дубоки страх од незнања, страх који годинама нисам могао да разјасним, и који сам од најранијег детињства свакодневно осећао, а поготову када сам кренуо у први разред основне школе.

Тај страх је пренет из претходног животног тока када сам био буквално замрзнут у мрачној комори космичког незнања, када сам доживљавао највеће ужасе и грозоте у пространству и свету незнања.

Надаље сам, излазећи из стања дубоког тиховања у будност, још и ово убрзано освешћивао:

Да бих премостио тај животни ток у којему сам био залеђен у тами незнања – будући да у том животном току нисам напредовао ни за јоту – ја сам морао буквално да умрем и поново да се родим у овом животном току.

А то се и догодило.

По сведочењу мојих родитеља, а и лекара, умро сам кад ми бејаше девет месеци, и бејах у стању обамрлости, скоро мртав, од поднева до сутона.

Можете само да замислите какав су тада стрес и шок доживели моји родитељи!

Отац ми је једном приликом рекао, да му је тај догађај скратио пола животног века.

Ето, требало је да прође шездесет и осам година, да бих, на крају, схватио и освестио, зашто сам ја као деветомесечно дете доживео клиничку смрт.

(На Истеру, у вечерњи час, 13. листопада/шумопада 7526.)

Од деце старије учио
и научио сам лаке,
за оносвет, искораке,
а од бабе Обреније
танани одлазак са треперењем.
Научио сам Искорак
и Трептај за оносвет.
У јасновиђењу својему,
научио сам да одлазим
силином намере
и са сва три отворена ока.
То је врхунски угођај.

 

Када н е в и д и ш,
оба света су стварни,
само се разликују
по количини опсенодејства.
Када прогледаваш,
овосвет и оносвет су
као дан и сумрак,
као зора и јутро,
као сунчан дан и месечина.
Што више в и д и ш,
све је мања светлосна разлика,
слика титра, губи се,
понекад сасвим нестаје.