Category: СВЕ ОБЈАВЕ
26.09.2012. – ВАНРЕДНЕ ВЕСТИ СА КОСОВА И МЕТОХИЈЕ
26.09.2012.
13:50 СРБИ НА ОКУП
ВЕСТИ СА ОКУПИРАНОГ КиМ-а: Јутрос је 10 џипова ЕУЛЕКС-а прошло до Брњака, а Немци и Аустријанци преузимају брњачки пункт и мост! Извор: НП Отаџбина
Слободан Јарчевић – *НЕМА ИНДОЕВРОПЉАНА – ИМА СЛОВЕНА (АРИЈЕВАЦА)*
РЕПУБЛИКА СРПСКА КРАЈИНА ВЛАДА У ПРОГОНСТВУ
11.080 Земун, Магистратски трг 3, Република Србија
Слободан Јарчевић
Тел: 3077-028, vladarsk@gmail.com
Бр. 1502/12 – 26. 9. 2012.
*НЕМА ИНДОЕВРОПЉАНА – ИМА СЛОВЕНА (АРИЈЕВАЦА)*
Влада Републике Српске Крајине у прогонству је једина од влада српских земаља (остале су у Црној Гори, Републици Српској и Републици Србији) пратила и учествовала на Међународној научној конференцији „На изворишту културе и науке“, у Београду – у Сава центру и у Свечаној сали Ректората београдског универзитета, од 21. до 23. септембра 2012, коју је организовала Регионална друштвена организација „Обједињење Срба“ у Москви, „Сербское земљачество“ у Москви, Удружење за очување и неговање винчанске култруе „Винчански нолит“ у Винчи, Друштвена организација за заштиту азбуке „Ћирилица“ у Београду, Удружење „Милутин Миланковић“ у Београду, Лекарска комора Србије у Београду и Удружење „КолоВенија“ у Београду. Председник
Организационог одбора Конференције, био је проф. др Божидар Митровић.
Филозофски факултет Београдског универзитета је доставио јавним гласилима допис с наводом да ова конференција нема никакву научну вредност – што ће веома штетити угледу Београдског универзитета. Није јасно, да ли је садржај овог дописа у складу са ставовима Владе Републике Србије, САНУ и других научних установа у Београду.
Како ће Филозофски факултет у Београду одбранити свој став, кад му то затражи Харвардски универзитет из Сједињених Америчких Држава, чији је представник био на Конференцији – проф. др Анатолиј А. Кљосов? Професор Кљосов је, као и остали академици и доктори наука из иностранства, био запањен саопштењем Филозофског факултета у Београду. Изјавио је, да ће Харвард, званично, затражити објашњење од Филозофског факултета у Београду – шта је то ненаучно у раду о Словенима професора др Кљосова.
Анатолиј Алексејевич Кљосов је председник научне консултативне управе Међународног генеалошког бироа. Професор је биохемије Харвардског универзитета. Оснивач је Руске академије ДНК-генеалогије…
Проф. др Кљосов тврди, да је прапостојбина свих Словена Балкан и Подунавље и ево извода из његовог рада, прочитаног на Конференцији:
„У раду се разматра питање *“порекла Словена“,* или „порекла полазне словенске заједнице“, односно тражење «индоевропске» «прапостојбине».
Одговор на питање прапостојбине Словена и Индоевропљана даје ДНК-генеалогија. Помоћу ДНК-генеалогије, могуће je пратити кретања народа и без помоћи лопате и четкице археолога, или мерења лобања, и без довитљивог расплитања сазвучја и значења речи у живим и мртвим језицима, већ просто пратећи маркере у нашим ДНК. Њих, те маркере, не могу „асимиловати“ или „прогутати“ други језици, културе или народи, како се то дешава хиљадама година – у оквиру појмова историје, лингвистике, антропологије. Износи се гледиште, да се хаплотипови и хаплогрупе не асимилују, омогућавају да се израчуна време када су њихови преци живели. Појам „предачка хапло-група“, или „хаплогрупа рода“ одређују маркери, или *слика мутација у** **мушком полном хромозому*. Овај метод је омогућио да се убедљиво покаже како нису „индоевропски језици“ првобитни – већ *прасловенски, аријевски.*„Индоевропски језици“ је еуфемизам – настао услед несхватања шта повезује санскрит и његове варијанте и европске језике.
Закључује се да словенски/аријевски језици представљају основ и европских језика, и санскрита, и „индоевропских“ иранских језика. На простору Лепенског Вира, Винче, Дњепра, Дона и на реци Уралу, нису живели „народи који су говорили на иранским језицима“. *Овде на простору** **Лепенског Вира и Винче и тамо на Дњепру,** **Дону и реци Урал су живели Словени, Прасловени, Аријевци и то је био њихов језик. Тај** **су језик донели у Индију, Иран, Авганистан**“**.*
Влада Републике Српске Крајине је, годинама, колико је била у могућности, помагала истраживаче древне историје Словена, који су заступали став, да је прапостојбина Словена Балкан и Подунавље, како је то, на основу хемиских и биолошких истраживања, утврдио и професор др Анатолиј А. Кљосов.
Милорад Буха, премијер Дипл. инж. Рајко Лежаић,
председник Скупштине
26. септембар 2012. 01.09,
Весна Радојловић
Горан Петронијевић на трибини: СРЕБРЕНИЦА – ГРОБНИЦА ИСТИНЕ
Петар Искендеров – Чудеса Београдског безбедносног форума (или… Београдски форум – чудо невиђено!)
Чудеса Београдског безбедносног форума
Тродневни Београдски безбедносни форум 2012 изазвао је многе недоумице, поготово у контексту напора које ново руководство Србије на челу са председником Томиславом Николићем улаже у изградњи односа стратешког партнерства са Русијом. На Форуму није било предвиђено учешће Русије, али су зато у Београд пристигли представници многобројних организација, фондова и институција које су тесно везане за НАТО и друге евроатлантске структуре, и које Русију третирају као свог геополитичког опонента.
Овако је формулисана тема Форума: „Security Community building: bridging the theoretical-policy divide“ („Безбедносна изградња заједнице: премошћавање јаза између теорије и политике“). Као што се види из програма овог скупа, његови учесници су се окупили у Хајату да би размотрили „изазове демократије и безбедности“. Под тим изазовима се подразумевају опасности по економску и енергетску безбедност, кибернетски криминал и други слични проблеми.
Ко је дискутовао о проблемима који су толико актуелни за Србију и целу Европу? Међу учесницима форума има доста познатих лица. На пример, Соња Лихт, некадашњи руководилац српске филијале Сорошевог фонда, а данас председник Савета за спољну политику при министарству спољних послова Србије. Она води и српску НВО са претенциозним називом „Београдски фонд за политичку изузетност“. Декларисани циљ овог фонда је обука младих српских политичара у духу евроинтеграције ради њиховог активнијег учешћа у реализацији идеје ступања Србије у Европску унију.
Вреди се подсетити како је на прошлогодишњем Београдском безбедносном форуму тадашњи руски амбасадор у Србији Александар Конузин одржао упечатљив говор. Он је најпре скренуо пажњу на напоре свих учесника да сведу расправу на тврдњу да је НАТО главни гарант безбедности Србије, Балкана и целе Европе, а да је Русија главна опасност по регион. Затим је Конузин подсетио да је управо Северноатлантска алијанса својим деловањем фактички отргла Косово од Србије. Соња Лихт је тада оценила говор дипломате из земље која је пријатељски настројена према Србији као покушај „да се нанесе штета форуму“. Званичном представнику историјског савезника Србије сличну изјаву тада је упутила и друга учесница овогодишњег форума: Соња Стојановић, директорка Београдског центра за безбедносну политику. Позив који је Александар Конузин упутио Србима да не заборављају Косово и косовске Србе она је окарактерисала као „скандал и увреду“.
Ту је био и Немац Штефан Лене, који представља европско одељење Карнегијеве фондације. Управо та НВО је још средином 1990-их била идејни и организациони инспиратор косовског сепаратизма. У извештају „Незавршени мир“ из 1996. први пут је на нивоу међународне експертне заједнице била јасно формулисана идеја да се на Косову спроведе референдум о независности који би био средство за дефинисање коначног статуса покрајине.
Звучи невероватно, али питања безбедности на Балкану разматрају представници Канаде, Северне Ирске, један стручњак за Русију из Вашингтона, па чак и неколико норвешких експерата, само нема никога из Русије. И не само да нема дипломата или експерата, него нису позвани чак ни новинари. Али зато је, примера ради, позван Агрон Бајрами, главни уредник дневног листа „Коха диторе“, водећег косовског гласила на албанском језику. Бајрами се у својим многобројним чланцима и наступима током протекле деценије активно залагао за идеју самопроглашене независности Косова, што су иницијатори овог форума по свему судећи окарактерисали као важан допринос јачању регионалне стабилности и безбедности.
Занимљивостима ту није крај. Очигледно је да ништа од тога није сметало премијеру Србије и министру унутрашњих послова Ивици Дачићу и првом потпредседнику владе и министру одбране Александру Вучићу, који су одржали поздравне говоре на почетку скупа. Занимљиво је и да је један од главних организатора овог форума, на коме су учествовали углавном представници земаља-чланица НАТО-а – Министарство одбране Србије.
Већина прочитаних реферата била је састављена на основу става да су „евроатлантске структуре једина гаранција мира и стабилности на Западном Балкану“. Стога није сасвим јасно како се све што смо поменули слаже са курсом изградње односа стратешког партнерства са Русијом, који је најавио нови српски председник Томислав Николић.
Уосталом, и најновија социолошка истраживања у Србији сведоче о томе да у земљи преовладавају мало друкчији ставови од оних који су доминирали у Хајату. На пример, чак су и западне медијске куће (између осталих и немачка DPA) морале признати да је у августу број противника ступања Србије у Европску унију први пут био већи од броја присталица таквог корака. Разлог ове промене никако није само финансијска криза на просторима ЕУ, него и тежња Брисела да прихватање српске кандидатуре чврсто повеже са признањем самопроглашене независности Косова од стране Београда.
На срећу, српски народ ипак има историјско сећање и оно не дозвољава да се Северноатлантска алијанса, која је 1999. бомбардовала српске градове, сматра гарантом мира и стабилности на Балкану. Као што је својевремено сасвим исправно подсетио Србе руски амбасадор Александар Конузин, „једнострано проглашавање независности покрајине (Косова – П.И.) део је евроатлантског плана поделе Србије“.
Односи Србије са Русијом и Европском унијом тренутно „мирују“ у стању „динамичке равнотеже“. Превага једне или друге тенденције директно ће зависити од ситуације у Европској унији и НАТО-у, и од њихове политике према Србији. Ни Дачић ни Вучић по свом положају не могу и неће правити избор између прозападног и проруског курса. Такав избор је у стању да направи искључиво председник Николић.
Аутор је историчар и виши научни сарадник Института за славистику Руске академије наука.
________________
http://ruskarec.ru/articles/2012/09/25/cudesa_beogradskog_bezbednosnog_foruma_17065.html
Голема већина грађана Црне Горе укључена у безбедоносне и криминогене шеме!
Проф. Предраг Вукић у ауторском тексту за Епоху:
Колективна психологија народа као реална брана смјени државне власти у Црној Гори
Црна Гора је једина држава на европском тлу у којој од свршетка социјалистичке револуције 1945. године до данас није дошло до смјене власти на демократским вишестраначким изборима. У сваком случају, ради се о јединственом и непоновљивом феномену који заслужује дубљу анализу. Бројни су разлози овакве појаве која савременој Црној Гори и њеним грађанима свакако не служи на част.
Поред разлога који су до сада навођени у чланцима, есејима и прилозима на ту тему, мишљења смо да постоји још један битан фактор о коме се до сада није садржајније писало и који није био предмет студиозног разматрања. Наиме, познавајући менталитет Црногораца, а Цетињана посебно, будући да је Цетиње мој завичајни град, мишљења сам да огромна већина становника Црне Горе у ствари никад није ни жељела увођење вишепартијског друштвеног система.
Опозиција титоизму која је у Црној Гори несумљиво постојала, брутално је ликвидирана 1945. године на Зиданом мосту, Кочевју, Похорју, Техарју и Камнику, док је опозиција лијевог политичког усмјерења ликвидирана у раздобљу од 1948. године до распуштања Информбироа 1956. године у казаматима Голог отока, Св. Гргура, Богдановог краја, подгоричке Јусоваче и осталих казамата социјалистичке Црне Горе. Добар дио грађана којима титоизам на црногорски начин није био драг трајно се иселио у Србију, а у мањој мјери у остале републике бивше СФРЈ у којима се ипак слободоумније живјело и расуђивало него у Црној Гори. Грађани који су остали да живе и раде у Црној Гори у највећој су се мјери саживјели или прецизније речено – сродили са новим друштвеним системом који им није нудио мало.
Напротив, нудио им је широке социјалне повластице: незарађене плате, сигурна радна мјеста, друштвене станове, масовно запошљавање у државној и привредној администрацији и сл. Становништво или тзв. радни народ у пуној мјери сродио се са системом и влашћу коју је безрезервно осјећао својом. Појединци би је с времена на вријеме критиковали, али њену суштинску смјену мало је ко искрено желио. Шири слојеви становништва постали су, сасвим добровољно, провјерени дугогодишњи сарадници безбједоносне службе и благодарећи свом ,,родољубивом“ раду градили су простране породичне куће, живјели на високој нози, уз материјални стандард који се с протоком времена само увећавао.
Погледајмо само бројне породичне домове и велелепне виле по Подгорици, Цетињу, Никшићу, приморском појасу и сјеверу Црне Горе. Већина тих здања није могла бити изграђена на правно регуларан начин. Њихова изградња у големој већини случајева обезбијеђена је из фондова Државне безбједности Црне Горе или из новчаних залиха стечених криминалном дјелатношћу. Паралелно, континуирано бављење и дугогодишња посвећеност криминалном начину привређивања у Црној Гори нису могући без исто тако дугогодишње повезаности и сарадње са апаратуром безбједоносне службе.
Голема већина грађана инволвирана је на разне начине у безбједоносне и криминогене организационе шеме захваљујући којима и остварује простојан стандард. Управо зато већина грађана Црне Горе реално не жели суштинске политичке и друштвене промјене. Већина њих се пробојава суштинских промјена јер би у том случају могли бити лишени солидних и редовних прихода које су по већ уходаном механизму остваривали годинама. Многи и деценијама.
Сасвим је вјероватно да би у случају распуштања безбједоносне службе Црне Горе многи богаташи убрзо постали пука сиротиња. Јер – прихода за намиривање њихових потреба и неумјерених прохтјева више не би било. Били би препуштени сами себи. Не би у том случају било оног фактора који их је штитио и сервисирао њихове жеље. Да се разумијемо: већина становништва у Црној Гори укопчана је у апарат Агенције за националну безбједност (бивше УДБ-е), која је свој званични назив декларативно промијенила док је технологију управљања судбинама грађана у међувремену довела до савршенства у складу са интересима тоталитарне власти, међународних центара моћи, али и у складу са реалном политичком и класно-социјалном вољом знатне већине становника Црне Горе.
Упитајмо данас било кога човјека у Црној Гори какви су му реални приходи и из каквих извора финансира своје личне и породичне потребе. Голема већина наших познаника, комшија, рођака пријатеља и суграђана неће нам дати искрен одговор. У том грму лежи зец. Голема већина становништва Црне Горе прима разне субвенције, допунске приходе и принадлежности од стране административних и безбједоносних надлештава централне државне власти. Управо зато већина популације гласа за актуелну власт јер је од исте власти зависна у сваком погледу. Посебно у материјалном и биолошком. А стара народна мудрост с правом каже: ,,Ко музику плаћа, тај је и бира“. У нашем случају, онај ко сервисира материјалне потребе, жеље и интересе већине грађана Црне Горе, неминовно обликује њихову политичку вољу, али и њихово духовно и национално одређење. Ни један центар моћи не дијели дотације руковођен алтруизмом, већ сасвим конкретним и приземним политичким интересима.
Стање народног духа на Цетињу заслужује посебну анализу. У раздобљу до 1990. године, у вријеме формално-правног једнопартизма, познавао сам свега неколико старијих Цетињана који су били увјерени противници титоизма. Они су се с носталгијом сјећали предреволуционарног раздобља и прижељкивали су увођење вишепартијског система и развлашћивање комуниста. Али, укупан број таквих појединаца на Цетињу могао се избројати на прсте десне и лијеве руке, заједно. Свега десетак њих. Голема већина Цетињана робовала је доктрини титоизма и величала је тековине НОБ-а и Титове револуције. За њих је сваки човјек који je био противник титоизма третиран као ментално поремећен, ненормалан, али и као непријатељ државе кога је неопходно кривично санкционисати. Слично стање колективне друштвене свијести, да се не самозаваравамо, владало је и у другим друштвеним срединама Црне Горе. Управо са оваквим менталитетом и колективним стањем народног духа ушло се у тзв. октроисани вишепартизам који је у Црној Гори уведен 1990. године.
Слом лењинистичког модела социјализма у источној и југоисточној Европи принудио је властодршце у Подгорици да 1990. уведу, реално речено, имитацију вишестраначја у Црној Гори. Да се обичан народ питао, Црна Гора би и данас остала једнопартијско политичко друштво. Уосталом, сјетимо се да је Мило Ђукановић у вријеме бурних и преломних политичких промјена у земљама бившег социјалистичког лагера 1989. године говорио како Црној Гори није неопходан вишепартизам и како је сасвим природно да се народ Црне Горе на референдуму изјасни да ли жели вишестраначје или не.
Но, како је постало јасно да је услед збивања у ближем и даљем сусједству увођење вишестраначја политичка неминовност, безбједоносне структуре у Црној Гори су формирале политичке партије, одредиле им и формулисале политичке програме и своје провјерене и дугогодишње сараднике исталирале за челнике истих странака. Вишестраначје у Црној Гори није уведено вољом народа, већ вољом власти. Зато се с правом може говорити о тзв. октроисаном вишепартизму у коме се унапријед зна ко је политички губитник, а ко добитник. Разумије се, политички добитник је по природи ствари и односа снага у друштву – систем безбједоноснох служби, који је поникао још у социјалистичкој револуцији и братоубилачком рату у Црној Гори 1941 – 1945.
Узимајући у обзир све наведено, друштвени систем у Црној Гори се одржава на власти благодарећи корумпираним и поткупљеним слојевима становништва чији је социјални и биолошки опстанак и просперитет тијесно повезан са инситуцијама власти. Посебно са безбједоносним и криминогеним институцијама и службама друштевеног поретка. Самим тим, јасно је да командна партијско-полицијска структура власти у Подгорици не може бити смијењена мирољубивим путем и демократским уставно-правним механизмом, већ искључиво револуционарним насиљем подстакнутим и усмјереним споља. Управо таква опција неминовна је перспектива садашњих и будућих генерација.
Будућност ће сасвим извјесно показати да су сви они који су гласали за владајуће псеудосоцијалистичке партије у Црној Гори у ствари гласали за будуће револуционарно насиље на овим просторима, за распад друштвеног система, за опште расуло и сукобе са несагледивим последицама. Није неопходно бити сувише мудар да би се дошло до оваквог закључка. Деспотија која се не може окончати демократијом неминовно се смјењује насиљем. Овај сценарио који није мимоишао мноштво земаља широм европских и прекоморских меридијана неће мимоићи ни Црну Гору. Ко изгласава повјерење тиранији неминовно утире пут будућем хаосу, безакоњу и трагичном расплету међунационалних сукоба и друштвених противурјечности. Стара мудрост провјерена искуством минулих нараштаја с правом каже: ,,Све што чините, себи чините“.
"Интегрисано управљање" или – РУШЕЊЕ УСТАВА И СРБИЈЕ!
Рушење Устава и Србије или „интегрисано управљање“
Изјава збуњеног Дејана Павићевића:
Неки су у чуду, неки нису. Верује се да је само потписивање протокола противуставно и д аповлачки законом прописану кривичну одговорност. Међутим, вест је у медијима прошла незапажено.
Овај потез тзв. Владе Србије је наишао на различите коментаре.
За Васељенску Телевизију из Вашингтона, политички аналитичар Небојша Малић:
Чињеница да (номинално) државна новинска агенција извештава о догађају тако што цитира реакцију званичника ЕУ најбоља је илустрација у којој мери је Србија колонија, а не држава. А колоније, дабоме, немају ни Устав ни законе, сем оних које прописује колонијални господар.
Небојша Малић
Уместо вицекраља, тог господара данас у Србији заступају Председник и Влада, који су се до јуче претварали да су од народа изабрани представници независне државе. Што очигледно није случај.
Чак и поклисар Врховног Жутника вели да су његови „договори“ са шиптарским сепаратистима необавезујући (отварајући питање зашто се онда, побогу, уопште и „договарао“?). Зашто их онда потписују људи изабрани да престану са политиком предаје и издаје? Као да су заборавили да је претходна власт изгубила и онако покрадене изборе само зато што је радила за стране господаре.
Ако они мисле да ће моћи да наставе посао, мора им се објаснити, у најскорије време и недвосмислено, да неће моћи. Све друго је признање, отворено или прећутно, да су жути култ и колонијалисти победили и да Србија треба што пре да се самоукине како би ушла у свијетлу ЕУропску будућност.
Живадин Јовановић, бивши Министар спољних послова, а сада председник Београдског форума за свет равноправних тврди следеће:
Протокол о тзв. интегрисаном управљању прелазима јесте корак у процедури успостављања и признавања границе између два дела уставне, тј. државне територије Србије. То је кршење Устава Србије који утврђује да је Покрајина Косово и Метохија интегрални део Србије.
Живадин Јовановић
Члан 8. Устава гласи: “Територија Србије је јединствена и недељива”, а члан 99., тачка 2. Да “Народна скупштина одлучује о промени границе Републике Србије”. То што ће неко из врха државе или Владе рећи да тим такозваним протоколом није нарушен Устав, или да ти прелази нису међународни нити је тачно, нити су овлашћени о томе да то оцењују.
Није Србија средњевековна апсолутистичка монархија већ парламентгарна држава. Оно што ни претходни, а ни садашњи властодршци, бар до сада, не схватају, то је да нема политичке целисходности, нема разлога и оправдања, изван или насупрот Устава. Оно што бих, сасвим непозвано, препоручио садашњој власти то је да ни у чему не треба да опонашају своје претходнике, нити да их у било чему, посебно око Косова, користе као алиби сопствене грешке. Још мање бриселске комесаре.
Милан Дамјанац, сарадник Фонда Слободан Јовановић:
Потпуно је јасно да је потписивање тзв. протокола о управљању границама између тзв. државе Косово и Србије потпуно неуставна и штетна по националне интересе. Из овог потеза владе Србије може се закључити да је влада подлегла притисцима званичног Берлина и да тражи начин за успостављање добросуседских односа са делом своје територије како би отклонила препреке Србији ка имагинарном члантсву у Европској Унији, не схватајући да Србија никада неће постати члан те и такве организације.
Милан Дамјанац
Стране силе раде по потпуно идентичном моделу као и протеклих година- врше притиске и мало по мало, терају Србију да на пузајући начин призна део своје територије као независну државу. Србија мора одлучније да води политику и да поништи све споразуме који су потписани у њено име од стране прошле власти. Ова одлука представља континуитет политике и, са намером или без, даље учетвовање у удаљавању Космета од Србије и стога би Уставни суд морао да да своју оцену.
Не може у истој земљи постојати граница између њена два дела јер се тиме нарушава њена целовитост и крши Устав као највиши акт земље. О питању граница не одлучују политичари већ грађани на референдуму. Оно што наши политичари никако не разумеју је да се притисци и захтеви неће завршити на Космету, већ ће следећа на реду бити Војводина. Морамо једном сагледати своје виталне интересе и понашати се у складу са њима. Са политиком прошле власти се мора направити јасан дисконтинуитет.
Александар Павић, политички аналитичар:
Нови шеф тима за преговоре са Приштином Дејан Павићевић је потписао оно што је његов претходник и бивши шеф, Борко Стефановић, само парафирао. Другим речима, ово није само „континуитет“ са претходном владом, већ надоградња, корак даље.
Александар Павић
Нова влада је урадила оно што претходна није смела, највише због предстојећих избора. Брзина којом је нова влада прихватила парафирани „договор“ и озваничила га потписом, уз претходно пропагандно убеђивање јавности да су парафи заправо потписи и „обавезујући међународни уговори“ -а нису – говори о томе да су се њени челници на то обавезали још пре ступања на власт. Наравно, нису се обавезали гласачком телу Србије, већ западним силама.
Прескочена је Народна скупштина, игнорисана јавност, Србија стављена пред свршен чин. Павићевић је директан учесник у узурпацији, и он ће кад-тад морати да одговара. Одговорност неће избећи ни потпредседник владе Вучић, који одједном пилатовски пере руке и тврди да није упознат са оним што је влада потписала, иако је протеклих дана предњачио у изјавама да ће влада „морати да поштује потписано“ – иако ништа није ни било потписано.
Врло је битно да се што пре тражи оцена уставности пред Уставним судом, а биће и врло битно видети да ли је Уставни суд спреман да привремено стопира извршење до изрицања пресуде. Али, без обзира шта Уставни суд буде одлучио, начин на који је ова влада ово обавила је изузетно негативан. Уместо да је она сама прво тражила оцену уставности свих постигнутих договора, она их спроводи са много више ентузијазма него претходна, уз још већи презир институција и јавности.
Бранко Жујовић, Пекинг:
Нова влада одмах је саопштила да ће поштовати све што је претходна, толико куђена и критикована, потписала када су европске интеграције у питању. То је врло индикативно и важно. Искрено се надам да толика политичка активност Србије, усмерена ка Русији у последње време, није маневар одвлачења пажње јавности за нешто што тек треба да се догоди.
Бранко Жујовић
Јавност Србије мора да зна да је преговарачки тим, иза ког је стајао Борис Тадић, потписао документ у ком се искључиво помиње интегрисано управљање границама (IBM – Integrated Management of Borders), а не прелазима. О томе сам писао и то је Глас Русије својевремено објавио. Дакле, влада Србије јесте потписала протокол о интегрисаном управљању границама, а не прелазима како се представља. Уопште није важно како Београд чита тај протокол.
Влада га очигледно чита наглас за домаћу, а у себи за европску употребу. Важно је шта тамо заиста пише и како ће Брисел читати тај документ. Лично, овај потез владе Србије доживљавам као неуставан, јер ми је тешко да замислим устав толерантан на озваничење те врсте докумената. Штефан Филе, који је први поздравио одлуку владе, неко је ко последњих месеци амортизује све дрскије изјаве из ЕУ о неминовности признања албанске државности на српској територији, али и све време инсистира на стратегији куване жабе или тихе воде, како вам драго, односно српске „нормализације“ односа са Албанцима на КиМ, након чега следи формална потврда фактичког стања.
Мислим да би Уставни суд требало да се изјасни о овој одлуци владе, ако већ председник државе не реагује. Исто тако, о њему би требало да се изјасне угледни српски правници, јер дубоко сумњам да је тај документ сагласан Резолуцији 1244 Савета безбедности УН.
Марина Рагуш, бивши народни посланик:
Потписани протокол о управљању прелазима де факто значи признавање независности Косова, сторнирање Устава и потврду да је Србија Вашингтонско-бриселски протекторат!
Марина Рагуш
После овог разграничења, држава Србија треба да изађе пред своје грађане и да им саопшти да она више не постоји јер није могла, није хтела, па тако, и није успела да очува своје државне атрибуте као што су територијални интегритет и државни суверенитет. То, даље конкретно значи да садашња власт у Србији проводи политику У КОНТИНУИТЕТУ с претходном влашћу и тако потпомаже даљу дезинтеграцију Србије!
Коначно, сада је већ јасно да новоизабрана власт у Србији ради директно супротно интересима грађана Србије. Јер, како окарактерисат, у ствари, успостављање границе Косова према Србији, коју српска Влада прихвата!
Шта је следеће што можемо да очекујемо?
С обзиром да је врховни законодавни акт државе Србије укинут (само то још није озваничено) од поштовања закона, изградње институција, привредног опоравка нема апсолутно ништа! Наравно, све док нека друга власт у Србији не одлучи другчије а у корист интереса својих грађана.
Весна Веизовић, публициста:
Овај споразум је по доласку нове власти требао да буде поништен. И то је само једно у низу лажних обећања које је ова власт дала током изборне кампање. Сам споразум је противуставан, а његова имплементација кршење устава.
Весна Веизовић
Против целе владе и Председника републике под хитно треба поднети кривичне пријаве, једино је питање коме да их поднесемо?
Да ли министру правде коме Филе упућује честитке поводом потписивањем споразума, док му он узвраћа смешком, или министру полиције који предлаже поделу Космета?
Народ мора да зна да је обмањен и да власт безочно лаже кад тврди да мора испунити договоре које је претходна власт склопила са шиптарским сепаратистима, јер споразум није прошао скупштинску ратификацију и самим тим он није формално ни постигнут.
Овакав потез владе даје јасну потврду да је она наставак антисрбских деловања свих протеклих влада од Јосипа Броза па до данас.
Оно што је он започео његова политичка чеда данас довршавају.
Драган Атанацковић Теодор, оснивач покрета Народни одговор:
Може Филе, и сам нафилован од својих правих газда, да филује ову старонову владу каквим год похвалама хоће. (Узгред, свака његова похвала обори по који проценат рејтинга старонове владе, чији главни зачин су напредњаци, и то и код „највернијих“ присталица, тако да су ове похвале бар у нечему корисне.)
Драган Атанацковић Теодор
Политика ове актуелне владе се од претходне разликује драстично. Као врат од шије. И обрнуто. Српски политичари, којима уствари не пасује ни епитет „политичари“, а камоли „српски“), нити су презали, нити презају од кршења Устава. Кршио га је Тадић, крши га и Ивица, а главни „уставобранитељ“ Томислав фон Бајчетина је изгледа још на Олимпијади. Нигде га нема.
Решавање питања КиМ ће, као што сам више пута истицао, ићи у потпуно супротном смеру од оног о којем лапрдају ЕУ поклисари и домаћи заговарачи поделе. На челу са првим међу једнакима (по лоповлуку, неспособности и издајству).
Cрбија је стигла до Ивице, настави ли напред(њачки), упознаће све „лепоте“ суноврата.
Осим ако се у задњи час определи за Опцију опстанка.
Драгослав Павков, независни мислилац и пољопривредник:
Влада Србије је сасвим свесно улетела у небрано грожђе. Ако се вратимо пар месеци па и пар година уназад – сетићемо се да „напредњаци“ никада нису ни обећавали неке епохалне заокрете. Потпис на споразум о интегрисаном управљању границама само је логичан след догађаја које је наметнула претходна власт у сарадњи са својим „европским пријатељима“; они, а не нови режим су адреса на коју треба одапињати отровне стреле и оптужбе за издају националних интереса.
Драгослав Павков
Приче Борка Стефановића о томе како нова власт не мора да спроводи споразуме на које се обавезао бивши режим су крајњи безобразлук и пример како „мали Ђокица“ схвата високу политику. Државни органи морају да се држе потписаног, осим у случају да са бирачким телом постигну консензус о радикалној промени курса, о слању „европског пута Србије“ у ропотарницу промашених пројеката, прекид отплате кредита и доношење одлуке о преиспитивању свих уговора о кредитима, „гринфилд инвестицијама“, донацијама и другим коруптивним активностима…
Хапшењу, забрани располагања приватном и имовином повезаних лица и извођењу пред суд државних службеника и функционера који су својим „радом“ допринели да се држава која им је поверена на управљање доведе на ивицу банкрота и дужничког ропства, а они сами на Форбсову листу…
Али наравно, од тога у догледно време нема ниста; да је већинска Србија била спремна за такве радикалне мере, на Ђурђевданским изборима друкчије би преломила. Овако – ћераћемо се још… На нашу штету, а на радост лопова и српских душмана.
Зоран Виторовић, новинар: СРБИЈА ДОБРОВОЉНО ПОСТАЈЕ – ПРОТЕКТОРАТ !
Уколико се потпише, како је најављено, “Поротокол о управљању прелазима” Србија де факто добија границу у срцу државе! Стратешки гледано, а о томе су последњих 20 година увелико писали бројни наши војни аналитичари, Србија постаје веома лака мета, јер се продором преко Космета, у Београд стиже (теоретски ) и са омањом јединицом командоса за мање од 2 сата .
Зоран Виторовић
Уколико се уз све ово дода и да је бомбардовање НАТО -а споразумом из Куманова формално правно “суспендовано до даљњег” (А НИЈЕ УКИНУТО) и уз постојање “зоне копненог раздавајања” (која и дан данас постоји )… Србија не само да добија границу у срцу државе већ индиректно постаје протекторат истих оних који су је бомбардовали!
Не једном сам писао “да свако онај ко прекрши Устав и закон Републике Србије МОРА ЗА ТО ДА ОДГОВАРА!”. Свако прихватање (тзв. техничких решења споразума о граници (сиц!)) са Косметом ЈЕСТЕ КРШЕЊЕ УСТАВА И ЗАКОНА!
Решење је :
- инсистирати да се хитно укине “зона копненог раздвајања”, а упоредо инсистирати да се одлука о “суспензији бомбардовања НАТО-а УКИНЕ ТРАЈНО!”
- да се доследно спроведе резолуција УН 1244 (која подоразумева да се на Космет врати 1000 војника и полицајаца државе Србије)
-
да се под хитно отвори јавна расправа о ЕУ и Космету ! Уколико је признање Космета услов за улазак у Еу онда треба на референдуму јасно рећи ДОВИЂЕЊА ЕВРОПО! Тим потезом обесмислиће се и постојање Еулекс-а као и свих Еу тела на Космету и проблем јужне српске покрајне вратити тамо где му је и место У УЈЕДИЊЕНЕ НАЦИЈЕ !
- УКЉУЧИТИ У ПРЕГОВОРЕ ОКО РЕШЕЊА КОСМЕТСКОГ ПИТАЊА И СТАТУСА КИНУ – хитно и неодложно !
Зашто народ ћути? Шта се чека?
Конф. за новинаре СНВ северног КиМ 24.09.2012
Војислав Коштуница, интервју (OKO)
Од како је Немањићу Саво у атонску гору отишао, овако се још десило није као сада у срцу Србије…
Помаже Бог Срби!
Пред вама је пјесма која говори о најсрамнијем учињеном дјелу у историји наше Цркве. Овако јесу радили Турци у своме времену, радили Римокатолици вјековима, радили комунисти слично, али да преко сто свештеника по наређењу Владике уради овако, то није било а можда и никада више неће бити. Јеретици, мрзитељи Православља што се по дјелима види, са митрама на глави и свештеници у мантијама, да отворено газе Црквени поредак, каноне, свете оце, јеванђеље и све што је свето зарад својих болесних интереса а да народ ћути, то није било, то је срамота “од које би се и марва постиђела“.
Србине брате, знаш ли како су Срби бранили вјеру од унијата вјековима? Ево само један пример, када се Владика Мијакић вратио из Ватикана пошто је пристао на унију, Срби га дочекају у манастир и жива забетонирају, да други не би ишли његовијем путем. А ми данас? Самовољно пристајемо и идемо на духовно клање код тих Владика и свештеника који су све осим православци. То нијесу пастири већ вукови у јагњећој кожи. Пробуди се Србине молим те и преклињем, чувај и брани оно што смо наслиједили од нашијех светијех предака који су то крвљу заливали да би остало живо до данас. Ми немамо право да то погазимо и дамо душманима.
Гуслар Богдан Мијушковић
+++
Злочин свештеника
над монахињама вазнесењским
Од како је Немањићу Саво
У атонску гору отишао
Овако се још десило није
Као сада у срцу Србије
У манастир Свето Вазнесење
И обитељ мати нам Јелене
Које давно још од малих ногу
Посветише живот вишњем Богу
А кад дође ово страшно доба
Да Владике не признају Бога
Нити Бога нити Светитеље
И почеше гонит’ ревнитеље
Тад Јелена и њено сестринство
Написаше Хризостому писмо
Ове храбре монахиње смјеле
У писму му све овако веле
“Чуј Владико љубимо ти руку
Немој стварат’ међу вјерне муку
Молимо те све у име Христа
Немој више бит’ екумениста
Окани се папских смутљиваца
То је против светијех отаца
Знаш Владико шта си обећао
У заклетви што си Богу дао
Кад си митру ставио на глави
Рече бићеш Христов војник прави
Сад Владико против Цркве радиш
Силну смутњу у народу правиш
Сам мијењаш свету литургију
И припремаш са папом унију
Иконостас свети избацујеш
Тако душу у народу трујеш
Знаш Владико да су наши стари
Вјековима за вјеру страдали
У мукама страшним умирали
И до сад је чисту сачували
Ја Владико и моје сестринство
За унију с латинима нисмо
Нашу вјеру низашта не дамо
И за њу смо спремне да страдамо
Ми не дамо наше Светосавље
Сад Владико остај нам у здравље“
А Хризостом стари језуита
Узе писмо и поче да чита
Па кад ово писмо растумачи
Лице му се од бијеса смрачи
У бијесу намесника зове
Каже хитно зови ми попове
Из цијеле моје епархије
Нека дођу што год могу прије
Да се одма к Вазнесењу иде
Да остали манастири виде
Шта их чека ако дигну гласа
И не приме папу као спаса
Тад зли слуга од злог господара
На дар доби небројено пара
Па отрча да попове зове
Који служе литургије нове
Ал да видиш духовне наказе
Када чуше шта намесник каже
Похиташе да се одазову
И покажу сву ништавност своју
Истог дана тек што подне прође
Сто и нешто свештеника дође
Тад Хризостом као Алојзије
Поповима својим наређује
“Слуге моје што сте сада ође
Причекајте црна ноћ да дође
Онда ћете под окриљем ноћи
На манастир Вазнесење поћи
Док ујутро не осване зора
Манастир се силом отет мора
И отуд се мени не враћајте
Монахиње док не проћерате
А свакога знајте свештеника
На дар чека тридес сребрника
Који буде ноћас оправдао
Повјерење које сам вама дао
Немојте се народа плашити
Ја ћу сада полицију звати
Да забране прилаз манастиру
Кад им јавим примјениће силу“
Када ове духовне наказе
Разумјеше шта Владика каже
На манастир напад припремише
И по ноћи мучки ударише
А сад чујте за ово вријеме
Шта се ради код мати Јелене
Јер не слуте шта их чека сада
Унијатска кад стигне бригада
Да је ђаво покренуо силу
Задња им је ноћ у манастиру
Монахиње са вјерним народом
На кољена клекле пред Господом
Са сузама Господу се моле
Искушењу Срби да одоле
Светосавље свето да се чува
Да нас јерес папска не одува
И да Господ по својој милости
Свима нама грехове опрости
Тако они у молитви бише
Кад попови силом провалише
Нападоше ноћу изненада
Кад се томе нико није нада
То је било страшно за гледати
Кад почеше народ ударати
Народ клечи а попови туку
Монахиње по бетону вуку
Ударају ногама рукама
Неке мотком неке столицама
Народ клечи моли и преклиње
Да не туку свете монахиње
А попови кад их претукоше
Прво народ вани одвукоше
Пребијене модре и крваве
Неке носе разбијене главе
До велике улазне капије
Под заштитом србске полиције
Па кад народ тако избацише
Поново се унутра вратише
Наставише монахиње тући
И за косу по порти их вући
Све им ово доста било није
Исцијепаше на њима мантије
На крају су ове мученице
На бетону код гостопримнице
На највећој киши оставили
И тако их сатима мучили
А Јелена са својим сестрама
Моли Бога топлим молитвама
Да у муци до краја истрају
И да вјеру ноћас сачувају
Тако скоро пола ноћи прође
Кад Хризостом у манастир дође
И донесе безброј сребрника
Да дарује сваког свештеника
Јер су њему ноћас вјерни били
И манастир силом освојили
А сестринство вани избацише
И на киши тако оставише
Да се прича докле људи има
Шта попови урадише њима
Мој Србине сада се пробуди
На бранику Светосавља буди
Нек се диже цијела Србија
У одбрану од кабадахија.
Трују Србију: Америка нам уваљује ГМ шљиве убице!?
Србин.инфо
Трују Србију: Америка нам уваљује ГМ шљиве убице !
Америчко министарство пољопривреде (УСДА) лобира код српских стручњака да прихвате узгој генетски модификоване сорте шљиве „Honeyswеет“ (меденослатка), која изазива агресивне туморе јетре.
Амерички стручњаци тврде да је њихова ГМ сорта квалитетнија од постојећих српских јер је, наводно, отпорна на шарку. Тим поводом сутра (25.09.2012.) у 14.30 сати на Пољопривредном факултету у Београду биће одржано предавање „Развој и регулаторно одобравање генетски модификоване ‘меденослатке’ сорте шљиве отпорне на вирус шарке“.
О предностима ГМ „меденослатке“ сорте шљиве професорима и студентима говориће др Ралф Скорца, главни истраживач Одсека за пољопривреду САД.
Ирена Барет, лекар природне медицине и оснивач покрета Стоп ГМО, истиче да је ово предавање покушај да се ГМО наметне Србији иако нико са сигурношћу не може да тврди да је ГМ шљива отпорна на шарку, као што ни ГМ памук није отпоран на гусеницу.
– То би значило да ће наше домаће најквалитетније сорте шљива бити загађене. Ветар и инсекти разносе полен па ћемо изгубити аутохтоне врсте. Лабораторијским пацовима који су храњени ГМ шљивама установљен је агресиван тумор јетре који врло брзо напредује. Не постоји ниједна научна студија која доказује да је ГМ шљива безбедна по здравље људи – упозорава Баретова и додаје да Србија данас производи 600.000 тона домаћих шљива и по томе је у светском врху.
– Да ли неко треба да учи српског сељака како се узгајају шљиве?! – пита Баретова.ГМ шљива произведена је у Западној Вирџинији, у Сервису за пољопривредна истраживања АРС.
Пауновић: Можда је добра
Светлана Пауновић, директорка Института за воћарство у Чачку, каже да је предавање прилика да се чује мишљење „ уваженог стручњака“.
– Наша законска регулатива то не дозвољава, али они покушавају да од Европске агенције за безбедност хране добију потврду да ГМО није штетан по здравље људи – каже Пауновић.
Кнежевић: Компаније траже пролаз на тржиште
Министар пољопривреде Горан Кнежевић каже да је закон јасан кад је реч о ГМО.
– Свако има право да држи предавања и то се дешава свуда у свету. Постоје различити интереси и велике компаније траже начине како да приђу одређеном тржишту. Нашим законом ГМО је забрањен и, док је тај закон на снази, ми ћемо га се придржавати – истиче Кнежевић.
+++
Преносимо неколико коментара пристиглих путем редакцијске поште, који се односе на овај догађај (извор познат редакцији):
* Позивате се у одбрану наше шљиве Пожегаче, Маџарке, Ранке, Џанаринке Аженке, Дреновке, Моравке и других старих, отпорних сорти од америчке, генетски модификоване Медено слатке из Вирџиније која је, како се тврди отпорна на вирус шарке. Други научници у исто време изражавају забринутост да изазива и тумор јетре. Уколико би се дозволила садња овакве шљиве у Србији, њен полен загадио би наше шљиве и остали би смо без старих сорти. За ветар који носи полен не постоји безбедна зона између шљива.
* Позивамо све да дођу на предавање о генетски модификованој сорти Медено слаткој да јој покажемо пут кући у Вирџинију одакле је и дошла, да се случајно не изгуби у Србији и да дамо на знање да нам је наша Драгачевка, Пожегача, Дреновка, Моравка, Маџарка, Ранка много слађа.
* Амерички лоби и др Ралф Скорза на Пољопривредном факултету жели да Србија прихвати генетски модификовану шљиву. Проф. генетике Џо Куминс са универзитета Западни Онтарио у Канади, као и виролог Џонатан Латхам упозоравају да генетски модификована шљива која у себи по дизајну садржи генетски материјал вируса шарке није безбедна за исхрану. Конзумирањем генетски модификованих шљива, удисањем њеног полена покреће се генетски рулет који може да узрокује хиљаде непредвидљивих мутација на генима човека.
Тумори, алергије, токсичке реакције, стерилност, крварења унутрашњих органа, смањење мозга су само неки од 65 научно доказаних здравствених ризика од ГМО.
Лишће, кора и плодови генетски модификоване шљиве који падну на земљу пренеће свој генетски материјал вируса шарке на корисне бактерије земљишта. Пренеће се и на друге вирусе који могу тако измењени сада да нападају и генетски модификовану шљиву и друго воће са непредвидљивим током и последицама. Корпорације које производе генетски модификоване организме саме су изјавиле да желе 100% монопол над семеном у свету. Ко контролише храну контролише и свет. Да ли је генетски модификована шљива Србији потребна? Србија данас производи 600 000 тона домаћих шљива и по томе је у самом светском врху.
* Данас су били у Чачку у Институту за воћарство, неки Италијан држао предавање. Каже да је Америка прогласила безбедном за здравље ту врсту генетски модификоване шљиве HONЕY SWЕЕТ. Како да не. Нашли су у Чачку, познатом по шљивама, да увале то ГМО смеће.
* У сопственој земљи, на Хавајима, уништили су комплетну органску производњу папаје, а сада то исто желе да ураде у Србији са ГМ шљивама…
* Ја се сећам предавања из Генетике на Пољопривредном факултету пре неких 10ак год баш о ГМО, где предавачи нису били сигурни да ли су производи добијени од њих опасни. Водила се расправа да ли ће се ген за отпорност према хербицидима пренети на коров путем полена и инсеката, али нико није спомињао изазивање рака код људи. Ово чуди пошто се као основни пример за ГМО наводе коренске квржице код легуминоза, које настају када азотофиксирајуће бактерије изазивају неконтролисани раст ћелија корена биљке, ово је наравно ТУМОРСКА творевина на биљци.
Модерни трансгени организми се добијају када специфичан вирус исече ДНК домаћина па се затим у њега убаци жељени ген другог организма. Нико никада мени није тачно разјаснио шта се касније дешава са тим вирусом. Наши вајни професори су говорили како се ДНК из ГМО производа разгради у цревима човека до нуклеотида. Може бити да је огроман број људи оболелих од рака црева, панкреаса,јетре и сл. само коинциденција или не?
* У Бугарској су политичари хтели да донесу закон о легализацији ГМО, али грађани су се побунили и изашли на вишедневне демонстрације, после чега су морали да одустану од те намере.
Бошко (Шкабо – БС), Стефан и Борко (ТХЦФ) говоре о патриотизму, порукама које шаљу младима, потреби за сарадњом словенских народа…
Интервју са Шкабом (Београдски Синдикат) и Борком и Стефаном (ТХЦ Фамилија)
25.09.2012.
ФБР, Игор Маринковић
Погледајте интервју са чланом групе Београдски синдикат, Бошко Ћирковићем Шкабом и Борком и Стефаном, члановима групе ТХЦ Фамилија, који је урађен за чешко-словачки музички портал „Hiphop“.
Бошко, Стефан и Борко говоре о патриотизму, друштвеној ангажованости својих текстова, порукама које шаљу младима, фашизму, потреби за сарадњом словенских народа итд.
Интервју је урађен након концерта Београдског Синдиката у београдској Арени коме је присуствовало неколико десетина Словака као и познати словачки репер Каџис који сарађује са реперима из Србије. Разговор је водио словак Рене Полух.
Збиљић: ЗВУК СРПСКОГ ЈЕЗИКА У УЈЕДИЊЕНИМ НАЦИЈАМА
Збиљић: ЗВУК СРПСКОГ ЈЕЗИКА У УЈЕДИЊЕНИМ НАЦИЈАМА
Пише: Драгољуб Збиљић
25. септембар 2012
После дугог времена у Уједињеним нацијама чуо се звук српског језика из уста српског председника, а то и јесте место за право на све различитости, па и право на свој језик.
Захваљујући председнику Србије Томиславу Николићу и његовом говору на седници Генералне скупштине Уједињених нација у Њујорку у уторак, 25. септембра 2012. године, први пут после дуго времена имао је свет прилику да чује звук српског језика. Раније су наши председници покушавали у Уједињеним нацијама да покажу своју образованост и ученост тако што су сви говорили туђим језиком, па су заборављали да Уједињене нације и служе за то да се тамо чују све врсте различитости, па и различити језици.
Досадашњи председници Србије (од Милошевића до Тадића) испуштали су из вида да треба да говоре својим, а не туђим језиком ма где се налазили, јер је то државни језик, већински и службени језик Србије и он се мора поштовати од наших председника и у Србији и изван Србије. Цивилизовани представници и председници свих земаља, па и Србије ваља да знају да постоје преводиоци који ће пренети њихове говоре на све језике на које је то потребно.
У часу када нам се из Европе предлаже нови назив за наш језик „ексјугословенски језик“, говор нашег председника за говорницом Уједињених нација на нашем јзику има посебан значај. Већ видим наше противнике српског језика и ћирилице који ће председнику Николићу приписати „неученост“ и „непознавање“ страних језика. Али, наравно да није у томе ствар. Реч је о праву на своју државу и њен језик у УН.
Стога, говор председника Томислава Николића, после толико година наступа претходних председника Србије и њихових настојања да показују да знају обично енглески језик, представља значајну новину у понашању будућих наших наступа у свету где треба да се чује и наш језик, макар толико колико се страни језици чују код нас.
Уосталом, кад већ постоје преводиоци који треба да зараде за живот од своје професије, зашто би председници Србије одузимали хлеб преводиоцима и зашо би се мешали у оно што није њихов задатак и обавеза. А задатак ма којег председника ма које државе у свету није обавеза и задатак ни по ком основу да говори још неким језиком осим државног – службеног језика своје земље.
Зато, још једном, подршка и похвала актуелном председнику Србије Томиславу Николићу што је за говорницом Уједињених нација говорио нашим језиком тамо где имају право да се чују сви језици света, јер један, универзални језик не постоји. Зато сви народи света и њихови појединци имају право на своје матерње језике. И наш председник се само држао тог основног људског права у свету.
