Category: СВЕ ОБЈАВЕ

ПОТРЕБНА ПОМОЋ – МИРОСЛАВ ИЗ ЉИГА


02.10.2012. ФБР електронском поштом

ПОТРЕБНА ПОМОЋ – МИРОСЛАВ ИЗ ЉИГА

Помози Бог!

Драги оци, браћо и сестре,

мало, мало па неко се на листи огласи да му је у нечему потребна помоћ, те овај угрожен, те онај, те некоме треба за операцију итд. Верујем да су сви вапаји оправдани, Господ зна…

Стигох на ред ја и моја породица. Просто речено остали смо без посла и ја и жена и немамо примања, на ивици смо егзистенције (мени скроз стао посао, жена добила отказ, јер се смањила продаја у цвећари). Здрави смо и прави и желели би да радимо и својим рукама зарадимо, не тражимо да нам неко прилаже новац има угроженијих, гризла би нас савест да од њих отимамо. Написаћу нешто о својој породици,  тј. о себи и о својој жени, па ако некоме затреба такав профил радника, или има неку идеју, или савет нека нам напише приватно писмо на мејл ван листе. Радили би скоро све послове, па чак да долазим(о) кући викендом, или месечно, у питању је преживљавање. Господ је допустио скорби (муку) ради мојих грехова, мањка ревности, првенствено ради моје гордости. Ако неког увредих нека ми опрости. На листи има доста који ће да се изненаде овим писмом, јер нас лично познају. Једино не би радили посао, где би морали да правимо компромис са нашим верским убеђењима – алергични смо на новотарије, отворени и прикривени екуменизам… Уредницима и осталима се извињавам, што пишем овакво писмо на листи (није ово сајт за огласе, или огласна табла), али мука ме је натерала и надам се да ћете имати разумевања.

Имам 41. годину, жену Светлану (34 год.), сина Стефана (7,5), ћерку Милицу (6). Син ми иде у други разред основне школе, а ћеркица у предшколско. Од куће до вртића, односно школе има 3,5км у једном правцу. Кад је лоше време обично их возимо аутом (кад имамо гориво), а остало, син иде сам пешке, а Милицу водимо до вртића пешке. Трудимо се да побожно живимо ( да ревнујемо), али ту је и успона и падова. Трудимо се да постимо како СПЦ налаже, да држимо молитвено правило, да будемо редовни на литургији, да се често исповедамо и често причешћујемо у складу са благословом духовника у односу на наше духовно стање. Трудимо се да децу васпитавамо у православном духу и да не изостају са литургије. Поштујемо све православне, али морам признати да смо велики русофили.

По занимању сам металоглодач четвртог степена и имам “Б” и “Ц” категорију у возачкој дозволи. Радио сам као металоглодач у Железари у Смедереву и код приватника. Радио сам у војсци као војник по уговору, као возач у касарни у Пожаревцу, потом сам радио 2 године код др. Ратибора Ђурђевића у издавачкој кући Ихтус Хришћанска Књига у Београду ( Ратибор је један од наших најачих експерта који је критички писао против масонерије, јеврејског лобија, новог светског поретка итд.). Код њега сам у стану упознао Старца Јулијана Студеничког (духовника патријарха Павла) и одатле од те 1998. год. почињу моји контакти са „духовним светом“, са манастирима. У време бомбардовања Беоограда приходи ми се смањују и немогуће је било више са тим примањима да живим у Београду и прелазим да радим на продаји књига манасстира Рукумије до данашњег дана (око 12 год.). У Рукумији код о. Симеона могу слободно рећи да сам  духовно прогледао. Данас је тај посао око књига што се тиче моје продаје тако рећи скроз стао и нема прихода. Радећи тај посао обишао сам преко 170 манастира у Србији и Црној Гори и нешто У Републици Српској и ту упознао доста монаштва и духовника са којима већином одржавам контакт. Сад сам посебно близак са манастиром Рукумија, м. Пребрежење Овчарско кабларско и Манастиром Дубрава на Златибору. Једно време су ме стално моји познаници и пријатељи молили да их водим, или возим у неки манастир код неког духовника, на исповест, духовни разговор, молитву за здравље итд. пошто добро познајем манастире и духовнике. Онда сам дошао на идеју да  је то народу потребно и почео да се рекламирам да возим мојим старим аудијем по манастирима. За већину народа је то било скупо, а мени неиплатљиво, јер се ауто кварио, али моје главне муштерије су били Руси (служим се руским језиком). Возио сам руско монаштво, свештенство и обичан народ. Путовања су била једнодневна па до чак 12 дана. Било је напорно, али руси су били задовољни. Проблем је што је промет мали, пар тура у току године, што немам рекламу, боље возило, лиценцу туристичког водича да би могао званично да се рекламирам итд. (посао помоћу штапа и канапа). Сад је и тај посао скроз стао, а ауто ми није споссобан за дуг пут, потребно ми је за мене незамисливих 150 евра да га оспособим. Послаћу вам у прилогу моју назови рекламу на руском. 2004. године сам се преселио из Смедерева после 29. год. проведих у том граду у завичај у своје село Гукош код Љига. Ту имамо толико земље за своје потребе, за башту у којој са женом радим, а и родитељи помажу. Од животиња за сад имамо само кокошке, ако Бог да док дођемо до средстава и направимо неки помоћни објекат и неко прасе и козу. Ја сам градско дете и нисам вичан сеоским пословима, али се трудим и полако се усавршавам и улазим у кондицију. Велики сам љубитељ светоотачких књига, занима ме православна духовност и делатни православни живот. Моја породица је упућена на манастире и наши највећи пријатељи су у манастиру, а Господ зна, можда и нама буде кончина у манастиру.

Моја жена је сељачко дете пореклом из села Јабланице са Златибора, на три сата пешке од манастира Увац, или ти манастира Дубрава. У манастиру Увац се среће са оцем Данилом који је уводи у православни живот. Од школе је завршила средњу пољопривредну школу у Пожеги.  Као дете са села вична је свим сеоским пословима, а посебно сточарством. Овде у Љигу је пар година радила сезонски у расаднику, цвећари и наравно кући око баште. Спремала је и зимницу за продају. Иначе воли и да доста чита и то што ради око пољопривреде доста је и теоретски поткована. Побожнија је, вреднија и ревноснија у свему од мене. Не стиди се никаквог поштеног посла, као и ја (сређивање туђих кућа, чување деце итд.)

У прилогу вам шаљем и пар фотографија о нама да и визуелно имате слику отприлике о коме се ради.

Ако је воља Божија угодиће се да нам преко ове листе на неки начин помогне, било саветом, или понудом неког конкретног посла, а ја као глава моје породице сам задовољан што куцах и на ова врата…

Мирослав

Молим вас проследите писмо на што више мејлова да би нам неко понудио посао, савет итд. Наравно, ко може нека нас помене у молитви.

Адреса и телефони се налазе у прилогу, тј. у реклами на руском. ПДФ АДРЕСА, РЕКЛАМА, ТЕЛЕФОН

Благодарни за све Богу и вама Мирослав, Светлана, Стефан и Милица

Благодарни за све Богу и вама
Мирослав, Светлана, Стефан и Милица

Србин, предузетник са севера Косова и Метохије – "Ако сада паднемо, бојим се да устати не можемо!"


Ако сада паднемо, бојим се да устати не можемо!

02.10.2012.
ФБР

Као становник Косова и Метохије и предузетник са севера Космета налазим за сходно да кажем пар речи о дешавањима око царине. Најавом власти у Београду да ће спровести договор о интегрисаном управљању царинама, живот Срба на северу Космета се додатно компликује. То ће довести до затварања и оно мало фирми које сада раде, а ево и зашто.

Сва роба као и репроматеријал ће поскупети од 16-30% . Да подсетимо – шиптари немају тарифу 8%, али имају додатну акцизу и царину за поједине артикле. Али то није главни проблем, овде је новац у другом плану. Како сада ствари стоје сва роба која би
дошла на гранични прелаз Јариње (јер он овим договором то и постаје) упућивала би се на терминал у јужни део Кос. Митровице. Aкцизна роба ишла би на Мердаре.

Пошто су наша возила углавном регистрована на КМ  таблице, које нису дозвољене у јужном делу, пререгистрација на шиптарске таблице је неизбежна. Такође неизбежна би била и регистрација фирми код шиптарских власти. То не може да се спроведе без шиптарских личних карата. Да би се добила лична карта у свакој држави па и у овој шиптарској потрбно је да на лични захтев извадите извод рођених као и држављанство, наравно и једно и друго са печатом шиптарске државе. Тако долазимо до просте чињенице да прихватањем царине прихватамо државу Косово и газимо све оно зашта смо се борили све ово време.

Не можемо а да се не осврнемо на изјаву новог шефа преговарачког тима да ће цариници бити статусно неутрални. Како? Царина и цариници су део државе за коју раде и од које примају плату. Па нека буду и сви Срби они раде по шиптарском царинском систему што значи за шиптарску државу.

Такође морамо се осврнути и на емисију Инсајдер која сасвим случајно иде баш сада. Све нас педузетнике гура у исти кош, да смо криминалци и шверцери и тако свесно праве раздор у ионако очајном и заплашеном народу, а све у циљу лакшег успостављања царине.

Искрено се надам да ће народ, већ одавно уморан од свега, смоћи снаге да још једном каже НЕ шиптарским хордама и страним окупаторима. Јер ако сада паднемо бојим се да устати не можемо!

Приватни предузетник
Лепосавић

ВЛАДИСЛАВ ПЕТКОВИЋ ДИС И ДРАГАН СИМОВИЋ


Извор: Небојша
02.10.2012.

 

ВЛАДИСЛАВ ПЕТКОВИЋ ДИС И ДРАГАН СИМОВИЋ

Јахачи праисконог таласа свести
Величине које је изнедрила Потка
Спавалице наших министара просвете

У приказу професора српског језика Ненада Гугла о чудесном песнику Владиславу Петковићу Дису изненадило ме неколико мислилица, а највише брутално-негативна критика од стране четворице познатих критичара. Ево шта је ова арогантна четворотактна четворка написала:

Јован Скерлић: ”То је поезија декаденције, оне која, по речима једног искреног песника њеног, тежи рају блата… Поезија Владислава Петковића има све карактеристичне црте које је Гијо клинички одредио код дегенерика”.

Велибор Глигорић: ”Тај човек који је често живео у хипнози својих песничких осећања, плашио се те хипнозе, ослушкивао у њој злослутне гласове, осећао тајну смрти која ће захватити све што му је драго”.

Зоран Мишић: ”Песник тмуран и поноран, опседнут ништавилом и загробним сновиђењима”.

Борислав Михајловић Михиз: ”Опседнут идејом пролажења и кобног умирања, главном својом песничком идејом, Дис је створио једну фантастичну загробну резигнирану оркестрацију”.

Када прочитате овакву критику помислите да се ради о неком човеку залуталом у нашу димензију простор-време, који је почео да пише песме несвестан да уопште нема талента, и помислите да је тај, тј. Дис, кобајаги песник, слагао речи као неки од становника једне установе у Падинској скели. На срећу и на радост, Дисова поезија је преживела ове отровне, опаке и мрзне оцене и ушла у велике и вечне споменаре.

Наравно, мене не интересују мишљења ових критичара и не ценим их. Ценим поезију великог песника Диса,  громаду – песника, чија је душа имала приступ у танане и тајинствене просторе свести, непознате и недоступне непосвећеним људима, и недоступне, свакако, овим критичарима. Не интересују ме више њихова декадентна, тмурна хипнотизирана, и опседнута мишљења, али ме интересују они као личности, као ауторитети, који су се усудили да пишу о просторима који су за њих непознати и недокучиви, и о песнику који је ван оквира које су они направили као што се прави ступица или мишоловка.  И стога је за мене њихова критика недостојна и лажна, трице и кучине. Нису имали знања или храбрости, или обоје, или нешто треће, да дигну руке према небу, да устану, да ускликну на провиђење, да свету пројаве песничку величину  која се зове Владислав Петковић Дис.

Нећу се упуштати у анализу приказа четири поглавља Дисове збирке Утопљене душе дате по праслици крста простора Исток-Запад и Југ-Север у облику:

1.Кућу мрака као исток
2.Умрле дане као запад
3.Тишине као југ
4.Недовршене речи као север

Интересантно би било сврстати ове критичаре и  њихове речи упућене Дису, по приказаном крсту уз анализу значења четири стране света, особина Анђела-чувара ових одредица, четири темперамента, и још пуно тога. То остављам за неку другу прилику.

И, на крају овог писанија о Дису, послушајмо смирено, јасно и чисто, својом интуицијом и душом, његов познати стих:

Можда спава са очима изван сваког зла,
Изван ствари, илузија, изван живота
И с њом спава невиђена њена лепота

И упитајмо се, такође интуицијом и душом, који је то простор и где је то место где она спава…

Смирена и чиста душа зна да се изван ствари, илузија и живота каквог ми перципирамо, налази Извор, кога називамо Бог, илиТворац, или Сведржитељ, или Световид, и да се то место осећа и зна, зна и осећа, у нашим срцима.

Песника који је њену спавалицу изнедрио и у стих преточио, Скерлић сврстава у дегенерике, Глигорић смешта у свет хипнозе, Мишић у загробна сновиђења, а Михиз у загробну резигнирану оркестрацију.

Све је то могуће у једној земљи на брдовитом Балкану, но то није све…

ДРАГАН СИМОВИЋ

Песник Румених Облака
Један од четворице јахача Пегаза Крилана
Како критичарима или министрима објаснити просторе  ИЗА

Приказ о песнику Дису, тачније, злокобно мишљење познате и веома утицајне четворке критичара, о његовој поезији, помогло ми је да се сетим и изнесем једно друго запажање, кроз питања:

Има ли ишта горе за песника од несувислих критика? Може ли песник, после оваквих отрова, да постане познат и доступан широј читалачкој популацији и може ли да штампа своје радове?

Наравно, има нешто много горе и оно је у земљи Праисконији, земљи која коси регистрацију СРБ, у свакодневној служби таме и незнања. Горе је када критика уопште не постоји, као да не постоји песник. Ћутање о песнику је црње од сваког мишљења, па и оваквог како је то урадила ова четворка. Ћутање је ускраћивање Речи, што је много, много болније, много теже, него ускраћивање воде или хлеба. Човек може да живи без хлеба и воде неколико дана, стотину дана, штавише, може да живи цео живот без ових намирница, али то је друга прича. Без Речи човек не постоји, поништен је, ускраћен, гумицом обрисан, dilite.

Дакле, у Праисконији илити Србији, у свету а није од света, постоји песник, ништа мањи од Диса, у много чему интересантнији, бриткији, плоднији, агилнији, песник – ратник Светлости, распршивач таме и опсене. Њега нема у читанкама, нема у критикама, његове књиге се не штампају у великим тиражима са тврдим корицама и углађеним критикама. Има га у електронским гласилима, полуилегалним, дављеним и гушеним. Сваки дан Песник нам дарује нову песму или песнички приказ српске или светске политичке или животне сцене. У питању је песник и писац -мудрац и пророк Драган Симовић. Заћутала су сва пера која би по својој функцији требало да певају, да громовима свету приказују, заћутала, бедна и кукавна, и јаднцијата.  Где су сада критичари, макар неки нови  Скерлић, Глигорић, Мишић, Михиз, где су критичари – проналазачи, где су министри просвете и културе – откривачи, где су издавачи? Ови потоњи – издавачи, можда немају новац за овакве намене. Уосталом токови новца су увек тајанствени.

Нећете Драгана Симовића, песника румених облака, наћи у школама и универзитетима, јер његово луцидно писаније не одговара многима у Србији и свету, онима које је освојила моћ, новац или секс, па су од јада обневидели и оглувели. И заузети су чувањем фотеља и положаја или других пролазних привида. Њих Вечност не дотиче, Истина их не дотиче, Мудрост их не дотиче…

Судбина многих великана се одиграла после њиховог одласка са света наличја у свет иза дуге, одакле је дошла Велика Раса која је у овај свет мрака донела Светлост Слова, Слога, Речи, донела Говор, донела лепоту, истину, захвалност, правду, мудрост…

Великанима духа није била важна слава, није био важан новац, нису се продали Туђинцима ни за мале, ни за велике паре. Нису прихватили њихове слатке речи, идеје криволовке, нису их освојили многи њихови рогати, безуби, и безосећајни идоли која потурају као божанства.

Било им је важно да донесу оно што су донели, да предају свету те велике дарове, и да се врате у светлосну Сваргу одакле су потекли.

Преузми текст Владислав Петковић Дис

Тијанија, 28. 09. 2012.
Владан Пантелић

______________________

http://dzonson.wordpress.com/2012/10/02/vladislav-petkovic-dis/

 

 

 

Ана Филимонова – "Дошло је време да западни политичари добију по прстима…"


Да ли Немачка гура Србију преко “Рубикона”?

Ана ФИЛИМОНОВА | 02.10.2012 | 00:02
 Фонд Стратешке Културе

Изгледа да западни фактор (чију ударну снагу последњих месеци представља Немачка), не жели Србији да омогући ни тренутак предаха. Тако је «Wall Street Journal» од 30. септембра текуће године публиковао материјал у коме се каже да су српске власти послале позитивну поруку (наступи Томислава Николића и Ивице Дачића на Генералној Скупштини УН) поводом предстојећих преговора Београда и Приштине, на високом нивоу, а под покровитељством Брисела. Подвлачи се следеће: Београд се заложио за поуздан мир на Косову и наставак преговора, уз понављање тезе да Србија не признаје независност Косова; Србија ће, наводно, због наставка преговора бити награђена добијањем датума за почетак преговора са ЕУ.

Први потпредседник владе и министар одбране Александар Вучић, између осталог, тим поводом, указује на следеће:

· Србији су заиста постављени тешки услови за добијање датума за почетка преговора о приступању ЕУ.

· Могућност да се поправи положај земље налази се само у оквирима наведених услова.

Међутим, очигледно је да је на сцени некакво миксовање услова. Са једне стране “ми имамо децембарске услове у којима нема (ни помена) укидања паралелних институција, нити других ствари”. Рекло би се да се на ово може ставити тачка. Премда и децембарски услови такође морају постати део и парламентарне и јавне расправе. Међутим, Немачка је угледала дивну могућност да за себе откине “још једно парче српског колача”. И мало загризавши, наставља са експанзионистичким притиском. После завршетка председничких избора у Србији, Александар Вучић је у својству специјалног изасланика Томислава Николића у Немачкој водио преговоре са најзначајнијим званичницима ове земље. Очигледно је тада немачка страна прешла у завршну фазу припреме терена за истицање прекомерних захтева. Александар Вучић је приметио да је уложио све своје снаге за добијање најбољих могућих услова за земљу. То јест, током његове посете водили су се преговори о немачким условима Србији, који као што видимо, нису били разрађени до краја и сада је на ред дошла и њихова дорада. Ипак, о преговорима који су вођени са Немачком, о њиховом садржају и без преувеличавања – о њиховом судбоносном значају за земљу – јавност која се налазила у постизборној еуфорији, није уопште била обавештена. Касније, као што је познато, уследио је одиозни немачки ултиматум у седам тачака.

И тако, нова фаза међународног положаја Србије карактерише се одредницама: “Ми можемо побољшати положај Србије у датим оквирима, но, наше могућности су ограничене… Ситуација са радом у задатим оквирима може се поправити, али то неће бити ни идеално ни добро за грађане Србије… Ми морамо рећи људима са каквим мукама и проблемима се срећемо… Мишљење Немачке се не сме потцењивати и онај који мисли другачије, није искрен према свом народу…Због чега ми морамо слушати канцелара Ангелу Меркел? Због тога што читава Европа зависи од Немачке, а владајућа коалиција Хришћанског демократског савеза и Хришћанског социјалног савеза – најјача је партија у Европи!”1

Србија поново упада у жељезна гвожђа немачке политике. А притом Немачка је енергетски опонент Русији. Тако је пре неколико дана, по речима посланика Бундестага из владајуће коалиције, Карла Георга Вељмана, Берлину неопходно да убеди Москву у неперспективност пројекта “Јужни ток”. Европа, јел, сумња у сврсисходност пројекта “Јужни ток”. У немачком парламенту алтернативни гасовод који обилази Украјину називају блефом и инструментом политичког притиска.2 Немачки концерн RWE (са којим су српска електроенергетска компанија и А. Вучић у име владе Србије потписали Меморандум о узајамном разумевању и сарадњи у области електроенергетике) води преговоре са НАК “Нафтагас Украјине” о продаји руског гаса из Европе у Украјину у реверсном режиму. Узгред, RWE успешно послује и на Косову. Још у јуну 2000. године, уговор за термоелектрану “Косово Б” добио је конзорцијум на челу са RWE, обновивши тамошњу опрему која је била у лошем стању, а данас концерн неставља сарадњу са Косовским електроенергетским системом (КЕК).

Немачка у односу на Балкан делује у складу са континуитетом своје геополитичке трасе. Због тога будуће невоље и патње које очекују српски народ а које помиње А. Вучић, нису сасвим неосноване: немачка геополитика која се спроводи “жељезом и крвљу” никада није имала обзира према словенским народима. Председник Пруске, Ото Едуард Леополд фон Бизмарк, човек челичне воље и великог дипломатског талента, чија се манијакална фокусираност и подмуклост налазила на граници цинизма, говорећи у Ландтагу3, рекао је следеће: “Не решавају се тешки проблеми времена говорима и одлуком већине, већ … жељезом и крвљу”.4 О хришћанским народима Отоманске империје Бизмарк је писао са, за њега, карактеристичним цинизмом: “Рат за тако недостојна бића не може оправдати жртве цивилизоване Европе”. Немачки канцелар је сматрао да се балкански народи налазе изван оквира европске цивилизације.5 Да ли се немачка геостратегија променила од тих времена? Са распадом биполарног система, Немачка је остварила спољнополитички продор: признала је суверенитет Словеније и Хрватске, почела да формира немачку економску зону у југоисточној Европи. Ипак, у протеклом периоду Немачка није успела да постигне запаженије резултате у својој спољној политици. Покушаји самосталног деловања наишли су на жестоко противљење не само Велике Британије и САД него и других европских држава, међу њима и Француске. Тада Немачка бира активну регионалну политику као нови метод успостављања своје спољнополитичке самосталности. После Дејтонског споразума (1995) немачке банке су почеле појачано да убризгавају дојч-марку на Балкан како би под своју контролу ставиле монетарни систем бивших југословенских република. Међутим, одмах је дошло до мимоилажења, прикривеног једва видљивом сагласношћу, Немачке са једне и САД/В. Британије са друге стране. Циљ Вашингтона је био да стимулише навођење “северноатлантског моста” преко кога би САД могле спроводити своју глобалистичку политику у Европи.6 Немачка тада није имала могућност супротстављања па је на нивоу Балканског региона одлучила да се угради у англо-саксонску политику. И тек након инсистирања САД и Велике Британије на независности Косова, Немачка је увидела за себе прилику за отварање дуго очекиваних перспектива, како у политичким тако и у економским односима. Она је на себе преузела улогу “Европског промотера” пројекта “Република Косово”. И ту треба истаћи две доминантне карактеристике: прва је – Бундестаг наступа са најнепомирљивијим ставовима, а друга – први пут Немачка је престала да се плаши историјских паралела.

У савременој етапи развоја глобалистичких процеса, може се констатовати да је приоритетни циљ глобализације ликвидација оних режима који се противе и ликвидација сваког унутрашњег супротстављања. Изворна претпоставка понашања Савезне Републике Немачке према Србији, била је немачко обезбеђивање своје доминације помоћу одузимања другој страни њених национално-државних циљева, политичке воље, самосталне спољне и унутрашње политике. Својеврсна иронија настале ситуације огледа се и у томе да се они који се декларишу као напредне снаге (владајућа Српска Напредна Странка чији је званични лидер управо ових дана постао А. Вучић) користе за слабљење земље.

Као што нам показује историја, тријумфалан почетак може имати неславан крај. У садашњој фази, Немачка тежи да стекне стратешку контролу над Србијом и даље је “притежући”. Али постоје озбиљне сумње у то, да ће у тренутној ситуацији вишеструке сарадње са Русијом која има много шире перспективе, српски народ који пројављује хероизам, витештво и неустрашивост у одбрани севера Косова, толерисати даљу узурпацију својих права. Озбиљна анализа са позиција геополитичког реализма показује да противтежа неопходна за препород Србије јесте принципијелно нова етапа стратешке сарадње са Русијом. Само она може извући Србију из статуса системски заостале државе (у коју су Србе путем војне агресије угурале западне земље), са погубним и понижавајућим карактеристикама протектората високог степена зависности. Или простије речено, дошло је време да западни политичари добију по прстима…

______________________

(1) http://www.mondo.rs/s261388/Info/Srbija/Vol_Strit-_Razgovori_se_nastavljaju.html

(2) http://glavnoe.ua/news/n110309

(3) Парламент у тадашњој Немачкој и Аустрији (прим. прев)

(4) Чубинский В.В. Бисмарк. СПб., 1997, с. 154.

(5) http://www.archipelag.ru/geopolitics/piryadok/balkany/collection/315/

(6) http://www.voy.com/36093/32.html
Тагови: Немачка Русија Србиjа Александар Вучићhttp://srb.fondsk.ru/news/2012/10/02/da-li-nemachka-gura-srbiiu-preko-rubikona.html

Правда – Хашим Тачи финансира Б92?


Хашим Тачи финансира Б92?

ИЗВОР: ПРАВДА
2. октобар 2012, 16:07

Према информацији коју је пренео портал “Вести онлајн“, деветнаест фирми са севера Косова и Метохије упутило је јуче руководству Телевизије Б-92 „опомену пред утужење“ у којој се износе захтеви за тренутним заустављањем серијала „Патриотска пљачка“.

Наиме, у захтеву се наводи да серијал неселективно, паушално и без доказа оптужује све привреднике и читаве привредне гране са севера Косова и Метохије за шверц, утају пореза, прање новца и друге криминалне радње. Милан Ивановић, претседник СНВ потврђује вероватност ове информације.

Код јавног мнења у Србији стиче се утисак да се незаконитим радњама баве не само одговорна лица у фирмама већ да су у криминалу сви Срби са севера Косова и Метохије, а посебно са севера. Емитовање овог програма на Телевизији Б-92 као да су наручили Хашим Тачи и други шиптарски сепаратисти и њихови спонзори из иностранства са циљем криминализовања Срба на северу Косова и Метохије и укидања њихових преосталих људских права и слобода – наводи се у Опомени, у којој се још наглашава да су привредници са севера Косова и Метохије против сиве економије, шверца и сваког безакоња, али су изричито и против тога да се оптужују сви без икакве селекције и без изузетка.

Привредници са севера Косова и Метохије наглашавају да ће, ако се емитовање серијала „Патриотска пљачка“ не заустави, Б-92 одговарати за кривична дела клевете и нарушавања пословног угледа и кредитне способности привредних субјеката на Косову и Метохији. Најављују и покретање поступка за надокнаду штете која ће се, како се наглашава у Опомени, износити десетине милиона евра.

Очекује се да ће се групи од 19 предузећа прикључити још неколико десетина фирми са севера Косова и Метохије које се сматрају оклеветанима и које због овог серијала трпе велику штету, наводи се у опомени.

Марко Јакшић, представник Срба са севера Косова и Метохије каже за Правду да је та информација вероватно тачна и да би то било Хашиму Тачију у интересу.

– То је веровато тачно, јер док нема јасно дефинисане царине нема ни независне државе Косово. Циљ тог сеиријала јесте да се пуни буџет „Косова“.

На основу свега може да се закљуши да док нема царине није оштеђен буџет Србије, већ „Косова“ што Тачију није интерес, а то може да оствари само потпуном контролом над царином – закључује Јакшић.

Председник СНВ северног Косова Милан Ивановић каже да је чуо да је таква опомена упуђена телевизији Б92, и да то не би требало да учине само предузетниси са Косова и Метохије већ сви грађани Србије.

– Б92 дисквалификује и омаловажава све грађане севера Косова и Метохије. Они својим политиканстством и тенденциозношћу урушавају српске институције на Косову и Метохији – каже Ивановић.

Веран Матић, директор Б92 којег смо замолили да нам прокоментарише изворну вест, рекао је за Правду да му у електронској пошти доставимо везу ка интернет страници те вести и да ће је накнадно прокоментарисати.

Ивановић наводи да Б92 нема никакве аргументе  аргументе за такве тврдње и наводи да извештаји УНМИКА управо говоре супротно, то јест да на северу Косова и Метохије има најмање криминала.

– Много више криминала је у Београду и ово је покушај да се према Србима са Косова и Метохије у нашем народу створи анимозитет како би „Косово“ лакше постало независно.  То се лако може постићи ако народ у Србији дигне руке од Косова и Метохије као криминогене средине – каже Ивановић.

Ивановић наводи да су прве две емисије „Инсајдера“ јасно наговештавају такву намеру и додаје да када је реч о гориву које улази на територију Косова и Метохије није реч о цистернама које се туда крећу, већ само о кретању „папира“ са једне на другу страну.

Ивановић наводи да „Косово“ има интерес да се оваква емисија приказује у Србији и да сви знамо ко су финансијери.

На питање да нам наведе финансијере Ивановић каже:

„Знамо ко су финансијери. Б92 је под страним утицајем и страним власништвом. То је телевизија којој  је претходна власт дала националну фреквенцију и то сигурно није у интересу Србије“

______________
http://www.pravda.rs/2012/10/02/hasim-taci-finansira-b92/

Драган Симовић – Време је!


Време је!

Драган Симовић

Време је, да снове преводимо у стварност;
да живимо и да будемо оно
што смо сневали;
оно што на јави сневамо;
да између снова и јаве
ставимо знак једнакости!

Време је, за подвиге и за дела
достојна и нашег имена и нашега порекла;
да се по делима својим препознајемо;
и да из чињења наших происходи
како сазнање тако и истина о нама!

Време је, да се присетимо свих оних знања
с којима смо и дошли на овај свет;
знања која смо од Створитеља примили
на самоме Почетку, који и није био Почетак,
већ само један од у бескрајном низу почетака
што се никада ни догодили нису!

Време је, да свако од нас каже самоме себи,
да жели један свет по Божјој мери;
да човек буде усаображен са Богом
и са свеколиком творевином
што из Бога происходи;

да човек чува и поштује себе
као Сушаство Божје, и да не чини ништа
од оног што нарушава поредак ствари;
да човек човека посматра и види онако
како Велики Створитељ
посматра и види творевину своју;
да човек човеку буде Бог
по Љубави, Доброти и Лепоти!

Српски језик претворен у три несрпска


РЕПУБЛИКА СРПСКА КРАЈИНА
ВЛАДА У ПРОГОНСТВУ
11.080 Земун, Магистратски трг 3, Република Србија
Тел: 3077-028, vladarsk@gmail.com
Бр. 1505/12 – 29. 9. 2012.

СРПСКИ ЈЕЗИК ПРЕТВОРЕН У ТРИ НЕСРПСКА

Влада Републике Српске Крајине у прогонству је једина од влада српских земаља (остале су у Црној Гори, Републици Српској и Републици Србији) пратила и учествовала на Међународној научној конференцији „На изворишту културе и науке“, у Београду – у Сава центру и у Свечаној сали Ректората београдског универзитета, од 21. до 23. септембра 2012, коју је организовала Регионална друштвена организација „Обједињење Срба“ у Москви, „Сербское земљачество“ у Москви, Удружење за очување и неговање винчанске култруе „Винчански нолит“ у Винчи, Друштвена организација за заштиту азбуке „Ћирилица“ у Београду, Удружење „Милутин Миланковић“ у Београду, Лекарска комора Србије у Београду и Удружење „КолоВенија“ у Београду. Председник Организационог одбора Конференције, био је проф. др Божидар Митровић.

 Филозофски факултет Београдског универзитета је доставио јавним гласилима допис с наводом, да ова конференција нема никакву научну вредност – што ће веома штетити угледу Београдског универзитета. Није јасно, да ли је садржај овог дописa у складу са ставовима Владе Републике Србије, САНУ и других научних установа у  Београду. Није јасно ни да ли је у београдском часопису „НИН“, бр. 3222, од 27.  9. 2012, стр. 48, новинар Марко Ловрић подржан од неког државног органа, да  објави подругљив чланак о Конференцији, под насловом „Часни потомци Сербона“, у  којем није оспорио ниједан навод из дела билокојег научника, али се наругао свим научним установама балканских држава, називајући балканске историчаре „псеудоисторичрима“.

Новинар угледног српског часописа „НИН“ нека погледа рад проф. др Светозара Радишића: „Србица је искра и источиште српског живота“, па ће видети – да државници Србије и њене научне  установе дозвољавају крађу српског језика, његово преименовање и пријављивање Уједињеним  нацијама (УНЕСКО), да није реч о српском језику, него о језицима: ХРВАТСКОМ, БОШЊАЧКОМ И ЦРНОГОРСКОМ. Новинар Марко Ловрић је објавио, да учесници Конференције не износе никакве научне вредности, па би требало да објасни – да ли је проф. др Радишић ненаучно (или научно) оценио преименовање српског језика  у хрватски, бошњачки и црногорски. Ловрић не може оспорити тврдњу проф. Др Радишића. Могао је, једино, скренути пажњу српским државницима и научним установама, да су омогућили (последња два столећа) овакво скрвнављење српске културне баштине. И да су на то упозоравали многи српски и страни историчари, правници и лингвисти, као што су упозорили (ових дана) учесници Конференције у Београду. Проф. др Радишић је нашао такво једно упозорење из 1934. године о „чупању српских корена“:

„О мистерији у вези  са лажима и крађама, које су послужиле за креирање историје, писао је и правник Илија  М. Живанчевић. Он је 1934. године, у књизи Будућем покољењу, записао: ‘Српском народу је требало почупати корене, унаказити му историју, изопачити све појмове о њему и његовој прошлости, а изнад свега – отети му и раскомадати језик, о којем је речено толико много и лепих и узвишених ствари од стране највећих европских ауторитета’”.

 Зар не би требало, да новинар часописа „НИН“ – искористи своје перо за одбрану српске културне баштине, а не да јој се руга? Зар не би требало да упути упозорење српским државницима – да више не трпе крађу српског језика? Да свакодневно истичу, да је службени језик у Хрватској српски, да је службени језик СРПСКИ и у Босни и Херцеговини и у Црној Гори? Да нема службеног и књижевног језика на Балкану под именима: ХРВАТСКИ, БОШЊАЧКИ И ЦРНОГОРСКИ?

 Милорад Буха,  премијер

Дипл. инж. Рајко Лежаић, председник Скупштине

+++

РЕПУБЛИКА СРПСКА КРАЈИНА ВЛАДА У ПРОГОНСТВУ
11.080 Земун, Магистратски трг 3, Република Србија
Тел: 3077-028, vladarsk@gmail.com <mailto:vladarsk@gmail.com> –
Бр. 1503/12 – 27. 9. 2012.

Обавезна деколонизација словенских земаља

Извор: Новинар.де    Датум: 27.09.2012

Текст дневног листа БЛИЦ

Влада Републике Српске Крајине у прогонству је једина од влада српских земаља (остале су у Црној Гори, Републици Српској и Републици Србији) пратила и учествовала на Међународној научној конференцији “На изворишту културе и науке”, у Београду – у Сава центру и у Свечаној сали Ректората београдског универзитета, од 21. до 23. септембра 2012, коју је организовала Регионална друштвена организација “Обједињење Срба” у Москви, “Сербское земљачество” у Москви,

Милорад Буха, Дипл. инж. Рајко Лежаић, 27.09.2012

***

Удружење за очување и неговање винчанске култруе “Винчански нолит” у Винчи, Друштвена организација за заштиту азбуке “Ћирилица” у Београду, Удружење “Милутин Миланковић” у Београду, Лекарска комора Србије у Београду и Удружење “КолоВенија” у Београду. Председник Организационог одбора Конференције, био је проф. др Божидар Митровић.

Филозофски факултет Београдског универзитета је доставио јавним гласилима допис с наводом да ова конференција нема никакву научну вредност – што ће веома штетити угледу Београдског универзитета. Није јасно, да ли је садржај овог дописа у складу са ставовима Владе Републике Србије, САНУ и других научних установа у Београду.

Филозофски факултет у Београду ће морати објаснити свој став, јер ће то захтевати Харвардски универзитет из Сједињених Америчких Држава, чији је представник био на Конференцији – проф. др Анатолиј А. Кљосов. Професор Кљосов је, као и остали академици и доктори наука из иностранства, био запањен саопштењем Филозофског факултета у Београду.

Учесник на Конференцији је био и академик Слободан Јарчевић – с радом: „Српски трагови у ‘Илијади’“ и, уз то, прочитао је предлог да владе свих словенских држава, преко Комитета УН за деколонизацију, почну с уклањањем колонијалних наслага у друштвеним наукама сваке од словенских држава. Као што су колонијалне државе наносиле штету културној баштини народа у Африци, Азији, Америци и Аустралији, тако су то чиниле и у времену кад су држале под окупацијом територије данашњих држава: Пољске, Чешке, Словачке, Словеније, Хрватске, Србије, Босне и Херцеговине, Црне Горе, Македоније, Бугарске, Украјине, Белорусије и Русије. Колонијалне државе Западне Европе су уништиле темељне трагове историје словенских народа, јер су Словене представиле у друштвеним наукама као нецивилизоване и неписмене све до 9. столећа Нове ере, а историју су им избрисале до 6. столећа Нове ере. Ове подвале су у школским и универзитетским књигама у свим земљама, те би словенске државе требало, најхитније, да предузму кораке код Комитета УН за деколонизацију, да би се кривотворена историја словенских народа уклонила. У сарадњи с овим комитетом УН, народи из бивших колонија (у Азији, Америци, Африци и Аустралији) су се ослобађали наметнутог колонијалног садржаја у друштвеним наукама, а словенски народи су, супротно томе, неговали и ојачавали историјску измишљотину о словенској античкој и средњевековној историји. Једна одредница из те измишљене и Словенима наметнуте историје је невероватна – пише у историјској литератури да су Јужни Словени дошли на Балкан из Русије у 7. столећу Нове ере, а за Русе се каже да су доселили у Русију с Подунавља и Балкана – такође, у 7. столећу.

Ова измишљотина је коришћена у ратним временима, јер су, по њој, и Руси и Јужни Словени оптуживани – да су запосели туђе територије у 7. столећу Нове ере. За Чехе, Словенце, Словаке и Лужичке Србе се, такође, тврди – да су тада дошли на туђе (германске) земље. У вези с Лужичким Србима је немачка историја фалсификовала, да Лужички Срби нису имали своју државу, а Лужички Срби су, с још неколико словенских племена, имали две државе на територији данашње Немачке. Немачка их је покорила тек у 12. столећу Нове ере, али податке о две српске државе у Немачкој се не могу наћи у историјским књигама европских држава.

Крајње је време, да словенске државе предузму мере деколонизације и да, поред осталог, напишу своју историју – онако како је већ писана у многим делима самосталних интелектуалца из многих држава. Међу њима је, како смо претходних дана обавештавали, професор др Анатолиј Кљосов с Харвардског универзитета у Сједињеним Америчким Државама. Он тврди, да је прапостојбина свих Словена Балкан и Подунавље и да су, одатле, у давна времена – предисторијска, насељавали Азију до Индије, Иран, Блиски исток, Средњу, Северну и Западну Европу. Проф. др Кљосов правилно истиче – да су западноевропски језици стварани на бази словенских, укључујући и латински и грчки.

Милорад Буха, Дипл. инж. Рајко Лежаић,
премијер председник Скупштине

+++

 

 

 

 

 

Св. Козма Етолски: Папу да проклињете јер он ће бити кривац


01.10.2012. сајт Борба за веру

Свети Козма Етолски

ПРОРОШТВА СВЕТОГ КОЗМЕ ЕТОЛСКОГ

1. Доћи ће време кад ће вам непријатељи узети и пепео са огњишта, али ви немојте издати и променити веру вашу, као што ће то да ураде.

2. Покушаће да реше ствари пером, али неће успети; 29 пута решаваће ратом, а једним пером.

3. С једнима ћете заноћити, а са другима осванути.

4. Ићи ћете да живите на друго место, а други ће доћи на ваше место.

5. Видећете 40 коња свезаних за један колац.

6. Многи ће умрети од глади, богаташи ће постати сиромашни, а сиромашни ће умрети од глади. Шака брашна – шака злата.

7. Доћи ће време да ће се хришћани клати између себе, препоручујем слогу и љубав.

8. Доћи ће време када ће светом управљати алала и балала (безгласне жице и машине).

9.  Све што траже дајите, само душу спасавајте.

10. Доћи ће време кад неће бити ове слоге између свештеника и народа.

11. Зло ће вам доћи од начитаних.

12. Свештеници ће постати гори и безбожнији од свих.

13. Крв ће се пролити у Цариграду да заплива у њој трогодишња јуница.

14. Тако страшне ствари ће се догодити, да ће мајке превремено рађати од страха свога.

15. Наметнуће порез на кокошке и прозоре.

16. Доћи ће време кад ће ђаво свуда стизати с тиквом својом.

17. Папу да проклињете јер он ће бити кривац.

18. Људи ће постати сиромашни због недостатка љубави према дрвећу.

19. Ви ћете друге спасити, а други вас.

20. Много шта ће се догодити. Градови ће постати бараке!

21. Доћи ће време кад ће проклети демон изићи из јазбине своје.

22.  Појавиће се у неко доба лажни пророк, не вјерујте му и не радујте му се. Поново ће се изгубити и више се неће вратити.

23. Доћи ће време кад ће хришћани устати једни против других.

24. Имајте крст на челу да би вас познали да сте хришћани.

25. Школа ће дати такве ствари какве вам ни на памет не могу доћи.

26. Видећете кола која јуре по пољани брже од зеца.

27. Доћи ће време кад ће људи разговарати са једног удаљеног места на друго, као у две суседне собе, као из Цариграда у Русију.

28. Видећете људе како лете по небу као црне птице и како бацају огањ на земљу. Они који у то време буду живели, трчаће на гробље и викати: „Изиђите ви мртви да легнемо ми живи“.

Свети Козма Етолски се упокојио 1779. године.

Приређивач: „Борба за веру“