Од средине ове године, званично су почели са радом приватни извршитељи, то јест агенције чији се посао састоји у наплаћивању проблематичних дугова од осиромашених грађана Србије. То се пре свега односи на дугове банкама, затим на дугове по основу неплаћених рачуна за комуналне услуге, што значи за електричну струју, воду, грејање, као и за друга слична дуговања према држави.

Њима ће на том задатку бити дозвољено, ако не успеју постићи циљ разговорима и опоменама, да прикупљају податке о имовинском стању, пописују и процењују, а напослетку и да плене покретну имовину дужника. Као циљ увођења приватних извршитеља наводи се убрзавање рада судова, тако што ће се растеретити судски извршитељи.

© Flickr.com/BlindPew/cc-by-nc-sa 3.0

Сасвим је јасно да се морају измирити сви дугови, а посебно они од којих зависи нормално и редовно функционисање комуналних служби, међутим поставља се оправдано питање – колико је такав начин наплате морално допустив у земљи у којој је стопа незапослености премашила 25%, у којој су плате међу најнижимa на Балкану, и у којој милион људи нема елементарних средстава за живот?

Осим тога, познато је на пример, да је на југу Србије наплативост рачуна за електричну енергију тек око 20%, што и није чудно ако се узме у обзир да је тамо просечна плата понижавајуће мала, и износи око 200 евра. Зато се стручњаци слажу у оцени да увођење приватних извршитеља никако није у складу са социјално-економском ситуацијом у држави, и додају да се наплаћивање дугова преко приватних извршитеља показало као врло лоше решење у скоро свим земљама у транзицији. Такође, стручњаци наглашавају да није могуће копирати европске законе, нити се њихови механизми могу користити у Србији, зато што се наш економски амбијент знатно разликује, исто као и свест грађана. То би, по многима, могло само да изазове огромно додатно незадовољство осиромашеног становништва.

И у околним земљама које су још пре Србије почеле са наплатом дугова путем професионалних извршитеља, јавност је такође негативно реаговала на њихово увођење.

Иначе, у Русији, у којој приватни извршитељи постоје од 2004. године, државно тужилаштво је приметило масовне неправилности у њиховом раду, па је зато Врховни суд Руске Федерације забранио банкама да дугове грађана предају агенцијама за утеривање дугова, ако то није унапред било написано у уговору. Сада банке смеју препуштати дужнике приватним извршитељима само у појединим крајњим случајевима, а и тада искључиво уз дозволу суда. Такође, ускоро се очекује да руски парламент донесе закон о банкроту физичких лица, који треба да помогне дужницима да се ослободе дугова, не прибегавајући таквим крајњим мерама. По новом руском закону, пленидби не подлежу ствари помоћу којих дужник зарађује за живот, као на пример аутомобил или компјутер, нити његове личне ствари, као ни стамбени простор у коме живи. Међутим, уколико дужник не буде имао баш ништа да прода, тада ће он прогласити банкрот – и биће му опроштени сви дугови, укључујући чак и дугове за комуналне услуге. Дужник тада одлаже отплату дуга, затим мирно тражи посао, и тек онда почиње да отплаћује свој дуг. Зато се банкротство сматра за дужнике много бољим начином отплате дугова од агенција за наплату.

Но, вратимо се поново на ситуацију у Србији. Овде су утеривачи дугова, како их сви популарно зову, недавно кренули у наплату преко два милиона дужничких предмета, од којих се око 1,5 милион односи на неизмирене рачуне у Београду, пре свега за разне комуналне услуге.

Дакле, шта остаје српским грађанима да ураде када им се на вратима појави нека од око 300 агенција за наплату дугова?

По свој прилици ништа. Међутим, када им напослетку заплене и покретну и непокретну имовину, вероватно ће моћи да на миру размисле ко их је довео у такву трагичну економску ситуацију.

аутор Ратко Паић, Глас Русије

******

ФБР ПОДСЕТНИК направила Биљана Диковић:

Извршитељи су почели са одласцима на терен пошто су положили заклетву пред Министарством правде, ступајући на дужност и пријављујући почетак обављања делатности Агенције за приватне регистре (АПР). Председник Коморе извршитеља Михаило Драговић подсећа да је комора формирана на оснивачкој скупштини, 14. маја ове године, када је усвојен и Статут коморе, Кодекс професионалне етике извршитеља и многи правилници.

Драгана Стојков и Михаило Драговић су такође извршитељи, тако да њихова прва искуства могу јасније да осветле Закон о извршењу и обезбеђењу, који је увео извршитеље као самосталну правничку професију, којима су поверена јавна овлашћења. Овај закон је код многих грађана изазвао зебњу, с обзиром на дугове којима су оптерећени и на економску кризу. Према слову закона, указује Драговић, средства извршења ради остварења новчаног потраживања су продаја покретних ствари, продаја непокретности, пренос новчаног потраживања, пренос потраживања за предају покретних ствари или непокретности, уновчење других имовинских права, пренос средстава који се воде на рачуну код банке, продаја акција и продаја удела у привредним субјектима. На питање у којим случајевима извршитељи поступају по судским пресудама, Драгана Стојков каже да за потраживања по основу комуналних услуга, извршитељ може директно спровести извршење.

Извршитељи раде на основу судске одлуке, односно решења којим им суд претходно дозвољава извршење, на пример вишегодишњих парница око дугова када грађанин који потражује, по пријему пресуде, може да се обрати адвокату и захтева да тражи од суда дозволу да се извршење по основу те пресуде и спроведе. – Када суд донесе одлуку – решење којим дозвољава извршење – предмет се доставља адвокату који потом прослеђује траженом извршитељу на даље поступање. Важно је да грађани знају да морају навести именом и презименом одређеног извршитеља и седиште његове канцеларије, јер суд по службеној дужности не одређује извршитеља – напомиње Драгана Стојков.
Према њеним речима, акција извршитеља на самом почетку није усмерена на сам попис, процену и продају покретних ствари дужника, која се нађу на његовој адреси. Превасходно јер је то један од скупљих видова наплате која у пракси и не резултира наплатом повериоца, због слабог интересовања купаца за пописане половне покретне ствари.
– Моје прве акције, као и реакција странке, јесу покушај да, реалним сагледавањем постојања дуга, странка добровољно измири дуг или да у договору са повериоцем постигне споразум отплате на рате, који ће резултирати обуставом поступка извршитеља – напомиње наша саговорница, истичући да од својих колега сазнаје да такође нису имали непријатности на терену.
Напротив, она тврди да дужници износе своје приватне проблеме извршитељима до танчина – прецизира она.
Одговарајући на питање, исплати ли се овај посао, она каже да је Министарство правде донело Правилник о тарифи о наградама и накнадама трошкова за рад извршитеља, која је у великој мери слична адвокатској тарифи.

**********

Упитана за смисао принудне наплате дугова за комуналије од грађана по сваку цену – с обзиром на све дубљу економску кризу, обезвређивање плата, огромну незапосленост и лошу климу за пословање – професорка Правног факултета Унион Весна Ракић Водинелић је одговорила да је то „грешка правосудне политике“.

„Тај текст (Закон о извршењу и обезбеђењу) је безобзиран према дужнику. Знам да је у ранијем закону дужник био заштићен, али садашња решења су скок из једне крајности у другу. И овај нови закон носи идеолошка обележја, с тим што је некада лош момак био поверилац, а сада је то дужник“, рекла је Водинелић. Како је оценила, дужник по новом закону нема довољно правних средстава да се брани када је претензија повериоца неоснована.
Упитана да ли ће се извршиоци према грађанима понашати исто као према држави, великим државним предузећима и појединцима са „везама“ који комуналије годинама нису плаћали, Водинелић је одговорила да то „нико не гарантује“. „На основу досадашњег понашања државе, изгледа да ће грађани као дужници бити стављени у знатно лошији положај у односу на државу“, оценила је професорка грађанског права.

извор: mojepravo.net

****************

УКРАТКО – ПОСАО „УТЕРИВАЧА ДУГОВА“ ЈЕ:

Први корак у наплати дуга је закључак у којем професионални извршитељ обавештава дужника о дугу. Уколико се дуг не намири, извршитељ може да стави административну забрану на његову плату, заплени покретну имовину и непокретности. Наџор над радом извршитеља обавља Министарство правде и Комора извршитеља. Цена зависи од висине потраживања, посла који извршитељ треба да обави и од наплате потраживања.

Поред 400 судских извршитеља који већ постоје у Србији, предвиђено је да на територији државе буду ангажована 334 професионална извршитеља, и исти број њихових заменика. Услови за бављење том професијом су завршен Правни факултет, најмање две године радног искуства на пословима извршења, односно три године радног искуства на правним пословима и положен испит за извршитеља.

******************

ДАНИЛО ТВРДИШИЋ: ПРИВАТНИ УТЕРИВАЧИ ДУГОВА ИЛИ УЛАЗИМО У ДОБА ДИКТАТУРЕ ПРИВАТНИХ БАНДИ

Од данас (01.06.2012.) Србијом крстаре приватни утеривачи дугова под покровитељством државе чији је једини задатак да наплате дуг, а за тај посао одобрена су им сва средства. Ти утеривачи дугова могу да упадају у станове, плене и пописују шта стигну, отимају и распродају. Србија улази у нову фазу отворене диктатуре у којој ће приватне банде  уз подршку режима спроводити терор и  владавину страха.

Наиме, основане су 334 агенције за утеривање дугова. Тиме је отворена могућност да сви они грађани који нису  платили, на пример, ТВ претплату или рачун за струју, могу да очекују утериваче дугова пред кућним прагом. Режим је, дакле, одмах након избора кренуо са још једним ударом на народ и домаћинства.
Ствари се жестоко убрзавају и када је у питању целокупна економоска ситуација у земљи. Цео економски систем је пред колапсом. Буџет је скоро празан, буквално. Домаћи банкарски систем је пред пуцањем, док ММФ као услов нове наркоманске транше кредита тражи да се пензије смање на пола и да се повећа ПДВ на 23%! (чланови фискалног савета захтевају да ПДВ буде повећан на 22%).
То фактички значи убрзање ликвидације ионако девастиране домаће производње и целокупне привредне активности и дефинитиван прелазак државе и народа у дужничко ропство.

standard.rs

Председник Синдиката српске полиције, Глишо Видовић затражио је данас од Председника Владе и Министра унутрашњих послова Ивице Дачића, да испита наводе грађана и медија о постојању кемтрејлса над Србијом. СРБски ФБрепортер се придружује захтеву у име свих грађана Србије. 

16.10.2012.

У допису Дачићу, синдикат наводи: „Велики медија у Србији о овом проблему отворено говоре и наводе да специјално адаптирани авиони, под маском комерцијалних летова над небом Србије, на млазницама на репу или крилима авиона испуштају отровне хемијске агенсе као што су: вируси и вирусни фрагменти, нервни отрови, тешки метали попут алуминијума и баријума, микроорганизми, пестициди и радиоактивне материје, дехидриране људске ћелије, фибризне филаменте и др.

Како медији наводе, крајем прошлог месеца шведске власти су признале да су кемтреилс стварни а не неке теорије завере.

Оваквим писањем медија, и позивањем да грађани Србије шаљу своја искуства и фотографије све више се уноси узнемирење и панику међу становништвом. Шире се гласине а путем јавног поговарања повезује овогодишња суша, алармантан број канцерогених обољења међу становништвом као и пораст других болести са појавом кемтрејлса над Србијом.

На интернет форумима и социјалним мрежама о овој теми се воде разне дискусије у коме учествују и запослени у МУП.

Сложићете се да оваква писања и јавно изнета искуства грађана све више доприносе јавној несигурности и повећању панике и небриге руководства државе за ове проблеме и здравље нације.

С тим у вези, сматрамо да је неопходно и што хитније, оформити државну комисију састављену од стручњака која ће испитати наводе о постојању кемтрејлса над Србијом а јавност обавестити о резултатима истраге и предузетим мерама у циљу отклањања опасности.

У противном, ћутање државе и њених институција допринеће масовној паници и хистерији становништва, медији ће о овоме писати у циљу повећања својих тиража а грађани ће испредати приче и стварати даље теорије завере.“
– Потписује Глишо Видовић – Председник синдиката.

Број: 127и/012
Београд, 15.10.2012. године

http://ssp.org.rs/2012/10/15/ispitati-navode-o-kemtrejlsu-nad-srbijom/

*****************************

„Наука је само перверзија уколико нема ултимативни циљ да допринесе добробити човечанства.“ – Никола Тесла 1919.

Земља је данас нестабилнија него пре и љуља се више него што је то уобичајено. Док се атмосфера убрзава, Земља успорава. Земљино језгро постаје све вруће, а магнетски север се мења. Сунце је све активније и старије него што смо то до сада мислили. Све је више непредвидивог, док људи желе да иду до крајњих граница.

ХААРП – НАПРЕДНА ТЕСЛИНА ТЕХНОЛОГИЈА

Страшно је то што ни аутори овог пројекта не знају какве ће последице произвести овај екперимент…

Познати астроном и астрофизичар Carl Sagan је рекао: Створили смо цивилизацију, чији најважнији темељи и основе у потпуности зависе од науке и технологије. Уређена је тако да готово нико не разуме науку или технологију. Можда неко време и можемо наставити овако, али пре или касније, ова есплозивна мешавина незнања и моћи обиће нам се о главу.
Јоносфера личи на широки мехурић од сапунице. То је опна – електрично набијен природан штит око Земље, који штити живот на Земљи од смртоносног зрачења.
Атмосфера нам је потребна за наш опстанак. Никако је не бисмо смели уништити. Без јоносфере сви ми би били испржени. Сва жива бића.

Године 1912., визионар и геније Никола Тесла је открио начин како потчинити небо, тако што је усијао атмосферу. Пронашао је наизменичну струју, радио технологију, високих фреквенција и слободну енергију. Експериментисао је са високим и ниским фреквенцијама, као и електромагнетним таласима. Замишљао је да промени време и да направи штит око Земље који би нас штитио од пројектила. Такође је тврдио да поседује знање како да расцепи Земљу на два дела.

Године 1985. Bernard Eastlund је поднео захтев за патенте, с којима би неке од ових идеја могао учинити стварним. Многи верују да су ти патенти постали темељ за ХААРП – Програм активног ауроралног истаживања високе фреквенције. Године 1994., компанији ARCO поверено је да пронађе начин како да искористе поља плина на северу Аљаске која нису могли да продају.

Да добијете представу о коликој се количини плина ради довољно је рећи да га је било толико да би се целе САД могле обезбедити на годину дана. Физичар Bernard Eastlund  је направио сам основе и идеје за војну и цивилну употребу, помоћу којих би се плин претварао у електричну енергију коришћењем великих антена.

ШТА ЈЕ ХААРП?

ХААРП је велика антена која одашиље радиофреквенцијску енергију у виши слој атмосфере, умањено опонашајући оно што Сунце иначе ради. То чинимо зато јер кад имате радио сметње у јоносфери, онда не можете комуницирати са сателитима.
ХААРП је одобрен одлуком Конгреса САД 1990. године. Па је тако Конгрес наредио Министарству одбране да истражи потенцијале зоне поларне светлости на северној хемисфери, како би побољшали комуникацију, навигацију и надзор. Последњих седам година ваздухопловство и морнарица САД почели су заједнички да управљају ХААРП-ом. Намена програма који садрже ти патенти је: уништавање пројектила, контрола и ометање комуникација, модификација времена, као и могућности помицања дела више атмосфере даље у свемир, како би се могла променити и скренути путања лета пројектила.

Када се одашиљу радио фреквенције према јоносфери оне погађају молекуле унутар атмосфере, чинећи да се субатомске честице брже крећу, приликом тога се температура повећа, може достигнути и 1600 степени, што је уначе и уобичајено деловање Сунца на те честице у вишој атмосфери.

Земљина јоносфера садржи огромну количину енергије. Тренутно се догађа 8.000 олуја у сваком тренутку на Земљи. Милиони ампера струје ударају Земљу у облику муња. ХААРП може подстаћи те ефекте.

На следећем видео снимку (који је један од многих – али најбоље објашњава ову високу технологију) можете чути мишљења и објашњења пројекта која износе физичар Bernard Eastlund, Rich Garcia – особа задужена за односе с јавношћу пројекта ХААРП,  John Hecksecher – вођа ХААРП пројекта, научник и истраживач Dr. Patrick Flanagan…

Многе информације добијамо данас путем разних средстава информисања. Неке су тачне, неке нису са одређеном намером. Интересантно је међутим, да је већина – јако важних за неке који су их пласирали, са пажљиво одабраним речима и у одређеном добро осмишљеном облику – представљена јавности да би се, онај ко разуме о чему се ради, извргао подсмеху као „теоретичар завере“.

А планови оних који „владају планетом“ су „себични“  и толико монструозни да се оном ко има мало мозга и зна да га употреби буквално леди крв у жилама. Овим текстом ризикујем да ме прогласе за присталицу оних малобројних који имају мозак…но, ако га не користим на било који начин (вежбам) онда ми и не треба, јел` тако – тако је!

Природно је да човек не воли тајну. Тајну у свом животу, а посебно о нечему од чега зависи његов нормалан, свакодневни живот. Посебно су нам, природно одбојне вести о тајним друштвима, ритуалима, разним заклетвама и плановима о уништавању народа у свету. То се једноставно не слаже са нашом културом, вером и традицијом. Знам да не морам да објасним али хоћу: у нашој, србској традицији, вери православној Светосавској и култури – није пристојно и морално радити другом о глави, правити оружје у сврху уништења човека, и што је најгоре употребити га, јер смо још током одрастања у породици стекли тотално супротне особине у култури, вери, стварном животу: љубав према ближњем, доброчинство, мирољубивост, моралност… па природни односи у породици према детету, мајци, оцу, сестри и брату, родбини, пријатељима… све оно што се не може купити новцем, уствари… садржаји које стичемо животним путем обликујући се у личности, уметност сваке врсте у сврху добра и лепоте, а не зла и свих ружних, већ (на жалост) познатих ствари.

Монструозност оних који спроводе разне планове уништења планете је тиме нама одмах при првој информацији одбојна и незамислива, односно – ми у то тешко можемо поверовати… Оно што је чињеница је да се живот у свету претворио у новац и да су праве вредности скрајнуте у страну са тенденцијом коначног брисања из свести људи, а у први план постављена илузија о слободи избора како ћемо живети… Те слободе су углавном уперене против здравља нације, односно традиције, вере, породице као основа опстанка нашег народа на пример, културе и на крају свега онога што производи осећања у човека: љубав, бригу за другим, доброта…

И та осећања постоје у земљи Србији, и поред тога што је систематски уништена привреда па су милиони људи остали на улици, без основних средстава за живот, а сада је преко пола милиона људи испод границе сиромаштва, незапослених преко 750.000, док према евиденцији НСЗ, око 25.000 младих између 15 и 30 година чека на посао, ту су и они са завршеним факултетом. Свако се о својој породици брине како уме и зна… има и оних који се предају, чак реше на самоубиство, има и оних којима се то одразило на здравље, све је више таквих… Пораз једног друштва је када се скоро 10 % малишана старости до 13 година и око 8% млађих од 18 година према неким анализама које су објављене још пре четири године води као сиромашно, сада је та цифра вероватно много већа, и  у сталном порасту, као и број од преко 800.000 корисника социјалних давања по разним основама…

Људи у свету су доведени у стање контроле ума, већ добровољно пристају на то нешто што их води како год да то назовемо: Билдеберг, Рокфелер, илуминати, Групе 8 или 20, Светска здравствена организација, НАТО, Ротшилд … то је изузетно опасно…

О томе да се већ деценијама ради на стварању Новог светског поретка читали сте и гледали много тога. Многи ће и умрети протестујући против њега.

Хлорисање воде, одређени штетни додаци у готовим производима (храна, пиће, средства за хигијену, козметика, неадекватни лекови, ИГРАЧКЕ ЗА ДЕЦУ !?) који се пласирају широм света, ХААРП програм, хемијски трагови – хемија у атмосфери је геноцид над народом у комбинацији са опет опасном и штетном генетски модификованом храном даје страшне резултате – од којих је један и болест моргелонса (буба)…  Па безобразно малтретирање и свакодневни притисак да се добровољно пријавимо за експеримент – вакцине H1N1 које медијски нису прошле, али ћемо ту  грешку министарства здравља сви папрено платити, из сопствених џепова наравно јер се тако пуни буџет из кога се врше плаћања те врсте, а платиће здрављем они који су те вакцине примили…

И уз све ово догађа се и кемтрејлс? Није питање догађа ли се и код нас, јер небо нема границу, а приметили смо да никако није као пре, ко је наравно желео да примети…

http://beforeitsnews.com/chemtrails/2012/08/documentary-why-in-the-world-are-they-spraying-2430096.html
(Клик на фотографију одвешће вас до сведочења пилота авиона који учествује у свакодневном „запрашивању“ на линку:
http://beforeitsnews.com/chemtrails/2012/08/chemtrails-air-force-pilot-admits-spraying-2430100.html)

СТРУЧЊАЦИ ШИРОМ СВЕТА ПОТВРДИЛИ СУ ДА ЈЕ КЕМТРЕЈЛС УСТВАРИ БИОИНЖЕЊЕРИНГ У ЦИЉУ ПРОМЕНЕ КЛИМЕ, КОЈИ ЈЕ ВЕЋ ДОВЕО ДО ДРАСТИЧНИХ, ВИДЉИВИХ ШТЕТА НА ДРУГИМ КОНТИНЕНТИМА -ПОРЕМЕТИО СЕ ЖИВОТ ЦЕЛОКУПНЕ ПРИРОДЕ, БИЉАКА, ВОДЕ, ЖИВОТА ЧОВЕКА УОПШТЕ… А КАКАВ ЈЕ УТИЦАЈ „ТОГА“ НА ЧОВЕКА, КАД СЕ ГЕНЕТСКИ ПРОМЕНИ ВОДА, АТМОСФЕРА, А ТИМЕ И ХРАНА…
СВЕ КОМПАНИЈЕ КОЈЕ СЕ БАВЕ ГМО НА БИЛО КОЈИ НАЧИН РАДЕ ЗАЈЕДНО, ТОКСИЧНЕ ХЕМИКАЛИЈЕ УЛАЗЕ У ВОДУ, АТМОСФЕРУ И НИШТА И НИКО И НИКАКО НЕ МОЖЕ ДА СЕ СКЛОНИ ОД ТОГА ШТО СЕ ВЕЋ ДОГАЂА. ОВО ЈЕ ВЕОМА ОПАСНО – ПРЕ СВЕГА ЗБОГ ТОГА ШТО НИ ОНИ КОЈИ СУ ОВО ПОКРЕНУЛИ НЕ ЗНАЈУ КАКВЕ ПОСЛЕДИЦЕ МОГУ ОЧЕКИВАТИ!
ОВО ЈЕ ЕКСПЕРИМЕНТ КОЈИ СЕ ВРШИ НАД ЉУДИМА И ПРИРОДИ ЦЕЛОКУПНЕ ПЛАНЕТЕ. СТРУЧЊАЦИ УПОЗОРАВАЈУ ДА СЕ СА ОВИМ „НЕПРИРОДНИМ ПРОМЕНАМА ПРИРОДЕ“ (БИОНЖЕЊЕРИНГ- ЗАПРАШИВАЊЕ – КЕМТРЕЈЛС  ДОНОСИ МНОГО НОВЦА) МОРА ПРЕСТАТИ, ЈЕР ЈЕ ТО ОПАСАН ПРОГРАМ КОЈИ „УНИШТАВА ЖИВОТ НА ПЛАНЕТИ“.

У последње време видљиви су знаци на небу које исписују неки авиони које раније нисмо могли видети, промена климе је видљива, сви је осећају: драстични пад и повећање дневне температуре, суше, поплаве, у неким градовима и „паучина“, „беле куглице као стиропор“ су падале са неба, хемијски састав тих падавина био је забрињавајући по људско здравље… Американци су, да се подсетимо ПРИЗНАЛИ још прошле године у новембру да је ПАУЧИНА С НЕБА – ТАЈНИ ПРОЈЕКАТ БЕЛЕ КУЋЕ…

ВАШИНГТОН – Тајни пројекат геоинжењеринга – Американци признали да постоји програм у оквиру којег се у атмосферу испуштају отровна једињења

ПАУЧИНА С НЕБА – ТАЈНИ ПРОЈЕКАТ БЕЛЕ КУЋЕ

15. Новембар, 2011.

Бела кућа, после 16 година негирања, признала је пре два дана да постоји светски тајни програм којим се манипулише атмосфером, и то помоћу авиона који остављају дуготрајан траг, а који се, кад падне на земљу, претвара у паучину. Тиме је потврђено писање Курира из јула ове године да нас необележени авиони запрашују отровима.
Постојање тајног пројекта јавности је открио Џон П. Холрен, кога називају царем научником Беле куће. Он је признао да је атмосфера третирана баријумовим солима, алуминијум-диоксидом и другим отровним једињењима. Иако је свету открио да постоји тајни пројекат, Холрен није навео чему он тачно служи.
НАСА је пре пет година објавила да земља добија 20 одсто мање сунца него десет година раније, што би можда могло да има везе са овим пројектом.
Без обзира на то, једињења којима се третира атмосфера опасна су за људе. Курир је о необележиним авионима чији траг остаје сатима на небу много дуже него што је уобичајено, а који, кад падне на земљу, прави паучину, писао још пре четири месеца. Та појава, названа „кемтрејл“, што је енглеска кованица за хемијски и кондезациони траг, забринула је и грађане Србије. Саговорници Курира навели су тада да се паучина на земљи састоји од неке врсте нановлакана, која се чврсто каче на живе организме, док на стакло не реагују. Ветеринарка Катица Спасић испричала је тада да научници у свету запрашивање нановлакнима повезују са све већим бројем оболелих (више од 60.000) од Моргелонсове болести. Влакна буквално продиру у организам, праве мрежу и вире из рана на кожи које не зарастају, што је ветеринарка поредила с неком врстом инвазије на организам.

Алексић: Победа истине
Председник Еколошког покрета Новог Сада Никола Алексић каже за Курир да је признање Беле куће најлепша вест коју је чуо последњих година, јер је његова борба за истину напокон добила смисао.

– Мене и моје колеге годинама сматрају лудацима који причају глупости, кад ето Американци потврдили да смо били у праву. Ипак, иако су признали да нас годинама запрашују отровима с неба, то вероватно није ни део онога што нам заправо раде – наводи Алексић.

*Могуће последице запрашивања по људе
* хронични умор, главобоље, губитак краткорочног памћења и концентрације, депресија, слабљење имунитета
* кашаљ, болови у грудима, крварење из носа, пецкање очију, подрхтавање очних капака
* неправилан рад срца, проблеми с крвним судовима и крвним притиском
* инфекције и иритације мокраћних и дисајних путева, алергије, астма, кожне болести, карцином

СЕРГЕЈУ ЕФРОНУ (мужу) – Марина Цветајева
(18. јануара 1918. г.)

Устао си за Отаџбину – у бој!
На коленима написао: Марина.

У твом прекрасном животу,
Била сам ти прва и једина.
Памтим ноћ, лик светао
У паклу вагона – војничког света,
За ветром бих косу да ухватим,
Чувајући кутију пуну еполета.

УТОРАК, 16 ОКТОБАР 2012 10:31

• Српске Новине

Плакат-посвета Черноземском и кукасти крст.
Истог дана по Битољу су осванули и натписи „крв и част“ и „чиста Македонија“

Главна улица Широк сокак у Битољу, крајем прошле недеље била је преплављена плакатима у знак обележавања годишњице атентата на краља Александра Карађорђевића у Марсељу и величања фашистичког егзекутора врховистичке пробугарске ВМРО Владе Черноземског.

На плакатима су и стихови посвећени херојству Владе Черноземског, „потврђеног“ атентатом у Марсељу 9. октобра 1934. године.

„Нажалост, уочи 11. октобра, дана устанка против фашистичких окупатора, појављују се леци са фашистичким идејама, величањем Черноземског и других убица. Најупорније треба да се супростављамо свим тим идејама против прокламовања фашизма и пробугарских идеја“, изјавио је председник борачке организације у Битољу Александар Трајковски.

Нико није јавно преузео одговорност за истицање плаката за величање дела атентатора на краља Александра Карађорђевића, а грађани у својим реакцијама, као и део стручне јавности, упозоравају на то да су то појаве враћања фашистичких идеја.

У писменом реаговању историчар др Александар Литовски је јавно запитао да ли се фашизам враћа на македонску друштвену сцену? Он подсећа на то да је Черноземски био Бугарин, а од 1922. био је укључен у аутономистичку ВМРО извршавајући специјалне егзекуторске задатке. Откако је тридесетих година „михајловистичка ВМРО“ у потпуности фашизирана, Черноземски је постао фашистички плаћеник и инструктор хрватских фашиста, подсећа Литовски, јавно постављајући питање „Да ли ћемо и докле – ћутати?“. (Новости)

http://www.srpskenovinecg.com/svijet/svijet/region/16746-bitolj-kralj-aleksandar

Хаг очима очевидаца

16. октобра Међународни трибунал за бившу Југославију наставља разматрање случаја бившег лидера босанских Срба Радовача Караџића. На дневном реду је судско испитивање сведока одбране. Караџић је изјавио да је спреман да доведе 600 сведока, и за сваког је тражио по сат времена. Хаг је пристао да издвоји по 30 минута. био сам један од малобројних новинара којима је пошло за руком да бораве у Хагу и да виде сву судску кухињу сопственим очима. 14. октобра 2002. године иступао сам у Међународном трибуналу као сведок одбране на суђењу српском генералу Станиславу Галићу.

Шест сати у сали трибунала, где су сви расположени за то да су Срби криви за све балканске трагедије, убедило ме је да судије, њихови помоћници и тужилац Карла дел Понте (у то време тужилац Међународног трибунала) нису успели да схвате шта се у ствари дешавало у Босни и Херцеговини од априла 1992. огидне до новембра 1995. Мени се учинило да су одлуке поводом српских случајева судије одавно већ донеле. И само про форме испитујуоне који су решили да дођу у Хаг и отворено бране људе који су спасли Републику Српску и становнике српског Сарајева од потпуног уништења. У Хагу не говоре да су муслиманском лидеру Алији Изетбговићу помагалие хиљада арапских плаћеника из читавог света. Заборавили су да је за време председника Фрање Туђмана на лето 1995. године из Хрватске прогнано 200 хиљада српских становника. И до данас се мало ко вратио назад.

Караџића могу да „излече“ по схеми Милошевића?

Слободан Милошевић изручен је Хашком трибуналу у априлу 2001. године. У августу исте године напунио је 60 година. Тим поводом „хумани“ трибунал је дозволио Милошевићу да се састане са женом Мирјаном Марковић. Новианри су после тог сусрета приредили прави лов. Први контакти са новинарском братијом за жену Милошевића нису били успешни. На пример, она је прекинула интервју са Би-би-си када су почели да јој постављају неделикатна питања. Затим је аутор овог чланка морао да уложи велике напоре да убеди Мирјану Марковић да се са њим сретне. Сусрет је одржан у Београду на јесен 2001. године у штабу Социјалистичке партије. На моје питање о томе као се Слободан осећа, она је рекла:

„Када је он доспео у београдски затвор, био је здрав, мада је с времена на време имао проблеме са срцем. У затвору су започели његови здравствени проблеми, почео је да му скаче притисак. У Београду га уз то нису лечили. У Хагу су услови за лечење такође били неодговарајући. У затвору ради лекар опште праксе. Он долази болесницима само понедељком. Осталим данима болеснике посећује медицинска сестра, мери им притисак и пружа најелементарнију помоћ. Између недељних посета лекара, његова терапија се не може мењати. А лечење које му је преписао кардиолог захтева много оперативније корекције. Зато изјаве званичних лица трибунала да мој муж у затвору има неопходну медицинску негу асполутна је лаж. Осим тога, њему врло тешко пада суђење. Јер он се брани сам, што је колосални посао и напетост. Он треба да прати и на време да реагује на изјаве сведока, који говоре много неистине. Одговорно тврдим да се свим сведоци налазе под притиском оптужбе, да не кажем под уценом“.

Слободан је рекао да суђење неће бити завршено и да ће се потрудити да га докрајче пре његовог завршетка. Он је такође рекао да ће са њим радити нешто лоше, изразио је претпоставку да ће вероватно покушавати да путем таблета блокирају потребне лекове.

Да истакнем да је Мира Марковић поновила ову верзију у интервјуу америчкој компанији Си-ен-ен одмах после добијања вести их Хаге да је њен муж преминуо 11. марта 2006. године.

Тајне Златне лале

2002. година. Хаг. Хотел Златна лала који се налази поред Шевегена, два корака од зграде Хашког суда. У њему живе многе судије, сарадници Међународног трибунала и позвани сведоци. Увече у приземљу, где је велики број ресторана, окупљају се сви: судије, сведоци одбране и оптужбе, новинари и сарадници разних специјалних служби. Ту се отворено дају инструкције сведоцима оптужбе (многи уопште не владају балканском тематиком, и како би иступили у улози сведока оптужбе, потребна је дуготрајна сложена припрема). Да други начин обрађују сведоке одбране. О државном трошку држи их хотел Златна лала свега неколико дана (други ту бораве месецима) и покушавају да их што је могуће брже пусте кроз суђење. О томе ми је говорио келнер, родом из бивше Југославије, али одавно одомаћен у Холандији. Инструктори гласно говоре српски, не знајући да ми је то матерњи језик. Видим како они обрађују сведоке, како би „исправно“ говорили на суђењу. Говоре им шта је, како, где било, терају их да уче имена насеља, говорио је он, уверивши се да сам руски новинар. Тако да ја сазнам пре него новине о томе шта ће се дешавати на заседњима трибунала.

Читава историја Међународног трибунала за бившу Југославију ми даје основе да сумњам у његову непристрасност. Осуђују се углавном Срби. наравно, босанци, Хрвати и Албанци такође доспевају у трибунал. Али много их чешће ослобађају или пуштају на своју одговорност.

http://serbian.ruvr.ru/2012_10_15/hag-ocima-ocevidaca/

Радикални исламисти (ни)су претња за Балкан

Позивајући се на извештаје америчког Гејтстоне института, поједини српски медији су објавили да се очекује интензивније насељавање радикалних исламиста на Балкан.

Овим поводом, замолили смо бившег амбасадора СР Југославије у Турској и Азербејџану и бившег амбасадора Србије у Ватикану, оријенталсту и професора Дарка Танасковића за мишљење и коментар:

Продору радикалног исламизма на Балкан, погодовала је политичка и социјална ситуација током последњих 20 година, јер је подручје Балкана а посебно простор претходне Југославије био уздрман различитим сукобима и нестабилностима, укључујући и ратне. Престанком важења једног одређеног погледа на свет, који је овде био доминантан, створена је једна идеолошка празнина у коју су се онда између осталог убацили изразито националистички и религијски радикални програми. То је нарочито карактеристично за Југославију. Оно што запажамо јесте, да је услед читавог низа разлога, а пре свега сукоба на простору претходне Југославије, ова ситуација искоришћена поред осталог и за деловање са позиција радикалног исламизма из центара из којих се такви покрети шире у свету, односно финансирају. До ширења долази кроз оно што оваква врста муслимана сматра својом светом дужношћу-џихада и освајањем простора неислама, све се више шири као нека врста концентричних кругова. Током последњих 15 година, дошло је објективно до радикализације ислама на простору претходне Југославије. Затим, та радикализација је кренула путем једне интерпретације и примене ислама, која није била традиционално својствена овим просторима. Наиме, овде је од османског царства на овамо доминантна била такозвана ханефитска- једна сразмерно умерена, рационална и флексибилна верско- правна школа. С обзиром на то да су муслимани на Балкану, више деценија били укључени у државе у којима је доминирао научни атеизам и социјалистички друштвени систем, они су били у приличној мери и секуларизовани. То се почело мењати нарочито од рата у БиХ и сукоба на КиМ. Тако да ће одређени покрети који су дошли са стране, а тек касније нашли своје приврженике и овде на терену Балкана, успети да се запате. Сада представљају одређену алтернативу овом уобичајеном, релативно умереном балканском Исламу.

Требало би узети у обзир и то да је и у Турској, која је свакако најутицајнија држава у односу на Балкан, кад је реч о муслиманским заједницама, долази до одређене реисламизације целокупног животног, друштвеног и политичког простора. Стога је јасно да је Балкан веома динамично и погодно подручје за различите могуће развоје у југоисточној Европи, тим више што се све овдашње државе налазе у процесу транзиције, што је укупна друштвено-економска углавном нестабилна и неповољна. Све ово такође погодује свима онима који нуде некакве алтернативне моделе и путеве ка ономе што они приказују као срећу. Сада се већ може, сасвим објективно тврдити да ови покрети и њихови носиоци, иако још увек нису у позицији да озбиљније дестабилизују Балкан, представљају свкако упоришта из којих би се у датим околностима могло развити деловање које би под одрђеним условима довело и до озбиљнијих поремећаја.

Како исламисити делују на Балкану?

Најјачи утицај све време долази из Турске, с обзиром на то да наши муслимани сматрају Турску, у извесном смислу, својом духовном матицом. Многи од њих су и породично везани за Турску. Осим тога, ислам је на Балкан и дошао заједно са Османским царством. Турска данас кроз своју неоосманистичку политику настоји да обнови утицај у оним подручјима у којима је раније доминирала. Једно од тих подручја је и Балкан.

Други смер и други начин деловања јесте, нарочито после рата у БиХ и сукоба на КиМ, постепено убацивање милитантних група- како теолога, тако и бораца на Алаховом путу, односно такозваних муџахида, или како се неправилно каже муџахедина.

Они се „убацују“ из исламског света у ширем смислу, нарочито из арапских земаља, Пакистана, Авганистана и других делова исламског света у којима се већ дуже време заправо води џихад против западног света како се то обично приказује. Ово се све дешава уз издашно финансирање, нарочито из Саудијске Арабије и неких других богатих арапских земаља, а затим и интернационалних исламистичких организација, рецимо- Исламске лиге и других. Постепено се са једне стране на простор Балкана упућују мисионари који заговарају исламску даву, односно мисију, знатно радикалнијег типа од овог рационалног исламског учења које је на Балкану присутно.

Реците нам нешто више о природи покрета вахабизам и даобандизам и њиховом реалном постојању на Балкану…

Гледано чисто теолошки и доктринарно, ту доминира ткз. вахабизам, који је у суштини доктрина ислама која је званична религија или званични вид ислама у Саудисјкој Арабији. Вахабизам намеће један веома ригидни, редуковани исламски доктринарни систем, према којем су сви не-муслимани, заправо неприајтељи и који тежи наметању, чак и муслиманима, веома ригидног начина понашања, погледа на свет и односа према припадницима других религија. Вахабизам својим идеалом сматра изградњу потпуно исламског друштва и државе. Помиње се овде и деобандизам- ту треба нешто објаснити.

Деобанд је, у Индији у држави Утар Прадеш, један исламски центар, центар исламских наука, који је нарочито у последњих стотинак година стекао значајан углед, где се у почетку, заправо и није радило толико о једном радикалном и редукованом исламистичком учењу екстремистичког типа.То је било знатно шире и знатно умереније. Међутим, временом, управо су се из Даобанда постепено развијале медресе, односно вреске школе у Пакистану, из којих су се онда регрутовали и талибани (покрет који доминира у Авганистану, деловима Пакистана а који се углавном одликује изразитом милитантношћу и сталном борбом против неверника). Ово учење из Даобанда је постепено попримило карактер прилично екстремног учења које је чак у сукобу са умереним муслиманима у Индији, нарочито са овима који су више суфитског мистичког и условно речено хуманистичког определења.Но, тај даобандизам нема неке непосредне везе са Балканом.

Овде на Балкану радикално исламско учење долази кроз форму вахабизма, односно кроз такозвани вехабисјки покрет. У новије време изгледа, да се на Балкану активирају и неки проповедници и центри ширења ислама не само из Саудијске Арабије, где је доминирала Медина или Универзитет у Медини, као главни центар мисије. Наиме, сада се појављују и неки проповедници ислама даљег азијског простора и са својим новцем и са идејама, а они су су на неки начин повезани са талибанима и у том једном посредном смислу са даобандизмом. Ту се помиње нпр. Закир Наик, као један фундаменталистички проповедник. Тачно је да он нема формално исламско образовање, међутим он је један од најутицајнијих исламских проповедника у целом свету данас, његове су књиге готово у целом свету превођене (нпр. „Одговори на заблуде у исламу“) и у Новом Пазару, у Санџаку, значи у Србији, 2009. године, објављене су његове књиге.

Дакле ова појава никако није маргинална, чак на нивоу исламског света и очигледно је да она сада постепено почиње да остварује своје присуство и на Балкану.

Пре једно три године, ако се не варам, израелски министар иностраних послова Либерман је током посете Македонији помало изненадио све овде на Балкану а и шире, упозорењем да се исламски радикализам постепено пребацује на Балкан. Он је навео да се ово дешава, како би радикални исламисти одатле заправо могли да делује према Европи и Западу, много делотворније него што је то могуће са неких удаљенијих исламских простора. Даље, сасвим је јасно да је уочена тенденција да се Балкан схвати као „меки трбух“ Европе и западног света, где се може афирмисати оно што је својевремено било називано „Бела Ал Каида“. То значи да се могу и локални становници, који су много теже препознатљиви на Западу као екстремисти и терористи индоктринирати, организовати и наравно онда постепено убацивати на Запад. У том смислу је очигледно да је Косово и Метохија и самопроглашена независна држава Косово, а с обзиром на укупно стање хаоса, спрегу криминала, корупције, екстремног национализма и свега онога што карактерише косовско друштво а без снажних институција, заправо идеалан простор за деловање и за лов у мутном. Као што знамо, муслимани на Косову, чине 90% албанског становништва. Сматра се, а то се и истиче у овој вести у медијима, односно извештају Гејтстоне института, да су они у духовном смислу „запуштени“ муслимани и да их треба пробудити, освестити и индоктринирати једном радикалном идеологијом.

Рецимо, ако посматрамо како се Ватикан и католичка црква односе према овом простору, видећемо да Ватикан са своје стране развија веома јаку мисионарску делатност према целом албанском националнаом корпусу, зато што се сматра да је то, како кажу у Риму- Terraemissionis. Сматрајуда је то заправо подручје, земља која је погодна за мисију, с обзиром да је била духовно опустошена за време комунизма, поготову оне екстрмене варијанте Енвера Хоџе.

Све ово што сте до сада навели, научници и политичари са Запада сигурно знају. Ипак, они подржавају, односно не спречавају јачање ових радикалних тенденција и код свог муслиманског становништва ( нпр у Великој Британији, Немачкој, Француској). Са друге стране, САД су савезници одређених муслиманских земаља, које пак отворено финансирају радикалне покрете.Такође, готово сигурно знају каква је заиста ситуација на КиМ и упркос томе подржавају независност. Како је могуће да они сами не виде у томе потенцијалну опасност?

То што сте поставили као питање, јесте апсурд и један привидни парадоск да систематски доминантне снаге на Западу већ дуже време у исламском свету, а поготову на Балкану практично подржавају управо муслимане који онда касније постају озбиљна претња и готово нерешива загонетка управо за своје туторе. То је нешто што је врло слојевито. Кад је о Балкану реч, требало би разликовати држање САД и Европе. Европа очигледно нема снаге да реши ни своје унутрашње проблеме и која је прилично несложна, а која на духовном плану већ дуже време наилази на озбиљну кризу идентитета. Европа једноставно није у стању да успостави јединствен став и да се принципијелно постави према свим аспектима балканске стварности. Односно, Европа никако да уважи чињеницу да преко Балкана објективно долази до поремећаја равнотеже између исламског и хришћанског света и те исламско- хришћанске компоненте која постоји у самој Европи. Што се тиче Америке, то је веома сложено питање, за које нисам сигуран да ли уопште могу да дам адекватан одговор. Међутим, није ово први пут да за неке послове, у Вашингтону бирају савезнике, не водећи рачуна о томе у шта ће се после такво савезништво изродити, јер „ко са ђаволом тикве сади, о главу му се лупају“, као што каже наш народ. Такав је случај био и у Авганистану, где су заправо Американци створили овај талибански покрет, односно муџахедине. Тога је било и на другим странама. Наравно, на Балкану посебна димензија америчког ангажмана огледа се у томе, што су на Балкану Американци покушали да на неки начин компензирају заправо веома лошу слику коју о њима имају у муслиманском свету. Јер, америчка политика у исламском свету је крајње лицемерна, у суштини неоколонијалистичка. Исламски свет, чак и амерички савезници не гледају на САД са симпатијама. Стога, последњих 20-так година у Вашингтону покушавају да ту лошу слику некако ублаже тиме што ће подржавати захтеве муслимана на Балкану, сматрајући да су они овде изложени агресији раније „великосрпског национализма“ и „обновљеног бољшевизма“ При томе је правац главног удара, као што знамо био управо да се на одређени начин разреши југословенска криза, превасходно на рачун Србије и на рачун Срба. Али, има још нешто ту, што је у новије време потребно помно анализирати. Видите, као једна готово трагична метафора, као парадигма делује оно што се догодило у Либији, однсно убиство америчког амбасадора Стивенса- тог једног много мање романтичног савременог Лоренса од Арабије. Током рата у Либији, за који знамо да је добрим делом био потакнут, вођен, а на крају и завршен утицајем са Запада, а не неком унутрашњом снагом противника Гадафијевог режима, Ајман Завахири, духовни вођа и главни идеолог Ал Каиде је позвао своје борце и све муслимане да се боре против „ безбожника“ Гадафија. Али, он је истовремено позвао и на борбу против крсташа из Америке и циониста из Израела. У том тренутку, нису га изгледа довољно озбиљно слушали, значи правац главног удара био је рушење Гадафија, што се и догодило уз издашну америчку и западну помоћ. Но, онда је наступио овај други део Завахиријевог програма, односно наставак програма кроз наставак борбе против „империје зла“ тј. САД и циониста. Дакле, стиче се утисак да су неки аналитичари и планери у западном свету, пре свега у Америци схватили да ће на муслиманској позорници у целини доћи до смене у том смислу што ће исламисти доћи на власт у већини исламских земаља. Значи, онда је боље покушати бити у неку руку део тога процеса, а не бити изненађен и затечен када нагло дође до неких револуција као што је рецимо била она 1979.године у Ирану. Готово да су укалкулисали да ће ислам, односно исламисти бити снага која ће доминирати исламским светом и на политичком плану наредних 10-так, можда и 20 година и да они са тим на неки начин морају да изађу на крај. Такође, било је јасно да не могу више бранити ауторитарне, али режиме без легитимитета, који су спречавали долазак исламиста на власт. То је један занимљив, далекосежан обрт. Прибојавам се да и на Балкану и у другим деловима света где се Запад суочава са исламом, не постоји јасна слика о правој природи тих односа ни о последицама до којих ће довести у суштини погрешно одмерене политике према исламу. Данас ислам представља без сумње значајан, али не би морао бити и пресудан чинилац у међународним односима.

Ђукановић треба да се замисли

На превременим парламентарним изборима у Црној Гори владајућа коалиција Европска Црна Гора победила је и изгубила истовремено. Чисто математички, за Демократску партију социјалиста под вођством бившег премијера Мила Ђукановића добила је чак више гласова грађана него на прошлим изборима 2009. године. Ипак коалиција је први пту од 2001. године изгубила већину у Скупштини и не може сама да формира владу. У крајњој линији док се не договори са својим давнашњим партнерима, партијама националних мањина, које ће бити обилато заступљене у парламенту. На политичком нишану ДПС су бишњаци, Албанци и Хрвати, чији су проценти сасвим довољни да осигурају обећану већину и да врате Црну Гору у оно усмерење којем се она крећа последњих 20 година.

Опозиција која је прогласила почетак краја Црне Горе на Ђукановски начин, у целини је задовољна резултатима, али и овде постоје своји победници и губитници. Друго место, истина, добивши скоро два пута мање гласова неко Ђукановићева коалиција, заузео је Демократски фронт. Ова коалиција с једне стране заиста је тешка артиљерија опозиције, спојивши две јаке странке – Нову српску демократију и Покрет за промјене. Са друге стране, управо неслагање око формирања Фронта довело је до раскола Социјалистичке народне партије, до сада најутицајније политичке снаге која се супротстављала Ђукановићевом режиму. На крају социјалисти народњаци имају скромних 10,5%, што је по признању њихових лидера постало најгори резултат у историји странке. Коначно, апсолутни победник црногорских избора је Позитивна црна гора са 9% гласова. Ради се о томе што су позитивци-суверенисте који су се појавили свега пре пола године, у многоме захваљујући новини ликова, заиста постали политички фактор на који ће сада морати да се рачуна. Аналитичар Златко Вујовић, председник управног одмобра Центра за мониторинг и истраживање, сматра да странка на чијем челу је еколог, све више „зеленети“ и кретати се ка чланству у европској странци исте боје. Што се тиче прелиминарних резултата избора, очигледно је да се лидер Црне Горе са 20-годишњим стажем Мило Ђукановић, сада нашао на раскрсници, говори Вујовић:

Ја мислим да је Ђукановић на прекретници пре свега да донесе одлуку да ли ће реформисати своју политичку партију јер очигледно политика континуитета којој је инсистирао, која се пре свега манифестује истим лицима, истим политичарима од којих је значајан део компромитован ће морати, очигледно, да се мења. ДПС ће морати стварно да покрене борбу против корупције и организованог криминала, јер очигледно време толеранције бирача по тим питањима је прошло. Уколико не буду имали јасне резултате, не само по питању корупције и организованог криминала, већ такође и по питању економско-социјалне политике, онда влада једноставно не може очекивати и онај тамо мандат. Једноставно, бирачи су с једне стране социјално незадовољни, с друге стране виде једну власт која је при крају свог мандата била прилично бахата у финансијском смислу, делећи скупе станове својим лојалним присталицама, члановима владе и јавним функционерима и то непосредно пред изборе. То је био један показатељ бахатости и сигурности да без обзира шта буду радили бирачи ће гласати за њих. Ови избори показују да бирачи у Црној Гори постају све зрелији и да нису спремни по сваку цену подржавати партију. ДПС може овог пута формирати владу на неки начин, али, једноставно, партија је прилично заморена, истрошена и без великих реформи неће моћи да игра снажнију улогу у наредним изборима.

При томе, истиче Златко Вујовић, и опозиција има теоретску могућност да формира владу, то је истина мање очекивана варијана, али пример Србије показује да је све могуће, закључује експерт.

http://serbian.ruvr.ru/2012_10_15/dukanovic-treba-da-se-zamisli/