Владан Пантелић: СРБИ – ВОДИЧНАРОД ИЗВОРНОГ ГЕНА


Извод из песме  „Мудрованије из Тијаније“

…  Највећа лаж у историји је да су Срби мали народ и да су се

доселили на садашње просторе у шестом веку. Срби су народ

са изворним геном, који је на ову планету донео светлост Слова,

Слога, Речи, Реченице, Гласа, Језика. Србска блистава повесница

(историја) је скривана, прерађивана, забрањена, крадена, велике

личности присвајане, омаловажаване или убијане. Над србским

народом извршен је србоцид, највећи покољ у свем постању. Но,

изворни ген је Божје чудо. У њему је запис кога је свестан и сваки

сељак из Шумадије. Свестан је шта треба да уради у сваком трену

одсудном, а њих је било – ни броја им се не зна. И у овом времену

живимо у у-судном времену. Непријатељ, домаћи и онај други,

потпуно је погубио уларе и дизгине, забалавио, запенио, у мозак

свршио. Залудно им, биће славе, јер се Светлост на Истоку буди …

 

  1. 12. 2013. год

Драган Симовић: Против паразита и рептила ратујмо божанским духом и божанском свешћу


 

 

Хајде да видимо где је Србство грешило.

Грешило је што се задовољавало само победама на бојном пољу својих непријатеља.

Зашто?

Зато што је то подмукла стратегија свих наших паразитских и рептилских непријатеља.

Пусте нас да победимо на бојном пољу, како би нас опили лажном славом, односно, како би нас самом привидном и лажном победом успавали, заварали и омађијали.

Јер, није довољно непријатеље победити само на бојном пољу, но се непријатељи морају уништити на свим овостраним и оностраним пољима.

Оно што ја кажем: сатрти и затрти!

Наши непријатељи користе паразитску и рептилску стратегију: навуку нас на бојно поље, да изгинемо, и онда нас пусте да (привидно) победимо, те тако опијени и хипнотисани лажном победом, и не примећујемо шта нам потуљено и лукаво чине иза леђа на свим иним овостраним и оностраним пољима.

Побеђивали смо вековима на бојном пољу, али смо се све више тањили и све дубље тонули у ропство!

То је највеће лукавство рептила и паразита, заклетих наших душмана и врага.

У овоме времену, пробуђено и освешћено Србство не сме се више качити на то, не сме се навлачити на лукавства рептила и паразита, не сме упадати у њихове замке, већ тихо и неприметно, снагом божанског духа и божанске свести, сатирати и затирати све рептилско и паразитско око себе.

Савремено Србство мора да призове у свест стратегију посвећених ведских ратника, Белих Срба Аријеваца, како би све своје душмане и враге у корену сасекли, како бих их спржили, сатрли и затрли снагом и енергијом божанског духа и божанске свети.

Ирена М.: ЛАВИРИНТ


IMG_20170930_190418_839

Фреквенца
Непомичног времена
Чека
Бити откривена
Попут срамежљивог детета
Бојазан
За одбивањем
Стрепња
Непримећивањем
Усуд
Времена
Константа
Линија
Пресека
Раздвајање

Уље
У
Води
Се не меша
Талог
На површини
Не исплива
Деси се
Магнетно убрзање
Што даје више
Бива мање
Оно
Што искати
Не жели
Вреди
Почиње да бледи
Илузорна промена
Ништа се
Не мења
Ми враћамо се
Почетку времена
Срећа
Из бола настаје
Радост
Из туге потиче
МИР
Из хаоса
Цепање флукса
Ужареног језгра
Клатно које
Махнито
Савладава гравитацију
Мора стати
У нултом времену

Биљка
Не ниче
Ако је проблем
У семену
Човек
Не узраста
Ако му је
Главни проблем
У времену

Зато
Пружимо руке
Себи
За промену

Драган Симовић: Куда плови овај мртав свет?!


Кад свет сагледавам са духовног становишта а из свог унутарњег бића, онда ми све у свету делује некако чудно, ћакнуто, наопако и изокренуто.

Све је привидно и лажно у свету, све гора копија од лоше копије, све илузија, омаја и опсена.

Нема ничег у свету зашта би се човек могао ухватити.

Све је трошно, распадљиво и трулежно.

Свет је у расулу, у распадању, у пропадању и нестајању.

Људи одавно не личе на богове и богиње, већ све више попримају одлике нижих врста.

Колико је лепоте, доброте и љубави остало још у свету?

Куда плови овај мртав свет?!

 

Драган Симовић: НЕКЕ НОВЕ ЗОРЕ СВИЋУ НАД СРБИЈОМ


 

Неке нове зоре свићу над Србијом,

Иза ноћи једне, гле, дуже од века!

И већ стижу млади ратници светлости,

Пре јутра рођени, у сновима мајки.

Неке нове зоре свићу над Србијом,

После вечних патњи, погрома, страдања;

И младо се Сунце на Истоку рађа,

Да обасја робље, да Србство васкрсне!

Неке нове зоре свићу над Србијом,

И разгоне тмушу, сенке и утваре;

И ори се кликтај ратника светлости,

Широм свете Земље, Мајке и Родине.

(На левој облаи Истера, 

у позну јесен, 7520. године.)

Драган Симовић: Долази време жетве, време наплате


 

 

Долази време жетве, време наплате.

Свака србска жртва биће освећена.

Освећена и посвећена.

Све што су душмани наши чинили коз столећа и тисућлећа, сада ће морати да плате.

Тако су одлучили Бели Срби са Белим Божанствима у Вишњим световима.

Праштања нема и, неће га бити!

Сви душмани и врази Белога Србства биће сатрти и затрти, зато што и нису људи, већ звери у људској љуштури.

Прашта се човеку, прашта се људима, али зверовима у људској љуштури – ништа се не прашта!

Њих треба спржити, сатрти и затрти.

По Правди Белих Богова биће суђено и пресуђено свим крвницима, свим душманима и вразима Белога Србства.

И, ево, већ свићу неке нове зоре над Србством и Србијом!

Свићу неке нове зоре, у којима ће Бело Србство, по вољи Белих Богова, владати Мидгардом.

(Игор Ожиганов: Богиња Жива Живана)

 

 

Владимир Шибалић: МЈЕСЕЧЕВО ДИЈЕТЕ


 

 

Црну косу дугу,
Црну попут јануарске ноћи,
Расплела је преко рамена,
И уткала у њу чари и моћи.

Стопе њежне отац јој обасјао,
На цесте бијеле свјетлост своју слао.
К’о с’ Мораном, и са њом иде зима,
Мјесечево је дијете, да ли љепше има?

Била је, веле, к’о сва његова ђеца,
Крхко и мило то чедо Мјесеца.
Колико њежна, толико и кобна,
За ме анђео, а за друге злобна.

Крај мора се у сутоне шетала,
Вале у запљусцима ометала,
И срце своје она даде мени
У пијеску док били смо снени.

Тек једне ноћи вјетровите
Бура је подигла таласе плаховите,
И Мјесечево дијете неста у праху,
Посљедњим погледом стописмо се у страху.

И сада разумијем,
Након љета пуно,
Ја сам био Јасон,
Она моје златно руно.

 

 

Невероватно! Неке речи изазивају мутагени ефекат чудовишне снаге


Научници су дошли до закључка да ДНК усваја говор и мисао човека. Свака изговорена реч – није ништа друго до генетски програм, који може суштински да промени ваш живот.

Другим речима, чему је човек изложен, од тога на крају и ствара наследне програме.

ДНК молекули који су одговорни за наслеђе, примају звучну информацију када само разговарамо или слушамо нечије разговоре. 

ДНК такође прима светлосну информацију када ћутећи читамо, или гледамо нешто. При томе неки разговор или текст оздрављује наслеђе, а други је траумира.

Академик Медицинско – техничке академије наука, члан Њујоршке академије наука П.П. Гарјајев сматра да помоћу вербалних мисаоних форми човек гради свој генетски апарат.

Испоставило се да молитвене речи побуђују резервне могућности генетског апарата. Молитвама су многи свеци излечили безнадежне болеснике. Благослов светих проширио се на неколико генерација.

А проклетство уништава таласне програме, што значи да нарушава нормалан развој организма. Зомбирање, клетве, мајчино проклетство могу да лише човека воље, здравља, па чак и самог живота, само због квалитета свог главног инструмента, речи.

А сада главни закључак научника: таласна генетика тврди да генетском апарату чоека није важно да ли његов власник мисли, чује или чита. Пошто се било која информације може утиснути у тзв. таласни геном.

При томе ДНК апарат није у могућности да разликује од кога добијате информацију, да ли је то живи саговорник или ТВ екран. ДНК молекули су у могућности да размењују ту информацију помоћу акустичних и електромагнетних таласа.

Али најупечатљивије је да су у својим експериментима научници речима изазвали многа „чуда“, или генетске ефекте. Научници су створили апарат који претвара људски говор у електромагнетне таласе који могу да утичу на молекуле наслеђа – ДНК.

Испоставило се да неке речи изазвају мутагени ефекат чудовишне снаге.

Деформишу се и кидају хромозоми, гени замењују мјеста. Као резултат тога, ДНК почиње да производи неприродне програме које репликује организам, преноси потомству програм самоуништења. Према речима стручњака, ове чудне речи изазвају мутагено дејство, слично оном које изазива излагање радијацији снаге од 30 хиљада ренгена! Страшно је чак и помислити шта се дешава са човеком после таквог вербалног утицаја, ако се 50 ренгена сматра смртоносном дозом за њега.

Срећом, ови експерименти су спровођени на сјемену биљке Арабидопсис. Оно је скоро сво угинуло. А они који су преживели постали су генетске наказе, који нису могли да програмирају развој здравих организама. Њихово потомство је потпуно деградирало током неколико генерација.

Научнике је највише изненадило то да мутагени ефекат није зависио од силе утицаја. Они су речи некада говорили гласно, некада тихо, а понекад шапућући једва чујно, а добијали су исте резултате.

Можда апарат појачава енергију звучних вибрација? То је искључено: апарат је радио на двије АА батерије, које се обично стављају у џепним батеријским лампама. За ефекат од 30 хиљада ренгена треба створити напон хиљадама пута виши од онога што могу да дају ове батерије.

Има се о чему замислити, зар не? Зар не бива јасно да су многе тешкоћа у животу „програмиране“ од стране јавног мњења, државе, светских моћника само за то да се учини сваки представник јачег пола слабим и зависим од „допинга“ у облику псовки, алкохола, пушења, преједања, блуда и итд

Погледајте како обично одговарате на једноставно питање: „Како живиш?“. „Онако …  као и сви …“. Погледајте о чему и којим језиком разговорате у мушком кругу?

Какве емисије гледате, или које информације на Интернету истражујете? Све је јасно? Ако још нисте схватили да ниво вашег успеха у животу зависи од вашег нивоа размишљања и комуникације, онда послушајте мишљење научника.

Чујте, и одлучите сами какви желите да будете, какву информацију ћете пустати у своју сферу, какве мисли и речи ћете користити од сада да бисте стекли своју снагу, да бисте били самопоузанији, да бисте ојачали своју вољу, да бисте испољили себе, и своју харизму 100 посто, да бисте учинили своју жену најсрећнијом на свету, да би се ваша деца поносила својим оцем, да би се побољшао живот на Земљи, и да бисмо сви ми живели окружени добрим и саосјећајним суседима.

Превод текста: econet.ru 

Превела: Beba Muratović – bebamur.com

 

Верица Стојиљковић: Поново рођени Бог


 

Јутрос устадох гледајући у овај свет …

у Сунце што се насмејало…

у нови Дан …радостан

Цела ми соба светли…

Пођох пар корака овамо, онамо…

Нешто шапуће, шапуће,

Нешто жели да изађе  

О,  па то  срце моје греје,  жари

Сунце  срца жели да

Сунце дана поздрави

Сунце Мога срца и Твога срца

И још једног и још једног

И још…Много срца…у

Једно се Срце … стапа…

И све је тачка … зрачна

Малено  зрно  

Што Космосе спаја

Из зрна излива и

У њега се …опет улива

Сјај и Лепота Живота!

О Љубави

Поново рођени  Бог

Те ствара и поклања

Анастасијине мудрости…


Anastasia 1600x2400 v2
„…
Човек се, ходајући изјутра по свом завичајном имању осмехивао, размишљајући о нечем свом, а у исто време се хранио плодовима, не размишљајући о њима,
већ их осећајући.
Човек се хранио, као што је дисао. Па, ко је онда са тачношћу невероватном, унапред одредио човекову исхрану? Где је записао целу информацију за сваког рођеног на Земљи човека? А та информација, веруј ми, Владимире и појми, сва та информација се налази у сваком, рођеном на Земљи човеку.
Обрати пажњу. У сваком човеку постоји механизам … који је у стању да изазове осећај глади и даје знак да је телу или духу нужно нешто од твари васељенских. Нећемо говорити шта тачно, у каквим размерама и количини којој – нико то умом установити не може. Искључиво сам твој организам о томе зна, и одабира међу шаренилом само три зрнца рибизле. Али, да би му се омогућио правилан избор, твој организам мора да има о свему томе потпуну информацију. Искључиво имање завичајно може (7/61) да му пружи информацију такву.
Замисли, долазиш у радњу у којој је гомила плодова изложена на полицама. Желиш јабуку. Угледаш јабуке различитих сорти. Коју од њих ћеш одабрати? Избор тачни је немогућ. Јер, твој организам, који је способан да тачан начини избор, не поседује информацију о јабукама које су на полицама. Он их није кушао. Не зна укус, а ни однос супстанци не зна. Ни када су убране, не зна се, а то је, такође, веома важно. Као резултат, купљене јабуке ће се, можда, и корисним показати. Али, неће у толикој мери вајде од њих бити, као што би могло, када би твој организам поседовао потпуну информацију о том производу који си га присилио да провари у себи.
А може се показати чак и штетним тај производ који си га приморао да узме. На крају крајева, јавља се болест.
Слично овоме, на завичајном имању је немогуће. Зато што тачно знаш које су од јабука, у врту растуће, киселије или слађе, и када су спремне баш за тебе.
О свим плодовима твог имања завичајног, информацију добија твој организам. Он је добијао потпуну информацију о њима још док си се у утроби мајке налазио. Потом, када си сисао млеко из мајчиних дојки. Јер, и твоја се мати истим плодовима наслађивала. И млеко њено они су створили.“
 
Анастасијине мудрости из књиге 7, „Енергија живота“,