ДСС: Дачићев сусрет са Тачијем нарушава српске државне и националне интересе

• 22:28 19.10.2012.
• ФАКТИ

Иако је Уставном суду поднет низ иницијатива за проглашење неуставним одредаба Закона о радиодифузији које се тичу претплате за јавни радиодифузни сервис, Уставни суд је 2010. године заузео став да је тај закон у складу са Уставом. Међутим, остаје питање да ли РТС заиста наплаћује претплату у складу са законом, што може бити предмет судског спора између РТС-а и претплатника. Такође, неплаћена претплата застарева за годину дана, па претплатник нема обавезу да плати старије дугове, објашњавају на порталу управуси.рс.

20.10.2012. ФБР Биљана Диковић

Удружење за заштиту потрошача је адреса на којој можете да добијете сваку помоћ приликом решавања проблема у вези са претплатом.

Удружења за заштиту потрошача и њихови савези су основана у складу са Законом о удружењима, а њихова област је остваривање циљева заштите потрошача.
Удружења и савези су самостални у остваривању циљева заштите потрошача и дужни су да се руководе искључиво интересима потрошача. Активност удружења и савеза обухватају:

• информисање
• образовање
• саветовање и помоћ потрошачима у решавању проблема потрошача;
• спровођење испитивања и упоредних анализа робе и услуга посредством акредитованих, односно именованих тела за оцењивање усаглашености, у складу са посебним прописима;
• остваривање сарадње са одговарајућим органима и организацијама у земљи и иностранству.

Законски настанак обавезе плаћања

Пријава нових тв пријемника није спорна, већ онај део где је обавеза плаћања наметнута свим власницима електричних бројила. Наиме, по Закону о радиодифузији (члан 127), РТС је имао обавезу да до 1. децембра 2002. формира евиденцију претплатника који су као власници радио и ТВ пријемника дужни да плаћају претплату. Остало је нејасно да ли је РТС то учинио, или је само преузео евиденцију власника бројила од предузећа за дистрибуцију електричне енергије и то прогласио евиденцијом власника РТВ пријемника (што није исто).

Затим, РТС је имао обавезу да у року од 15 дана од формирања евиденције достави свим будућим претплатницима обавештење о обавези плаћања, а обавеза по закону настаје тек следећег месеца од достављања тог обавештења. Међутим, многи људи тврде да никада нису добили такво обавештење, а РТС до сада није објаснио да ли је, када и како послао обавештења (требало би да за то постоји неки доказ, на пример, поштанска повратница коју је потписао претплатник или поштанска евиденција о слању обавештења).

Строго законски гледано, ако нисте добили обавештење, ви и нисте претплатник. То не значи да је ово предлог да не плаћате претплату, па да се после на суду позивате на овај аргумент.
Како наводе на порталу управуси.рс познат је само један судски спор у којем се претплатник позивао на члан 127.
„У одлуци у првом степену судија се уопште није обазирао на тај аргумент, као да није ни изнет, а до другостепеног поступка није ни дошло, јер је претплатник одлучио да се не жали.“

Ако не желите да платите напишите приговор

РТС је за одређени број дужника поднео судовима предлоге за принудно извршење, то јест, принудну наплату дуга (претходно су послали опомене). Будући да се рачуни за претплату сматрају веродостојном исправом, РТС нема обавезу да доказује да сте им дужни, већ може одмах да тражи принудну наплату. Међутим, уколико из било ког разлога сматрате да не треба да платите, у року назначеном у решењу о принудној наплати (рок је пет дана), које мора да вам буде достављено на кућну адресу, треба да поднесете приговор с разлозима због којих сматрате да је потраживање неосновано. Ако процени да за приговор има неког основа, извршни суд ће послати твој предмет надлежном парничном суду, па ћете у судском спору с јавним сервисом доказивати да не могу да вам траже новац.

Уколико одлучите да платите дуг, а још нисте добили решење о принудној наплати, једноставно уплатите потребан износ уплатницом коју добијате од Електродистрибуције. Ако желите да платите дуг по добијању решења, треба да са службом претплате РТС-а разјасните да ли ће бити довољно да платите главницу дуга, или ће они инсистирати и на плаћању камате и судских трошкова. С том службом треба да се договорите и уколико желите да платите дуг на рате, јер постоји и таква могућност.

Застаревање

Дуг за РТВ претплату застарева у року од годину дана. То значи да вам може бити наплаћен само онај износ који дугујете у години дана пре него што је покренут поступак принудне наплате. Ако је захтевом за принудну наплату обухваћен период већи од претходних годину дана, када вам дуг стигне на наплату само треба да поднесете приговор на решење о извршењу и у њему то наведете. Дакле, остајете дужни за претходних годину дана, али не и за старији дуг.

Међутим, ако уложите приговор, и суд у парници утврди да јесте дужни, више не можете да рачунате да ће вам дуг тако брзо застарети, јер за дугове које је утврдио суд важи рок застарелости од чак 10 година од правоснажности судске пресуде.

Водите рачуна о томе да суд, и ако усвоји твој приговор, може одлучити да платите судске трошкове или њихов део, јер и даље остајете дужни за претплате млађе од годину дана.

Важно је да знате да је Центар за заштиту потрошача „Форум“ упутио пре пар недеља отворено писмо председнику Србије Томиславу Николићу, у којем га подсећа на обећање да ће укинути РТВ претплату уколико победи на изборима.

Аранђеловац – Марш ослобођења

Поводом 100 година од ослобођења Космета у Првом балканском рату, СНП НАШИ у понедељак 22. октобра у 19 часова у Аранђеловцу, у срцу Шумадије, организује Марш ослобођења у част српској војсци која је успела да оствари српски сан о ослобођењу.

Како је велик страх од Истине!

Драган Симовић

У окружењу вековних непријатеља, како један народ да опстане и да буде свој!?

Како да расподели божанско дејство и на вечите одбрамбене ратове и на узвишена уметничка и духовна дела?!

Срби су јединствен народ на целоме свету, између осталог и стога, што у свом окружењу, што на својим границама, имају највеће непријатеље словесног човечанства!

И заиста, вековни непријатељи Срба нису само непријатељи Србства, већ су они непријатељи целе једне узвишене расе, која је столећима бивала покретачка снага на свим пољима Ума и Духа!

Сви злочини над Србима и противу Срба, били су, уистини, и злочини над свеколиком аријевском расом!

Занимљиво је, и чудновато, да о овој Истини нико од словесних и просвећених Срба, није до сада говорио!

Све време је србско племство, попут ноја, завлачило главу у песак, просто не желећи да сагледа и освести ову Истину!

Због тога што је србско племство (а то је оно што бисмо назвали културном и духовном елитом!), скривало ову Истину од својега народа, србски је народ, у двадесетом веку, био највећа жртва свих ратова и пошасти!

Додуше, оно што називамо србским племством, није никада ни бивало истинито племство србскога народа, зато што су сви они, будући школовани и образовани на Западу, унапред, још као школарци, припремани и спремани да скривају свеколику Истину о својему народу.

Знања стицана на Западу немају духовну ни ширину ни дубину (а никада већ нису ни следила Божанску Осу!), тако да и после свих завршених западних школа, човек није дорастао божанским задацима, нема усађено начело одговорности пред родом и племеном, нити, пак, играђен карактер, поетику живота и живљења!

Ако желимо да будемо у Истини, а морамо, онда ћемо рећи, да је управо србско племство одговорно за три милиона мученички убијених Срба у двадесетом веку!

Зашто је одговорно?

Зато што није на време, у прави час, јавно говорило, што није писало и објављивало књиге, управо о овоме – да су Срби у окружењу човеколиких звери!

Ни дан-дањи, нико од србских интелектуалаца, нико од србских академика, нико од школованих и образованих Срба, нико од србских политичара, не говори о овоме.

Просто је невероватно, како је велик страх од Истине!

Али има још нешто што ме чуди!

Чуди ме сам србски народ!

Просто не могу да поверујем, да после свих погрома и јама по Херцеговини, да после свих распињања и клања, да после најгрознијих злочина из окружења, Срби нису стекли макар природну, ако не већ божанску мудрост, те да једном за свагда омудре, да се једном заувек удруже и уједине против свег тог звериња у људскоме обличју!

Зар је могуће да Срби и даље буду југо-носталгични, да и даље верују у ватиканско-усташко братство и јединство?

Еј, моји Срби!

Ви нисте само наивни, већ и бесловесни!

Никада врана неће испилити сокола!

Ако су им дедови били кољачи, знајте да ће они бити још већи кољачи!

Само србска војска може да брани србски народ!

Они који су, у име прича о демократији, уништили вашу војску, знајте да вас потајно, потуљено и лукаво, поново припремају као јањце за кланицу!

Зар је могуће да им још увек верујете?!

Ако им верујете, онда ви нисте одговорни не само према својој деци, већ према Животу самоме!

Синдикати комуналних предузећа упозоравају…

Синдикати јавних комуналних предузећа саопштили су данас да усвојени Закон о утврђивању максималне зараде у јавном сектору погађа најниже и најугроженије категорије запослених у јавним комуналним предузећима, који нису корисници буџета и најављују евентуалну обуставу рада.
У ту категорију спадају спремачице, курири, кафе куварице, возачи, портири и административни радници.

20.10.2012. Бета

Као први знак упозорења Влади Републике Србије и Министарству финансија и привреде, у свим већим градовима у Србији, 24. октобра на централним градским трговима, синдикати ће се обратити грађанима са саопштењем о штетности примене тог закона, наводе синдикалци.
Уколико се не прихвати захтев синдиката, биће обустављне рад у свим комуналним предузећима у Србији.
Применом тог Закона умањује се зарада наведених категорија запослених и до 40 одсто, а многима би месечна зарада већ у октобру била смањена на 18.444 динара, што је мање од минималне зараде гарантоване Законом о раду.

*******************************

за ФБР приредила Биљана Диковић

А да ли је тако? Ради истине објављујемо као ФБР додатак текст „спорног“ Закона у пдф формату:

ЗАКОН О УТВРЂИВАЊУ МАКСИМАЛНЕ ЗАРАДЕ У ЈАВНОМ СЕКТОРУ *пдф

 и

Упутство о примени Закона о утврђивању максималне зараде јавном сектору

објављено на сајту Прописи.нет:

У вези с применом Закона о утврђивању максималне зараде у јавном сектору који је објављен у „Службеном гласнику РС“, број 93/2012, и који је ступио на снагу 29. септембра 2012. године, а примењује се на обрачун и исплату зараде за октобар 2012, Министарство финансија и привреде је под бројем 011-00-101/2012-01 од 16. октобра 2012. године дало

УПУТСТВО О ПРИМЕНИ ЗАКОНА О УТВРЂИВАЊУ МАКСИМАЛНЕ ЗАРАДЕ ЈАВНОМ СЕКТОРУ

Чланом 2. Закона дефинисана је максимална зарада у јавном сектору и елементи из којих се она састоји. Законом је дефинисано да се она добија множењем највишег коефицијента утврђеног Законом о платама државних службеника и намештеника („Службени гласник РС“, бр. 62/2006… и 99/2010) и основице која се утврђује законом о буџету за текућу годину.

Највиши коефицијент износи 9,00 а основица за обрачун и исплату зарада за октобар 2012. године у нето износу од 18.443,96 динара с припадајућим порезом и доприносима. У складу с тим, максимална нето зарада за октобар 2012. године износи 165.995,55 динара с припадајућим порезом и доприносима.

Чланом 3. Закона дефинисана је максимална зарада за запослене у јавном сектору који обављају пратеће и помоћно-техничке послове који су истоврсни пословима намештеника из четврте, пете и шесте врсте радних места према прописима о државним службеницима и намештеницима. Према члану 43. Закона о платама државних службеника и намештеника, одређени су следећи коефицијенти за радна места намештеника, који помножени са основицом дају следеће износе нето зарада:

Исплатилац зарада у јавном сектору дужан је да својим интерним општим актом о систематизацији утврди радна места на којима се обављају пратећи и помоћно-технички послови, односно послови који нису из основне делатности исплатиоца и да усклади висине зарада за пратеће и помоћно-техничко особље са ограничењима која важе за намештенике из члана 3. став. 1. Закона.

Чланом 5. Закона утврђено је да се износ максималне зараде из члана 2. Закона може увећати само но основу времена проведеног на раду у складу са чланом 4. Закона, односно са чланом 108. тачка 4. Закона о раду („Службени гласник РС“, бр. 24/2005, 61/2005 и 54/2009) што значи да износ зараде са увећањем по другим основима из члана 108. тач. 1–3. Закона о раду, не може да буде виши од износа максималне зараде из члана 2. Закона.

Зарада запосленог из члана 3. Закона може бити увећана у складу са одредбама члана 108. Закона о раду. Висина увећане зараде но основу времена проведеног на раду за запослене из члана 3. Закона утврђена је у члану 4. Закона, а висина увећања зараде по другим основама из члана 108. Закона о раду уређује се у складу са општим актом и уговором о раду.

Примена одредаба Закона почиње са исплатом зарада за октобар 2012. године. У складу са чланом 7. Закона, зарада у односу на коју се врши поређење у исплати је нето зарада са припадајућим порезом и доприносима (бруто 1) остварена за септембар 2012. године.

Да би се утврдила разлика средстава у складу са чланом 7. Закона која се уплаћује у буџет Републике Србије, аутономне покрајине или јединице локалне самоуправе, потребно је:

1. Основну зараду за септембар 2012. године прерачунати као да су запослени радили пуно радно време према броју часова за месец за који се врши обрачун.

2. Овако утврђена основна зарада увећава се за део зараде за радни учинак и увећану зараду, накнаду трошкова за исхрану у току рада, накнаду трошкова за регрес (део регреса од 1/12) за коришћење годишњег одмора као и за друга примања која у складу са Законом о раду чине зараду, која су запосленом обрачуната пре ступања на снагу Закона.

Разлика између обрачуна за септембар 2012. године, како је наведено, и текућег месеца за који се врши исплата зарада у складу са одредбама Закона, уплаћује се приликом коначне исплате зарада за одређени месец (закључно са исплатом за децембар 2012. године) у буџет Републике Србије, аутономне покрајине или јединице локалне самоуправе, у зависности од тога ко је оснивач исплатиоца зарада, преко уплатних рачуна јавних прихода, прописаних правилником којим се уређују услови и начин вођења рачуна за уплату јавних прихода и распоред средстава са тих рачуна, са позивом на број одобрења који садржи ознаку територије и ПИБ исплатиоца зараде, по моделу 97.

Исплатилац зарада у јавном сектору дужан је да, у року од 10 дана од дана коначне исплате зарада за одређени месец, достави извештај о исплаћеним зарадама за тај месец, организационој јединици Министарства финансија и привреде – Управе за трезор, према седишту исплатиоца зарада.

Извештај се доставља на обрасцу који је прописан правилником којим је уређено извештавање о исплаћеним зарадама у јавном сектору, у електронској форми, уз пропратни допис у којем се наводи укупан број запослених и укупан износ исплаћених зарада за месец за који се доставља извештај, и на којем се потписом одговорног лица и печатом исплатиоца зарада потврђује тачност података исказаних у том извештају.

Први извештај о исплаћеним зарадама у складу са Законом исплатилац зарада у јавном сектору доставља за октобар 2012. године.

Истовремено са извештајем о исплаћеним зарадама за октобар 2012. године, исплатилац зарада доставља на обрасцу који је прописан правилником којим је уређено извештавање о исплаћеним зарадама у јавном сектору и извештај о зарадама за септембар 2012. године које су утврђене на начин дат овим упутством, као месец који претходи месецу почетка примене Закона.

Чланом 9. Закона прописано је да је исплатилац зарада у јавном сектору дужан да своја акта усклади са одредбама овог закона у року од 30 дана од дана ступања на снагу Закона.

То значи да су послодавци у јавном сектору дужни да општа акта којима се уређују зараде (колективни уговор, правилник о раду и др.) и анексе уговора о раду ускладе са одредбама Закона најкасније до 28. октобра 2012. године, рачунајући од обрачуна и исплате зараде за октобар 2012. године и наредне месеце. У случају да послодавац у прописаном року не може да усклади општа акта, дужан је да анексом уговора о раду са запосленима уговори основну зараду и елементе за утврђивање зараде, тако да укупан износ зараде не прелази износ максималне зараде утврђене Законом.

Имајући у виду да Закон садржи одредбе императивног карактера и да се истим ограничавају зараде запослених у јавном сектору, општа акта и уговори о раду у делу у коме су супротна овом закону не могу се примењивати, већ се непосредно примењују одредбе Закона.

Прошло је годину дана од убиства Гадафија. Либија је опустошена, на улицама је безвлашће, Гадафијева породица разбијена, а дипломате на сталном удару осветника.

20.10.2012. С медиа, Фото: Бета, АП

Освета побуњеника била је крвава, а смрт и даље влада Либијом. Пре тачно годину дана побуњеници, али и западне силе „решили“ су се Муамера ел Гадафија. Убијен је тамо где је и почела његова владавина – у Сирту.

По званичној верзији, ухваћен је у канализационој цеви „као пацов“, извучен, тучен и на крају упуцан. Умро је у амбулантним колима.

Према бројним незваничним верзијама, за његову смрт могу бити криви и сиријски лидер Башар ал-Асад, који је наводно одао његову локацију или бивши француски председник Никола Саркози и његов тим специјалаца.

Неразјашњена смрт

„Хјуманс Рајт воч“ пре неколико дана објавио је резултате истраге који показују да су чланови Гадафијеве пратње били мучени и везани пре стрељања.

Смрт вишедеценијског лидера Либије можда никад неће бити разјашњена, иако се на сваких неколико месеци на Интернету појављују снимци последњих тренутака његовог живота.

Где је Гадафијева породица?

Гадафијева породица је разбијена. Неколико чланова погинуло је у сукобима са побуњеницима. Најпознатије име после Муамера, његов син Саиф ал Ислам, ухваћен је и прети му смртна казна. Иако Међународни кривични суд жели да му се суди у Хагу, то се неће догодити. Бивши побуњеници га држе у изолацији и судиће му у свом најјачем упоришту Зинтану.

У Либији је заточено и неколико Срба. Још увек се налазе у притвору у Зинтану и не зна се када ће почети суђење. Наша амбасада у сталном је контакту. У међувремену наши медицински радници, који су због свог рада признати у Либији, почели су да се враћају у ту земљу.

Смрт америчког амбасадора

Осветници су сада ударили и на своје помагаче. Цео свет био је шокиран када је убијен амерички амбасадор у Либији. Он, који је у првим редовима подржавао борце против Гадафија, изгубио је живот у нападу тих истих људи на амбасаду. Повод за убиство наводно је био филм који вређа ислам и пророка Мухамеда.

Земља у расулу

И Либија је сада, као и Гадафијева породица, разбијена. Племенски сукоби спречавају функционисање државе. Свако жели власт, а нико је стварно нема. Земља је опустошена, градови уништени, а Либијци на ивици егзистенције. Од некада просперитене земље остала је беда , глад и незадовољство.

Споразумео би се и са САД и са Русијом, ако би било немогуће – само са једном

20.10.2012. факти.орг

• Данашњи кнез Милош би свакако живео у Београду, био би везан за Запад у мери у којој је Милош био везан за Османско царство, самосталан у мери у којој је он био, окренут напретку, али самосвојан…
• Милош је Србију „задобио на мачу“, схватао ју је као своју имовину. Данашњи српски државници су Србију „привремено добили на изборима“ и очекују да им уз помоћ великих сила, и разних смицалица, народ ту тековину потврди
• Милош је зависио од своје среће и ћуди, а ови људи зависе од народних слабости и мана, те зловоље великих сила 
• Преговарао би о независности Косова и изборио би поделу, а аутономију за Грачаницу и светиње. Ујединио би Србију и Републику Српску. Споразумео би се са САД и Русијом, а ако је то немогуће – са једном од њих
• Можда би био убијен или изручен под неким изговором сили са којом се није споразумео. У сваком случају, судбина српских владара је често таква, кад су лоши, али понекад и кад су добри

          Пише: Чедомир Антић

        КНЕЗ Милош Обреновић (1780-1860, владао од 1815 до 1838 и од 1859 до 1860), вођа Другог српског устанка, родоначелник најмлађе српске династије и утемељитељ аутономне српске државе, важи и данас као најмудрији и најпредузимљивији владар нововековне Србије.

        Симбол политике која у миру, дипломатским средствима и постепено – на комад, остварује своје циљеве, Милош је у јавности и данас често спомињан као алтернатива доминантној политици. Пре свега реч је о критици ратне политике, али и политике лишене постојаности, циља и чврстине.

        Уколико желимо да сагледамо како би Милошева  политика изгледала данас, морамо прво да сагледамо разлике.

 КО БИ ДАНАС БИО МИЛОШ?

        Један наш муслимански интелектуалац је у спору са традиционалистима изјавио да би Мехмед Други Освајач данас носио одело „Версаће“ и „Реј Бан“ наочаре. Несумњиво се ова домишљатост односи и на кнеза Милоша.

        Људи из народа у нашој политици понекад својом сировошћу и довитљивошћу подсећају на Милоша Обреновића, али они су суштински заостак једног прошлог времена, предводници клијентеле београдских политичара, парламентарни уцењивачи и локалне кабадахије.

___________________________________________

„ Кнез Милош модерне Србије дакле није онај ко не зна када је живео Бетовен или други који не зна начела Француске револуције. Кнез Милош модерне Србије не би могао бити ни изгубљени либерал или богаташ и „Круга двојке“

___________________________________________

        Данашњи кнез Милош би свакако живео у Београду, био би везан за Запад у мери у којој је Милош био везан за Османско царство, самосталан у мери у којој је он био, окренут напретку, али самосвојан…

        Ото Дубисалв Пирх, пруски путник, писао је 1829. године да београдски везир не зна где је Берлин, док су у двор неписменог кнеза Милоша стизале стране новине. Кнез Милош модерне Србије дакле није онај ко не зна када је живео Бетовен или други који не зна начела Француске револуције. Кнез Милош модерне Србије не би могао бити ни изгубљени либерал или богаташ и „Круга двојке“.

СИРОМАШНА, АЛИ ПОСТАЛА – УЗОР

        Велике су разлике између Кнежевине Србије у време Милошевих највећих успеха, и данашње Републике Србије.

        Кнежевина је била несамостална, сиромашна, заостала земља чије је становништво било непросвећено. Она је у односу на развијене европске државе била сиромашнија него што је то данас случај. Ипак, будући да је била слободна, она је била привлачна за насељавање. Пошто је њен народ био слободан политички и економски, постао је могућ и њен убрзани развој.

___________________________________________

„Савремена Србија има више особина Османског царства него кнежевина. Оптерећена прошлошћу, Република Србија данас живи без јасног циља и државне и националне визије, под утицајем последица пораза, помућена југословенском државном визијом и распамећена нерадом и превисоким животним стандардом из времена социјализма.“

________________________________________

        Изградња државе и конструисање новог друштва и привреде били су олакшани чињеницом да су започети практично од ничега. Држава је грађена у време узлета европског национализма, међу балканским државама Србија је постала узор. На помоћи су јој били милиони Срба који су живели изван њених граница, а више од свих економски напредни Срби из Јужне Угарске (касније Српске Војводине).

        Велике силе тог времена била су подељене. Оне ненаклоњене Србији – Аустрија и Османско царство – биле су оптерећене унутрашњим проблемима, застареле и неслободне за сопствене становнике.

        Савремена Србија има више особина Османског царства него кнежевина. Оптерећена прошлошћу, Република Србија данас живи без јасног циља и државне и националне визије, под утицајем последица пораза, помућена југословенском државном визијом и распамећена нерадом и превисоким животним стандардом из времена социјализма.

___________________________________________

„Размишљао се и о уједињењу целокупног српског народа, али кнез Милош је био практичан и прагматичан. Кнез је, и поред своје ускогрудости и непросвећености, разумео епоху“

___________________________________________

        Српски сељак (грађана скоро и да није било) желео је пре 180 година да што мање плаћа држави, данашњи становник Србије жели да га држава плаћа.

        Кнез Милош је Србију „задобио на мачу“, схватао ју је као своју имовину. Данашњи српски државници су Србију „привремено добили на изборима“ и очекују да им уз помоћ великих сила, и разних смицалица, народ ту тековину потврди. Милош је дакле зависио од своје среће и ћуди, а ови људи зависе од народних слабости и мана, те зловоље великих сила. 

ХТЕО ДРЖАВУ ДО ВАРДАРА И ПРИЗРЕНА

        Кнез Милош је за циљ имао да сачува своју власт. Очување власти и државе у то време сводили су се, често, на исто. Кнез је био примитиван и самовласан, али – да ли је у тадашњој Србији, држави у настајњу, нека друга политика могла да има више успеха?

        Кнез је био успешан, пре свега зато што је био изузетно мудар и политички талентован. Кнез је желео да створи („обнови“) независну српску државу. За циљ је имао испуњење одредаба Букурешког уговора из 1812. године. Крајњи циљ била је обнова Србије – државе која би се простирала од Саве до Вардара и од Београда до Призрена.

        Размишљао се и о уједињењу целокупног српског народа, али кнез Милош је био практичан и прагматичан. Кнез је, и поред своје ускогрудости и непросвећености, разумео епоху.

___________________________________________

„Савремени српски председници и министри никада нису представили јасан и нови државни циљ. Заинтересовани за европско уједњињење у време када од ове велике идеје остаје сложена пракса, а уместо државника преплаћени бирократи, они су покушали да лични каријеристички ентузијазам прошире на читаву нацију.“

_______________________________________

        Његови циљеви нису били само лични и политички. Он је предвидео стварање београдског градског насеља на Сави (зато је чак спалио село Палилу). Први је планирао изградњу железнице: у време када је то била новина за Немачку и Француску,  чак 20 године пре него што су изграђене аустријске пруге са којима би могла да се споји.

        У његово време почео је развој српског бродарства које је средином 19. века било наша изузетно важна привредна грана. Кнез Милош је успео да, упркос великим поделама и отпорима, од Османског царства добије уступке и заокружи српску државност. Притом, осим два ограничена случаја (устанак 1815 и мањи сукоби 1833 године) није услазио у велике и тешке ратове.

        У ратове је ишао да победи.

        Савремени српски председници и министри никада нису представили јасан и нови државни циљ. Заинтересовани за европско уједњињење у време када од ове велике идеје остаје сложена пракса, а уместо државника преплаћени бирократи, они су покушали да лични каријеристички ентузијазам прошире на читаву нацију.

        Идеја Европске уније код нас је представљена и као наставак југословенског експеримента социјалне државе! Уместо да им постане средство, као и већини других евроспких нација, за наше државнике ЕУ је циљ! Опзиција је, пак заробљена у прошлости.

        Један њен део држи се у јавности концепта „Велике Србије“, али притом идеологију заснива на у пракси оповргунтим културолошким тезама старим сто осамдесет година. Конзервативна реформска опозиција свела се на одбрану постојећег, па макр била реч и о неуспесима њихових противника – Резолуцији 1244 или „Државној заједници“.

РАЗДВОЈИО СВОЈЕ И ДРЖАВНО

        Кнежевина Србија је била сиромашна, али је њен кнез после успоставе аутономије представио Порти да у њој живи скоро упола мање становника него што је заиста био случај. Пошто је од свих наплаћивао порез, Кнез Милош је ускоро располагао огромним богатством. Без тог великог новца Србија свакако не би стекла своју самосталност.

        Кнез Милош је рођен у сиромаштву и његова похлепа много је нашкодила политичким односима у ондашњој Србији. Ипак, за разлику од велике већине дашањих српских државника, макар је раздвојио шта је његово, а шта државно, па је у време одласка у прогонство чак нађено да је у државној каси било нешто мало више новца него у његовој личној.

_______________________________________

„Уместо да ми подмићујемо, нас непрекидно подмићују. Недавно је објављено да српске невладине организације располажу са новцем који превазилази милијарду евра. Већина тог новца стигла је од наше или страних влада“

___________________________________________

Територијално проширење из 1833. (приказано наранџастим)

        Треба рећи да је Кнез Михаило као његов наследник већину тог новца вратио Србији, док је кнежев  једини унук Велимир Теодоровић сав иметак оставио као задужбински фонд Велиминаријум.

        Данас су прилике другачије. Уместо да ми подмићујемо, нас непрекидно подмићују.

        Недавно је објављено да српске невладине организације располажу са новцем који превазилази милијарду евра. Већина тог новца стигла је од наше или страних влада ! САД су само 1997. у развој демократије у Србији уложиле око 20 милиона долара.

        Држава и већи део народа годинама живи од незарађеног новца – приватизације и зајмова. Поједини наши медији, режисери, драмски писци, новинари… не скривају да су на страној плати.

        Наши богаташи, будући парадокслано настали у реалном социјализму, не гаје нити један идеал, па често ради личне добити жртвују општи интерес.

        Наши политичари су листом личности без личног имања и каријере, званично, по савету маркетиншких стручњака,  сви су готово једнако имућни (око 50,000 евра уштеђевине, зато што народ не верује онима који се хвале да немају ништа, а сумња у много успешне). У суштини, мало је сумње да постоји неки вођа српске странке или било ко међу неколико стотина чланова политичке елите (власти и опозиције)  ко није милионер. Иако је један од њих обећао, откривених новостечених десетак милиона евра није оставио као задужбину, али је уредно пријавио да је поново имућан као остали (око 50,000 евра).

___________________________________________

„Морао је да снабдева османске снаге у руско-турском рату, али су капетани српских бродова, по његовом налогу шпијунирали турске снаге и јављали све Русима. Кнез је притом удесио да до Турака стижу непотпуни товари покварене хране и лоше робе.

___________________________________________

        Нашу политку добро илуструју следеће бројке. Око 350 милиона евра годишње уложимо у Косово и Метохију, а тамо нашем народу нити је шта боље, нити су заштићени интереси наше државе. Напротив, од њих смо створили вишеструко бројну посаду турских градова из времена кнеза Милоша – људе који живе у беди и без посла, зависе од туђе помоћи и по занимању су припадници свог народа.

        Зато, данас улажемо око 20 пута мање новца у српски народ изван Србије (дакле у региону и дијаспору око 3,5 милиона људи) него Хрватска у  свој народ у Босни и Херцеговини.

ПРЕГОВОРИ О ХАТИШЕРИФУ ЗА УЗОР

        Добар пример политичких метода кнеза Милоша били су преговори око хатишерифа којим је успостављена српска аутономија, кнез добио право наслеђа у породици, а Србији обећано проширење на истоку и југу (присаједињење шест нахија).

        У то време (1829  године) трајао је Руско-турски рат. Кнезу је саветовано да не ступи у рат. Зато је снабдевао османске снаге, али су капетани српских бродова, по његовом налогу шпијунирали турске снаге и јављали све Русима. Кнез је притом удесио да до Турака стижу непотпуни товари покварене хране и лоше робе. Када је рат завршен од Порте је тражио да плати изузетно високу цену за ове услуге. Турци су разумљиво одбили да му плате.

___________________________________________

„Прво, постигао би да Србија има буџетски суфицит и значајно би умањио спољнотрговински дефицит. Радикално би умањио дугове земље и оштро би смањио плате у јавном сектору. Приватизовао би велику већину јавних предузећа“

_______________________________________

        Касније је у прговорима обећао изузетно висок мито султану и његовом окружењу. Када је по успостави аутономије требало да тај новац и исплати – затражио је од Порте да „пребију“ дугове. Дакле исплатио их је новцем који су му дуговали за лошу или неиспоручену робу.

        Анегдота говори да је приликом избора српске заставе препоручио да се усвоји руска која би била истицана наопако, пошто би тако капетани бродова по потреби могли да их прикажу као руске.

ШТА МИЛОШ И КАКО РАДИО ДАНАС?

        Прво, постигао би да Србија има буџетски суфицит и значајно би умањио спољнотрговински дефицит. Радикално би умањио дугове земље и оштро би смањио плате у јавном сектору. Приватизовао би велику већину јавних предузећа.

        Стврио би јефтину али ефикасну државу. Успоставио би „узоран“ демократски поредак (пошто је то мода овог времена), више у форми него у суштини (такође у складу са трндовима). Уложио би велики новац да заштити политичке и економске интересе Србије и српског народа тамо где заиста живи – север Косова, Република Српска, делови Црне Горе.

        Преговарао би о независности Косова и изборио би поделу, а аутономију за Грачаницу и светиње. Ујединио би Србију и Републику Српску. Споразумео би се са САД и Русијом, а ако је то немогуће – са једном од њих.

        Коначно, био би збачен – као што је и некада збачен – мало због својих лоших особина, мало зато што би постигао све наведено.

        Можда би био убијен или изручен под неким изговором сили са којом се није споразумео. У сваком случају, судбина српских владара је често таква, кад су лоши, али понекад и кад су добри.

        Ко од Срба жели да буде популаран по сваку цена, као „мис света“, или да га на изборима „продају“ као пиво, ко народу говори оно што он жели да чује и подилази његовим манама сиротињи или екстремизму, не треба да очекује да ће имати истинског дугорочног успеха и  да ће га историја добро забележити. 

Реформа система одбране није донeла ништа добро Србији. Српска војска која је у време агресије НАТО пакта могла успешно да се носи са највећом војном силом у историји човечанства данас једва да постоји. Војска Србије још увек није до краја попуњена и има мање од 10 хиљада наоружаних војника. Међутим у српској јавности се већ одавно зна да у земљи постоји око 60 хиљада припадника приватног обезбеђења који по неким подацима имају на располагању скоро 50 хиљада комада ватреног оружја!¹ У том приватном арсеналу налази се бројно аутоматско наоружање и дуге цеви.²  Законска регулатива којом би се потпуно регулисала ова област никако да заживи. Међутим, на још теже последице по безбедност Србије указује чињеница да сектором приватног обезбеђења потпуно владају странци. Међу њима на првом месту су САД и Енглеска, управо оне земље чије „приватне“ фирме сеју смрт међу цивилима у Ираку.³

20.10.2012. Фонд стратешке  културе, пише: Борис Алексић

Примера ради, бивши амбасадор САД Вилијам Монтгомери је сувласник Стракон-а⁴, док британски G4S⁵ контролише Прогард, ДМД итд. Ове приватне фирме не обезбеђују само имућнији слој становништва већ и министарстава, Привредну комору Србије, Агенцију за контролу летења, Народну банку Србије и неколико јавних предузећа. На њиховом челу се често налазе бивши високи функционери МУП-а и државне безбедности. Директор Securitas-а Ђорђе Вучинић је завршио специјалистичке студије безбедосног менаџмента на Факултету цивилне одбране у Београду али је полагао и курсеве Америчког института за мир. Пре тога је имао вишегодишње радно искуство на руководећим местима у МУП-у Републике Србије – Секретаријату у Београду.⁶ Амерички инстутут за мир је познат по својим функционерима попут Данијела Сервера који је као и Вилијам Монтгомери већ одавно део америчке обавештајне заједнице. Сервер је и отворени заговорник независности Косова и Метохије. Ова фирма је преко својих функционера повезана и са приватном војном компанијом АКЕ – SAS коју су формирали припадници енглеских специјалних јединица.

На овај начин, Вашингтон и Лондон у Србији располажу са озбиљним и професионалним, наоружаним групама које су у могућности да прикупљају и обрађују поверљиве податке, али и да директно угрозе безбедност грађана Србије. Ове приватне и добро наоружане армије одговарају својим газдама у иностранству које су део тамошњих безбедносних структура и служби. Њихови центри се налазе у земљама које су предводиле НАТО агресију на Савезну Републику Југославију. Колико је та опасност реална за Србију можемо видети из анализа које се баве употребом оваквих и сличних формација од стране НАТО пакта.

Данијел Ганзер, швајцарски професор историје на Универзитету у Базелу и стручњак за међународне односе објавио је књигу под насловом „Тајне НАТО армије – Операција Гладио и тероризам у Западној Европи.“⁷ Ганзер објашњава да су те оружане формације створене од стране Северноатлантског савеза у целој Западној Европи: у Француској, Белгији, Холандији, Норвешкој, Данској, Шведској, Финској, Шпанији, Португалу, Аустрији, Швајцарској, Немачкој, Луксембургу, као и у Грчкој и Турској. Према тврдњама овог стручњака организацију и опрему су обезбедили ЦИА, МИ6 (енглеска обавештајна служба) и НАТО. Основне методе ових паравојски су тзв. стратегија затегнутости и терористичке акције „False flags“ тј. операције подметања.⁸ Професор Данијел Ганзер напомиње да „стратегија затегнутости“ и њоме обухваћена тактика „лажних застава“ подразумевају извођење терористичких акција и приписивање истих неком другом. НАТО је ове групе користио зарад контролисања политичке ситуације у другим земљама. Из САД су чак наређивали ликвидацију политичара које су идентификовали као противнике. Описана стратегија представља уобичајено деловање Северноатлантског савеза већ деценијама. Она данас није мртва, напротив НАТО је стално унапређује.

Овај модел комбинован са утицајем који САД има преко USAID-а и других организација на политичке партије, даје могућност америчкој хоботници да креира политичку сцену али и систем безбедности у Србији.

Организације попут Атлантског савета и ISAC фонда доприносе том циљу. Поред тога њихов задатак је да што више удаље Србију од Русије. Атлантски савет се наравно отворено бави промовисањем НАТО пакта у Србији и поред свих злочина које је ова организација починила и које чини широм света. ISAC фонд се такође бави питањима безбедности и један од главних циљева му је приближавање Србије Европској унији и НАТО пакту.⁹ Ове организације су добро познате по својој русофобији. ISAC фонд спроводи „надзор над руско – српским односима.“ Овај пројекат ISAC остварује од септембра 2008. године уз помоћ Амбасаде Краљевине Норвешке у Београду. На својој интернет страници они наводе да је њихов подухват настао из потребе да се руско-српски односи почну сагледавати у реланој и гактограгској равни, лишенојкрајности и митова.¹⁰ Зато им је главни удар усмерен на негирање српско – руског савезништва и заједничке борбе два братска народа. У стварности ISAC не користи фактографију већ заступа ставове Вашингтона и Брисела који су изразито антируски.

Међу истакнутим функционерима ISAC фонда налази се Соња Лихт члан њиховог међународног савета. Она је била дугогодишњи руководилац Сорошевог фонда у Србији. Како истиче у својој књизи Дрaган Филиповић бивши начелник Обавештајне управе Службе државне безбедности, Соња Лихт, која је све време рата (1999.) била у Београду, обављала је на десетине телефонских разговора дневно са својим пријатељима у иностранству, у којима је, детаљно реферисала о врсти штете нанесене бомбардованим објектима, ангажовању локалних власти на отклањању штете, постотку оштећења електро и водоводне мреже у нападнутим српским градовима, о моралу становништва и спремности да се у рату истраје, до процена колико ће још српско становништво моћи да издржи, чега се грађани Србије највише плаше и у ком правцу треба преусмеравати даље пропагандно деловање.¹¹

И актуелна министарка енергетике Зорана Михајловић је сарадник ISAC-а. Она је баш и радила на пројекту надзора српско – руских односа од његовог почетка 2008. године до 2010. године.¹² Зорана Михајловић је близак сарадник Александра Вучића и њих двоје су заједно у Србију довели једног од највећих светских загађивача – мултинационалну компанију са већинским немачким уделом – RWE. Овај потез је повучен како би се на перфидан начин ограничио утицај Гаспрома у Србији будући да je RWE његов конкурент у енергетској сфери. Такоће, Зорана Михајловић је једностраним изменама већ усаглашеног споразума о испоруци руског гаса Србији, у жељи да из њега избаци „Југоросгас“ изазвала дипломатски скандал јер је Москва одбила да потпише такав измењен уговор.¹³ Њен шеф у Србији Александар Вучић отворено ставља јалову Европску унију изнад свега¹⁴.

Вашингтон у Србији и даље има бројне политичаре, приватне наоружане групе и невладине организације које спроводе његову вољу и штите његове интересе. Америчка хоботница на тај начин контролише српско друштво и усмерава га у жељеном правцу. 

1 http://www.blic.rs/Vesti/Hronika/300451/U-sektoru-privatnog-obezbedjenja-47000-komada-oruzja

2 http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.69.html:318994-Obezbedjenje-naoruzano-do-zuba

3 http://rt.com/business/news/private-military-contractors-new-way-of-waging-war/

4 Stracon Security, www.stracon.co.rs

5 Group for Security, www.g4s.rs/

6 http://www.securitas.com/rs/sr/O-nama/Menadment-kompanije-Securitas-SE/Djordje-Vuini-/

7 Daniele Ganser, Nato’s Secret Armies – Operation Gladio and Terrorism in Western Europe, Januar 2005, Frank Cass Verlag London.

8 Види: Daniele Ganser, Democratization in the 21st Century, Terrorism in Western Europe: An Approach to NATO’s Secret Stay-Behind Armies, John C Whitehead School of Diplomacy and International Relations, South Orange, United States, March 2005.

9 http://www.isac-fund.org/lat/goals.php

10 http://www.isac-fund.org/lat/mrsr.php

11 Драган Филиповић, Анатомија глобалистичког смрада, Принтмедиа, Београд 2008.

12 http://www.megatrend.edu.rs/fbio/uploaded/radovi/zmihajlovic.pdf

13 http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/347668/Nikolic-ljut-na-ministarku-energetike

14 http://www.blic.rs/Vesti/Politika/348342/Vucic-porucio-Vladi-da-nece-dozvoliti-da-evropski-put-Srbije-bude-ugrozen-zbog-Kosova

„У суботу 27.октобра, на Свету Петку, крсну славу СНС-а, ова партија донеће одлуку да сруши Дачићев кабинет и затражи ванредне парламентарне изборе у децембру ове године.
Звучи невероватно али потврду ове информације Информер је добио у самом врху СНС!“

Циљ ГМО производње је увећање зараде и ту нема ништа спорно, као и свако друго предузеће. То што се тако трује и природа, биљне и животињске врсте, и на првом месту човек – такве не интересује, али нас, као и генерације које ће доћи после нас МОРА, јер ТО ЈЕ – ЗЛО у свим облицима, монструозни пројекат у сврху увећања богатства већ богатих.

Према важећим прописима у Србији не постоји обавеза обележавања ГМО, јер је по закону забрањено коришћење ГМО семена и хране која садржи ГМО или је произведена од ГМО. У нашем закону (а то је у складу са европским законима) присуство ГМО уразличитим производима до 0,9одсто сматра се као ненамерна контаминација, па се и такви производи сматрају немодификованим уколико се ради омодификацијама које су у Европи дозвољене.

20.10.2012. ФБР Биљана Диковић

Шта је генетски модификован производ

Генетски модификовани организми се најједноставније могу дефинисати као организми у којима је генетски материјал (ДНК) измењен на вештачки начин, односно интервенцијом човека. У стручним круговима постоје велика неслагања у вези са еколошким, здравственим и друштвено-економским последицама употребе генетски модификоване хране.

——————————————————————- 

ЕУ: дозвољени измењени кромпир и кукуруз

Гајење ГМО у Европској унију регулише се на нивоу комисије. Како кажу у Министарству пољопривреде, дозвољено је гајење ГМO кукуруза са одређеним својством (отпорност према кукурузном пламенцу) и кромпира са повећаним садржајем скроба који се користи у индустријској преради. Међутим, пре годину дана, нашој редакцији је потврђено да је у Европској унији одобрено 35 генетичких модификација појединих биљних врста. Оне се у ЕУ могу пуштати у промет као генетички модификована храна за људе, генетички модификована храна за животиње, као и сировине за даљу прераду. А реч је о шећерној репи, аргентинској каноли, цикорији, каранфилу, соји, памуку, дувану и кукурузу.

———————————————————————–

Никола Алексић, директор Еколошког покрета Новог Сада поставио је неколико питања Министaрству пољопривреде, шумарства и водопривреде РС, Ветеринарској инспекцији, позивајући се на Закон о доступности информација од интереса за јавност. И то је био повод за овај текст.

Из одговора смо сазнали да се на тржиште Србије УВОЗИ МЕСО из следећих земаља (кликом на име државе можете видети извештај о слободи за ГМО у тим земљама): Аустрија, Белгија, Македонија, Босна и Херцеговина, Чешка, Данска,Француска, Грчка, Холандија, Хрватска, Италија, Италија, Мађарска, Немачка, Пољска, Словачка, Словенија, Шпанија, Црна Гора. Србија је једна од ретких земаља које имају строг закон о забрани увоза ГМО.

Увозници меса из наведених земаља су: Carnex – Врбас, ELI-DTD Promet – Панчево, Гомбит – Инђија, ИМ Банат – Банатски Карловац, Koran IV – Прибој, LTS DOO – Ловћенац, LTS Farmer – Ловћенац, Месокомбинат-промет – Лесковац, Neoplanta – Нови Сад, Сточар ДОО – Чачак, Cooperativa D&B – Ловћенац, Delmes INT – Пријепоље, FoodTech – Београд, Havi Logistic – Шимановци, IDEA – Београд, ИМ Матијевић, ИМ Топола – Начка Топола, Јовановић и синови – Бачка Топола, МИТ Недељковић – Шашинци, Mega Food Meat – Ниш, Metro Cash & Carry – Београд, Nit export-import – Суботица, Perutnina Ptuj Topiko – Бачка Топола, Pivka-S – Нови Бановци, Prima Commerce – Земун, Temporex – Сента, TisaCoop – Кањижа, Tomex Catering Plus – Угриновци Београд, Veldy Agrar – Нови Сад, Vindija – Лајковац, Yuhor – Јагодина, Златиборац – Београд и ЗЗ Трлић – Уб.

У ПРОТЕКЛИХ ПЕТ ГОДИНА НАВЕДЕНИ УВОЗНИЦИ У СРБИЈУ СУ УВЕЗЛИ 40.013 тона и 73 килограма меса.

А ОНО ШТО ШОКИРА ЈЕ: ДА СЕ ПРИЛИКОМ УВОЗА НЕ КОНТРОЛИШЕ ДА ЛИ ЈЕ СТОКА ЧИЈЕ СЕ МЕСО УВОЗИ ХРАЊЕНА ГЕНЕТСКИ МОДИФИКОВАНОМ ХРАНОМ!!!
Одговор надлежних је дословце овакав:

„Контрола исхране животиња, кад је у питању ГМО храна за животиње обавља се у току гајења животиња на фармама у земљи порекла.“ 

У једној реченици то би могло да се преведе: ЗАНИМА НАС ПРОФИТ, ВАЖНИ СУ НОВЦИ, А ЖИВОТИ ЉУДИ НАС НЕ ЗАНИМАЈУ!?

Професор Миладин Шеварлић са Пољопривредног факултета из Београда на једној трибини у организацији Зелених Србије почетком ове године изнео је низ узнемирујућих података о глобалном стању у пољопривреди, која је великим делом постала тржиште за пласман непољопривредних производа, синтетичких инпута као што су минерална ђубрива, хербициди, пестициди, хормони раста, адитиви. Према његовим речима мултинационалне компаније које се баве производњом генетски модификованих организама (ГМО) желе да овладају прехрамбеном  индустријом, јер је некада важио принцип „ко влада нафтом, влада државама“, а сада је на делу нови: „ко влада храном, влада људима“. Први генетски модификован произод лабораторијски је добијен још 1978. године, а данас се под засадима ГМ културама налази 160 милиона ха површина.
-Најраспростањенија је соја и она је намерно изабрана јер замењује три животне намирнице: житарице, млеко и месо. На другом месту се налази ГМ кукуруз, затим следи памук па уљана репица… Иако се као разлог коришћења ГМ хране наводи све већи број становника, статистика показује да је ипак све више гладних у свету.  Према подацима Светског програма хране, сваких шест секунди у свету једно дете умре од глади. Више људи свакодневно умре од глади него од АИДС, маларије и туберкулозе заједно. Шта је онда позадина промена у пољопривредној производњи? Па углавном зарада великих мултинационалних компанија које се налазе на првим местима по оствареним профитима. На основу тога лако закључујемо да имамо агробизнис тројство. На првом месту се налази пољопривреда и храна. Купујете ГМ семе, направите производ али то семе више не можете да засејете. Ви сте трајно везани за куповину тог материјала. На другом месту је хемија и заштита.  Све више се говори о појави тзв. супер корова који до сада нису виђени , који се класичним хемијским средствима не могу уништити и који се великом брзином простиру по свету. И на трећем месту те фирме производе лекове, да нас лече од свега тога, наводи Шеварлић.

Европска комисија није успела да докаже корисност ГМ организама и то је разлог зашто стара Европа још увек одолева експанзионизму ГМ хране. Немачка је напустила узгајање ГМ кукуруза 2009., Француска 2010. године као и Бугарска. Отпор за узгој ГМО организама расте јер њихов утицај на здравље човека још увек није довољно испитан, а разлог зашто је то тако лежи у чињеници  да су спонзори највећег броја истраживања мултинационалне компаније које селектују те информације.

-Истраживања појединих научника о утицају ГМ хране су шокантна. Генетичар др Слађана Белков тврди да ГМ храна смањује мозак животиња. Генетски модификовану храну наши гени препознају као страно тело и покушава да их се ослободи. То доводи до низа поремећаја у нашем организму. Доказано је да животиње добијају рак, смањује им се мозак, док је најновије истраживање у Русији покзало да коришћење ГМ хране доводи до стерилитета, до поремаћаја рада срца, појаву дијабетеса… У 2005 у Русији је спроведено истраживање на популацији мишева који су храњени ГМ сојом. У прве три недеље живота три пута је била већа смртност младунчади.  ГМ културе и употреба пестицида утиче на смањење броја пчела, за које је Никола Тесла рекао да кад оне нестану човечанству остају још четири године до катаклизме. Број колонија пчела је опао са 5,5 милиона 1950. године на 2,5 милиона у 2007 години, упозорио је Шеварлић.

ОДГОВОР НА ПИТАЊЕ: Да ли се приликом увоза меса за тржиште Србије контролише присуство рекомбинованог вештачког говеђег хормона раста у месу: По питању контроле рекомбинованог вештачког говеђег хормона раста у месу, затим присуства антибиотика у месу и уопште резидуа, у складу са законодавством Европске Уније, Србија је увела национални програм надзора и испитивања разидуа у животињама и производима животињског порекла који гарантује да храна не садржи штетне материје из животне средине или лекове који се користе у ветеринарском лечењу у концентрацији већој од дозвољене и обавља се у складу са важећим прописима Републике Србије / Европске Уније.“

Сазнали смо да приликом увоза меса за тржиште Србије контролу присуства антибиотика у месу врши Институт за хигијену и технологију меса из Београда, и то је сертигикована иституција за испитивање резидуа са интернационалном акредитацијом.

Решење о утврђивању ветеринарско-санитарних услова за увоз меса у Републику Србију издаје Управа за ветерину Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде. Сваку пошиљку приликом увоза/транзита/извоза морају пратити усаглашене међународне ветеринарске потврде (сертификат) попуњене, потписане и оверене од стране надлежног ветеринарског инспектора земље извознице. Контрола пошиљака при увозу/транзиту обавља се на граничним прелазима Републике Србије од стране граничних ветеринарских инспектора. А ако је другачије него што су одговорили одговараће они који су у протеклих пет  година били директори Управе за ветерину Републике Србије, институције која даје дозволе за увоз меса у Србију, Мирослав Маринковић и др Зоран Мићовић.

Подсећамо на упозорење Николе Алексића о Кодекс алиментаријусу: „Кодекс алиментаријус је геноцидни правилник о производњи хране који дозвољава употребу ГМО и рекомбинованог вештачког говеђег хормона раста који децу уводи у пубертет и пре пете године живота. У Србији је илегално, на мала врата, примењен Кодекс алиментаријус увођењем стандарда ХАЦЦП, који је постао обавезујући за све произвођаче хране у Србији од јуна прошле године. Он је у директној супротности са Уставом Србије, међународним конвенцијама и неколико важећих закона. По том геноцидном правилнику дозвољена је употреба ГМО семена и најтоксичнијих хемијских једињења, адитива и емулгатора опасних по живот „.
Председник Еколошког покрета Новог Сада истиче да је најстрашније и најмонструозније од свега што је Србији Кодекс алиментаријус постављен као услов да би приступила Светској трговинској организацији.
– Уколико прихвати овај кодекс, Србија неће имати никаквих могућности да на својој граници спречи увоз отрова и ђубрета који ће нам се понудити за храну. Више него алармантно, рекао бих шокантно, звучи податак да у овој години више од 35.000 брачних парова не могу да се остваре као родитељи, а да је 40.000 нових случајева оболелих од канцера – наглашава Никола Алексић.

Ко контролише храну тај контролише свет, рекао је Кисинџер, да се подсетимо шта је о теми рекао познати истраживач Алекс Џонс:

Уколико Србија подлегне америчким притисцима и уценама рафови домаћих продавница ускоро би могли да буду пуни генетски модификоване хране. Вашингтон категорично тражи да Београд дозволи увоз мутираних производа из САД и да промени садашњи закон којим је то забрањено, иначе ништа неће бити од уласка у Светску здравствену организацију почетком наредне године.

Никола Алексић, председник Еколошког покрета Новог Сада, тврди да је нацрт новог закона, којим ће производња ГМО хране бити дозвољена, већ готов и да се само чека прави тренутак да се он усвоји.
– Амерички потпредседник Џозеф Бајден је још приликом посете Београду 2009. поручио домаћинима да је врло незадовољан српским законом о забрани ГМО на шта је од домаћина добио одговор да ће тај закон бити промењен – тврди Алексић.

Миладин Шеварлић, професор Пољопривредног факултета у Земуну, каже да Србија не сме ни по цену чланства у СТО да подлегне притисцима и да дозволи производњу и увоз мутант хране.
– Влада САД је у служби крупног капитала и она притиска нарочито слабе источноевропске земље да дозволе увоз ГМО. Уколико то дозволимо уништићемо пољопривреду, али и здравље грађана и будућих генерација – упозорава Шеварлић.

Војислав Станковић, из Привредне коморе Србије, каже да увоз ГМО производа нашој земљи никако не треба.
– Привредна комора Србије је још 2005. године направила нацрт резолуције у коме је од владе Србије тражила да се наш простор заштити од употребе ГМО производа. Логично је да велике компаније попут америчког Монсанта желе да продају своју ГМО технологију, али нама то није потребно – истиче Станковић и додаје да поља засејана ГМО сојом, кукурузом изгледају као површине на Месецу.
– Земљиште се поспе хербицидима, и земља је потпуно очишћена. Житна поља без иједне трунке корова делују као са друге планете. Апелујем да ако се промени закон да на свим производима крупним словима буде исписано да је реч о ГМО производима. Људи имају право избора и морају да знају шта једу – каже Станковић.

Иако су познате негативне последице по здравље које изазивају генетски модификовани организми, Србија је већ увозила ову храну. Забележен је увоз модификоване сојине сачме у два наврата. У земљу је први пут ушло 20.000 тона, а нешто касније чак десет пута више, али упућени тврде да се сојина сачма континуирано увози још од 2007. године.

Некадашњи министар пољопривреде Ивана Дулић-Марковић је казала да је таква сојина сачма знатно јефтинија од остале сојине сачме, а да је увоз у време када је она била на челу Министарства пољопривреде био у складу са законом о ГМО, а одобрио га је Савет за биолошку сигурност. (!?!)

Према речима Шеварлића, иако се износе подаци да је производња ГМ култура јефтинија, досадашња искуства земаља показују да је сасвим другачије. После десет година узгоја ГМ култура, у Шпанији су повећани трошкови семена за 10 одсто, у Немачкој за 17 , а у Аргентини за 40 одсто. Поскупљење хране свуда у свету па и у Србији је евидентно, каже Шеварлић, за шта, без разлога све светске владе па и наша окривљују сељака.

Никола Алексић поводом могућег увоза ГМО најављује протесте, јер је исхрана овим производима опасна. Он се позива на истраживање спроведено на мишевима.
– У трећој генерацији сви мишеви су били стерилни. И Срби ће нестати са лица земље ако прихвате ту храну – упозорава Алексић.
Он тврди да је америчка компанија Монсанто већ ушла у Србију и да продаје генетски модификовано семе под лажном декларацијом.
– Још је Божидар Ђелић обећао Американцима да ћемо изменити закон о увозу ГМО производа, а нацрт закона о измени закона већ се налази у парламенту – тврди Алексић.

Оно што је сигурно јесте да СТО не познаје забрану увоза и извоза било ког производа. Закон може да прописује сложену процедуру увоза ГМО, којом се увоз практично онемогућава, али није дозвољено да у закону изричито пише да је увоз забрањен.

Тешке последице

Србија има више од четири милиона хектара њива, што одговара величини две Словеније, па стручњаци постављају питање због чега нам је потребна вештачка храна. Болести које може да изазове употреба ГМО су стерилност, смањење мозга, Алцхајмерова болест, болести унутрашњих органа, алерголошке и токсиколошке реакције, крварење у желуцу, промене на цревима, проблеми с јетром, панкреасом.

Зло посејао Монсанто

Велике мултинационалне компаније које се баве производњом ГМО семена, попут америчког магната Монсанто (који држи око 90 посто светске производње ГМО семена), намеравају да остваре потпун монопол у светској пољопривреди, тврди професор Шеварлић.

– Стварање монопола од стране произвођача ГМО материјала остварује се тако што се све чешће у ГМ семе убацује такозвани ген терминатор који уништава клицу за наредни циклус производње. То значи да искључиво семе које купите може да проклија, док је семе које добијете од одгајене биљке јалово и не може да проклија, због убаченог гена. На овај начин, стално сте зависни од добављача. То значи да морате да имате новац да купите сваке године ново семе – каже др Шеварлић.

-Поводом најновијег упозорења професора Пољопривредног факултета Миладина Шеварлића али и више од деценију присутних полузваничних информација у нашој јавности да велике западне корпорације захтевају од Србије да измени Закон о генетски модификованим организмима, чиме би се, сматра професор Шеварлић, занемарили резултати доступних независних истраживања о изразито негативним прехрамбено-безбедоносним последицама коришћења ГМО у исхрани и могућих последица по здравље садашњих и будућих генерација у Србији, Асоцијација шефова кувара Србије апелује на Владу и све одговорне државне институције и органе да се не дозволи измена нашег Закона о ГМО и увозу овакве хране, каже се у саопштењу Асоцијације шефова кувара Србије.

Генетски модификована храна и Кодекс алиментаријус представљају геноцид над српским народом, а употреба ГМО хране децу у нашој земљи уводи у прерани пубертет, промене у организму и опасност од добијања канцера у каснијим годинама, упозоравају еколози и стручњаци за очување природне средине.

Да је Србија препуна ГМО семена није више никаква тајна, јер од 36 узорака на 100 хектара на њивама у Војводини, на чак 33 утврђено је присуство ГМО, што је потврдио и директор Управе за заштиту биља Министарства пољопривреде Јан Боћански.

Извор: интернет, Вести, facebookreporter.org, ФБ

 ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ:

ГМО Злочин без страсти – НЕМАН У ТАЊИРУ