Након објављивања извештаја Европске комисије, која од Србије захтева нормализацију односа са покрајином Косово, у својству услова за почетак преговора о пријему земље у ЕУ, западне државе су се дале у потрагу за допунским полугама, којима ће притиснути Београд. И као што је евидентно из изјава, по том питању традиционално најактивније Немачке, први корак могла би бити обнова визног режима за грађане Србије.

18.10.2012. Фонд стратешке културе, пише Петар Искендеров

Разуме се, овај корак се формално не доводи у везу са проблемима око Косова и Метохије или српских апликација за чланство у ЕУ. По речима Министра унутрашњих послова Немачке Ханса-Петера Фридриха, ради се о томе да је земља “запљуснута” захтевима за добијање азила у Немачкој, од стране држављана Србије. Локалне службе су регистровале три пута већи пораст тих захтева за азил у септембру, у односу на претходни месец. Слична ситуација је и са доласком у Немачку држављана Македоније. У том истом периоду, пораст њихових захтева за азил износи 70%.¹

Коментаришући ову статистику, Ханс Фридрих сматра да то захтева хитно обнављање визног режима са Србијом и Македонијом. “Огромни прилив српских и македонских држављана мора одмах бити прекинут” – изјавио је Министар унутрашњих послова и додао да безвизни режим не би требало да доведе до кршења правила у вези са давањем азила”.²

Да покушамо да размотримо да ли је оправдана логика господина Фридриха. Безвизни режим је Србији и Македонији додељен 2009. године, као и Црној Гори. Годину дана касније, у добијању безвизног режима придружиле су им се и Албанија и Босна и Херцеговина. Српске власти су тада, поводом тога, покренуле бучну пропагандну кампању, дижући у звезде ЕУ и у вези са тим истичући неопходност даљих уступака по питању Косова. Ако ћемо право, то је и била главна рачуница Брисела: да се на Србе и друге становнике Балкана остави пропагандни утисак, притом себе не обавезујући било каквим конкретним обавезама у вези уласка њихових земаља у ЕУ. Јер је безвизни режим – да цитирам хероја једног руског цртаног филма – “веома чудан предмет: час га има, час га одједном нема”. Много је једноставније и лакше суспендовати или чак укинути безвизни режим, него окренути у обрнутом смеру процес већ одобреног чланства у ЕУ. И ево сада, по свој прилици ЕУ припрема терен за “корак уназад”. Судећи по расположивим информацијама, идеја о повратку визног режима за Србију и можда за друге земље Балкана, у складу је са растућом подршком у земљама-чланицама ове организације за такав потез. Једни у томе виде допунско средство за притисак на нове српске власти, како би што пре признале независност Косова. Други сматрају да су чак и сопствене унутрашњо-политичке реалности довеле до тога. У истој тој Немачкој ће се у јесен 2013. године одржати свеопшти избори – најнепредвидљивији у последње време. А у таквим околностима, власт се по традицији окреће жестокој геополитичкој реторици – поготово у одсуству значајнијих достигнућа у социјално-економској области.

Што је још значајније – последњих година у оквиру ЕУ је заиста долазило до озбиљних проблема са приливом имиграната са Балкана, који су на ултимативан начин и кршење свих процедура захтевали политички азил, смештај и социјалне бенефиције. Поприште тих догађања је постао Брисел, а главни актери – Албанци. Најоштрија ситуација изникла је у фебруару 2010. године. Ситуација је захтевала хитну интервенцију премијера Белгије Ива Летерма а такође и комесара за унутрашње послове ЕУ Сесилија Малмстрема.³Управо тада је председник белгијске владе позвао руководство ЕУ да “ограничи погубне последице либерализације безвизног режима у ЕУ”. Међутим, европски чиновници су на то одговорили додељивањем безвизног режима Албанији и Босни и Херцеговини.⁴

Тако и данас, о укидању визних слобода за Албанце не говори ни Ханс-Петер Фридрих, нити његове колеге из ЕУ. Што се тиче пораста захтева за азил – није јасно какве то везе има са безвизним режимом. Удовољавање тим захтевима налази се у искључивој надлежности немачких власти. А ако оне не одраде свој посао како треба – то не би требало да буде проблем Срба или Македонаца који путују у земље ЕУ са потпуно другачијим намерама, везаним за образовање, науку или бизнис.

У овом предмету који се одмотава пред нашим очима, ради се о простачком моралу. Политика Немачке и других западних земаља у односу на Србију и њене суседе у региону Балкана, зависи искључиво од њихових сопствених геополитичких рачуница и унутрашње-политичких спекулација. Нешто друго од њих очекивати – значи одрећи се сопствених национално-државних интереса и осудити сопствену земљу на улогу просјака испод европског стола.

 

1 REUTERS 1512 121012 GMT

2 Bild-Zeitung 12.10.2012

3 Soir, 24.02.2010.

4 Исто, 26.02.2010

ПРИВУКЛО ИХ ОБЕЋАЊЕ – ДА ЋЕ СВИ ЛАКО ДОБИТИ ПОСАО

ЦРНА Гора је добила прве дипломиране професоре црногорског језика и јужнословенске књижевности који су то звање стекли на истоменој катедри формираној 2008. када се уписала и прва генерација од 13 студената.

       Засад их је шесторо: Маријана Пајевић, Зорица Недић, Снежана Бошковић, Драгана Бајчета, Катарина Биговић и Новица Вујовић.

18.10.2012. fakti.org

„Имамо и обећања да ћемо сви ми који смо дипломирали моћи да завршимо приправнички. Не знамо да ли ће остати на нивоу обећања или ће се реализовати, али надамо се“, рекла је Катарина Биговић.

       „Постојање и функционисање овог студијског програма је од великог образовног, државног, националног и културног интереса, па се може рећи да је његово деловање и даље развијање од стратешког значаја за Црну Гору. Трајна мисија студијског програма за црногорски језик и јужнословенске књижевности је стварање и промивисање црногорског језика и књижевности као неприкосновених вриједности уз подстицање научног и културног плуралузма, а циљ нам је да на најбољи начин презентујемо нашу духовну баштину утемељену искључиво на највећим достигнућима науке“, изјавила је Весан Вукићевић, професор на ЦГ-катедри.

ЈАВНИ дуг Србије на крају септембра 2012. године износио је 15,85 милијарди евра, што је било 55,4 одсто бруто домаћег производа, објавила је Управа за јавни дуг.

18.10.2012. fakti.org

       На крају августа јавни дуг износио је 15,47 милијарди евра, објављено је на сајту управе.

       Како је наведено, повећање износа јавног дуга израженог у еврима је последица промене методологије обрачуна јавног дуга, односно враћања на правило да се дисконтне хартије од вредности у стању јавног дуга воде по номиналној вредности, што је увећало износ дуга за 382,76 милиона евра.

       Стање јавног дуга на крају септембра у динарима износило је 1.823,53 милијарди, док је на крају августа јавни дуг износио 1.832,38 милијарде динара.

       Смањење износа јавног дуга израженог у динарима је последица јачања курса динара у односу на евро и долаp. Курс динара за један евро је износио 118,45 на крају августа, односно 115,03 на крају септембра, док је курс динара за један амерички долар износио 94,74 на крају августа, односно 88,94 на крају септембра.

       Током септембра извршено је задуживање кроз хартије од вредности деноминоване у динарима у износу од 29,79 милијарди динара и деноминоване у еврима у износу од 42,21 милиона евра.

**********

ФБР ДОДАТАК, ОБЈАВЉЕНО У СЕПТЕМБРУ 2012.:

Што пре почети реформу јавног сектора

Економиста Миладин Ковачевић оценио је да ће текућа буџетска година у Србији бити завршена позајмицама новца у износу од око 1,7 милијарди евра, наглашавајући да у земљи што пре треба да почне реформа јавног сектора, „јер више нема времена за одлагање”.

„Нереформисани јавни сектор је заправо основа свих невоља. Морамо почети озбиљну причу око тога, јер без реформи доживећемо што и 1983. и 1993, а то је банкрот државе, пуцање спољне ликвидности, дестабилизацију и инфлациону спиралу”, казао је Ковачевић, новинарима после представљања новог броја часописа „Макроанализе и трендови”.

По Ковачевићу, 2013. и 2014. година ће за Србију бити критичне, и у том периоду држава „мора да нађе начина да се извуче из кризе и успостави одрживи раст”.

Ковачевић је подсетио да ће буџетски дефицит ове године достићи око 215 милијарди динара, а инфлација ће бити нешто изнад плана, оцењујући да раст инфлације није последица тражње, већ слабије понуде, суше и раста цена енергената. 

(Танјуг, Политика)

Донета пресуда против опстанка Србије

 ———————————————————————-

ГРАЂАНСТВУ: Српска полиција подржава Николину праведну борбу- Подржите га и ви данас пред режимским судом!

Никола Алексић: Синдикат српске полиције ме подржава по питању запрашивања кемтраилсима

18 октобар 2012, СРБски ФБРепортер

ОБАВЕШТЕЊЕ

октобар 17, 2012 — Небојша

Аутор: Никола Алексић

——————————————————————

ИЗЈАВА НИКОЛЕ АЛЕКСИЋА ПОВОДОМ ЈАВНОГ ПИТАЊА СИНДИКАТА СРПСКЕ ПОЛИЦИЈЕ РЕЖИМУ О ТРОВАЊУ СТАНОВНИШТВА СРБИЈЕ ЗАПРАШИВАЊЕМ ИЗ АВИОНА НАЈВЕЋЕ ТЕРОРИСТИЧКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ НА СВЕТУ

Две године сам заредом залагао сопствену слободу и стављао главу у торбу да личним протестом пред Народном скупштином укажем јавности какав злочин се над нама спроводи. После свега сам на крају доживео признање да је полиција стала уз мене и поставила режиму право питање; ко нас то трује и спроводи геноцид над нама и ко је то дозволио?

Ја сам најсрећнији човек на свету, управо зато што је моје вишегодишње залагање да се истина пробије у јавност, уродило плодом. Ја сам две године заредом пред Народном скупштином позивао војску и полицију да ухапсе председника државе, Владу и Генералштаб Војске Србије због издаје народа и државе, позивао сам их да бране Устав Србије, да стану уз народ и да зауставе очигледни геноцид који се спроводи над становништвом Србије.

Две године сам заредом залагао сопствену слободу и стављао главу у торбу да личним протестом пред Народном скупштином укажем јавности какав злочин се над нама спроводи. После свега сам на крају доживео признање да је полиција стала уз мене и поставила режиму право питање; ко нас то трује и спроводи геноцид над нама и ко је то дозволио?

Неко мора да одговара због издаје народа и државе, неко мора да одговара због штете коју је Србија доживела због запрашивања отровима са неба и последичне суше, због чега је само пољопривреда ове године имала штету већу од 4 милијарде долара.
Ми смо мислили да је променом на изборима дошло и до промене става према агресији над Србијом.
Међутим, нико се ни после избора на то не осврће, нити мења став о геноциду над становништвом Србије.

Српска напредна странка је само извучена из шешира да у дело спроведе издајничке договоре претходне власти и да силаском са власти, под издајничким обележјем, омогући повратак на власт осведоченим издајницима у виду Демократске странке.

Србија је у рату, над нама се даноноћно врши агресија радиолошко-хемијско-биолошком методом. Устав и закон о одбрани јасно дефинишу шта је и чија надлежност. Председник државе мора да донесе план одбране и да командује снагама одбране, ма какве оне биле, а не да нас препушта злочинцима да нас трују и запрашују као да смо инсекти, а не људи.

Радујем се што је полиција коначно схватила да су и њихова деца угрожена и да се агресији мора стати на пут, по сваку цену, на овај или онај начин. Ја се стављам српској полицији на располагање, било у стручном делу да докажем геноцид на делу, било да их поведем да одбране Устав Србије и зауставе геноцид над становништвом Србије.

Ја се лично, због година, не борим за своје услове живота, него за децу своје деце, да будуће генерације преживе геноцид који је намењен становништву Србије.

Отварање рампе на граници да сваки отров уместо хране може да се увезе у Србију није ни мало случајан, геноцид над нама је почео; са неба, из тањира, са плодних ораница, стандардима о храни који нам обезбеђују мртвачке сандуке, а све мимо закона и Устава државе који нам ипак гарантују неки минимум преживљавања.

Буђење свести полиције, која је схватила да је нераздвојив део народа Србије, са подједнаком угроженошћу живота и здравља, нико није дочекао са више радости од нас еколога Србије.

Зато на питања Синдиката српске полиције режим мора да одговори; ко нас трује, из којих разлога и ко је одобрио геноцид над сопственим народом?

Ја, Никола Алексић, стављам се на располагање Синдикату српске полиције, било да им пружим одговоре на сва постављена питања, било да их поведем у борбу за одбрану сопствених живота и живота наше деце, као и будућности деце своје деце.

http://dzonson.wordpress.com/2012/10/17/nikola-aleksic-sindikat-srpske-policije-me-podrzava-po-pitanju-zaprasivanja-kemtrailsima/

Д. С.

СИНДИКАТ СРБСКЕ ПОЛИЦИЈЕ ЗАХТЕВА ОД ДАЧИЋА ДА СЕ ИСПИТАЈУ НАВОДИ О ПОСТОЈАЊУ КЕМТРЕЈЛСА У СРБИЈИ

КУПАЦ КОНЗОРЦИЈУМ „ЧАЛИК ЕНД ЛИМАК“ ИЗ ИСТАНБУЛА

• Протесте против продаје предводили су припадници опозиционог покрета Самоопредељење који тврде да је цена изузетно мала за компанију у чију модернизацију је протеклих година уложено око 200 милиона евра.
• Полиција једва спречила упад око 150 особа у зграду владе. У нередима је повређено девет полицајаца и 10 демонстраната. Приведено је 66 људи
• Наше богатство одлази, а нама ће остати либерализација виза за ЕУ и пут да напустимо земљу, јер овај брод тоне, рекао је лидер Самоопредељења и посланик Аљбин Курти

 

Tакозвана „косовска влада“ јуче је продала турском конзорцијуму „Чалик енд Лимак“ електродистрибутивну мрежу за 26,3 милиона евра да би смањила губитке и наплатила макар део дугова те компаније, који се процењују на стотине милиона евра.

Док је церемонија потписивања била у току, полиција се сукобила са демонстрантима који се противе продаји.

Турски конзорцијум је у потпуности купио електродистрибутивну мрежу, која је некада била саставни део Косовске електроенергетске корпорације (КЕК) и обавезао се да ће током наредних 15 година у њу уложити 300 милиона евра.

„Нама је важно да понудимо енергију, и то квалитетну енергију“, казао је председавајући Лимака Нихат Оздемир, обећавајући добре услуге потрошачима који хронично имају проблема са прекидима у снабдевању струјом.

По условима продаје, нови власници су обавезни да у следеће три године задрже 2.700 тренутно запослених. Компанија опслужује око 400.000 потрошача и управља целом диструбутивном мрежом на КиМ, која је суочена са годинама финансијских губитака услед техничких проблема, крађе и слабе наплате дугова.

Турска компанија ће бити одговорна за наплату дугова који су се нагомилали у последњих 13 година и који сада укупно износе око 400 милиона евра. Турци ће добити 20 одсто од сваког наплаћеног рачуна.

Чалик Холдинг са седиштем у Истанбулу има интересе почев од енергије до медија. Лимак је компанија која се бави енергетском инфраструктуром.

Протесте против продаје предводили су припадници опозиционог покрета Самоопредељење који тврде да је цена изузетно мала за једну тако велику компанију у чију модернизацију је протеклих година уложено око 200 милиона евра.

Косовска полиција је саопштила да су полицајци били принуђени да интервенишу силом како би спречили упад око 150 особа у зграду владе.

У нередима је повређено девет полицајаца и 10 демонстраната. Приведено је 66 људи, који су по скраћеној процедури приведени судијама за прекршаје.

„Наше богатство одлази, а нама ће остати либерализација виза за ЕУ и пут да напустимо земљу, јер овај брод тоне“, казао је лидер Самоопредељења и посланик Аљбин Курти.

Одговарајући на оптужбе „министар за привредни развој Косова“ Бесим Бећај казао је да је турска компанија изабрана за купца након тендера на којем је понудила највише новца, као и да је највиша понуда била главни критеријум за избор купца.

извор: факти.орг

Документ научног истраживања америчког професора John Fagan-а о утицају ГМО на људски живот појавио се на интернет страници srbijabezgmo. Како тврди администратор странице документ је проследио јавности др Миладин М. Шеварлић, професор на Пољопривредном факултету у Београду.

Овај рад представља кључни научни доказ – 114 истраживачких студија и других ауторитативних докумената који документују ограничења и ризике ГМ усева, и много сигурнијих и ефикаснијих алтернатива које су расположиве данас.
Професор John Fagan је постао познат широм Америке када је 90-их одбио вишемилионску своту за истраживања у био-инжењерингу, из етичких разлога.

Чланак је објављен под називом GM Crops – just the science,  и указује на одсуство етичких елемената у производњи ГМО “хране”.

Према овом документу, али и многим другим насталим широм света, свима је јасно да се мора зауставити покушај легализације ГМО, захтевати тренутно „нелегалне усеве, увоз и трговину“!
„Ако ми нећемо, ко ће?“ – питање је којим су завршили своју вест на страници srbijabezgmo.

Проф , о истраживањима ризика упоребе ГМО производа.

Погледајте документ на линку, преведен на српски:
GM usevi-samo nauka1

На енглеском језику документ можете погледати на линку:
GM Crops – just the science

 

17.10.2012. ФБР Иван Ивановић

 

ВЕЛИКИ РОДОЉУБИВИ СКУП!

Аранђеловац – Марш ослобођења

 

Поводом 100 година од ослобођења Космета у Првом балканском рату СНП НАШИ у понедељак 22. октобра у 19 часова у Аранђеловцу, организује Марш ослобођења у част српској војсци која је успела да оствари српски сан о ослобођењу свете српске земље.

Скуп ће започети паљењем свећа и молитвом испред споменика јунацима из Првог светског рата на градском тргу, а затим ће се кренути у шетњу градским улицама. Окупимо се у што већем броју и покажимо да смо достојни потомци својих предака и да нисмо заборавили за шта су се борили.
Такође, овим скупом шаљемо и подршку нашој браћи на окупираном Космету и свим непријатељима нашег народа поручујемо: МИР ЗА СЛОБОДУ ГЛАВУ ЗА КОСМЕТ!

У енглеском идиому, када се говори о “горили у соби”, мисли се на “нешто опасно, претеће или сабласно што је очигледно али о чему се не говори”. ЕУ је нешто о чему се у диригованој јавности Србије говори – и говори, и говори… бар последњих десетак година. И то непрестано. Није било те власти која је у Србији изабрана од октобра 2000. а која није, не само на почетку свог мандата већ, по могућности, више пута дневно, да, као каквој љубоморној жени, изражава своју “приврженост”, “посвећеност” и слично “ЕУ-интеграцијама”, тј. самој Европској унији. ЕУ је нешто што једноставно “нема алтернативу”. Свако одступање од оваквих “спонтаних” излива љубави у “слободним српским медијима” покреће читав један процес јавног спиновања, чији је крајњи производ стварање утиска да је почињено неко светогрђе, неки неопростив, злонамеран покушај ремећења опште друштвене идиле, бушење мехура народне среће и благостања, кварење свечарске атмосфере.

17.10.2012. Фонд стратешке културе, пише: Александар Павић

Није, дакле, сама ЕУ тај горила у свим кабинетима власти Србије – већ сама помисао да се од безусловног ЕУ-пута на било који начин може скренути. И чињеница да велика већина приврженика ове натегнуте безалтернативности потиче из касте која је, до колико јуче, певала, чак и под тушем, “друже Тито, ми ти се кунемо, да са твог пута не скренемо”¹ – ипак не објашњава овај феномен до краја. Јер, неко је ангажовао све те силне “идеалисте” и њихове медије, неко је платио њихов трансфер из безалтернативног титоизма у безалтернативно ЕУропејство, неко све то стипендира, спонзорише, “охрабрује”, “едукује”. А то је управо ЕУ, чији представници и сами подстичу ту свест у јавности Србије – обавезно праћену благом, али увек јасно израженом “бојазни” или “бриге” разноразних ЕУ функционера, изасланика, представника или “неименованих бриселских извора”, да се Србија, којим случајем, не окрене, не дај Боже, Истоку, тј. Русији. Што би је, неминовно, водило у “изолацију”.

То је та кључна, митска реч – “изолација”, чија конотација уствари дефинише душу евро-гориле у кабинетима српске власти. За јавност Србије та реч има посебног значаја, с озбиром на искуство бруталних западно-спонзорисаних међународних санкција које је преживела током 1990-их, па стога не чуди њена толико честа употреба у овом контексту – поготово када други ваљани аргументи изостану или се не могу наћи. Но, питање свих питања је – зашто новопечени нобеловци из ЕУ уопште морају да посежу за претњама било које врсте, па макар и латентним, да би неку земљу (за)држали у својој утицајној сфери? Како се то уопште може довести у везу са, по речима доскорашњег министра спољних послова Србије а садашњег председавајућег Генералном скупштином УН, Вука Јеремића – “највећим мировним пројектом у историји света”. ² Шта може објаснити страх припадника садашње гарнитуре српске власти, без обзира на све могуће доказе да ЕУ већ третира “Косово” као независну државу,³ који их нагони да и даље хорски тврде да им “нико из ЕУ није званично поставио услов” да Србија призна независност сопствене покрајине, па ће стога Србија и даље наставити својим “безалтернативним” путем? Шта, на крају, приморава председника Србије, Томислава Николића, упркос бројним скорашњим изјавама разних представника ЕУ земаља да ће Србија “на крају морати да призна Косово”⁴ да и даље сматра да мора да игра игру мачке и миша са Бриселом, па тако изјави да тек “ако нам званично поставе услов: Европа или Косово – одустаћемо од европског пута”?⁵

Не улазећи у то да ли је и у којој мери српска политича елита “купљена”, “уцењена” или “притиснута” да се овако понаша, оно што егзистенцијално, онтолошки највише забрињава је да је бриселска сила та која стоји иза таквог стања ствари (ко евентуално стоји иза бриселске силе није овде тема). Ако је Брисел, тј. ЕУ, према процени Норвешког Нобеловог комитета, снага за “поспешивање мира и помирења, демократије и људских права у Европи”,⁶ како је то спојиво са тезом да у Европи, очигледно, не постоји демократичност избора државне политике? Испада да није “миротворно” ако се нека држава случајно одважи да следи нпр. политику Џорџа Вашингтона – избегавање свих трајних савезништава, хармонија и слободни односи са свим земљама, трговина неспутана било каквим трајним преференцијалима или фаворизовањима.⁷ Ако нека држава случајно није за ЕУ-интеграције, подразумева се да њој прети некаква “изолација”, да она није у довољној мери “демократична” – да јој, једноставно, нешто опасно фали. Штавише, очигледна је стална тежња да се сам појам “Европе” повеже искључиво са ЕУ. Зато се често, за оне који се противе ЕУ-интеграцијама, каже да “нису за Европу”, да су чак и “анти-европљани”.

То је тај еврогорила, чији баук виси не само над Србијом. И то би требало да буде један од највећих скандала данашњице – тај невидљиви буздован који виси над главама свих евроскептика, којег носиоци власти не смеју ни да помену или чак да покажу да су га приметили – а не повод за самозадовољна тапшања по раменима и додељивање “награда за мир”, које пре одговарају стању које је описао старозаветни пророк: “Сви говоре мир, мир, а мира нема” (Јер 6, 14).

Испада да се данашња мера европске слободе заправо може измерити једино по степену нечијег ЕУ-скептицизма. А на првом месту – српске слободе.

 

 

 

1 Али и: “Тито се воли од свега више, Тито се воли највише!”

2 Слично се изражавају, између осталих, и бивши председник Србије Борис Тадић http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2012&mm=10&dd=12&nav_category=12&nav_id=651324, као и потпредседница Владе Србије за европске интеграције Сузана (“сребреничка поља смрти”) Грубјешић и Ласло Варга, потпредседник Одбора за европске интеграције Скупштине Србије http://www.smedia.rs/spress/vest/1941/Nobelova-nagrada-za-mir-Evropska-unija-dobitnik-Nobelove-nagrade-EU-nagradjena-za-mir-Da-li-je-Nobel-otisao-u-prave-ruke.html , и чешки министар спољних послова Карел Шварценбергhttp://www.prva.rs/sr/vesti/svet/story/20251/Odu%C5%A1evljenje+i+skepticizam+zbog+Nobelove+nagrade.html

3 Непобитни докази у прилог овоме налазе се у незаобилазном чланку Дејана Мировића, “’Студија изводљивости’ за Косово” http://www.nspm.rs/ekonomska-politika/studija-izvodljivosti-o-ssp-izmedju-eu-i-kosova.html, где се јасно показује да ЕУ у својим документима на “Косово” гледа као на државу, и да је овом ентитету сада отворен пут – условљен једино вољом водећих ЕУ чланица – ка ЕУ чланству, под условом да буде успешно спроведена “нормализација” односа са Србијом.

4 Последња у низу је изјава Ханеса Свободе, специјалног известиоца Европског парламента за Западни Балкан http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/1/

5 http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.289.html:401433-Nikolic-za-quotNovostiquot-Ako-zatraze-Kosovo-necemo-u-Evropu

6 http://www.nobelprize.org/nobel_prizes/peace/laureates/2012/press.html

7 Опроштајни говор, 1796: http://avalon.law.yale.edu/18th_century/washing.asp