Category: СВЕ ОБЈАВЕ
Одборници са севера КиМ – Неприхватљив договор о "интегрисаном управљању прелазима"!
Лепосавић: Одборници са севера КиМ против договора о прелазима
| Вести | 18.10.2012 | 23:59 |
|
ЛЕПОСАВИЋ – Одборници четири општине са севера Косова и Метохије закључили су на данашњој заједничкој седници у Лепосавићу да је неприхватљив технички договор о имплементацији интегрисаног управљања прелазима (ИБМ). Евентуално прихватање и примена техничког протокола о имплементацији ИБМ на прелазима Јариње и Брњак водила би успостављању међудржавних граница и царине између Косова и Србије, односно признавању косовске независности, сматрају одборници четири општине.
Они су затражили од највиших државних органа да приме делегацију Срба са севера Покрајине како би се пронашло заједничко решење о координисаном поступању по свим важним питањима. На седници је закључено да су договори између Београда и Приштине штетни по српске националне интересе и положај Срба на северу Косова, уз подршку иницијативи за оцену уставности бриселских договора пре имплементације. Са заједничке седнице у Лепосавићу дата је пуна подршка Влади Србије и другим државним органима да испитају правилност трошења буџетских средстава за Косово и Метохију и да се према појединцима, који су ненаменски трошили или злоупотребили средства, предузму одговарајуће законске мере. Одборници су осудили, како су рекли, наручене кампање неких медија који имају за циљ сатанизацију целокупног српског народа на Косову, са посебним акцентом на Србе на северу покрајине, а у вези трошења буџетских средстава. Седници су присуствовали помоћник директора Канцеларије за КиМ Александар Стојановић, представници СПЦ, четири општине са севера Косова, Привредне коморе КиМ, ректор Приштинског универзита и поједини народни посланици у Скупштини Србије са Косова.
http://www.nspm.rs/hronika/leposavic-odbornici-sa-severa-kim-protiv-dogovora-o-prelazima.html |
ЗДРАВЧИЦА – десет година женске земљорадничке задруге у Ужицу
Ова прича не почиње сада. Она траје већ дуго, онолико дуго колико и живот жене на селу. У селима се мало тога мења, а живот жене можда најмање: уобичајени послови, познати производи. Али свако воли домаће слатко или домаћи џем. Када је основана ЗДРАВЧИЦА, управо је то била идеја око које вреди удружити жене са села. Да уобичајено постане посебно. Да традиционални производи изађу на тржиште, да жене привређују, да се село развије.
18.10.2012. ФБР Биљана Диковић
Иако су нам се десиле бурне деценије, пуне промена, живот жене на селу се мало променио. Рад је углавном везан за кућу и породицу са већ традиционалним пословима око хране. Воће, поврће, млечни производи, зимница, компоти, џемови, ајвари и још много тога што се у једном сеоском домаћинству вековима справља за свакодневни живот. Такав начин живота довео је до тога да су жене са села заборављене, а самим и значај села уопште. У селима око Ужица данас живи велики број жена различитих степена образовања, неке од њих возе кола, користе интернет. Оне у својим домаћинствима имају значајну улогу која треба и од стране шире друштвене заједнице да буде призната.
Радмила Гујаничић
директорка Женског Центра, Ужице
Све више су нам потребне чисте и изворне људске вредности. Оно што је 2003. почело са ЗДРАВЧИЦОМ управо је оживљавање таквих вредности. Промовисати и учинити видљивим женски рад, образовати, јачати положај жене на селу и квалитет живота, промовисати вредности задругарства и заједништва, солидарност и самопомоћ. Оно што жене и иначе раде на селу и производе у данашњем времену постаје нова могућност. Треба се организовати, удружити. Традиционални производ треба довести до препознатљивог бренда који у себи садржи све вредности традиционалне домаће хране или специјалитета. Жене треба заједнички да наступе на тржишту и тако остваре своју зараду. Економско оснаживање жене на селу, оснажује и само село, а тако се помаже и опстанак села.
Рада Јоксимовић
директорка Про Фемине Здравчица, Ужице
За ових десет година ЗДРАВЧИЦА је прошла неколико фаза. Почетна идеја је и данас циљ, а то је окупљање малих пољопривредница које производе традиционалне и домаће производе, заједнички излазак на тржиште. У тој идеји садржано је све оно што је данас актуелно и што представља могућност другачијег избора, здравијег избора: природни, домаћи производи, екологија, повратак природи и традицији, мала привреда. У сеоском домаћинству лежи велики потенцијал. Производи жена са села данас на тржишту занече много више него раније јер представљају робу са предзнаком домаће. Та роба на тај начин може постати конкурентна међу небројаним индустријским производима. Трговина схваћена као позитиван однос где су и купац и продавац, у овом случају и произвођач, обострано задовољни постаје тако суштина бренда, а то је поверење. Таква трговина постаје део стварности, у којој поново пронађене и примењене људске вредности живе свој пуни живот.
Успеси ЗДРАВЧИЦЕ су пре свега у томе што су жене које су кроз ово удруживање производиле и продавале успеле да остваре приход што и јесте био циљ. Да би ова добра идеја започела свој живот било је потребно осим препознавања саме потребе међу будућим чланицама ЗДРАВЧИЦЕ и кључно место и људи који би непосредно спроводили замисао у дело.
Женски Центар Ужице је од почетка успео да целу замисао одржи као здраву идеју удруживања жена око економских питања па и сада представља основу за укључивање жена пољопривредница. Највећи изазов био је управо у томе што задругарство и пољопривреда нису наилазили на ширу друштвену подршку. У међувремену промена односа према пољопривреди и здравој, домаћој храни су се променили. ЗДРАВЧИЦА је сада добила шансу да редефинише свој правац развоја и да се уз подршку Женског Центра Ужице, Регионалног Развојног центра Златибор и спољних сарадника и консултаната развије у једну одрживу организацију која ће бити значајна за рурални развој Златиборског округа.
Татјана Шишић
пољопривредница, чланица Здравчице од оснивања
Данас ЗДРАВЧИЦА има 20 чланова, директорку задруге и бави се производњом традиционалних и домаћих производа од воћа и поврћа. Циљ је да се у 2012. број чланова повећа на 30, а затим да се сваке године број повећава. До краја 2013, ЗДРАВЧИЦА планира да има 60 активних чланица. У периоду од 2007. до 2011. године кроз различите активности Женског Центра Ужице кроз пројекат „Женски покрет Женска мрежа – подршка женама на селу да се организују препознат је потенцијал и спремност жена на удруживање око економских активности. Такође након успешно спроведеног пројекта 2011. године „Од идеје до свог посла“ који је финансиран од стране УСАИД-а агробизнис пројекта, уочено је да се на територији Златиборског округа значајан број жена активно и врло успешно баве пословима у пољопривреди, да производе конкурентне производе и да постоји простор за даљи раст и унапређење њихових бизниса у одрживе и конкурентне.
У Ужицу је 15. октобра по други пут обележен Светски дан сеоских жена, али први пут у оквиру прославе Дана града и као активност АП, Савета за равноправност полова града Ужица.
Том приликом уручене су новчане награде за 17 пољопривредница које су успешно прошле обуку и урадиле бизнис планове за свој посао.
Такође, уручене су и новчане награде за три удружења жена:
Првој земљорадничкој задрузи у Србији Про Фемине Здравчица,
Активу жена Злакушанке из Злакусе и Удружењу жена Потпеће.
За овај дан је била уприличена и премијера филма о женској земљорадничкој задрузи Здравчица.
*текст читала Биљана Диковић, сценарио и режија Марко Караџић
Радиша Марјановић
председник Скупштине града Ужица
Видоје Дрндаревић
заменик градоначелника Ужица
Др Снежана Јањић
подпреседница Скупштине града Ужица
и председница Савета за равноправност полова
На крају, иако прича о женама са села и њиховом раду траје већ дуго, изгледа да је прича о ЗДРАВЧИЦИ и о новој улози тек почела. Првих десет година је прошло, успеси су ту, планови такође. А планови нису мали: путем економског опоравка села и жена на селу, ствара се и могућност за опстанак села.
"Појава србског авиона је за турску војску била страх и трепет…" – Прича о првом србском пилоту!
Пише: Златомир Грујић
МИХАИЛО ПЕТРОВИЋ
Први пилот и прва жртва српског ваздухопловства
Михаило Петровић је први српски школовани пилот авиона. Завршио је француску пилотску школу „Фарман“. Његова пилотска диплома ФАИ (Међународна ваздухопловна федерација) носи број 979 од јуна 1912. године, а код нас број један.
Први српски пилот рођен је у селу Влакча код Крагујевца 14. јуна 1884. године. Основну школу је завршио у родном селу са одличним успехом. Сиромаштво и жеља да се даље школује, одвела га је у свет. Прво у Војно-занатску школу у Крагујевцу, коју разочаран напушта, у петој години школовања. На кратко се запошљава у Београду, а потом одлази у Русију са жељом да заврши неку техничку или војну школу. Оштра руска зима осујетила је његове жеље. Разболео се и вратио у Србију.
По повратку, 1903. године, уписује Артиљеријско-подофицирску школу у Крагујевцу, коју завршава као први у класи 1905. године. Као артиљеријски поднаредник, а касније и наредник службује у Нишу, па кратко у Крагујевцу, поново у Нишу и коначно у Београду. Иако војник по професији, у души је био уметник, сликао је и писао песме. Био је правичан и строг, а најстрожи према себи. Стално се усавршавао, образовао, много је читао, тежио нечем вишем. Припремао је испит за официрски чин, интересовао се за многе области, а посебно за авијацију. У то време, 1910. и 1911. године, у Београд су долазили многи авијатичари да прикажу новопронађена људска крила: Симон, Маслеников, Русијан, Чермак… Посматрајући их, млади Михаило је био одушевљен, схватио је да то оно што би га могло потпуно испунити. Јер, ту се тражи одважност, лична вредност, знање, упорност, то не може свако…
У чин наредника унапређен је 1910. године. Почетком 1912. године на конкурсу за пилоте, Михајило Петровић је изабран међу првих шест питомаца.
Одлази у Француску, где је крајем маја 1912. године распоређен је у пилотску школу Фармана која се налазила у градићу Етамп код Париза. Инструктори су одмах запазили његову изузетну обдареност за летење. Чувени француски пилот Броден који је пратио прве Петровићеве летове, рекао је за њега да ће „бити ас, јер је миран и презире смрт“.
Само двадесетак дана обуке било је довољно да Михаило Петровић изврши самосталан лет. Први је полетео међу нашим пилотима. Тај догађај је изазвао изузетну пажњу, па је дописник листа „Фигаро“ из Париза, који је и сам присуствовао том лету, написао велику репортажу о „неустрашивом и дивљења достојном лету српског сержанта.“
Крајем јуна Михаило Петровић испунио је све услове, тако да је 22. и 23. јула положио испите за дозволу пилота. Он је први српски пилот са дипломом, а о његовом таленту показује чињеница да је звање пилота добио месец дана пре осталих српских питомаца.
По повратку у Србију, баш у време када је почео Први балкански рат, наредник Петровић је са осталим ваздухопловцима укључен у припреме за ангажовање у ратним дејствима. Први је у Србији 10. децембра 1912. године летео на једном од набављених авиона. У току јануара 1913. године одржавао је на тренажу на аеродрому Трупалско поље код Ниша. Био је одушевљен када је сазнао да ће бити у саставу Приморског аеропланског одреда. Припремао се за предстојеће борбене летове на авиону “Фарман-20”, који је био тежак за летење, но Михаило је био упоран да га укроти. Стога је славни француски авијатичарски ас Жил Ведрин у њему видео будућег великог и славног авијатичарског аса.
Са Приморским аеропланским одредом наредник Михаило Петровић је отишао на аеродром Барбалуши код Скадра. Погинуо је извршавајући борбени задатак 20. марта 1913. године. Јак удар ветра преврнуо је његов авион, ремен и којима је био везан за седиште се покидао и он је беспомоћан испао из авиона. У једном заокрету авион се преврнуо и, на ужас десетине очевидаца, Михаило је испао из авиона. Пао је у близини летилишта, код села Бабе. Авион је пао недалеко од свог пилота. Бусола на апарату показивала је висину 1.234 м. Казаљка на ручном сату зауставила се на 9.45 часова. Тако је први српски пилот постао и прважртва српског војног ваздухопловства, а други у свету.
Тада пилоти нису носили падобране. Наредник Михаило Петровић је сахрањен код цркве у селу Барбалуши 21. марта 1913. године. По завршетку Балканских ратова, априла 1914. године, његови посмртни остаци пренети су на Цетиње и најсвечаније сахрањени. Залагањем Михаиловог брата, артиљеријског потпуковника, Живана Петровића, 1. октобра 1931. године његови посмртни остаци су пренети у Београд и сахрањени у породичну гробницу, уз војне почасти и присуство родбине и бројних ваздухопловаца. На гробљу је подигнут и леп споменик. На Михаиловој родној кући, у селу Влакча, постављена је спомен-плоча али није остварена идеја да се она претвори у спомен-музеј.
Нажалост, трагичан удес код Скадра прекинуо је сјајно започету летачку каријеру првог српског пилота. Сећање на њега вечно живи, а како време пролази, чини се, он је све већа инспирација новим генерацијама ваздухопловаца у Србији. Музеј ваздухопловства на београдском аеродрому “Никола Тесла”, поседује, захваљујући Михаиловом брату Живану, богату меморијалну збирку Михаила Петровића. Она садржи 76 појединачних предмета од којих су најзанимљивији: качкет, купљен у Француској, ручни часовник, штоперица, џемпер у којем је летео, оригиналне фотографије, визит и пост-карте са његовим ликом, писма, песме које је писао, копије пилотских диплома, сведочанства, књиге, часописи и други предмети.
Ипак, највредније што нам је остало од Михаила Петровића, то је легенда која се преноси са старијих на млађе генерације пилота. То је врело са којега се они напајају и инспиришу, већ више од девет деценија. На његовом примеру показало се да су “велике” и “мале“ земље, само географски појмови. Он је симбол времена у коме је Србија, мала и сиромашна, у много чему заостала земља, у ваздухопловству ишла у корак са “великим светом”.
На годишњицу Михаилове погибије, и за сваки авијатичарски празник, окупљају се ваздухопловци око Михаилове хумке на Новом гробљу у Београду. Капетани, мајори, пуковници, генерали, у ставу мирно одају пошту нареднику Михаилу Петровићу, пилоту. И свако присећање на њега, намеће питање које, и када не буде изговорено, остаје да лебди у ваздуху: Да ли смо се довољно одужили одважном првенцу нашег неба, првом сломљеном крилу нашег војног ваздухопловства?
ОРАО ЈЕ ПАО КОД СКАДРА
-Запис Боже Бауцала очевица погибије Михаила Петровића –
Божо Бауцал, учесник оба балканска и оба светска рата, преминуо 1997. године у Београду у 104. години. Одушевљен авионом, тим „чудом технике“, као непосредни сведок, оставио је запис – сведочанство о погибији пилота Михаила Петровића код Скадра, где је тамо у зиму 1913., била прва борбена авијацијска јединица српске војске.
„Појава авиона је за турску војску и за локално становништво била страх и трепет, а за нашу војску то је био велико морални подстрек“, записао је Божо Бауцал, и наставио: „Код Скадра био сам као као и остали борци моје јединице сведок погибије храброг пилота Михаила Петровића. Кад се винуо у небо ради осматрања и извиђања турских положаја, био је страшно олујан и ветровит дан, ризичан за летове. Колико ми је познато, нико га од старешина није могао одвратити од тог трагичног лета…“ пише Божо …. „од кога се као и неколико ранијих, код Турака стварала неописива паника. Тада смо и ми први пут видели авион, то “чудо од технике”. Заједно са својом јединицом – Пивским батаљоном лично сам био на гробу, изнад свеже хумке овог хероја, када смо му у ставу мирно и са почасном паљбом одали последњу пошту. На надгробном његовом крсту изнад свеже хумке, писало је: ‘Михаило Петровић, село Влакча, срез Пожешки, округ Ужице“. Слава му!
Божо Бауцал, редов, пешак, надживео је 84 године Михаила Петровића, то је читав један људски век, надживео га је биолошки, духовно они су остали ратни другови, који су своју младост ставили у ровове земаљске и ровове небеске, неко је отишао пре неко касније, али вечно живе. Сећање на прву жртву нашег ваздухопловства остало је записано у историји, а ево остаће записано и сећање на тај догаћај Божа Бауцала, његова жеља да оно што је видео и доживео пренесе поколењима, биће тиме остварена.
Слике:
– Михаило Петровић крај авиона,
– портрет Михаила Петровића,
– поштоваоци на гробу Михаила Петровића (Ново гробље – Београд).
– родна кућа Михаила Петровића у селу Влакча,
____________
http://udruzenjepvlps.org/portal/index.php?option=com_content&task=view&id=37&Itemid=79
Моша Одаловић: Босиоче неодморче
БОСИОЧЕ НЕОДМОРЧЕ
Ама, има нешто код Вујкове воденице –
неко легло, неки ђаво… На децу нам
навалиле сугребице; под кокошком
дречи пиле, а длакаво!
Све што дани чврсто држе у свом збиру
и понешто дозидају, дођу оне глуве ноћи,
па ђаволу и вампиру дотурају.
Неко плаче! Него шта ће,
…кад букавци и дрекавци намиришу,
заплакаће они који босиоком
у колевци срећу дишу.
Босиоче, браниоче, цветомилче,
припази нам у колевци породилче!
Како коме, нама јесу ко никоме
упадали нечастиви. Да запале,
да поломе, да оберу плод на њиви.
Па преживи… Чекај да нам опет дођу
и доглођу – што остаде у тањиру.
Босиоче, неодморче,
не дај да нам манастиру, икад више,
дође онај који брише
копчу Неба и Земљице –
Цркву нашу са њивице-босиљице.
Моша Одаловић, 2008.
Књигу пише турски царе па је шаље град Крушевцу, а на руке Кнез Лазару…
КЊИГУ ПИШЕ ТУРСКИ ЦАРЕ
(Манастир Свете Тројице, Кула)
Књигу пише турски царе
Па је шаље град Крушевцу
А на руке кнез Лазару
Дај ми Скопље српске дворе
Где цар Душан закон створе
Дај ми Призрен Ђаковицу
Пећ Дечане Митровицу
Дај ми царе Куманово
Грачаницу и Косово
Дај ми Прилеп град јунака
Престоницу краља Марка
И још даље све до мора
Где се купа српска зора
Aко ли ми нећеш дати
Ми ћемо се љуто клати
Књигу чате српски царе
Књигу чате другу пише
Па је шаље турском цару
Не дам Скопље српске дворе
Где цар Душан закон створе
Не дам Призрен Ђаковицу
Пећ Дечане Митровицу
Не дам тебе Куманово
Грачаницу ни Косово
Не дам Прилеп град јунака
Престоницу краља Марка
Нити дајем све до мора
Где се купа српска зора
Јединог ми вишњег Бога
Јарког сунца са истока
Дићу на те све делије
Нећеш стићи до Азије
______________
Published on Sep 24, 2012 by dejansrb100
Влада тражи да се утврди ко добија плату из Приштине!
Влада тражи да се утврди ко добија плату из Приштине
Танјуг | 18. 10. 2012. – 16:08х
Београд – Влада Србије затражила је данас од надлежних органа државне управе да, без одлагања, предузму мере ради утврђивања запослених који поред плата из буџета Србије истовремено остварују зараде и друга примања и у привременим институцијама самоуправе на Косову и Метохији.
Закључком владе затражено је и да се, због кршења прописа Србије, према њима предузму све мере утврђене законима који уређују радне односе и права и дужности по основу рада, саопштено је после седнице Владе.
Исти поступак је препоручен и другим државним органима, јавним установама, јавним предузећима и другим облицима организовања чији је оснивач Република Србија, органима локалне самоуправе са територије АП Косово и Метохија, као и установама и предузећима чији су оснивачи јединице локалне самоуправе.
Први потпредседник владе и министар одбране Алекасандар Вучић је, најављујући ову меру, рекао да очекује да то буде врста борбе за поштен однос у којем ће порески обвезници у Србији знати коме иде новац на север Косова и Метохије и у друге делове покрајине.
– Мислим да ћемо то успети да постигнемо у наредном периоду. Не само да почињемо да решавамо овај проблем, већ ћете видети да ће то питање бити решавано и из угла корупције и безакоња, а резултате ћете видети брже него што очекујете – рекао је Вучић.
До сада је, према његовим речима, свако министарство имало свој буџет за Косово и Метохију, а сада се припремају програми и планови како и на који начин да држава боље искористи средства опредељена за КиМ како би ефикасније помогла својим грађанима и ускратила помоћ онима који су новац злоупотребљавали у претходном периоду.
_________________
http://www.blic.rs/Vesti/Politika/348519/Vlada-trazi-da-se-utvrdi-ko-dobija-platu-iz-Pristine
Рајица Марковић: Распеће Србије
Рајица Марковић
РАСПЕЋЕ СРБИЈЕ
Располућена Србија у ове наше дане корача и пузи својим силазно узлазним путем као и увек у својој вазда голготској историји. Очекује помоћ и с лева и с десна а помоћи ниоткуда. Унутра превагнуше они што пузе и сасвим потиснуше оне што корачају. Све наде окренуте изван Србије само су краткотрајна заваравања која се увек завршавају коришћу онога који нас је варао и нашом србском штетом. Наивност људска може да буде знак чисте душе али и знак покварене глупости.
Крај је увек трагичан, сузе замене смех а лелек песму. Зло рађење готово суђење увек је знао наш народ док није почео да храни мозак туђинским идеологијама и помодарским обманама. Данас у Србији, ретко ко, ко није школован на страним универзитетима може да уђе у политички живот. Додуше направи се и ту изузетак али само кад је неопходно због посусталог процеса хода Србије ка Голготи. Ми живимо под вековном окупацијом туђих идеологија које нас све више удаљавају од суштине нашег бића и наших традиционално успостављених вредности.
Драган Симовић: Свест о Вишем Посланству
Свест о Вишем Посланству
Драган Симовић
Још сам се у раној младости (а можда је то било
и много раније), запитао: зашто сам дошао у овај
свет; зашто сам уопште рођен; који је смисао мојега
доласка и мојега рођена; шта је сврха свеколиког нашег
постојања и битисиња?
Зар је могуће да човек изненада дође, проведе ту неко
време, а онда заувек некамо или никамо оде, и да је све
то тек тако случајно, без сврхе и смисла?
Нити се зна зашто је дошао, ни зашто је овде неко
време обитавао, ни зашто је, на свршетку, отишао тамо
камо је заувек отишао!
Да ли је човек нешто више од биљке и животиње, да ли
је нешто више од пуке природе и случајних животних
токова?
Човек мора да има неки виши Задатак; његов живот
мора да има неки виши Смисао; он мора бити
изасланик неког нама недокучивог Божјег Посланства,
неког нама непојмљивог Божјег Смисла!
Тако сам данима и ноћима (а можда сам тада имао
шеснаест година!), трагао у свом Унутарњем Бићу за
одговорима на ова суштаствена питања.
Наравно, да на суштаствена питања одговори никада
не долазе онда када ми желимо, већ онда када
смо ми својим Унутарњим Бићем, својим Суштим
Суштаством, спремни да их прихватимо!
И ја сам чекао данима, недељама, месецима и годинама
одговоре на ова суштаствена питања, али не одговоре
од неког пуког човека, не одговоре од било којега
човека у своме окружењу, већ од Неког Вишег Бића,
од БогоЧовека, од Некога ко је више Бог него човек,
од Некога ко може бити и Створитељ Сам, али који ће
ми одговорити, не из спољног света, него изнутра, из
Дубине и Тишине, из Срца, из Бића, из Суштаства.
И одговор је стигао једног дана или једне ноћи, после
много година; и тада је тај одговор био тако јасан и
тако убедљив, да ми после тога није требао никакав
дотатни одговор, и никаква додатна потврда, јер сам
напросто знао ко сам, одакле сам, чији сам, зашто сам,
куда и камо идем, и шта је Смисао и Сврха мојега
бивања и битисања.
Било ми је јасно зашто сам овде где јесам; и зашто сам
у овом а не у неком другом времену; и зашто су моји
родитељи моји родитељи; и зашто су моја браћа и моје
сестре моја браћа и моје сестре; и зашто су моја деца
моја деца; и било ми је јасно зашто сам управо рођен
као Србин, а не као Немац, Енглез или Кинез; и било
ми је јасно шта ја, будући Србином, морам да учиним
за Србство, за Род свој, за Племе своје; шта морам да
учиним да бих ја био Ја; да бих ваљано обавио Задатак;
да бих до краја заокружио Посланство које ми је од
Створитеља, од Родитеља, поверено још пре рођења
мојега!
И тада животни пут у овоме свету, ма како био напоран
и тежак, ма кроз какве све невоље, патње, тугу и сету,
болести и боли душевне водио и пролазио, поприма
ново Значење и нови Смисао, и Живот бива Песма и
Посвећене, Љубав и Радост, Лепота и Дивота!
И сиромаштво више не бива проклетство, већ нека нова
Могућност делања и дејствовања нам, у остварењу
нашега Божјега Задатка, у испуњењу нашега Божјега
Промисла.
И схватимо и видимо да смо Важни, да смо Битни, да
смо Богу Мили, и да нас Бог ни на часак, ни на тренут
један, не оставља саме, већ је вазда уз нас, са нама и у
нама, и призива нас у Своју Усебност, и не дозвољава
нам да испаднемо из Његове Усебности, желећи да ми
будемо Оно Што Он Јесте, да Будемо Једно Једнијато
Њиме и у Њему.
Бог напросто жели да и ми будемо Богови, али Богови
у Богу Створитељу!
Не Богови мимо и изван Бога Створитеља, већ Богови
усаображени са Богом Створитељем!
Serbia is celebrating the 150th anniversary of the birth of Nikola Tesla
Serbia is celebrating the 150th anniversary of the birth of Nikola Tesla
Nikola Tesla holding a gas-filled phosphor-coated light bulb which was illuminated without wires by an electromagnetic field from the „Tesla Coil“.
Serbia is celebrating the 150th anniversary of the birth of Nikola Tesla with the opening of the Tesla Monument in Victoria Park, Niagara Falls (Canadian Side)
International Belgrade Airport named „Nikola Tesla Airport“
„Nikola Tesla Year 2006“ proclaimed by UNESCO and Serbian and Croatian Government
Proposal for „Nikola Tesla Day“, July 10th, through the United Nations made by Tesla Memorial Society of New York and Tesla Forum from Australia.
The Archive of the Nikola Tesla Museum in Belgrade, named by UNESCO, „Memory of the World“.
Above: Serbia celebrated the 150th anniversary of Nikola Tesla with the unveiling of Tesla Monument at Niagara Falls (Canadian Side)
The Tesla Monument at Niagara Falls (Canadian side), Queen Victoria Park, unveiled on July 9, 2006. Tesla is standing atop an AC motor, one of the 700 inventions he patented. The monument was the work of Canadian sculptor Les Dryzdale.
Above: Tesla Monument at Niagara Falls unveiled on July 9, 2006. Tesla is standing atop an AC motor, one of the 700 inventions he patented. In the background is Niagara Falls, Canadian side.
Above: Les Drysdale, the famous Tesla monument sculptor with Dr. Ljubo Vujovic at the unveiling ceremony.
Above: Serbian Newspaper „Vesti“ published an article about the unveiling of the Nikola Tesla Monument at Niagara Falls, Canadian side. Below the „Vesti“ logo is the Nikola Tesla stamp, issued in the United States in 1983. The stamp is depicting his induction motor, which is one of the ten greatest discoveries of all time.
The following photos are credited to B92. Photo comments by Alex. Original text by Vecernje Novosti daily from Belgrade, translation by Alex.
Above: „Tesla’s World of Electricity“ at the Belgrade City Hall
Above: The Belgrade International Airport is as of recently called the Nikola Tesla Belgrade International Airport and a monument dedicated to him has been unveiled at the airport on July 10, 2006.
Above: The Belgrade International Airport is as of recently called the Nikola Tesla Belgrade International Airport.
Above: The Belgrade International Airport is as of recently called the Nikola Tesla Belgrade International Airport.
Above: The Belgrade International Airport is as of recently called the Nikola Tesla Belgrade International Airport and a monument dedicated to him has been unveiled at the airport on July 10, 2006.
Above: The Belgrade International Airport is as of recently called the Nikola Tesla Belgrade International Airport and a monument dedicated to him has been unveiled at the airport on July 10, 2006.
Above: Postal stamps released in honor of Nikola Tesla.
From left to right: Mr. Terry O’Reilly, producer of the Violet Fire opera, Mr. Dragomir Acovic, member of the Advisory Bodies of The Crown and HE Christos Panagopoulos, Ambassador of Greece to Serbia.
Above: Distinguished guests at the Reception of CP Alexander II and Princess Katherine in honour of Nikola Tesla held at The White Palace in Belgrade.
Above (left to right): Croatian Premier Ivo Sanader, President of Croatian Parliament Vladimir Sheks, Croatian President Stipe Mesic and Serbian President Boris Tadic among other distinguished guests. Serbian President Boris Tadic spoke at the opening ceremony of the Nikola Tesla Memorial Center in Lika, Croatia.
Above: Serbian President Boris Tadic speaking at the opening ceremony of the Nikola Tesla Memorial Center.
President Tadic said „My background is from Lika, Croatia, my grandmother was from the village of Raduca, below the Velebit Mountain“.
Above: Celebration of Tesla’s 150th birthday in „Sava Center“ in Belgrade. Photo by Milutin Rajkovic.
Above: Celebration of Tesla’s 150th birthday in „Sava Center“ in Belgrade. Photo by Milutin Rajkovic.
Above: Celebration of Tesla’s 150th birthday in „Sava Center“ in Belgrade.
Above: Celebration of Tesla’s 150th birthday in „Sava Center“ in Belgrade. From left to right (first row): Radomir Naumov, Minister of Energy, Predrag Markovic, President of Serbian Parliament, Serbian President Boris Tadic, Aleksandar Popovic, Minister for Science, and Nikola Hajdin, President of the Serbian Academy of Sciences, among other distinguished guests.
Celebration of the 150th birthday of Nikola Tesla in the Serbian Ministry of Diaspora organized by Jupin, January 2006, Belgrade
Tesliana Academy
Above: Tesliana Academy, Belgrade – celebrating the 150th birthday of Nikola Tesla on January 2006.
Above: Tesliana Academy, Belgrade – celebrating the 150th birthday of Nikola Tesla on January 2006. Dr. Ljubo Vujovic presents a watch to the President of Jupin, Ljubinko Ilic.
Above: Tesliana Academy, Belgrade – celebrating the 150th birthday of Nikola Tesla on January 2006. In the foreground is Dr. Ljubo Vujovic (Secretary General, Tesla Memorial Society of New York), Vojislav Vukcevic (Minister of Diaspora), Zeljko Saric (Secretary for the Balkans, Tesla Memorial Society of New York) and Ranko Grajic (Board Member, Tesla Memorial Society of New York).
Above: Tesliana Academy, Belgrade – celebrating the 150th birthday of Nikola Tesla on January 2006.
Above: Tesliana Academy, Belgrade – celebrating the 150th birthday of Nikola Tesla on January 2006. Ranko Grujic, Board Member of the Tesla Memorial Society of New York is speaking.
Above: Tesliana Academy, Belgrade – celebrating the 150th birthday of Nikola Tesla on January 2006. From left to right: Ranko Grujic and known sculptor, Prf. Dr. Dragan Radenovic.
Above: Tesliana Academy, Belgrade – celebrating the 150th birthday of Nikola Tesla on January 2006.
Dr. Ljubo Vujovic is speaking at the Tesliana Academy.
Above: Tesliana Academy, Belgrade – celebrating the 150th birthday of Nikola Tesla on January 2006. Dr. Ljubo Vujovic received a Tesla Award from Ljubinko Ilic, President of Jupin. Zeljko Saric (Secretary for the Balkans, Tesla Memorial Society of New York) is on the right.
Commemoration for Nikola Tesla in the Serbian Orthodox Cathedral of „St Sava“ in Manhattan, New York
Above: Serbian Orthodox Cathedral of St. Sava, New York. Click on the image above to visit their website.
Above: Commemoration for Nikola Tesla in the Serbian Orthodox Cathedral of „St Sava“ in Manhattan, New York.
Above: Commemoration for Nikola Tesla in the Serbian Orthodox Cathedral of „St Sava“ in Manhattan, New York. V Rev. Djokan Majstorovic is serving the holy liturgy.
Above: Commemoration for Nikola Tesla in the Serbian Orthodox Cathedral of „St Sava“ in Manhattan, New York.
Above: Commemoration for Nikola Tesla in the Serbian Orthodox Cathedral of „St Sava“ in Manhattan, New York. V Rev. Djokan Majstorovic is serving the holy liturgy and Dr. Ljubo Vujovic is in the foreground.
Above: Commemoration for Nikola Tesla in the Serbian Orthodox Cathedral of „St Sava“ in Manhattan, New York. V Rev. Djokan Majstorovic is serving the holy liturgy and Dr. Ljubo Vujovic is in the foreground.
Above: Commemoration for Nikola Tesla in the Serbian Orthodox Cathedral of „St Sava“ in Manhattan, New York. Captain Svetozar Todorovic (second from left) is a Board Member of the Tesla Memorial Society of New York and Mira Luna (far right) is the President of the Serbian Orthodox Church.
Nikola Tesla’s Visit To Belgrade, 1892
„Military Frontier“ of Austro-Hungarian Border against Turkish invasion
At the time of Tesla’s birth in 1856, Tesla’s birthplace in Smiljan, Lika was a part of the Austro-Hungarian „Military Frontier“, as a defense border area against Turkish invasions which tried to invade Western Europe. It was built at by the Austro-Hungarian Monarchy at the south-east border of the empire which extended thousand of miles from the Adriatic Coast and Lika Region to Voyvodina – the northern part of Serbia. The „Military Frontier“ was inhabited mostly by Serbian populations, Serbs defended the Christian Europe against the Ottoman Turks. For their bravery in wars against the Turks, the Serbs were given land by the Austrian Empress. The „Military Frontier“ was abolished in 1881.
Text below taken from the International Symposium Nikola Tesla, happening on October 18-20, 2006.
Nikola Tesla (1856-1943) significantly influenced technological development with his polyphase system inventions. The system is in cornerstone of modern electrical energy production, long-distance transmission, and use of electrical currents. Beside inventing the induction motor, he invented the Tesla coil – a high frequency transformer, which is an essential part of all contemporary high frequency devices. Tesla also pioneered research into other effects produced by his currents, such as the possibility of induction heating, ozone production, and effects on the human organism. His inventions have been crucial to the development of many of today’s technologies including the radio, radar, television, motors of all kinds, and computers. He is also credited with predicting the emerging energy problem as early as 1900. After death of Nikola Tesla in 1943, all his belongings have been inherited by his nephew and transferred to Belgrade where in 1955 the Nikola Tesla Museum has been opened. His ashes are also in the Museum. After his death, the name „Tesla“ was given to the unit of magnetic induction.
The Nikola Tesla Archive in Belgrade (Serbia and Montenegro) constitutes a unique collection of over 160,000 pages of the patents documentations, scientific correspondence, scientific papers, manuscripts, technical drawings, scientific measuring data, personal documents, and legal papers as well as over 1,000 original photographs of Tesla’s experiments and inventions, all of which are indispensable to the study of the history of electrification. Nikola Tesla’s Archive in Belgrade joins Memory of the World register.
Above (left): Nikola Tesla’s father Milutin, the priest of Serbian Orthodox Church. (Right) Tesla at age 23.
Nikola Tesla’s Family
Above: Tesla’s father Rev. Milutin Tesla, a Serbian Orthodox Priest. Tesla’s mother Duka Mandic, was never photographed.
Above: (from left) Nikola Tesla’s sisters: Milka, Angelina and Marica Tesla.
Above (left): Josif Tesla, brother of Nikola’s father. Above (right): Pajo Mandic, brother of Nikola’s mother.
Above: Graves of Nikola Tesla’s parents, Duka Tesla and Milutin Tesla. Cemetery in Lika, Croatia. This photo was taken by Milka Kajganić, publicist and journalist.
—————————————–
Двадесет година од ликвидације 123 Срба из Госпића- Злочин који је "опроштен" Хрватској!?
Двадесет година од ликвидације 123 Срба из Госпића
18 октобар 2012, СРБски ФБРепортер- Пише: „СРНА“
Град злочинац – Госпић
Документационо-информативни центар “Веритас” саопштио је да се ових дана навршава 20 година од ликвидације најмање 123 Срба из Госпића и околине, које су спроводиле хрватска војска и полиција током јесени 1991. године, те да је скоро половина њих убијена 17. и 18. октобра 1991.
Ликвидирани су углавном виђенији Срби судије, тужиоци, директори, новинари, полицајци и то они који су били лојални новоуспостављеном хрватском режиму, наводи се у саопштењу које је данас објавио “Веритас”.
Од 123 ликвидираних Срба 35 су биле жене, а сви су одвођени из њихових кућа и станова и ликвидирани разним методама и на више мјеста. Међу ликвидиранима је десет брачних парова, као и четири пара од по једног родитеља и дјетета.
Убијена је и комплетна породица Пантелић – отац Милан /1934/ шеф Хидрометеоролошке станице у Госпићу, његова супруга Анђелка /1941/, по занимању трговац и њихова кћерка Мирјана /1963/, студенткиња. Њих су униформисане маскиране особе овеле из њиховог стана ноћу, а до сада је идентификовано само Миланово тијело, док се Анђелка и Мирјана још воде као нестале.
“Веритас” наводи да је о ликвидацијама српских цивила био упознат цијели политички, војни и полицијски врх хрватске државе.
Након што су припадници ЈНА, крајем децембра исте године, пронашли 24 полуугљенисана леша српских цивила у зони раздвајања сукобљених страна, преко познатих свјетских медија и хуманитарних организација упознати су и представници Међународне заједнице, под чијим притиском је тадашњи предсједник Хрватске Фрањо Туђман наредио истрагу о ликвидацијама госпићких Срба.
У саопштењу наводи се да је случај врло брзо стављен ад акта, иако су прикупљени докази указивали на наредбодавце и извршиоце тих убистава.
“Веритас” подсјећа да је Тужилаштво Хашког трибунала водило истрагу о овом догађају и прије него је оптужница подигнута, случај је, с циљем одржања Рачанове владе, уступљен хрватском правосуђу.
Суђење оптуженима за те злочине познато је као суђење “госпићкој групи”, а на њему су тројица оптужених секретар Оперативног штаба у Госпићу Тихомир Орешковић, генерал Мирко Норац и командант Друге бојне Стјепан Грандић, осуђени на затворску казну. Четврти оптужени Ивица Рожић ослобођен је, а против Милана Чанића је одбачена оптужница.
“Породице ликвидираних госпићких Срба посебно узнемирава и онеспокојава сазнање да је, ускоро по правоснажности пресуде `госпићкој групи`, тадашњи предсједник РХ Стипе Месић помиловао осуђеног Грандића, ублаживши му казну за двије године, коју је у међувремену и издржао; да осуђени Орешковић често борави на слободи”, наводи се у саопштењу.
“Веритас” истиче да се осуђеном Мирку Норцу, којем је у јулу 2010. године обједињена казна за овај и случај “Медачки џеп” на само 15 година затвора, омогућава скоро нормалан живот – вјенчање, прослава рођења и крштења сина у родном селу пред великим бројем званица, од који су неки на високим државним функцијама и под пажњом свих медија у Хрватској.
Норац ће по одлуци Комисије за условни отпуст Министарства правосуђа Хрватске из септембра ове године, већ 25. новембра 2011. изаћи на условну слободу, док се, с друге стране, ништа не предузима у проналажењу посмртних остатака њихових најмилијих. Лешеви убијених госпићких Срба су из примарних премјештани у секундарне гробнице и оне још крију око стотињак лешева, упозорава “Веритас.
УСТАШЕ 1991- УНУЦИ И ПРАУНУЦИ ОНИХ ИЗ 1941- НА ИСТОМ „ЗАДАТКУ“…
Извор: СРНА
17.10.2011.
