Црногорска али и српска јавност никако да сазна дуго година скривану тајну великих пријатељa и бизнис сарадника Богољуба Карића, Милана Роћена, Беџета Пацолија и Екрема Лукаја. Овај квартет је само наизглед некомпатибилан и неспоjив, али новац и моћ чине чуда па и оно што се чини немогућим лако постаје могуће.

Дипломатска српско-црногорска подела амбасадорских места у време краткотрајне заједнице Србиј и Црна Гора (СЦГ) је Милана Роћена у име те заједнице послала за амбасадора у Руској Федерацији, са седиштем у Москви. Та расподела места је данас екс црногорског министра спољних послова баш у критичном тренутку у току 2004. затекла у Москви. Био је то тренутак кад је Милан Роћен морао да одлучи: хоће ли спасавати Богољуба Карића и његову породицу и поштедети их трајне несреће и вечног проклетства или их предати на поступање истражним органима Федералне службе безбедности Руске Федерације и истражним органима СЦГ!? Милан Рочен се одмах одлучио за прву варијанту. Да Браћи Карић, Богољубу и Драгомиру, притекне у помоћ тако што ће их упозорити на оно шта их чека. А чекао их је дугогодишњи затвор уколико Милан Роћен није поступио онако како је тада поступио.

Конкретно ради се о два службена писма Руске федералне службе безбедности која је претходно континуирано радила на истрази пословања „БК ТРЕЈД“ Групе са седиштем на „Вернадского Проспект“ бр. 41 у Москви. Већ у свом првом писму (послато крајем априла 2004.) којим се ФСБ Руске Федерације обраћа тадашњем амбасадору Роћену, објашњава се у детаљима ситуација, како је текла истрага кроз коју су дошли до сазнања да су Браћа Карић довела у заблуду њихове власти тако што су декларисали увоз телекомуникационе опреме из Шведске за потребе „БК ТРЕЈД“ групе, која је тада поседовала већински пакет акција у телекомуникационом мобилном оператеру „МОБТЕЛ“ Србија. Та опрема је по документацији доступној ФСБ била планирана за постављање у руској области Архангелск. Али су истражни органи ФСБ кроз истрагу утврдили да је та телекомуникациона опрема, по уговору Бр. LP/N – 95/005 од 25. Јануара 1995., наручена од компаније „Ericsson Radio Systems AB“, типа NMT 900, прокријумчарена усред трајања меѓународног ембарга на Србију, па је уместо у Архангелск завршила у Србији и на Косову, где је и инсталирања за потребе „МОБТЕЛ“ Србија. Амбасадор Роћен је од стране ФСБ овим писмом био замољен да исто проследи надлежним органима СЦГ као отправник послова, да би се цео процес завршио на законски уређен начин.

Проблем је настао кад Милан Роћен уопште није одговорио ФСБ-у на њихово прво писмо, па су уредно написали и друго, са сличном садржином и још детаљнијим објашњењем шта тачно од њега траже. Друго писмо од стране ФСБ Руске Федерације, Роћен је примио 24. Јула 2004. године, дакле три месеца касније. На њему јасно пише да је ПОНОВЉЕНО. Е кад је примио то друго писмо Роћен је већ био у фази кад је претходно преломио и одлучио да већ са првим писмом похрли на сусрет са Карићима, с понудом да их спашава.
Па је онако како је игнорисао прво писмо ФСБ тако исто игнорисао и друго са ургенцијом да га проследи у Београд, органима СЦГ. Иначе, његово доброчинство према Карићима нема ама баш никакву хуману црту. Роћен је од првог тренутка знао да Карићи немају куд и да ће га морати јако дебело наградити да им купи време: нечињењем, непоступањем и немешањем у амбасадорске ингеренције. Сачувао је оба писма ФСБ код себе у фиоци и сачувао Кариће од истраге у СЦГ, где им је већ тада горело под ногама. Али, нису баш Карићи наградили Милана Роћена. До свог жељеног плена, два стана у Москви, по сведочењу извора из ФСБ који су нам дали ова два писма, Роћен је стигао преко упознавања двојице пословних партнера Браће Карић – Беџета Пацолија и Екрема Лукаја.

Због Роћенове похлепе и дрчности, у том тренутку несолвентни Богољуб Карић је Милана Роћена  привео на разговор са Пацолијем и Лукајем. Да га они намире и уједно да га имају на краткој узици за даље. Знао је Карић да је Милан Роћен битна карика у црногорском ланцу и битан фактор у тада сањаној независности. Карић је спајајући Роћена са Пацолијем и Лукајем, рачунао на њихов сан о независности Косова коју су финансирали док се није десила у фебруару 2008.  Практично је Карић сервирао похлепног Роћена договоривши се претходно са Пацолијем и Лукајем да га “одраде” са онолико колико тражи, а тражио је две станбене јединице у Москви. То Пацолију и Лукају није био никакав проблем, јер Пацоли је дугогодишњи пословни партнер заједно са Браћом Карић у Швајцарској грађевинској компанији „МАБЕТЕКС“. Карићи су били и данас су скривени партнери у „Мабетекс“-у. Као врло утицајан и цењен у Русији, иначе ожењен Рускињом, Беџет Пацоли је захваљујући својим везама са администрацијом Бориса Јељцина и блискости са његовом некада али и данас моћном ћерком Татјаном Дјаченко, дошао и до посла реновирања Кремља. За црногорску јавност је данас интересантно да је Татјана Дјаченко данас удата у породици милијардера Јумашева, у којој је зет милијардер Олег Дерипаска. Милан Роћен се фантастично добро уклопио у ово шарено друштво, окупљено на једном месту. Пацоли га је лако „покрио„ из свог станбеног фонда.

Екрем Лукај је пословни партнер и пријатељ Браће Карић, пореклом из њихове родне Пећи на Косову. Као дугогодишњи сувласник и главнокомандујући у компанији „ДУКАЂИНИ Груп“ Пећ, проистекле из истоимене УЧК групе, Екрем Лукај је био власник прве косовске мобилне компаније „МОБИКОС“, која је радила као подружница „МОБТЕЛ“ Србија. Компанија „МОБИКОС“ је за време косовске кризе уз знање и сагласност Браће Карић, у тренутку кад су безбедносне снаге српске војске и полиције кренуле у копнену офанзиву искључујући све могуће комуникације које је УЧК могла да користи, одиграла кључну улогу користећи инфраструктуру „МОБТЕЛ“-а. Тако је разбијена телекомуникациона блокада на терену коју је хтела да спроведе српска полиција и војска. Касније када је међународна заједница успоставила власт у протекторату Косова, све до дана проглашења независности, Екрем Лукај је продужио са својим профитабилним бизнисима.

Уговор између „Мобтела“ и „Мобикос“-а је уствари и главни разлог зашто је Влада Србије донела одлуку да „МОБТЕЛ“-у одузме лиценцу. Учињено је то како би били заштићени национални, економски и безбедносни интереси Србије. Уговор о пословно-техничкој сарадњи је закључен између NI A.C. „Кosova Mobikos“, власништво Екрема Лукаја и „МОБТЕЛ“, власништво Браће Карић који су незаконито пренели део своје лиценце за мобилну телефонију на подручје Косова и Метохије. Браћа Карић су од Екрема Лукаја у два наврата, почетком 2004. године за дивље уступљену лиценцу „МОБИКОС“-у наплатили два износа. Први 30. Јануара 2004., на износ 835.869,00 ЕУР и други 365.134,00 ЕУР наплаћен 24. фебруара 2004. године.

Милан Роћен је практично „улетео“ усред тог бизниса који је закључен под бројем 12088/03 од 8. децембра 2003. године., када је и кренула истрага у Москви јер су руски обавештајци на Косову одмах алармирали своје колеге у ФСБ у Москви да се опрема декларисана за Архангелску област, једном прокријумчарена у Србији, сада користи и на Косову, противно свим интересима Србије али и братске Русије. Иначе Браћа Карић су лиценцу за мобилну телефонију на територији Србије добили одлуком министра за саобраћај и телекомуникације, која је заведена под бројем 345-04-905/98-01-7 од 12. Августа 1998. godine.

Црна Гора је последице похлепе екс амбасадора Милана Роћена и „пословног дружења“ са Карићима, Пацолијем и Лукајем осетила иза проглашења косовске независности 17. Фебруара 2008., кад је Црна Гора већ увелико била самостална држава. Признање независности Косова од стране Црне Горе (у пакету с Македонијом) је одрадила Влада Миле Ђукановића у октобру 2008. Прецизније, Милан Роћен је одиграо главну улогу у том процесу. Као шеф црногорске дипломатије је само узвратио Беџету Пацолију и Екрему Лукају за учињене „услуге“ из пословног аранжмана из Москве 2004.

У међувремену, Браћа Карић су регулисали своје обавезе према Руској држави где данас одбегли Богољуб Карић живи избегавајући правосудне органе Србије који га траже по потерници за учињена тешка кривична дела. Његова супруга Миланка и рођени брат Драгомир Карић су посланици у владајућој коалицији коју предводи Српска Напредна Странка.

Држава Србија је након одузимања Карићима продала „МОБТЕЛ“ норвешком „ТЕЛЕНОРУ“. Практично је продала МАЧКУ У ЏАКУ. Опрема је доказано прокријумчарена у Србију и што је још горе, антене су инсталисане на дивље на стубовима Републичког хидрометеоролошког завода Србије. Постоје фото и документациони докази у виду записника и о том криминалу. Но, то је сасвим друга тема…

Зоран Божиновски

Извор: Буре Весник 

ПЕТИ ОКТОБАР… (3)

Дан када је поново ослобађана Србија

12 октобар 2012, СРБски ФБРепортер

Пише: Бранко Станић

Опет смо гледали историју из првих редова. Разумели је нисмо, али осетили јесмо. Био је то дан када су једни морали да оду, а други одређени да дођу…

УПАД У СКУПШТИНУ

Србија, петак поподне, 6. октобар 2000. године

Дај Боже, да се помолим Богу, иако у души нисам неки верник, али поштујем и ценим и религију и традицију, да се оствари и педесет посто од онога што синоћ рече нови председник.

А обећао је много тога.

– Више неће бити превара и изборних крађа… – било је једно од првих обећања. Говорио је више као професор, мање као политичар. Као да је био на отвореној трибини или за округлим столом неке телевизије.

Председник демократског центра, Драгољуб Мићуновић, јутрос обећа да се они неће возити у мерцедесима, а у чему ће, то не рече. Сигуран сам да неће ићи пешке.

Јутрос у пет док сам вам писао зазвони телефон. Јави се неки момак, као да га познајем.

– Ал’ смо их разјурили – саопшти ми веселим гласом

– Јел’ готов? – упитах.

– Готов је. Пук’о је к’о звечка.

– Начисто!

– Начисто. Да те нисам пробудио? Лаза овде.

И пре него што рече ко је, по гласу, мада мало промукао, рекао бих да је то био Лаза кога ја знам.

– Ниси. Гледам телевизију – одговорих.

– Претпоставио сам да гледаш. Извини не могу још да говорим због сузавца и бојних отрова – објасни он своју промуклост. А док је говорио помало је и кашљао. – Јел’ видиш шта смо урадили? – настави причу. – Сутра ћу доћи на посао. Здраво! – и веза се прекиде.

Ко ли сад би тај Лаза. Ниједан Лаза не ради са мном.

Скупштина у диму, од сузавца или ватре, или од обоје

А да ли је ово крај једне политике, прво не дам ништа, а онда дам и више него што су тражили.

Тако је било и сада. Никако се није дао да се склони, а онда је лако и глатко све пустио. Или су га његови чувари напустили?

Ноћас су јавили да је бивши председник негде у Бору и нова власт очекује од њега да призна први круг председничких избора и тако испоштује вољу народа.

ДОС је ступио у контакт са председником Србије. Рекао им је да ће се бивши председник Југославије јавно обратити. Не знамо само кад.

Шешељ и Вук се не чују, као да су у рупу пропали.

Искључења струје и даље трају.

Из иностранства стижу обећања да ће нам у понедељак, 9. октобра 2000. године укинути санкције.

У фабрици још није почео рад. Директор је пустио људе кући. Ресторан ради.

Промене у “Вечерњим новостима”: ПОВРАТАК ИСТИНИ

“ВЕЧЕРЊЕ НОВОСТИ”, најтиражнији југословенски лист поново су своје и народне новине. Тренутак остварења народне воље и коначне победе. Демократију у Србији редакција је дочекала као почетак нове ере.

Све новине под утицајем режима преко ноћи су промениле курс, осим опозиционих. Оне су и даље на истом курсу.

Дојучерашња режимска полиција постала је у свим медијима народна полиција.

А синоћ Бора Тодоровић позва народ на:

– Хајдемо сви оно добро познато: ПОНОВО РАДИ БИОСКОП, ПОНОВО РАДИ БИОСКОП…

Чекамо даљи развој ситуације.

Последња вест: Игор Иванов, руски дипломата, на Дедињу.

СА ДРУГОГ КРАЈА СВЕТА

Аустралија, петак, 6. октобар 2000. године

Почеле су да нам стижу добре вести из Србије. Још има неизвесности (бар како ми овде схватамо), али се надам да ће све ускоро бити у реду. А требало је то одавно урадити.

Како је сад у вашој фабрици? Ради ли се ил’ се штрајкује?

СА ЈУГА АФРИКЕ

Боцвана, петак, 6. октобар 2000. године

Ми смо такође овде пратили сва дешавања од јуче. Почев од 5 часова после подне BBC, CNN и Скај су непрестано извештавали о демонстрацијама. Готово да уопште није било других прилога. Ја сам гледао до 1 час после поноћи. Чак су приказали комплетан интервју са Коштуницом на РТС-у.

Још увек се помало прибојавам оне змије и његових улизица и лопова, јер су им сада заиста муда у процепу. Губе потпуно контролу, власт, богаћење на грбачи народа…. Искрено се надам да ће заиста доћи до суђења члановима СИК-а, Шаиновићу (провереном суверену крађа), Гајевићки и осталим учесницима изборних манипулација, па ако се докаже и Милошевићу. Они су се поигравали народом и изборима. Ако до тога не дође биће то велико разочарење и минус новом председнику.

Иначе Коштуница је једини наш политичар у кога сам одувек имао највише поверења. Никад се није разбацивао паролама и фразама, никад никога није уличарски (као Шешељ) нападао, није еуфоричан као Вук, увек принципијелан и неподмитљив (за разлику од Ђинђића)…. Али на нашу велику жалост лидер мале странке. Нарочито сам уживао у његовим излагањима на округлим столовима, где га ни Дачић, а ни Шешељ нису могли избацити из контекста својим простачким упадицама.

Речју он је заиста најбољи, а богами и једини ваљан избор. Ја њему и вама који сте га изгласали и изборили се до победе честитам и искрено, веома сам радостан што је баш он изабран. Непоколебљива доследност и пре свега поштење су ми гарант да ће повести земљу у бољу будућност и извући нас из овог шупка космоса где владају неморал, превара…

ПОНОВО СА ДРУГОГ КРАЈА СВЕТА

Аустралија, понедељак, 9. октобар 2000. године

Ми се овамо заиста радујемо због великих политичких промена у Србији.

Теби хвала за цртице и виђења што си послао. Разумем што си мало уздржан, но мислим да у односу како је било – може бити само боље, не горе. Па и то је нешто. Друга је ствар што ја очекујем много више.

——————————————————

ПЕТИ ОКТОБАР – Најава новог ФБР фељтона аутора Бранка Станића

ФБР фељтон аутора Бранка Станића: ПЕТИ ОКТОБАР… (1)

ФБР фељтон аутора Бранка Станића: ПЕТИ ОКТОБАР… (2)

Дневни ред предстојећих преговора на “високом политичком нивоу” између Београда и Приштине, постепено се разјашњава. Као што су и претпостављали многи експерти – међу њима и аутор ових редова – дискусија ће прелазити оквире чисто косовске проблематике. На иницијативу косовских Албанаца, тема преговора треба да буде разматрана у ширем контексту “албанског питања”, обухвативши комплетно албанско становништво на Балканском полуострву. За почетак, делегација Приштине намерава да покрене питање три општине на југу Србије – Прешево, Медвеђа и Бујановац, по терминологији Албанаца “Прешевска долина” или “Источно Косово”- у којима живе Срби и Албанци. А судбина српског захтева за пријем у ЕУ користиће се у својству притиска на владу Србије.

11.10.2012. Фонд стратешке културе, пише: Петар Искендеров

“Тајну Мадридског двора”¹ о правим циљевима Приштине у преговорима са Београдом, открио је потпредседник косовске “владе” Хајрудин Кучи. Његова логика је кристално јасна и отворена. По сведочењу Кучија, „влада“ Косова на челу са Хашимом Тачијем сматра немогућим разматрање проблема нормализације односа са Београдом “иза леђа Албанаца из Прешевске долине”. “Званична позиција Приштине огледа се у томе да је она заинтересована за побољшање и нормализацију ситуације са етничким Албанцима” у три јужносрпске општине – подвукао је потпредседник и закључио: “Нема сумње да ће проблеми Албанаца у Прешевској долини имати пуноправан третман” у будућем дијалогу Београда и Приштине, под покровитељством ЕУ. Хајрудин Кучи је уверен да само такав приступ може довести “до нормализације односа Косова и Србије” и тако допринети “миру и стабилности у региону”.²

Иницијатива потпредседника “косовске владе” саопштена је званично, у име кабинета, али још не садржи конкретне предлоге о преформатирању граница на Балкану.

Јасно је међутим, да ће само постављање питања о општинама са југа Србије на преговорима у Бриселу, бити прво бављење тим проблемом у оквиру ЕУ још од 2000-те године и избијања оружане побуне на југу Србије, коју је иницирала “Ослободилачка војска Бујановац, Прешево, Медвеђа”.

Штавише, ако тада лидери локалних Албанаца нису официјелно изнели пред ЕУ питање о својој потчињености Приштини, ова опција данас има подршку међу албанским лидерима у читавом региону Балкана. Њена идејно-политичка основа утврђена је у августу 2011. године, на састанку у Гњилану, на коме су узели учешће представници власти косовских Албанаца, као и Албанаца са југа Србије, између осталих и председник општине Прешево и лидер Демократске партије Албанаца Србије Рагми Мустафа, као и председник општине Бујановац Јунуз Муслију. У донетим одлукама истиче се потреба за “промовисањем повратка под окриље Републике Косово” општина “Прешевске долине”, на основу “слободно изражене воље становништва” под контролом “међународне заједнице”.³ Мустафа је развијајући ову тезу, отворено предложио међународној заједници да размотри питање “размене територија” између Косова и Србије, при чему би се три јужне српске општине припојиле Косову, а север Косова и Метохије насељен српским становништвом би се припојио Србији.⁴

Лидери Косова – гледајући нетремице ка Бриселу и Вашингтону – последњих неколико година су имали опрезну позицију. Но, сад и они дозвољавају могућност размене територија, надајући се да ће тако “заокружити територију Косова, истовремено се ослободивши главобоље у виду локалних Срба. Председник “Скупштине Косова” Јакуп Краснићи сматра да би Приштина могла пристати на предају севера покрајине Србији, уз услов да добије територијалну компензацију у виду суседних области – пошто “ничијим интересима као нашим није нанесена штета на Балкану (Албанским – П.И)”.⁵

Имајући у виду постепено захуктавање изборне кампање на Косову, може се у програмима партија и појединаца очекивати избијање општеалбанске приче у први план, посебно имајући у виду незавидну социјално-економску ситуацију у покрајини. Радикални покрет “Самоопредељење” на челу са Албином Куртијем, једина је политичка снага која не само да није изгубила подршку, него је и привукла нове присталице. Они се залажу за брзо спровођење референдума о уједињењу Косова са Албанијом, после чега ће доћи на ред и остала “општеалбанска питања”, посебно у Македонији, “Источном Косову” (општинама са југа Србије – П.И.), Црној Гори и Грчкој”.⁶

У вези са тим и Србија и руководство ЕУ се ускоро могу наћи у новој позицији. Постављање питања од стране косовске делегације у вези са општинама са југа Србије, тим пре о “размени територија”, натераће ЕУ да по овом питању заузме кохерентан став. Почевши од 2005. године, међународна пракса у погледу Косова користи иза кулиса принцип “три не” који је усагласила Међународна Контакт-група. Једно не се односи на немогућност деобе Косова и припајања некој од суседних држава. Ова одредба је пре свега била упућена Приштини, ради њеног придобијања за преговоре са Београдом у Бечу. Ако данас саме власти на Косову наступају са предлозима да се ове одредбе укину – САД и ЕУ ће се наћи у неугодној позицији. Према албанским медијима на Косову и Метохији, ЕУ још увек води консултације око дневног реда предстојећих преговора и још нема “конкретан план” за њих.⁷

Што се тиче Србије, пред њом се отвара одређена “лепеза могућности” за спољнополитичко маневрисање. Ако косовски Албанци заиста покрену питање “Прешевске долине” – српска делегација са своје стране мора ставити на преговарачки сто сопствену широку платформу решавања косовског и српског питања, који излазе изван оквира техничких преговора са Приштином. То ће омогућити не само да се дискусија пренесе на виши ниво, него ће и поставити питање незавршене национално-државне изградње на Балкану, са привлачењем у том смислу и Македонског и Босанског сижеа у ту причу. А први корак у том правцу треба да буде постављање питања о “посебним односима” Београда са косовским Србима, по обрасцу односа које Приштина реализује са Албанцима из “Прешевске долине”. Слична дипломатска игра може у будућности омогућити Србији да прикупи геополитичке бонусе, при том користећи противничку иницијативу у својству полазне тачке.

Тако да нећемо журити да се баш у свему сложимо са аутором чланка објављеног у београдској “Политици” , посвећеног поукама из Балканских ратова 1912-1913. године. Са једне стране безусловно је да се “национални циљеви могу реализовати тек тада када се они подударају са стратешким визијама великих држава”.⁸ Но, исто тако је истинито и обрнуто: стратешке визије великих држава представљају веома покретан и еластичан концепт подложан корекцијама. Балкански савезници у Првом Балканском рату су то одлично демонстрирали – практично изненадивши велике силе и натеравши их да ставе у архиву принцип одржавања статус-кво стања у региону.

1 “Тајна Мадридског двора” – историјски роман Георга Борна, полуларан у руско-језичном говорном подручју. Заахваљујући том роману у руском језику је настао фразеологизам “Тајна Мадридског двора” у ситуацијама када се говори шаљиво о некаквим тајнама или интиграма из виших слојева друштва – примедба преводиоца.

2 Koha Ditore, 08.10.2012

3 http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/134187/Albanci-zele-i-jug-Srbije-uz-Kosmet

4 Epoka e Re, 03.05.2011

5 Zëri, 14.11.2011

6 Bota Sot, 16.06.2010

7Zëri, 09.10.2012

8 Политика, 04.10.2012

Захваљујући летелицама Министарства за ванредне ситуације Руске Федерације (авиони „иљушин 76“, „беријев бе-200“ и хиликоптер „ка-32“) ефикасно су сузбијени шумски пожари који су у Србији обележили лето 2012. године и који су у критичним августовским данима представљали озбиљну претњу за већи део насељених територија.

11.10.2012. Фонд стратешке културе, пише: Иван НИНИЋ

Руска „помоћ из ваздуха“ још једанпут је потврдила да нема места паници због ранијег стационирања одређених ваздухоплова, опреме и људи из Руске Федерације у југоисточном делу Србије. Наиме, када су у октобру 2009. године тадашњи потпредседник Владе Србије Ивица Дачић и министар за ванредне ситуације РФ Сергеј Шојгу потписали споразум о оснивању Регионалног хуманитарног центра за брзо реаговање у случајевима ванредне ситуације (пожар, поплава и земљотрес), у медијским и дипломатским круговима појавио се страх од доласка Руса на Балкан. Тзв. „неименовани извори“, стране дипломате, самозвани аналитичари, као и НАТО заговорници, покушали су да наметну тезу и спин да је хуманитарна база у Нишу, која ће моћи да збрине око 2.000 људи, заправо војна база, односно да ће то постати у догледно време. Скептицизам по питању доласка снага РФ у Србији посебно је био видљив код дипломата из САД и ЕУ, али и код њихових аналитичких служби попут Стратфорда.

Викиликс: Шта договарају Србија и Русија?

Једна од многобројних депеша Амбасаде САД у Београду коју је објавио Викиликс (09Belgrade863, од 27.11.2009.) сведочи о томе да Руски хуманитарни центар у Нишу привлачи пажњу дипломата из Вашингтона. У спорној депеши дипломате САД-а такође стављају акценат на тадашњу посету председника РФ Дмитрија Медеведева Београду, прибојавајући се да би Србија могла да подржи пројекат РФ о стварању нове безбедносне архитектуре на Балкану. „Ја сам то сазнао из штампе“, рекао је Американцима њихов човек од поверења Мики Ракић (Шеф кабинета тадашњег Председника РС Бориса Тадића), и додао да се о тој теми није разговарало приликом састанка Б.Тадића и Д.Медведева. Американци пишу, а Викиликс открива, да је један од ефеката посете Д.Медведева Србији био и договор који је постигнут око успоствљања заједничког српско-руског хуманитарног центра у Нишу. Међутим, у депеши се истиче да је Мики Ракић „још једном умањио значај“ ове теме, извештавајући дипломате САД, у приватном разговору, да то „неће бити база и да вероватно нема договора“. Ракић је отишао корак даље па је обећао да ће дипломате САД информисати о развоју будуће дискусије по том питању.

У депеши која је из Београда послата у Вашингтон наводи се да су саветник тадашњег Председника Србије Б.Тадића Александар Кнежевић и тадашњи Шеф кабинета министра И.Дачића Бранко Лазаревић представнике Амбасаде САД уверавали да ће из РФ у Ниш доћи „само ватрогасци“. Кнежевић је истакао да ће у Центру за брзо реаговање у случајевима ванредне ситуације бити смештена само „два или три авиона или хеликоптера из Русије“ и да ће се они усресредити на суочавања са последицама земљотреса, поплава и пожара. Према његовим речима, а како стоји у депеши, Србија неће дозволити руску војну инсталацију на њеној територији, нити је руска страна покушала да изврши притисак на тадашњег председника Б.Тадића да дозволи војно присуство. Извори дипломата САД у Министарству одбране РС рекли су да је иницијатива за отварање Центра проистекла из Министарства унутрашњих послова. Извори (неименовани) из Министарства одбране такође су изразили забринутост уколико би руско присуство у Србији било стално, као и скептицизам у погледу учешћа снага РФ у гашењу пожара авионима, с обзиром такву могућност суседних држава. У том моменту на челу Министарства одбране био је заговорник евро-атланских интреграција и потпредседник Демократске странке Д.Шутановац.

Стратфорд: Шојгу прави војну базу у Србији

За околности око успостављања Центра за брзо реаговање у случајевима ванредне ситуације, али и све остале аспекте српско-руских односа интересовање је показала и америчка обавештајна компанија Стратфорд. У марту 2012. године, посредством Викиликса, у јавност је доспео веома интересантан документ Стратфорда под називом „Аналитичке смернице: Теме и питања за истраживаче“. „Не занима нас да ли две државе имају пријатељску фудбалску утакмицу, морамо знати и за то. Потребно је да мотримо на сваку енергетску компанију коју купе Руси у овом региону, као и на сваки корак руских лидера-политичара-бизнисмена на Балкану“, оцењује се у документу Стратфорда. Још у децембру 2009. године Стратфорд се огласио информацијом да би Споразум Русије и Србије о оснивању хуманитарног Центра за реаговање у ванредним ситуацијама Москва могла да „успостави своју прву војну базу изван територије бившег Својетског Савеза“. Ову америчку обавештајну компанију прилично брину капацитети руског Министарства за ванредне ситуације, за које кажу да је „све осим безначајног министарства“, али и Сергеј Шојгу који тај ресор води још од 1994. године.

Стратфорд у својој анализи наводи да је Шојгу „члан моћног и пробраног руског Савета за безбедност-кључног саветодавног тела извршне власти за националну безбедност – и има корен у директорату за страно војно обавештавање, боље познато као ГРУ, које је једно од најмоћнијих институција у сенци у Русији“. Амерички аналитичари констатују да је регион јужне Србије подложан катастрофама попут шумских пожара, суседним земљама које су чланице НАТО-а или ЕУ или на путу да то постану и закључују: „тешко да је потребан регионални логистички центар којим управљају Москва и Београд“. Они упозоравају да се „мора размотрити да Москва можда полаже логистичку подлогу која, намерно или не, има војну вредност“, али и пројектују да то „може обухватити надзор аеродрома, али и размештање логистичке опреме што би омогућило да се постројење брзо претвори у погодну базу у време кризе“. Стратфорд истиче да је Ниш дуго био војни центар у Југославији, да има аеродром, али и да се у том граду налази 63. падобранска јединица која је „врло могуће најефикаснија снага Београда (ако не и региона)“.

Тензије око успостављања српско-руског хуманитарног Центра за реаговање у ванредним ситуацијама стизале су и од медија из суседне Хрватске. Тако је хрватски лист Национал (27.10.2009.) објавио тенденциозан текст са насловом „Ниш постаје тајна руска војна база“, у коме се износи низ инсинуација. „Необично је да се гради велики руско-српски центар за обрану од великих пожара, а Србија уопште нема велике шумске пожаре… ти пожари се евентуално догађају лети, па је нелогично да се тако велики центар гради да ради целу годину, па и онда када пожара сигурно неће бити“, пише Национал и закључује: „у Србији није било ни неких других великих катастрофа због којих би био потребан такав центар, зато је очито да је разлог зашто се тај центар гради, нешто сасвим друго“. Новинар Национала иде и корак даље па закључује да се „може претпоставити да ће у центру бити стациониране и антитерористичке снаге“. Према наводима Национала није случајно одабран Ниш као седиште Центра, с обзиром да се у непосредној близини налази америчка база Бондстил (Bondstell) на Косову и Метохији и да „све то има и очито геостратешки значај за шире подручје југоисточне Европе“. Овај хрватски лист као „још једну геостратешку чињеници“ износи то да ће „база“ бити лоцирана у непосредној близини трасе којом ће ићи гасовод Јужни ток.

 

ЕУ и САД имају своју НАТО базу Бондстил

 

Интересантно је да је Европска унија одбила позив да узме активно учешће у формирању и функционисању Центра за реаговање у ванредним ситуацијама, без обзира што је таква понуда постојала од српске и руске стране. „Послали смо захтев и Европској комисији како би подржали формирање Центра и учествовали, а послао сам и позив и европској комесарки из Бугарске како би ово био део глобалне заштите целог региона“, рекао је тадашњи заменик премијера Ивица Дачић (Агенције, 10.9.2011.). Исту понуду ЕУ упутио је и руски министар Сергеј Шојгу, рекавши да се нада да ће надлежни из Европске комисије узети учешће и прикључити се у наредном периоду, с обзиром да РФ сваке године добија позиве из десетине земаља Европе и света за помоћ у гашењу пожара. „Врата центра су отворена свима и свако може да дође и увери се да ли су сумње на месту. Како је јуче рекао мој колега Ивица Дачић: неко изгледа жели да то буде војна база. Нажалост, разочараћемо их. То је само хуманитарни центар“, казао је Шојгу (Танјуг, 20.10.2011.).

Међутим, на понуду Србије и Русије је негативно одговорила комесарка ЕУ за међународну сарадњу, хуманитарну помоћ и реаговање у кризним ситуацијама Кристалина Георгиева, која је признала да се у ЕК разговарало о томе да ли ЕУ треба да се придружи руско-српском пројекту.

„Ми не видимо корист од прављења регионалне структуре, јер сматрамо да координација мора да се води из једног центра“, рекла је Георгиева (Блиц, 22.11.2011.). Јасно је да после овако рестриктивног става ЕУ нема простора за параноју и скептицизам према заједничком српско-руском пројекту, који шире САД, њихови медији и аналитичари. Уосталом САД и НАТО су могли „инсталирањем“ ЕУ да обезбеде увид у рад, намену и планове Центра у Нишу, али је очигледно да такав интерес нису имали. Због тога и не чуди то што све своје дипломатске, аналитиче и медијске ресурсе злонамерно усмеравају на конструисање теза да Руска Федедерација заправо прави војну базу у Србији. Ову тезу намећу исти они који прећуткују чињеницу да се у највећој НАТО бази у Европи Бондстил, која се од 1999. године налази на Косову и Метохији, годинама одвија несметана трговина унутрашњим органима убијених Срба. Српско-руски Центар у Нишу медијски покушавају да укаљају исте оне снаге које су омогућиле и „легализовале“ трговину наркотицима и проституцију у бази Бондстил. Јавна је тајна да данас, у 21. веку, НАТО база Бондстил предствља сигурно америчко уточиште за највеће криминалце, трговце људима, нарко дилере и ратне злочинце у Европи.

 

http://srb.fondsk.ru/news/2012/10/11/chemu-strah-sad-i-eu-zbog-srpsko-ruskog-centra-u-srbiii.html

Прослава 100-годишњице ослобођења Старе Србије биће одржана у Пријепољу 13. и 14. октобра 2012. године. Покровитељ и организатор прославе је Друштво српских домаћина. Обележавање овог значајног јубилеја почеће у суботу, 13. октобра, откривањем обновљеног споменика ослободиоцима Пријепоља 1912. и полагањем венаца.

11.10.2012.

 У 12 часова у сали Дома културе у Пријепољу биће одржана свечана академија под именом „И овај камен земље Србије“, којој ће присуствовати угледне личности из националног, политичког и јавног живота земље, као и општине Пријепоље. У истом здању, у малој сали, увече ће бити одржана промоције „Споменице“, штампане поводом стогодишњице ослобођења Старе Србије, чији је издавач Друштво српских домаћина. Гостима ће се посебно обратити уредник и приређивач Споменице, др Славенко Терзић.

Друштво српских домаћина позвало је грађане да у недељу, 14. октобра, на празника Покров Пресвете Богородице, дође на свенародни сабор у порти манастира Милешеве. Света архијерејска литургија биће служена у 9 часова, а након тога парастос српским јунацима и мученицима – погинулим у балканским и свим ратовима и устанцима за Крст часни и слободу златну. Потом ће бити изведен културно-уметнички програм, а на крају ће уследити народно саборовање.

            У овој дводневној манифестацији учешће у културно-уметничком програму узеће проф. др Мирко Васиљевић, академик Рајко Петров Ного, др Славенко Терзић, Добрица Ерић, Зоран Костић, Гојко Шантић, Љиљана Благојевић, Хор КУД „Лола“, КУД „Бранко Крсмановић“, браћа Теофиловић, Снежана Спасић, Бора Дугић (фруле), Бошко Вујачић (гусле), изворна група „Херцеговина“, Слободан Мулина и други.

 

Електропривреда Србије испоставила је ових дана потрошачима рачуне за утрошену електричну енергију за септембар, али је на њих обрачунала ПДВ по стопи од 20 одсто, иако је примена увећаног ПДВ-а наступила тек од 1. октобра. Надлежни тврде да је све у складу са законом.

11. 10. 2012. Вести, Агенције

Велики број грађана обратио се Центру за заштиту потрошача са приговором да је на рачунима за струју у септембру ПДВ по новој стопи иако је повећање ПДВ-а са 18 на 20 одсто ступило на снагу 1. октобра.

Све је по закону

Државни секретар у Министарству финансија Милица Бисић држи се логике „Електродистрибуције“.
„Која стопа пореза на додату вредност ће бити примењена, зависи од тога када је извршен промет добра, то јест када је струја очитана. Имајући у виду да је очитавање извршено у октобру (од 1. до 5. октобра), Електродистрибуција је применила пореску стопу у складу са законом“, изјавила је Бисићева за лист ”Ало!”.

У „Електровојводини“ објашњавају да по Закону о ПДВ-у промет добара када је у питању испорука струје настаје даном очитавања стања испоручене електричне енергије, што се искључиво врши од 1. до 5. у месецу за претходни месец, те је „Електровојводина“ била обавезна да у рачунима које ће купци добити закључно са 10. октобром обрачуна нову стопу ПДВ-а.

Из угла потрошача, међутим, нема логике да се на испоручену и потрошену струју у септембру плаћа порез уведен у октобру.

„Сматрамо да је наведеним чланом испорука струје погрешно третирана као роба, јер је Законом о заштити потрошача снабдевање електричном енергијом дефинисано као услуга, а по Закону о ПДВ-у је промет услуга завршен даном када је завршено појединачно пружање услуге. Примењено на рачун за снабдевање струјом у септембру, услуга је завршена 30. септембра и у овом случају се мора применити обрачун ПДВ-а у износу од 18 одсто“, категорични су у Центру за заштиту потрошача.

Обрадовић: ЕПС поштовао смернице министарства финансија

Електропривреда Србије (ЕПС) урадила је све по закону приликом обрачунавања ПДВ-а за рачуне за струју за септембар, изјавио је вршилац дужности генералног директора ЕПС-а Александар Обрадовић. Он је новинарима на међународном Сајму екологије и енергетике Београду рекао да је ЕПС поштовао све смернице које је добио од Министарства финансија.

„ЕПС није направио никакав пропуст“, нагласио је Обрадовић. На рачунима за струју у септембру урачунат је ПДВ по новој стопи иако је повећање ПДВ-а са 18 на 20 одсто ступило на снагу 1. октобра.

Обрадовић је на питање зашто струја није обрачуната 30. септембра пре повећања ПДВ-а рекао да је ЕПС ограничен људским ресурсима и оперативним процедурама и да ни на који начин не може у једном дану да очита сва бројила.

Према његовим речима, ЕПС разматра и разговара о увођењу нових бројила где је могуће даљинско очитавање утрошене енергије.

 

Двојица Срба претучена су данас на путу од Косовске Митровице до етнички мешовитог насеља Суви До, а очевици тврде да су нападачи били Албанци. Инцидент се догодио око 14.30.

11. 10. 2012. Бета

Албанци пресрели Србе на сеоском путу

Према речима очевидаца, нападачи су се довезли црним BMW-ом, пресрели аутомобил у коме су били Петар Балтић и Иван Павловић и потом их физички напали. Нанели су им повреде по глави и телу, због чега су превезени у болницу у северној Косовској Митровици.

Заменик регионалног директора КПС-а за север Косова Ергин Медић потврдио је за Бету да се инцидент догодио и додао да је рано да се говори о детаљима.

„Два лица српске националности су повређена и њима се указује лекарска помоћ после чега ћемо од њих узети изјаве“, рекао је Медић и додао да је полиција на месту где се инцидент догодио.

У селу Суви До живе и Срби и Албанци, а насеље је удаљено само неколико километара од северне Косовске Митровице.

 

Пантић: Циљ напада је застрашивање

Председник Општине Косовска Митровица Крстимир Пантић рекао је да данашњи напад на двојицу Срба на северу Косова представља наставак политике притиска како би се Срби иселили.

„Циљ напада је да се Срби застраше и иселе из јединог села надомак Косовске Митровице у коме живи још око 40 српских породица, а у плану је и насељавање још 36 породица расељених у зграду чију изградњу финансира Скупштина општине Косовска Митровица“, рекао је Пантић за агенцију Бета.

Пантић тврди да је један од нападача бивши припадник ОВК Гзим Рама звани Паша. „Очекујемо да Еулекс хитно предузме акцију и ухапси Раму“, рекао је Пантић.