Збиљић: Агонија српског језика и писма

Пише: Драгољуб Збиљић

Најреалније је досад описао Вуков рад српски писац муслиманске вере Меша Селимовић у свом делу „За и против Вука“. Поседујемо то Мешино дело у 8. књизи јубиларног издања поводом тридесетогодишњице пишчевог стваралаштва, објављеног у издању ријечког „Отокара Кершованија“ и београдске „Слободе“. Нажалост, издање је латиничко из 1975. То је било време када је све што је штапмано заједнички с Хрватима морало ићи на латиници јер Хрвати нису никада неговали бесмислено, боље речено штетно двоазбучје као Срби, па се морало Хрватима удовољавати. То потврђује чињеницу да је Србима латиница наметана и преко Хрвата, коју су они примили неизоставно по верској линији, као и Срби католици па је по тој линији латиница наметана и Србима православцима насилно и политичким притисцима, нарочито тек у време комунизма.

Вук свакако није био довољно учен за велику реформу српског језика и писма, а затекао се у Бечу у времену када су реформисани и други европски језици и њихова писма. Неки више, неки мање. У српском језику реформа је била обимна и свеобухватна. Она је била објективно готово неизбежна јер је српски народ чамио пет векова под заосталим турским феудалним системом, а као поробљен народ, његова писменост и култура су били на изузетно ниским гранама. И догодио се изазван раскорак. Српски народ је у то време говорио много друкчије него што је тај језик био у оно мало књига код малог броја писмених људи. Сукоб је био готово неминован. (Ми се, ево, данас такође „сукобљавамо“ у вези с двоаубучјем и једноазбучјем!) Сукоб између учених људи и огромне већине заосталог народа у писмености и култури био је очекиван и изазван.

Пошто је живео у Бечу (уз то и као немачки зет), на Вука су вршени разни утицаји. Оно што и Меша закључује, а и оно што ми имамо као увид у његов рад, могло би се рећи да је Вук правио грешке, али да је његова реформа донела више користи него штете. Коренитија реформа морала је бити извршена и Вук ју је извршио најбоље што је знао, могао и што је у туђој земљи имао прилику да учини.

 

Кривотворење Вука

Проблем је касније додатно искомпликован када је дошло до кривотворења Вука у називу језика и у двоазбучју. Вук није никада употребио израз „српскохрватски језик“, а оптуживан је и за то. Вук није никада рекао да су двонаречје и двоаубучје корисни у српском језику, а и то му је „качено“. По уједињењу у једну државу с Хрватима стигло је губљење суверенитета српског анарода над својим језиком, када је српски језик преименован и када је дошло насилно наметање Србима туђег писма. Тада је дошло и до највећег кривотвортења Вука. По нашој оцени после обимног истраживања предоченог у књизи „Латиничење Срба по прописима српских лингвиста сербокроатиста“ (Ћирилица, Нови Сад, 2011), латиница је Србима дуго насиљем наметана и стигла је до већинског писма у Србији преко (злоупотребе српских лингвиста сербокроатиста који су једини на свету увели „богатство двоазбучја“ за српски народ и на тај начин поделили свој (српски) народ. Хрвати су на латиници остали једноазбучни иако су знали ћирилицу јер су је учили у школи. Они су могли да читају српске ћириличке књиге, али су свој (позајмљен) српски језик увек писали латиницом. Срби су преко фаличног школског система неговали двоазбучје и стигли до данашњег затирања овог остатка ћирилице у Србији, које има највише у десетак процената у глобалу. Даљим неразумевањем проблема и изигравањем уставне одлуке већинског народа на референдуму у Члану 10. Устава Србије (у коме је вражено ћирличко једноазбучје у српски језик) српски лингвисти раде на штету ћирилице, а да, већински, нису ни свесни шта чине. Што рекао Исус Христос „(још) не знају шта чине“. А чине стручно то да не дају ћирилици да оживи. Јер, данас у двоазбучју ћирилица не може да се спасе.

Држава и државници у Србији, иако су се сагласили да се врати ћириличко једбноазбучје у српски језик и српски народ, једноставно – одредбу о ћирилици у српском језику у пракси, у примени изигравају. То јест, не спроводе је свуда. Треба признати да је, углавном, уважавају у државним списима, а то све поништавају правописци и стручњаци за српски језик који никако да одступе од комунистичког „богатства двоазбучја“.

 

Министарство просвете неће да се умеша у свој посао

Агонију српског писма и српског подељеног (двоазбучног) народа могло је, позивајући се на Устав Србије, да пресече Министарство просвете Србије и да затражи хитно доношење српског  правописа у складу са Чланом 10. Устава Србије, али то министарство, ево већ седму годину, не жели да се „меша у свој посао“, па су српски сербокроатистички правописци и у измењеном и допуњеном „Правопису српскога језика“ (Матица српска, 2010) – будући да су остали нелустрирани од сербокроатистике – оставили неуставно писмо у српском језику – „латиничко писмо из времена српско-хрватског језичког заједништва“ (стр. 17. Правописа). Ми смо из „Ћирилице“ о томе писали стручно на стотине пута и државницима и српскинм лингвистима у институцијама српског језика, али резултата није било. Лингвисти су одолевали нашим „притисцима“ објашњавајући међу собом) на својим састанцима да то у „Ћирилици“ не разумемо.

И – ко је основни кривац за данашњу агонију српског језика и писма? Нелустрирани сербокроатисти и неодговорна власт. Ко више – тешко је рећи.

(25.март 2012)

Саопштење

Еколошки Покрет Новог Сада

 

 

 

Sarajevo – One of the leaders of the Wahhabi movement in Bosnia Bilal Hussein Bosnic, recently arrested and released, Muslims call for the mobilization of the message that Allah knows best “bleeding will not stop until we reach the victory of Islam.”

“We need to mobilize all, we should all stand in defense of Islam, according to our abilities and those sectors which have”, says Bosnić in one of the many messages posted on YouTube, 8th October.

Bosnic was arrested last week on suspicion of terrorism and four of his associates, but they were soon released because the prosecution has not sought custody of them. He recently returned to the border with Bosnia and Herzegovina and Serbia and so was unable to attend the Novi Pazar protest the film “Innocent Muslims”, which has caused numerous demonstrations in Muslim countries due to claims that insult the Prophet Muhammad.

Prosecution claims that monitors facilities that are often threatening, and that members of the Wahhabi movement placed on the Internet, the agen Banja Luka “Independent newspaper”.

“We must love one whom Allah loves and to hate what Allah hates whom. We have to hate infidels, and even they were our neighbors, or live in our houses. My dear brothers, to be specific, “is another message Wahhabi leaders.

Security experts believe that these words should be taken seriously.

Jasmine Ahić, assistant professor at the School of Criminology and Security Studies in Sarajevo, according to police agencies in situations like this had to respond.

“What he (Bosnic) said, it would be interesting for our law enforcement agencies, but it must always be borne in mind that such sensitive issues should be addressed structurally, no emotion, with experts in the field. BiH has and must have the strength to fight any forms of extremism, “underlines Ahić.

On the other hand, the paper states that the Prosecutor’s claim that everything is “under control”.

 

http://www.novosti.rs/vesti/planeta.300.html:401106-BiHPoziv-muslimanima-na-mobilizaciju

Ако нам званично поставе услов: Европа или Косово – одустаћемо од европског пута. То сам говорио у кампањи и мој народ не би био изненађен ако бих то предложио, рекао је Николић у интервјуу Новостима.

Николић сматра да је Србија достигла степен уређења који јој омогућује да може да рачуна на чланство у ЕУ, али је додао да је Европска унија држи на одстојању због Косова.

„Може тако да нас држи још сто година, ми нећемо променити став о јужној покрајини. Ако почну да нам дописују нова правила која нису важила за друге државе, онда могу да нас одбаце од себе. У том случају је боље да нам кажу: ‘нећемо вас'“, рекао је Николић.

Упитан због чега би косовски Албанци седали за сто ради разговора са Србијом када је и за њих и кључне државе Запада Косово независна држава, Николић је рекао да Србија о томе води рачуна и озбиљно схвата став Немачке која је стуб ЕУ.

„Зато на преговоре треба отићи са директним питањем: да ли ми можемо да рачунамо на преговоре и чланство у ЕУ, ако се не слажемо са независношћу КиМ?“, сматра Николић.
 
Шеф преговарачког тима – Дачић или Николић?

Председник Србије је рекао и да ће у петак бити одржан састанак државног врха о платформи за Косово.

„Циљ је да се пронађе решење које није независност, а које у великој мери одражава суштинску аутономију која је гарантована Резолуцијом 1244“, рекао је Николић.

Упитан да ли је тачно да је постигнут начелан договор да премијер Ивица Дачић буде шеф преговарачког тима, Николић је рекао да је то право премијера по Уставу, а да га он може пренети на председника државе.

„Ако ме Влада овласти да водим преговоре, драге воље ћу то да прихватим. Нисам рођен са круном на глави. Није тешко преговарати, ако са собом понесете праву платформу. Тешко је када морате да телефонирате и питате: предлажу ово, шта да радим? Ови пре нас су послали чиновника и рекли му: само се ти јављај, а ми ћемо да решавамо уместо тебе. Тако сте на папирима добили парафе Борка Стефановића. Шта они значе за његову личну одговорност, пита се Николић.

Крупне рибе измичу правди?

Упитан о борби против корупције и да ли страхује да ће „крупне рибе измаћи правди“, Николић је позвао полицију и тужилаштво да му се лично обрате ако сматрају да ће неки предмет завршити у фиоци.

„Позивам све из полиције и Тужилаштва, ако сматрају да ће нечији предмети завршити у фиоци, да ми се лично обрате. Морамо сиротињи да покажемо због кога је сиромашна“, рекао је председник Србије.

Извор: Вечерње новости, Вести

ПРЕДСЕДНИК БЕЛОРУСИЈЕ У ЧЕТВОРОЧАСОВНОМ ИНТЕРВЈУУ ТЕЛЕВИЗИЈИ BBC И ЛИСТУ THE INDEPENDENT

• Демократија, каква је код вас и у Америци, за нас је неприхватљива. Ваша демократија убија изван граница ваше земље милионе невиних људи. Чак и да сте то урадили грешком, требало би да се сакријете у мишију рупу и да из ње не излазите. Ви немате право ништа да говорите, не само са говорнице ОУН, већ уопште немате права да говорите пошто сте убијали људе – рекао је Александар Лукашенко

        БРИСЕЛ је – сасвим очекивано – санкције Белорусији продужио за још годину дана.

       А белоруски лидер Александар Лукашенко – у четворочасовном интервјуу британској телевизији BBC и листу The Independent – поручио је Западу да не схвата процесе у Белорусији и да покушава да његову земљу „демократизује пендреком“.

       „Коме треба таква демократија?! Од такве демократије мука је не само мени, већ читавом белоруском, руском и украјинском народу“ – нагласио је председник Белорусије.

       „Демократија, каква је код вас и у Америци, за нас је неприхватљива. Ваша демократија убија изван граница ваше земље милионе невиних људи. Чак и да сте то урадили грешком, требало би да се сакријете у мишију рупу и да из ње не излазите. Ви немате право ништа да говорите, не само са говорнице ОУН, већ уопште немате права да говорите пошто сте убијали људе“ – рекао је Александар Лукашенко у интервјуу.

       Председник Белорусије је оптужио западне земље за коришћење „двојних стандарда“ у међународној политици.

       „Американци покушавају да нас демократизују. У реду! Али, идите у Саудијску Арабију и демократизујте је! Да ли ми личимо на Саудијску Арабију? Она је далеко од нас. А зашто је не демократизујете? Зато што је за вас прихватљив сваки кучкин син, ако је ваш“.

       Лукашенко је указо да је на Западу био написан сценарио смене власти у Белорусији, сличан оном у арапским земљама.

       Иза свих смена лидара у арапским земљама, истакао је председник Белорусије, вире уши америчких интереса.

       „Ради се о њиховим себичним интересима, а коме то треба? Да ли је оваква исламизација режима била потребна арапском Истоку? Није. Када би схватали шта су тамо натворили, ни сами томе више не би били ради“ – рекао је председник Белорусије.

извор: факти.орг

 

Премијер Србије Ивица Дачић затражио је од државне новинске агенције Танјуг да се извини српској и немачкој јавности, јер је неадекватно пренела његов јучерашњи говор у Драгинцу, што је довело до интерпретације у другим медијима које штете државним и националним интересима.

„То (извињење) тражим и од Б92 јер је објавио наслов ‘Злочинци нас не пуштају у ЕУ’. Не знам да ли су медији свесни последица таквих интерпретација“, рекао је Дачић новинарима у Палати Србија, у паузи конференције о трговини људима.

Дачић је истакао да је Танјуг његову изјаву у Драгинцу код Лознице, где је одржан помен стрељаним цивилима у Другом светском рату, пренео на неадекватан начин, а да су други медији, као Б92 и Блиц, на основу тога објавили изјаве коментатора.

„Сада се може очекивати да Немачка упути званичан протест. Медији не морају да ме воле, али би требало да имају одговоран однос према држави. То што су јуче урадили је директно штетно за национални и државни интерес“, казао је Дачић.

Он је позвао медије да „ако већ не шаљу новинаре на догађаје, не тумаче његове мисли, него да их само пренесу“.
„Не мислим да сам толико вредан да тумаче моје мисли. Данас ћу доставити свима шта сам рекао па нека се види да ли је негде поменуто да нас злочинци не пуштају у ЕУ“, додао је.
„Ниједан нормалан човек то не би могао да каже, чак и да тако мисли, то не би рекао“, навео је Дачић.

Дачић је додао да је јуче дошао у ситуацију да је морао да моли медије да објаве оно што је рекао.

„Одмерио сам шта је требало да кажем и за то сносим одговорност. Мислим да нисам погрешио јер никога нисам повредио. То сам говорио и у УН. Немам коме да се правдам, шта сам рекао, рекао сам, а ако нисам добро рекао, народ ће то оценити на изборима и тачка. Али, немојте да од тога да правимо дипломатске скандале“, казао је Дачић.

Дачић је навео да је јуче рекао да Србија после геноцида који је преживела у два светска рата, јер је била на правој страни, није заслужила неправедан однос према њеним државним и националним интересима.

„Одмах после Другог светског рата, они који су починили злочине почели су да граде нову Европу. Сматрам да и Србија има право на своју нову сансу. Поражени у Првом и Другом светском рату постали су важнији фактор од Србије на Балкану“, казао је Дачић и упитао „какве то везе има са интерпретацијом у медијима“.

 

Шта је Дачић рекао у Драгинцу, извињење Тaнјуга због погрешне интерпретације Дачића

ИЗВОР:  ПРАВДА/ ТАНЈУГ

Поређењем информација које је Танјуг објавио и снимка онога што је премијер Ивица Дачић рекао 14. октобра 2012. године у месту Драгинац, утврдили смо да делови Танјугове информације не одговарају обраћању премијера.

Ту информацију пренели су и други медији, а након тога уследиле су реакције политичара из земље и иностранства.

Да то не би изазвало још теже последице, извињавамо се јавности и премијеру.

Уређивачки колегијум Танјуга.

Преносимо Дачићев говор у целини:

„Има дана који су горки од сећања. Место попут овог чије је страшно бреме људске патње тешко одагнати.

Ово је час када су наше мисли посвећене онима који су нестали у само једном дану час горког сећања, тамног и знаног.

Ово је дан који проживљавамо као дан и као симбол великог губитка. Сталну опомену и сведочанство безумља које је претило да овлада људскост, саосећање и разумевање. На данашњи дан 41. године, прошлога века нацистички окупатори извршили су прву али једну од највећих масовних ликвидација цивила на нашој територији током читавограздобља другог светског рта. У свега неколико сати тог стравичног дана смрт је покосила 2950 житеља Драгинца и околних села.Стојимо поред споменка невиним жртвама које нису овековечене у песмама као што је Крвава бајка. Стихови о њима и данас више од седам деценија након тог злокобног дана нису ипевани. Њихова трагедија и страдање није у довољној мери уткано у наше национално колективно сећање.

Драгиначке жртве су заборављене. Ишчилили су из нашег сећања малишани страдали у овом питомом месту, њихови родитељи, комшије. Моје обраћање посвећено је деци, женама, мушкарцима, старима, невиним жртвама. Свима онима који су отишли и оставили недосањане снове о неоствареној љубави. Ове речи као родитељ изнад свега и на првом месту посвећујем деци. Деци која су нам одузета нељудском руком. Деци успаваној у безизленој игри у школи на кућном прагу. Желим да у наше заједничко сећање данас призовем та мила детиња лица, безазлене очи, осмехе, жељу за животом која је угашена изненада тога дана. Да су преживели, данас би неки од њих можда били међу нама. Седи попут ових поносних глава које видим овде. Били би наши родитељи, наше деке, баке. На жалост, њихови животи су брутално окончани. Они су остали окамењени у једном страшном времену о коме нам говоре наши стари . Сетимо се свих пострадалих на кућном прагу, у њиви, крај колевке, погледајмо старе фотографије, завиримо у шкриње и тамо ћемо пронаћи потпуно заборављено сведочанство живота оних којих више нема.

Грађани Србије, постоје дани у животу који тежином свога значаја и симболике мало кога остављају равнодушним. Један од таквих је и 14. октобар. Тога дана, наши заједнички преци суочили су се са судбоносним искушењем страдања, мучења и смрти. Био је то дан потпуне негације разума, људскости и осећања. Препуштајућу у овом тренутку све њих никад заборављеном нашем оснаженом сећању, молим вас да сачувате поруку овог окупљања, и њу неокрњену пренесете свима, вашим ближњима, вашој деци, родитељима, целој Србији.

Заборављена жртва је нешто што не смемо себи дозволити. Не само због људске обавезе да памтимо трагично пострадале већ и због дужности да знање и сећање на оно што се догодило у прошлости у потпуности неокрњено и ненарушено предамо генерацијама које следе.

Жртве не смемо заборавити због тога што сматрам да је данас неопходно не само да се сећамо него и да се поносимо борбом против фашизма коју смо имали у Другом светском рату. У ери заборава и поништавања свега онога што је било у нашој прошлости, вероватно неко жели да поништи и трагедију која нам се догодила у Првом светском рату и у Другом светском рату.

Подсетићу да године које долазе, представљају године у којима морамо се подсетити на трагичне догађаје од пре једног века. У Првом светском рату Србија је изгубила готово половину мушког становништва . У Другом светском рату Србија је дала огромне жртве. И то не само на територији данашње Србије, него су Срби страдали свуда тамо где су живели у тадашњој Краљевини Југославији.

Данас, после геноцида који смо преживели у два светска рата због тога што смо били на правој страни међународне заједнице, мислим да је апсолутно Србија није ничим заслужила да има неправедан однос међународне заједнице , према њој, према нашим државним инационалним интересима јер Србија је увек била на страни оних који су се борили против фашизма и против геноцидне политике као шо је била она која се показала овде у Драгинцу. Одмах после Другог светског рата они који су починили овај злочин су почели да граде нову Европу. Сматрамо и да Србија има право на своју нову шансу и зато, не само да је не смемо заборавити, него морамо стално да истичемо жртве које смо дали, зато што су наше жртве заборављене , зато што је историја искривљена и историјски поражене нације у Првом и Другом светском рату су данас постали важнији фактори на Балкану него што је то Србија и српски народ.

Зато желим јасно да кажем, да они који су овде изгубили животе, нису изгубили на фронту, нису они пали у борби против Немаца, него су биле невине жртве, жене, деца, стари. Они су уткали и сви који су пали у Другом светском рату су уткали свој еживоте у нову Европу у Европску унију, где нас сада условљавају да би смо у њу ушли да морамо да дозволимо да се заврши оно што се започело у Првом и Другом светском рату а то је да се Србија што више смањи.

Ми не смемо да дозволимо да су ове жртве биле узалудне и зато ће Влада Републике Србије и Србија учинити све да истина о Србији и наши државнии национални интереси буду брањени на миран начин али најважније од свега јесте да ми морамо схватити да у борби за људске вредноти, за европске вредности Србија је дала много више него што су неке друге државе које су веома лако постале чланице Европске уније и који дан данас говоре о томе како Србији тамо није место, који нам свакога дана прете говоре да Србија треба да призна независност Косова да треба да нам врате визе и све остало што не спада више у домен једне озбиљне политике.

Ја желим свима њима да поручим, Србија ништа не тражи и ништа не треба да јој дајете, Србија је заслужила да буде део Европе јер је Европу стварала и овде. Зато нашим незаборавом, нашим одлучним непристајањем да све ово препустимо тмини историје ми сведочимо о својој спремности да се боримо за идеале слободе, равноправности и поштовања, заједнички и истрајно јер, 2950 жртава, невиних жртава, да су припадници неког другог народа о томе би се писале приче и легенде и можда би се у неким државама и прогласио као дан сећања, и незаборава као што је то било за неке друге догађаје. Морамо мало више да ценимо своје жртве и наравно, морамо да опростимо онима који су злочин починили, не можемо да заборавимо, међународна заједница и они су за све ово што се десило и једино нашта не пристајемо то је да су њихове жртве вредније од наших. Да би смо могли да се боримо против свега овога о чему сам говорио неопходно је да никада не заборавимо своју историју. Треба се окренути будућности, али треба извући поуке из историје.Треба учинити све да се избегну ратови и зато ми желимо да на миран начин решавамо све спорове али ја тражим од целе Србије да више поштује своје жртве које је дала у борби за слободу и да ове године које су пред нама искористимо да не дозволимо неким земљама да изврше ревизију догађаја од пре сто година јер и Први светски рат може бити приказан на начин који некоме одговара као резултат лудости некога ко је извршио атентат на Франца Фердинанда не говорећи о томе да су то биле историјеке прилике које су довеле до тога да и Срби и муслимани у БиХ се дигну против Аустроугарске анексије БиХ. Зато је важно да се зна ко је на чијој страни био . Ми смо били на страни истине и правде и очекујемо да они на чијој смо страни били, данас буду такође на страни истине и правде кад је Србија у питању.

Хвала Вам и желим да се ове жртве никада не забораве. Нека им је слава“.

извор: Правда, Бета, Вести

 

 

У аутомобилској несрећи на путу из Илирске Бистрице у Св. Петру код Горице, погинуо је 23. априла 1945., око 22 часа Димитрије Љотић. Ишао је у штаб војводе Момчила Ђујића да се поздрави са Епископом Николајем и Патријархом Гаврилом, уочи његовог одласка из Словеније. Мртво тело Димитрија Љотића, пренешено је у капелу Динарске четничке дивизије, где је, после помена, Епископ Николај одржао говор, који читаоцима СРБског ФБРепортера преносимо са страница књиге Ратибора Ђурђевића „Утемељитељи“…

„Димитрије Љотић је човек који је надахњивао људе. Носио је тешки крст и у рату, и у миру, јер ни у миру му људи нису хтели дати мира. А у рату је извршио своју дужност и као војник, и као грађанин. Баш они који су били на површини, и који су били глава народна, нису га разумели. Зато смо и пропали што нисмо знали ценити такве вредности.
Бог га је узео баш  своје време. Рећи ће неко: узели су нам га. Али га нису узели, јер је он дао упут, својим животом и својим трудом, до сада. Колика понизност, какав аскетизам, испосник Светосавски, какве молитве, дечије милине!“