Поводом емитовања последње епизоде емисије „Инсајдер“ на ТВ Б92 огласила се информативна служба СНО „Срби на окуп“: о повреди закона о информисању, штети која је нанета Србима на северу Косова и Метохије, негативном контексту у коме је приказано стање на терену…

15.11.2012. србинаокуп.инфо, ФБ страница СРБИ НА ОКУП

Информативна служба СНО „Срби на окуп“ жели овом приликом да обавести јавност да изражава своју забринутост поводом емитовања последње епизоде емисије „Инсајдер“ на ТВ Б92, а у којој су неовлашћено и без дозволе коришћени материјали (видео прилози) информативне службе СНО „Срби на окуп“. Сматрамо да је тиме повређен закон о информисању Републике Србије, а истовремено и нанешена огромна штета СНО „Срби на окуп“, с обзиром да емисија „Инсајдер“ ТВ Б92 у апсолутно негативном контексту и изразито тенденциозно жели да српски народ на Косову и Метохији, а нарочито на северу КиМ, представи као криминоген и као неко ко бахато троши „народне паре“ Републике Србије. О свему овоме што смо у саопштењу изнели, сматрамо да је најбоље да своје коначно мишљење дају правосудни органи Републике Србије.

Инфослужба „Срби на окуп“

Првостепена пресуда којом је вођа Образа осуђен на десет месеци затвора укинута одлуком Апелационог суда. Прегледом рачунара Обрадовића нису пронађени трагови који би указивали да је су са тог рачунара упућиване претње и позиви на напад на учеснике тзв. „Параде поноса“ 2009. године, наводи се у образложењу.

15.11.2012 14:48 смедиа, агенције

Апелациони суд у Београду укинуо је првостепену пресуду којом је вођа Образа Младен Обрадовић осуђен на десет месеци затвора због расне и друге дискриминације и предмет вратио Првом основном суду на поновљено суђење пред потпуно измењеним већем.

Првостепени суд, како је навео Апелациони суд, није несумњиво утврдио које су тачно радње наведене у оптужници поткрепљене доказима и да је укидање првостепене пресуде нужно.

„Прегледом рачунара Обрадовића нису пронађени трагови који би указивали да је су са тог рачунара упућиване претње и позиви на насилно прекидање и напад на учеснике Параде поноса 2009. године, нити су на рачунару пронађени трагови који указују да је коришћен за израду огласа, налепница, плаката и јавних позива везаних за Параду“, навео је Апелациони суд.

Првостепени суд „нити једном речју“ у образложењу пресуде не даје разлоге о томе на основу чега је утврдио да је управо Обрадовић, а не неко други, организовао писање графита претеће и увредљиве садржине, навео је Апелациони суд.

„Суд је морао прецизирати садржину ‘идеја које заговарају дискриминацију на личном својству’, будући да је ширење и представљање идеја које заговарају дискриминацију радња за коју је оптужен, па је реч о битном елементу кривичног дела који мора изреком пресуде бити максимално могуће индивидуализован“, додао је Апелациони суд.

Због наведених битних повреда одредаба кривичног поступка за сада се не може испитати ни чињенични, ни правни закључак првостепеног суда о томе да су се у радњама Обрадовића стекла сва законска обележја кривичног дела расна и друга дискриминација, па се укидање првостепене пресуде показује нужним, наведено је у образложењу.

Обрадовић је осуђен јер је 13. септембра до 20. септембра 2009. године, као секретар Образа ширио и представљао идеје које заговарају дискриминацију засновану на личном својству – сексуалној оријентацији и насиље против лица, припадника Организације за лезбејска људска права Лабрис и Геј стрејт алијансе, односно припадника ЛГБТ популације.

Првостепени суд је утврдио да је Обрадовић организовао писање графита претеће и увредљиве садржине и на свом рачунару израђивао пропагандни материјал, огласе, плакате, флајере, налепнице, јавне позиве везане за учеснике „Параде“ и у свом календару обележио план активности „деловање“.

Обрадовић је првостепено осуђен на две године затвора и због организовања нереда на Паради поноса 2010. године.

Уставни суд Србије у јуну је забранио деловање Образа.

Обама је у среду увече на конференцији за новинаре признао да САД у вези са успоравањем климатских промена „нису урадиле онолико колико је било потребно“.
Без трунке осећаја одговорности за жртве које су зебележене широм света амерички председник је обавестио јавност да ће разговарати о овој теми са научницима, инжењерима и другима, и да ће се углавном усресредити на економију… И на ужас који настаје у души сваког нормалног иоле здраворазумног човека данас каже јавно да се „борио са климатским променама“ и да ће у том „послу“ бити лидер и даље у свету.

15.11.2012. извор: бета, танјуг, зелени.србије.рс, за ФБР приредила Биљана Диковић

„На Земљи смо ионако све време бомбардовани радио-таласима свих могућих фреквенција, од најнижих које потичу од позадинског зрачења из васионе, па до највиших које потичу од радио и ТВ предајника и предајника за мобилну телефонију, и интензитет тих радио-таласа изгледа неупоредиво већи од интензитета који се користи за ХААРП. Све у свему, ради се о два велика научно-технолошка програма, од којих је један амерички, а други светски. Амерички се може користити у војне сврхе, за бољу комуникацију и осматрање, али се то и не крије“ – лепо пише на интернет страници ХААРП програма.

„Ако је ово реакција после урагана Сенди, хвала јој!“, рече један мој Пријатељ коментаришући ово обраћање Обаме јавности. Наиме, све оне „светске теорије завере“ које смо и на СРБском ФБРепортеру пратили и покушавали да објаснимо ширем кругу читалаца – испоставиле су се тачним. Ово је потврда да су – због огромних људских жртава и патњи људи на планети (у разним ураганима, земљотресима, поплавама и осталим хаваријама које су изазване вештачки, неким од климатских оружја) – и американци, поред осталих саучесника криви за овај невиђени геноцид над народима у свету!
Они који су створили разна геофизичка, биохемијска и генетска оружја у свету ни сами не знају колики и какав ће на крају бити резултат те идеје коју већ примењују над природом и народима у целом свету…

У широкој јавности постоји осећај да су озбиљне елементарне непогоде у последње време постале чешће. Узнемирујућа расположења деле и економисти. Они оперишу статистичким подацима који сведоче о расту осигуравајућих исплата и ризика, везаних са хировима природе. У томе их подржава низ научника, међу којима је саветник Руске академије наука, еколог Алексеј Јаблоков. По његовом мишљењу, постоје објективни подаци да су у последњих 30-40 година осигуравајуће исплате нагло скочиле на рачун великих исплата за елементарне непогоде. Тачније, број катастрофалних елементарних непогода које наносе велику штету увећава се. Он сматра да се то дешава у великој мери зато што број таквих бура, урагана, поплава расте. Осим тога, ако се океан подиже, чак мали ураган који би пре 40 година био неприметан, сада доноси много већа разарања. А океан се већ подигао за 15-20 центиметара. Од климе не треба очекивати ништа добро, пишу на интернет порталу Гласа Русије и наводе економске и друге последице трагедија које су до сада задесиле народ и природу света.

„Индонезијски земљотрес, који је изазвао катастрофални цунами 26. децембра 2004. године у Индијском океану, назвали су једним од најјачих у савременој историји. Упркос прогнозама, земље које су највише пострадале од елементарне непогодне, уз подршку међународних финансијски организација, већ наредне, 2005. године, почеле су да демонстрирају чуда. На крају последице такозваног великог цунамија 2004. године сматрају се мање него последице епидемије САРС-а 2002. године и земљотреса у Кобеу у Јапану 1995. године. У целини аналитичари истичу да последњих година светска привреда је показала ретку стаблиност на различите кризне ситуације. Ипак то не треба да уљуљкује, зато што број таквих кризних ситуација у јединици времена ипак расте. О томе говори руководилац програма Клима и енергетика Светског фонда дивље природе Алексеј Кокорин.

У целини опасних хидрометеоролошких појава у читавом свету има више. То је чињеница. У Русији их је оптрилике постало два пута више упоследњих 15 година. Неки део је везан за глобално загревање или за јачање антропогеног деловања на климу. У увећању ове фреквенције и снаге одређен утацај човека постоји. Други мименат је то што су људи често почели да се насељавају тамо где раније нису – превише близу води. И још, наравно, превише често постоји занемарујући однос према ономе што се раније дешавало једном у сто година, а сада може да се деси једном у 20 година.

Нема смисла борити се против природе, логичније је прилагодити се променама које се дешавају, између осталог економски. У суштини стојимо на раскрсници историје: или смањење бројности човечанства, или равномерна, праведнија расподела различитих ресурса – финансијских, техничких, политичких и географских. Изабравши прву варијанту престаћемо да будемо људи, изабрашви другу, подићи ћемо нашу цивлизацију на нови ниво развоја.“

http://www.guardian.co.uk/environment/2012/nov/14/obama-climate-change-second-term

 

 

НИТИ СМО МИ ЗА ЕВРОПУ НИТИ ЈЕ ЕВРОПА ЗА НАС ЈЕР БИ ДА НАС ПОЦЕПА КАО БЕСАН ПАС!

Код нас све телевизије, на наше рођене очи, масовно закидају Србе у свом (уставном) писму ћирилици у српском језику, па и РТС коме чак и месечну глобу плаћамо.

 Пуше: Драгољуб Збиљић

Чак и РТС-у, коме сви месечну глобу плаћамо кроз насилну претплату, а и све друге телевизије још и више непрекидно годинама и годинама закидају државотворан народ Србије у свом рођеном писму ћирилици у српском језику, на шта има неотуђиво и државно гарантовано право по Члану 10. Устава Србије. Имају Срби право, али им се то право масовно крши у рођеној отаџбини. У том масовном закидању права само за Србе на њихово писмо има, дакле, и горих од РТС-а, али нам бар не отимају новац за насилбну „претплату“.

Има и нека телевизија што себе (гле чуда!) зове „ПРВА СРПСКА ТЕЛЕВИЗИЈА“, и то све на латиници! Да ли неко у Србији може да замисли неку телевизију у Хрватској да се зове „ПРВА ХРВАТСКА ТЕЛЕВИЗИЈА“, а да се на њој редовно крши Члан 12. Устава Хрватске, па да „хрватски језик“ исиписују српским или неким другим писмом уместо хрватске абецеде!? Па спалили би их до темеља.

Хрватски стручњаци не држе хрватски народ у заблуди, као што српски сербокроатисити држе Србе у заблуди да не знају које је њихово писмо. У Србији све телевизије крше Члан 10. Устава Србије и ником ништа. То не занима ни власт, ни стручњаке који у Правопису Матице српске за Србе, противно њиховој већинској вољи у реченом члану Устава, траже да Срби пишу свој језик и туђим писмом које Устав Србије не познаје у српском језику, а они га описно називају овако: „латиничко писмо из врмена српско-хрватског језичког заједништва“. А знају да таквог заједништва више нема и никада га, гарантовано, више неће бити. Не зато што не би Срби (нас би лако „наши“ преварили), него што то другима неће никада више пасти на памет.

И док је њима нас доста за сва времена, наши сербокроатисти никако не могу да се опросте с туђим писмом, па га, противно Члану 10. Устава Србије, на силу и даље намећу Србима!

То је катастрофа. Непрекидно „српска посла“. Докле!? Нема, осим Србије, више ниједне земље на свету целом у којој се толико крше права државотворног народа на свој језик са својим (уставним) писмом. Код нас још никако да забораве чувено законоправило Ј. Броза, које је гласило: „Устава и закона не треба се држати као пијан плота.“ Замислите још неку државу у којој лепо пише да се српски језик пише ћирилицом, а готово све је окупирано одавно латиницом.

ТАКВОГ ЈАВАШЛУКА У ВЕЗИ С ПРАВОМ (И) СРБА НА СВОЈ ЈЕЗИК СА СВОЈИМ ПИСМОМ више нигде нема у белом свету. По томе нисмо пристали ни за „афричку унију“, а камоли за Европску. Ми уопште по сопственом гажењу Устава Србије само у овоме Члану 10. Устава нисмо за Европу, а, вала, није ни нама потребна таква Европа која би да нас прими, али да нас најпре, као бесан пас, поцепа и са југа, и са севера, и са истока и са запада!

За почетак – траже нам само да сами отцепимо југ Србије!

Председник Томислав Николић је први пут после свог избора за шефа државе, изјавио нешто што може довести до промене односа српске јавности према владајућој коалицији. До сада су његови јавни наступи били у раскораку са позицијом Запада, али су били у складу са мишљењем значајног дела Срба. То се, између осталог, односило на одрицање геноцида у Сребреници и не једном поновљене изјаве да неће жртвовати Космет ради уласка Србије у ЕУ.

15.11.2012. Фонд стратешке културе, пише: Петар Искендеров

И сад одједном Председник ступа у оштру и отворену полемику са сопственим бирачима, који се држе национално-патриотских позиција. Уочи званичне посете Мађарској, Томислав Николић је изјавио да власт у земљи “остаје на курсу” ступања уЕУ, упркос чињеници да је “однедавно примећен раст броја оних који се противе евроинтеграцијама”.¹ При том је шеф државе деликатно заобишао главни разлог раста овог тренда. По његовом мишљењу, растући евроскептицизам је изазван растућом економском кризом у самој Србији и у ЕУ. Премда ни за кога није тајна, да српске патриоте не окривљују Брисел због финансијских проблема у Грчкој или Португалији, већ због намере да Србији одузме Космет, у замену за почетак преговора о пријему земље у ЕУ.

Међутим, социолошка истраживања су потпуно отворена. Још у 2011. години, први пут се пројавила тенденција већинског еуроскептицизма. Управо тада је ЕУ приметно заоштрила своју позицију према Београду, правећи уступке, пре свега Немачкој. Последњих месеци таква тенденција је само појачана.

Због тога не чуди да је по последњим социолошким истраживањима које је објавила агенција Ipsos Strategic Marketing (што је 9. новембра овјавио београдски часопис “Блиц”), 59% испитаника је изјавило да Србија не сме жртвовати Космет зарад уласка у ЕУ. Супротну тачку гледишта имало је 27% испитаника. То такође није мало. Међутим, приоритети у српском друштву су веома јасно обележени. И што је посебно важно – само испитивање се спроводило у контексту повезивања приступања ЕУ са проблемом Космета, а никако не са друштвено-економским реалностима Србије и саме ЕУ.² Чак и Немачка информативна агенција DPA била је принуђена да призна да “резултати истраживања показују растуће незадовољство према ЕУ код многих Срба, који осећају да је Брисел пред Србе поставио неправедне услове за српско чланство у ЕУ, пре свега када је реч о Космету”.³

Апсолутно је немогуће да Председник Томислав Николић не примећује узајамну повезаност између притисака ЕУ према питању Космета и пораста евроскептицизма код Срба. А то онда значи, да објашњавајући насталу ситуацију чисто економским категоријама, он на овај или онај начин покушава да “ретушира” тенденцију у позитивном смислу за ЕУ.

Међутим, да ли слична “замена теза” – макар то било повезано и са одређеним пропагандним рачуницама – уопште може да ретушира основну противуречност повезану са евроинтеграционим рачуницама Србије. Запад у целини, ЕУ делимично, а још конкретније – Немачка – неће пустити Србију у ЕУ без признавања независности Косова. Управо је ову једноставну геополитичку мисао недавно потврдила и специјални извештач Европског парламента за Косово, Улрике Луначек. “Ја сам већ неколико пута рекла: ЕУ неће дозволити појаву новог Кипра у својим редовима. ЕУ више неће у своје редове примити ни једну земљу која нема дефинисане границе” – изјавила је она уочи наредне рунде преговора између Београда и Приштине.⁴ То је речено врло јасно и на властима у Београду је да коначно јасно дефинишу сопствене приоритете. Раније конструкције “четири стуба спољне политике” државе Србије или модели “и ЕУ и Космет” доживели су фијаско. Да ли ново руководство Србије има у резерви нове моделе?

1 ИТАР-ТАСС 122219 НОЯ 12 12.11.2012 22:23

2 Blic, 09.11.2012

3 DPA 090755 GMT Nov 12 09.11.2012 11:55

4 Kosova Sot, 11.11.2012

Познати српски редитељ Емир Кустурица сусрео се у Прагу са колегом Вацлавом Дворжаком и том приликом му честитао што је разбеснео бившу америчку државну секретарку Медлин Олбрајт. Портал вести-онлине.цом ексклузивно објављује разговор двојице пријатеља.

15. 11. 2012. Игор Спасов, Вести

Емир Кустурица: Ја ти се захваљујем за то што си урадио тој крави. Та жена је уствари власница телефоније Косова.

Вацлав Дворжак: То сам јој и гурнуо под нос и мислим да је то највисе разљутило.

Емир Кустурица: Наравно, они све то и раде само због пара. Феноменално је што си од ње извукао, то сто ти је рекла: „Одвратни Срби“.

Вацлав Дворжак: Имам то овде…Поднели смо кривичну пријаву за то сто је рекла. Сада нека се мало гуши с тим.

Емир Кустурица: А, значи поднели сте тужбу?

Вацлав Дворжак: Да, са неколико активиста смо то урадили.

Подсетимо, пошлог месеца на промоцији књиге Медлин Олбрајт у Прагу чланови удружења Пријатељи Срба са Косова пред бившу америчку државну секеретарку ставили су плакате са фотографијама њене „бриге“ за Косово – од љубљења са Тачијем до инвестирања у косовску телекомуникациону мрежу.

Организатори су безуспешно покушавали да отерају активисте, а њихова упорност на крају је испровоцирала и саму Олбрајтову која је устала и почела да виче „Напоље, напоље“!

Активисти чешког удружења Пријатељи Срба на Косову поднели су против бивше шефице америчког Стејт департмента Медлин Олбрајт кривичну пријаву да распирује етничку мржњу пошто им је у свађи на потписивању своје књиге у Прагу рекла „одвратни Срби“.

**************
ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ:

Вацлав Дворжак: Олбрајтова је ратни злочинац!

Восток открива нове детаље са видео снимка: Медлин Олбрајт виче: “Disgusting Serbs!” (одвратни Срби)

Вацлав Дворжак: “Како сам постао ратни злочинац”

Патријарх Павле је пастирски штап СПЦ преузео 1990. године од патријарха Германа и на трону Св. Саве провео 19 година. Данас се навршило три године од његовог упокојења. Водио је Српску православну цркву и вернике кроз велика искушења у најтежим временима, са четрдесетогодишњим искуством које је стекао на Косову и Метохији, као епископ рашко-призренски.
Тужно је ко му служи заупокојену литургију, очи је на време затворио да не види ову садашњу СПЦ која се стропоштала у невиђени духовни и екуменистички глиб и незабележено у историји света отимање Косова и Метохије од Србије, и на сваком месту и у свакој прилици од бивших Срба и осталих светских плаћеника сатанизацију србског народа…

15.11.2012. за ФБР приредила Биљана Диковић

„Био је велики ослонац народу. Вертикала. Мера поштења и правде. Красиле су га најлепше људске врлине. Скромност понајвише. Духовници памте слике које су потврђивале ову његову особину. Његова светост у градском превозу, или док пешачи од Патријаршије до Храма Св. Саве. Памте и приче како је сам кувао, поправљао ципеле, шио, као што је у манастирима у којима се затицао, прионуо на какав тежак, физички рад.

Упокојио се у болничкој соби Војномедицинске академије, у сну, после примања свете тајне причешћа пре три године. Његовој сахрани, пре три године, присуствовало је готово милион људи. Данима су поворке људи, достојанствено и у тузи, текле до Саборне цркве, где су били изложени његови посмртни остаци. Такав опроштај од поглавара Српске православне цркве, није упамћен. У срцу народа још живи – божји човек Павле.“

ПРЕДЛОЗИ ЗА КАНОНИЗАЦИЈУ

На адресу Српске православне цркве претходних година стигло је низ иницијатива да се блаженопочивши патријарх Павле прогласи за светитеља, што је наишло на једнодушну подршку домаће јавности. О овом предлогу већ је било речи и на седници Светог архијерејског Сабора. Црквени архијереји заузели су став да, сходно пракси коју примењује Црква, доношење одлуке о овом питању одложе за неку годину. Без обзира на то, верни народ Павла већ доживљава као светитеља.

+++

Блаженопочивши Патријарх српски Павле био је поглавар Српске православне цркве 19 година. Његово пуно име и титула гласила је Његова светост Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки, Патријарх српски Господин Павле. Рођен је 11. септембра 1914. године као Гојко Стојчевић у селу Кућанци, срез Доњи Михољац (тада у Аустроугарској, а сада у Хрватској) у земљорадничкој породици. Гимназију је завршио у Београду, шесторазредну Богословију у Сарајеву, а Богословски факултет у Београду.

Рано је остао без родитеља – отац је отишао да ради у САД, тамо је добио туберкулозу и „вратио се кући да умре“ кад је дечаку било три године, а исто се убрзо догодило и с мајком. Одгајила га је тетка. Схвативши да је дете „врло слабачко“, поштедела га је сеоских послова и тако му омогућила да се школује: иако је мали Гојко био склон „предметима где не мора да меморише, као што су математика и физика“, иако је из веронауке имао двојку, утицај родбине је превагнуо и његов коначан избор био је богословија. После завршене ниже гимназије у Тузли (1925-1929) и богословије у Сарајеву (1930-1936) дошао је у Београд где је уписао Богословски факултет. Ту је ванредно завршио и преостале разреде гимназије да би могао да упише упоредо и Медицински факултет. На Медицинском факултету је стигао до друге године студија, а Богословски је завршио и ту га затиче Други светски рат. Да би се издржавао радио је на београдским грађевинама, што му није одговарало због слабог здравља. На позив свог школског друга Јелисеја Поповића одлази у овчарско-кабларске манастире где је провео остатак рата и где почиње свој монашки живот.

3. децембра 1990. изабран је за патријарха Српске православне цркве.
Нови 44. патријарх СПЦ тада је рекао:
„Моје су снаге слабе, то сви знате. Ја се у њих не надам. Надам се у вашу помоћ, кажем и понављам, у помоћ Божју којом ме је Он и до сада држао. Нека буде Богу на славу и на корист Његовој цркви и нашем напаћеном народу у ова тешка времена. Ми немамо никакав програм патријаршијске делатности, наш програм је Јеванђеље Христово.

Његова Светост је предала душу Богу 15. Новембра 2009.године у 10:45 на војно медицинској академији где се лечио 2 године.

 

РЕЧИ ПОЧИВШЕГ ПАТРИЈАРХА ПАВЛА:

* БУДИМО људи, а не нељуди.

* Не бранимо се од туђег зла, злом у себи.

* Нама је боље да нестанемо као људи, него да опстанемо, биолошки да преживимо као злочинци и нељуди.

* Кад се човек роди, цео свет се радује, а само он плаче. Али треба да живи тако да, кад умре, цео свет плаче, а само он се радује.

 

 

Ученици ОШ „10. октобар“ са фењерима и свећама после наставе шетали око школе у част Светог Мартина. Родитељи тврде да нису обавештени о прослави

15.11.2012. курир, С. Томчић

БЕОГРАД – Злоупотреба?!
Ученици првог и другог разреда Основне Школе „10. октобар“ из Суботице у петак по подне учествовали су у процесији посвећеној Светом Мартину! Са фењерима и свећама у рукама ђаци су шетали око школе у част тог римокатоличког свеца, што је наљутило родитеље деце православне вероисповести који о томе нису били обавештени.

Основна школа „10. октобар“

– Ученицима који учествују у двојезичној настави и који иду у школу пре подне речено је да у 17 часова морају да дођу поново у школу због празника Светог Мартина. Речено им је да ће носити фењере и шетати око школе у процесији посвећеној том римокатоличком свецу. То је скандал и о томе смо обавестили православну цркву. У школи се стално бусају и причају о некој равноправности, а овамо покатоличавају децу – каже родитељ једног православног ученика ОШ „10. октобар“ из Суботице чије је име познато редакцији.

Директорка школе Гизела Ромић није желела да одговара на наша питања у вези са приредбом посвећеном Светом Мартину.
– То је народни обичај и у њему учествују ученици који иду на двојезичну наставу. Учествовање у прослави није било обавезно – кратка је била Ромићева.

У Покрајинском секретаријату за образовање, управу и националне заједнице Куриру је речено да нису упознати са приредбом:
– Скрећемо пажњу да покрајински секретаријат није надлежан за праћење и вредновање наставних садржаја и ваннаставних активности.
Основна школа „10. октобар“ Основна школа „10. октобар“

 

Ћирјаковић: Германизација кроз образовање

Незадовољне родитеље ђака других вероисповести који су морали да учествују у прослави празника Свети Мартин у ОШ „10. октобар“ у Суботици подржало је и Удружење „Равница српска“.

– Позивамо Град Суботицу и Министарство просвете да одустану од штетних програма који оптерећују ученике и над њима врше експеримент принудне германизације кроз образовање. Многи родитељи протестовали су против билингвалног система наставе на немачком језику и због тога су њихова деца трпела последице – каже Бранко Ћирјаковић, председник Удружења „Равница српска“.