Category: СВЕ ОБЈАВЕ
Бркић – Непатриотска телевизија Б92
Непатриотска телевизија Б92
ФБР, Ј. Бркић
25.09.2012.
Нови серијал телевизије Б92, под називом „Патриотска пљачка“, свакако ће у јавности изазвати различите коментаре. Главна ауторка емисије, Бранкица Станковић, изјавила је, дан пре емитовања, да ће сигурно бити напада на екипу која је серијал реализовала, те да ће их називати издајницима.
Како је српски језик, као и све остало што је српско, изложено сталном притиску и урушавању, што споља, што изнутра, не могу да се не запитам: Како пљачка може да буде патриотска?
У истом маниру као кад се нечему лепом накарадно додају епитети попут „страва“ или „ужасно“ или „кул“, аутори серијала реч пљачка користе уз епитет „патриотски“!
По дефиницији, патриотизам, родољубље и домољубље је израз који у најширем смислу означава позитиван однос појединца или група према својој домовини или отаџбини (латински patria < грчки patris, πατρίς).
У складу са дефиницијом, јасно је да пљачка никако не може да буде патриотска, већ лоповска, криминална или издајничка! Наиме:
1. Уколико пљачку обавља појединац, он је лопов;
2. Уколико је обавља више људи, они су организована криминална група,
3. Уколико пљачку обавља држава или поједини њени представници, они су издајници своје државе и свог народа!
Дакле, самим називом новог серијала, Б92 показује јасну појам „патриотизам“ и на отворену Косовску рану дода још мало соли.
Са друге стране, у земљи каква је сада Србија, уколико се мало потрудите, сигурна сам да можете да сазнате шта је премијер јутрос доручковао. Мала земља, па се све зна. Тако је и сасвим сигурно да госпођа Станковић и њена екипа нису откирили ништа ново, те да полиција, сасвим сигурно, располаже са свим информација изнетим у поменутом серијалу. Из тог разлога, највеће питање гласи:
Зашто одговарајући државни органи не раде свој посао, прикупљају информације и спречавају криминалне радње, већ се то ексклузивно право додељује екипи информативног и истраживачког програма телевизије Б92?
У извештају о притисцима и контроли медија медија у Србији, који је јавности представио Савет за борбу против корупције, дана 11.09.2011.године, наводи се следеће:
„Савет је током анализе обимне документације уочио три главна проблема медија:
1. нетранспарентност медијског власништва;
2. економски утицај државних институција на рад медија кроз различите типове буџетских давања;
3. проблем РТС-а који уместо јавног сервиса, има улогу сервиса политичких странака и владајућих елита, што све за последицу има затвореност медија за бројне проблеме са којима је Србија суочена, па и за проблем корупције.“
Комплетан текст извештаја може се прочитати на следећој адреси: http://www.antikorupcija-savet.gov.rs/sr-Cyrl-CS/izvestaji/cid1028-1681/predstavljen-izvestaj-o-pritiscima-i-kontroli-medija-u-srbiji
У истом извештају може се прочитати и: „… у новембру 2010. продата је РТВ Б 92. Највећи акционар РТВ Б92 постало је домаће предузеће Астонко, чији је власник истоимено предузеће са Кипра, али је њен власник непознат…“
Дакле, какви су прави мотиви поменуте екипе, односно ко је финансирао истраживање овог серијала, не можемо да знамо, можемо само да нагађамо. На основу расположивих података, може се са сигурношћу тврдити да би телевизија Б92 прво требала да почисти своје двориште, односно да јавно представи ко су њени власници, како би смо знали и који су њихови интереси.
У супротном, поменути серијал непатриотске телевизије Б92 оставља мучан утисак да је ово још један атак који би требало да убеди српски народ да су Косово и Метохија терет кога се треба што пре ослободити, а да се истовремено сатанизују све патриотске организације које се залажу за очување територијалног интегритета и суверенитета државе Србије.
"СРЕБРЕНИЦА – ГРОБНИЦА ИСТИНЕ" – Трибина, одржана у Нишу, која је изазвала велико интересовање!
СРЕБРЕНИЦА – ГРОБНИЦА ИСТИНЕ
Др Зорица Митић – лекар, писац и преводилац која борави и долази из Норвешке . Сарадник и преводилац на документарном филму ,,СРЕБРЕНИЦА – Издан град“.
Љиљана Булатовић – новинар и публициста која је написала скоро двадесет књига о Сребреници, нашим генералима и целокупном вођству Републике Српске;
- ,,ИМПЕРСКА КУЛТУРА“ од Савеза писаца Русије за СЛОВЕНСКО БРАТСТВО,
- ,, ЗЛАТНИ ВИТЕЗ“ са Првог словенског форума уметности
- ,, РЕЧ НАРОДА“ листа ,,СОВЈЕТСКАЈА РУСИЈА“
Горан Петронијевић – врхунски адвокат и шеф одбране председника Републике Српске Радована Караџића у Хагу, експерт за дешавања у Сребреници и све последице које нам као држави доноси усвојена резолуција и све што се чини (или не чини) у погледу те исконструисане међународне теме којом запад хоће данас да угрози на милионе наших људи.
Зоран Јовановић – ратни репортер из Власенице, новинар и коаутор са господином Александром Дорином из Швајцарске, на по Србију и истину капиталном књижевном делу: „СРЕБРЕНИЦА – Књига која је зауставила лаж„.
Руски извори: Хилари Клинтон доноси у Београд план капитулације за Космет
Руски извори: Хилари Клинтон доноси у Београд план капитулације за Космет
Хилари Клинтон на Балкану – тешка артиљерија Стејт Департмента
У првој половини октобра 2012. године, Србију очекује нови удар са Запада и поново ће то бити удар тешком артиљеријом.
Балкан (Београд, Приштину, Сарајево) ће поново посетити Државни секретар САД Хилари Клинтон.Она ће државном руководству Србије предати захтеве Вашингтона, који су подударни са немачким ултиматом у “Седам тачака”. Ради се о реализацији оперативног плана “ерозије српског управљања Косовом” који је разрађен од стране претходног амбасадора САД у Приштини Кристофера Дела.
“Делов план” којим се Хилари наоружала, садржи следеће одредбе:
– Децентрализација општине Косовска Митровица;
– Увођење царинског режима Приштине на прелазима КПП 1 и 31 (Брњак и Јариње);
– Стварање правосудног система Приштине у Косовској Митровици, коме ће се потчинити етнички Срби и Албанци;
– Размештање ЕУЛЕКС полиције на северу покрајине;
– Потпуна интеграција српских полицијских служби у систем Косовске полиције;
– Замена власти локалне самоуправе на северу покрајине, органима власти Приштине;
– Хапшење и кривична осуда “криминалних лидера” севера покрајине (у ствари свих оних који не дозвољавају Албанцима или НАТО да протерају или асимилују Србе – А.Ф.);
– Предаја потпуног руковођења електродистрибуције покрајине у руке Косовске елктроенергетске компаније. (1)
Генерални секретар НАТО Андерс Фог Расмунсен је током своје јулске посете Приштини изјавио да проблем севера Косова не треба решавати војним путем, већ путем дијалога Београда и Приштине, што ће брже довести до потпуне интеграције Срба са севера покрајине. Генерални секретар НАТО је ЕУ доделио улогу “амортизера процеса”, а у складу са тим планом, Хашим Тачи има гаранцију учешћа “Kосовских безбедносних снага” и “Косовске полиције” у међународним “миротворачким” мисијама под руководством НАТО и ЕУ. (2) То јест, деловање у интересу сепаратиста представља претњу миру и стабилности региона, а та претња исходи непосредно од НАТО. У таквој ситуацији Вашингтону је важно да продемонстрира да његов утицај на Балкану није ослабио, и да је као и раније, цео регион обухваћен системом “протектората Стејт Департмента”.
Како јављају медији у Приштини, Хилари Клинтон ће заједно са Високим представником ЕУ за спољну политику и безбедност Кетрин Ештон, узети учешће у преговорима Београда и Приштине. Учешће тандема Клинтон – Ештон у будућим преговорима, представља се као нешто што се само по себи подразумева, међутим, дозволите да питам: на основу чега државни секретар САД даје себи за право да преузме улогу посредника? Шта је то ако није “самопромовисање”?
Може ли се заборавити како је самопроглашена Контакт-група својевремено ултимативно затражила почетак преговора између Срба и Албанаца у Рамбујеу у назначено време (6. фебруар 1999. године), са роком завршетка од две недеље. Контакт-група је за преговоре припремила свој план “регулисања” чија је суштина била у политичкој и војној од стране НАТО снага окупацији јужне српске покрајине, легализацији терористичке армије ОВК као “равноправне стране у преговорима” и перспектива независног Косова. Као координатор тих преговора наступила је Државни секретар САД Медлин Олбрајт.
Ултиматум који је Србима предочен у Рамбујеу, по својој дрскости превазилази и ултиматум који је 1914. године упутила Аустро-Угарска Србији и после кога је почео Први светски рат. У Рамбујеу је Србима било предочено да бирају између, са једне стране, “добровољног” одустајања од суверенитета над делом своје територије и претварања те територије у НАТО протекторат и са друге стране, војним упадом Северо-Атлантске алијансе. Србија је одбила да прихвати ултиматум. Привремени споразум потписали су Медлин Олбрајт и албанска страна. Даље је познато – бомбардовање у трајању од 78 дана, улазак НАТО снага и КФОР-а на Косово и Метохију са каснијим проглашењем косовске независности.
Ране које су српском народу нанесене током НАТО агресије 1999. године, обавезују. Чак и хипотетички је недопустиво дозволити државном секретару САД да посредује у преговорима између Београда и Приштине. Посредник у преговорима може бити само онај чије ће посредништво поздравити обе стране. У сваком случају такакв посредник не може бити саучесник у ратним злочинима – бомбардовању суверене државе, уз кршење свих међународно-правних норми. Посредништво САД и ЕУ овде је просто незамисливо.
Као што је истакнуто приликом сусрета између Томислава Николића и Владимира Путина – преговори морају да се одвијају у оквирима ОУН-а. Ако је дат тај ниво (једино рационалан и максимално могућ), шта ће онда ту било какви “посредници” постављени у својству контролора у преговорима?
* * *
Министар одбране и потпредседник владе Србије Александар Вучић је изјавио да снаге КФОРА морају да остану на Косову и Метохији, међутим, морају да прекину обуку Косовских безбедносних снага. Ради се о томе да је НАТО после једностраног проглашења независности Косова, исто тако једнострано почео да преузима нове функције формулисане као расформирање Косовског заштитног корпуса и формирање Косовских безбедносних снага. То је толико далеко отишло изван оквира мандата КФОР-а, да је било потребно две године чекати на саветодавно мишљење Међународног суда од 22. јула 2010. године, по којој једнострана Декларација о независности Косова не крши међународно право нити Резолуцију 1244 СБ УН (током доношења ове одлуке дошло је до потпуне замене теза).
Питање редефинисања улоге и резултата НАТО снага (КФОР-а) у покрајини, потпуно је умесно и правовремено. По том питању Србија може у потпуности рачунати на пуну подршку Русије. На заседању СБ УН одржаном 17. јула 2012. године, представник Русије је јасно истакао неопходност разматрања “непланираних” питања, заправо: нанета сакаћења и убиство двојице Срба, које се догодило 1. јуна, приликом њиховог противљења да снаге КФОР-а разблокирају српске барикаде; убиство двојице Срба на Косову и Метохији 6 јула; спровођење специјалне обуке либијских и сиријских “устаника” на Косову и Метохији; вандалски испади према српским православним храмовима, који су учестали током лета 2012. године; истрага о пребијању Срба од стране Косовске полиције (претучено више од 50 људи), који су 28. јуна дошли на обележавање годишњице Косовске битке (1389.).
Москва још једном подвлачи: сваки покушај примене насиља у односу на Србе са севера Косова и Метохије, довешће до дестабилизације читавог Балканског региона. (3)
Напомене:
(1) http://wikileaks.tetalab.org/mobile/cables/10PRISTINA44.html
(3) Kosovo: August 2012 Monthly Forecast: Security Council Report// http://www.securitycouncilreport.org/monthly-forecast/2012-08/kosovo.php?print=true
Да ли су србски ветерани заслужили их у ТВ емисијама представљају као ЉУДОЖДЕРЕ??!
Одбрани нашу част Мајко Србијо као што смо ми бранили твоју…
ФБ Вук Поповић
25.09.2012.
Размишљам… Дочекали су ветерани свашта од своје рођене државе али да их у јавним ТВ емисијама представљају као ЉУДОЖДЕРЕ, то се још није никад десило. TV Happy је у емисију довела психички оболелог човека који је причао како „је на ратишту јео лешеве аи и живо месо“.
Не знам… Ако постоји закон у овој нашој држави требало би моментално да се похапсе и водитељ и руководство ове телевизије. Прво због вређања части и достојанства овог несрећника јер и он је људско биће, па и болестан… злоупотребе његове болести у медијске сврхе, вређања части и достојанства људи који су бранили своју земљу Србију и њен народ. А на образ и част онима који су аплаудирали у публици… Да ли су српски ветерани ово заслужили?
Србијо! Бранили смо те – одбрани ти сад нас, своју децу! Не дај да нас сатанизују више, јер, не дај Боже, опет ћемо ти затребати.
Ако дође до некад неког рата, да ли ће те бранити та публика која се смеје оболелом човеку који пред камерама једе живе жабе?
Да ли ће те бранити гдин. водитељ који је све то смислио?
Мислим да неће… А мислим да неће моћи да те бране твоја деца која су те до сад бранила јер си пљунула на њих као на људе. Ми никада нисмо ишли против тебе нити твојих интереса, многи су погинули, многи су остали инвалиди за твоју Слободу, Славу, Част. И ником није жао. Тако је морало да буде јер ми те волимо, ми смо твоји синови. Али ћес нас убити дозвољавањем ове медијске пропаганде која од нас прави људождере, дебиле и дегенерике… Када ти затребамо, позваћеш нас, као и увек. Али ко ће се одзвати твоме позиву??? Да ли ћеш тражити одбрану од „људождера, болесника монструма“???
Одбрани нашу част Мајко као што смо ми бранили твоју. Одбрани и не дај да нас медијски из дана у дан линчују, јер сутра ћемо ми опет бранити Твоју част…. ако нешто остане од нас, због сатанизације на коју Ти, Мајко, упорно жмуриш…
+++++++
Blic: Skandal na TV Hepi: Posle crtaća, doveli kanibala da priča o ukusu ljudskog mesa (link)
Слобода и вера и даље имају своје браниоце!
Луис Бим – Косово, Европски Аламо
(подсећање)
http://www.louisbeam.com/kosovo.htm
“Ако председник Милошевић настави и даље да спроводи агресију уместо мира, војни планови NATO-a ће морати да се наставе”, рекао је председник Клинтон новинарима на травњаку испред Беле Куће. “Наш циљ остаје јасан: Престанак убијања и постизање трајног мира који ће вратити самоуправу Косоварима.”
Свакоме, ко је макар мало упознат са двосмисленим фразама у познатој Орвеловој књизи “1984”, ове Клинтонове речи ће му одзвањати тако иронично, да је то поражавајуће.
Да би зауставио убијање, Клинтон ће наставити да убија српски народ, све док они не прихвате његове услове. Да пи постигао трајан мир, он ће заратити против Југословенске државе. Да успостави самоуправу, он мора да уништава тренутну закониту владу друге државе, и да успостави страну владу, замишљену у страним државама. Да ли ово изговара председник САД или неки сексуални манијак са крстарећим ракетама на располагању?
Хуманост – каже Клинтон. Али нека свет не заборави да је управо Бил Клинтон послао тенкове, ватру и метке на мирне чланове цркве у Вакоу (Тексас) убивши осамдесет људи, жена и деце без трунке покајања, гриже савести и жаљења. Сада овај децо-убица, палитељ цркава, силоватељ и лажљиви прељубник, који себе назива председником САД, почиње да убија Европљане у име америчке нације!
Сједињене Државе су под вођством Била Клинтона постале терористичка држава. Лансирањем крстарећих ракета, бомби, ватре смрти и разарања над људским главама са једне стране света на другу. Наша некад поносна застава запрљана је и понижена овим злочиначким делима. Свет на анс гледа као на окрутне људе који су спремни да притиском на дугме униште животе и домове људи које никада нису ни видели, нити су им ови икакву штету учинили.
Оно што САД и NATO раде није ништа друго него чиста агресија страну државу. Слична
агресија је започела Други светски рат.
Бомбардовање мале европске државе је тероризам најгоре врсте. Кад је овде у Сједињеним Државама Тимоти Мек Веј, једним изнајмљеним камионом пуним експлозива, напао федералну зграду у Оклахома Ситију – убивши људе жене и децу – он се правдао да је само послао упозорење влади. Председник Бил Клинтон и његови луди бомбаши из Вашингтона бацили су на Србе, само прве ноћи бомбардовања, 865 камиона Ryder, пуних експлозива, а користили су исто оправдање за убијање: “Шаљемо влади Југославије упозорење да морају да преговарају” – Рекао је Клинтон вестима CNN. Његова порука смрти ће као и Мек Вејова, уништити животе људи који никоме нису наудили.
Ни једна терористичка група у свету није убила више људи, срушила више фабрика, тржних центара, школа и кућа, као Пентагон под Билом Клинтоном. Постали смо главни терористи на свету. Јао нама! Каква срамота и бешчашће за велику земљу основану од Џорџа Вашингтона и Томаса Џеферсона.
То што је Америка пала тако ниско да је води један срамни перверзњак као што је Бил Клинтон, значи да се примичемо крају наше, некад славне, цивилизације и нације. И упозорење: амерички народ није невин за злочине које је овај човек починио против других људских бића. Било да убија људе у Тексасу, Ираку, Судану, Афганистану или Југославији, грађани ове државе деле кривицу за почињене злочине. Он је изабрани председник, и без обзира да ли је неко гласао за њега или не, он је грађанин државе која омогућује јадну владавину таквог човека и дели одговорност за његове грехе. Ако не разумете зашто је то тако, онда сте гледали превише телевизије. Свим мислећим људима је јасно да они који безумно подржавају Клинтона у његовој поруци смрти, деле кривицу за проливену невину крв.
Од Беле Куће до јавне куће
Они који су од Беле Куће направили јавну, они који су штитили и макрое и курве, нису само зли, насилни и опасни криминалци – они су ВАША ВЛАДА. Запамтите ово: Раније, пре овог лудог терора у Југославији, арапске жене и деца су крстарећим ракетама разношени на комаде пред очима својих очева и мужева, ни из једног другог разлога до председникове перверзне жеље да скрене пажњу са својих срамотних дела. Са томпусом у једној руци и курвом у плавој хаљини у другој, Клинтон је Белу Кућу претворио у свој приватни бордел. Да ли је онда неразумно очекивати да ће у неком тренутку у будућности наше границе прећи оштећени људи, чија ће једина намера бити да нас казне за нанесену неправду. Ако они дођу по своју освету (а ја верујем да хоће), хоћете ли ви онда имати моралне чврстине да јавно говорите против бомбардовања других држава? Да би постали прави грађанин, коме је стало до будућности своје нације довољно је да се супротставите злу на високим функцијама. Тад ће можда бити прекасно.
Они који дођу на наше обале по своју освету бориће се за успомене на породице побијене крстарећим ракетама. Они не могу допрети до председника. Он је сигуран у својој Белој/Јавној кући. Он има десетине хиљада федералних агената који га штите. Зато ће они доћи по вас, или некога сличног вама. Пошто постоји Бог на небу, правда ће сигурно пасти на главе наших сународника који се нису успротивили зликовцима у Вашингтону.
Можете ли чисте савести, заиста, рећи да немате ништа са Клинтоновим бомбардовањем, када сте платили порез од ког се праве бомбе које убијају децу и жене широм света? Размислите о томе. Погледајте кроз очи оштећене особе чија је породица убијена од ваших, вашим порезом плаћених бомби. Он зна да сте ви гледали телевизију, излазили у отмени ресторан, или можда уживали у спортским утакмицама, док се крв његових жене и деце сливала између његових прстију и полако натапала пустињски песак. Иако се ви можда не осећате одговорним за дела ваше владе, он ће вам донети бол, коју он тако добро познаје. Донеће је…
Полиција Новог Светског Поретка користи ракете и телевизију
Нови Светски Поредак има планове за Европу, а водећа сила у тој светској влади, била је а и даље је САД. NATO а не UN, је светска полиција која ће бомбардовати, убијати, застрашивати и уништавати док год се Европа и остатак човечанства не покоре. Нови Светски Поредак воде Џорџ Буш, Бил Клинтон и слични, и наравно наредни дегенерисани перверзњак који купује своју карту за председничку канцеларију илегалним страним донацијама, подржава га осам злокобних корпорација које поседују 87% америчких медија и новац од дроге из акција CIA у Латинској Америци, Мена Арканзасу и другде.
Врховни командант NATO, генерал Весли Кларк, злокобно је изјавио на вестима CNN: “Не заборавимо шта је узрок проблему. У модерној Европи нема места за етнички чисте државе. То је идеја из 19. века а ми покушавамо да уђемо у 21. век, а то ћемо урадити са мултиетничким државама.” Дакле, сав Клинтонов говор о бомбардовању да би се спасили животи је покриће за тајни план Новог Светског Поретка. План, за који просечан човек не зна ни да постоји, а поготово не зна за последице на његов живот. Али ускоро ће људи сазнати. Данас је бомбардована Србија, сутра ће то бити нека друга држава. И тако док цели свет не буде увучен у рат између људи који воле слободу и оних које представљају Клинтон и NATO.
Ови контролисани медији имају сврху да амерички народ не зна кога би требао да подржава и који су прави проблеми у Југославији. Намерно и са великом злобом Срби су и дању и ноћу представљани у злу светлу, док су они против којих се боре описани као беспомоћне избеглице.
Постоји добар разлог за ове обмане и манипулације умовима америчког народа. Сексуални преступник Клинтон подржава Ослободилачку Војску Косова (ОВК), терористичку организацију, која је 1997. према нашем властитом Стејт Департменту стављена на листу терористичких организација. Ова албанска исламистичка терористичка војска финансирана је од стране муслиманских нарко картела који продају хероин у САД и Европи. ОВК је неколико година бомбашким акцијама убијала невине српске цивиле, жене и децу у покушају да успостави независну исламску владу на територији хришћанске југословенске државе. То је терористичка кампања потпуно скривена од телевизијских екрана и новина у САД.
Американци нису ништа чули о терору од стране ОВК, већ само о легитимном одговору
председника Милошевића који је полицијом и војском заустављао побуне и терористичке бомбашке акције којеје спроводила ОВК. ОВК је крива за нападе на школе, ресторане, трговине, јавне установе, за убиства, силовања и разне страшне ствари које рат пробуди у људима. Да, људска права су прекршена на обе стране. Срби нису ништа ни више ни мање криви од ОВК.
Али ово није време да лицемери наоколо бацају бомбе. Не траба заборавити да су у Фебруару 1945. ваздушне снаге САД бомбардовале и убиле 125 000 немачких избеглица које су бежале пред Црвеном Армијом. Слично томе, док трепнете оком, САД су убиле 214 000 људи атомском бомбом. У само 2 дана четворогодишњег рата САД су убиле 339 000 људи. То је много више него што су Срби убили током читаве борбе против ОВК. Вероватно никад у историји људског рода, такво очигледно лицемерје није достигло овакав ниво. Клинтонова осуда Срба расте као смрад свих оних убијених и спаљених тела, који гуши и саме душе искрених и мислећих људи широм
света.
Историјат
Због контроле медија већина људи не зна да се права битка води унутар граница Југославије. Дозволите ми да кажем нешто о томе. Пре 600 година исламске хорде напале су хришћанску Европу. Уништавали су све што им се нашло на путу, Оне који су одбили да се исламизују задесила је страшна судбина. Српске жене су прво биле силоване а затим продаване у робље заједно са својом децом. Српски мушкарци који нису погинули у борби кастрирани су и ослепљивани да буду послушни робови својим господартима. Читави градови постајали су ломаче, које су својим пламеном додиривале небо за хиљаде људи који су били живи спаљивани од стране освајача. У једном тренутку док су напредовали према Србији, Турци су распели 12 000 људи, исмејавајући Христову погибију и веру Срба. Турска инвазија на Европу је изгледала
незаустављива док су газили све пред собом мачем и огњем, све док нису стигли до Косова Поља.
Ту је 1389. године, 77 000* хришћанских витезова и ратника изашло пред Турке. Сви они, заклети једни другима и Христу да ће радије умрету него прећи у ислам и изгубити слободу. Са постом и молитвом, и Крстом Христовим испред себе, 77 000 хришћана предвођени кнезом Лазаром ушли су у славну битку до смрти. Проливали су своју крв не само за слободу Србије него и целе Европе. Када је битка окончана, крем српске мужевности лежао је у гомилама на пољу крвљу натопљеном, заједно са својим кнезом. Али њихова смрт није била јефтина за муслимане. Ови мученици су се тако херојски борили за своју веру да су и муслимански војници платили велики данак, тако да је напредовање у срце Европе било заустављено. Током битке, пошто си чули о погибији кнеза Лазара, група витезова јуришала је непромишљено према самом центру турске војске, гдје су у његовом шатору убили и турског султана Мурата I. Tу су и они сами, бројчано надјачани, изгинули**
Косово поље је од тада постало света земља за Србе. Многи историчари хришћанске цркве сматрају да је то највећа гробница хришћанских мученика погинулих у једном дану. Ни једна већа жртва хришћана није позната. Рим је имао своју славу, али Србија има Косово! Сваке године на Видовдан, Срби прослављају успомену на ту епску жртву за слободу и веру у Христа, постом и молитвом.
Таква је историја Алама*** у ком се српска мушкост супротставила непријатељу западне хришћанске цивилизације. Покрајина Косово је срце и душа Србије и Срби га неће предати данашњим муслиманским терористима потпомогнутим америчким крстарећим ракетама и бомбардерима Б2. Америчкој агресији ће се храбро супротставити потомци оних који су погинули на Косову пољу. Покушаји да се отргне од српског народа ће пропасти, а Америка ће бити осуђивана и осрамоћена због свог кукавичког бомбардовања. Као што је мексички генерал Санта Ана позвао на предају Тексашане пре него што његове трупе уђу унутар зидина Алама, Клинтон је позвао на предају Косова. Али неће га добити, а од оних које убије направиће мученике. Слобода и вера и даље имају своје браниоце.
КРАЈ.
____________
Објашњења:
* У епској народној песми “Пропаст Царства Српскога” спомиње се цифра од 77 000 ратника.
** Ток и коначан исход битке нису познати, као ни тачне околности под којима су погинули кнез Лазар и султан Мурат. Постоји неколико верзија о смрти Мурата и аутор је вероватно користио изворе који су њему били доступни.
*** Битка за Аламо се одвијала од 23. Фебруара до 6. Марта 1836. године за време Тексашке револуције. Око 4000 мексичких војника под командом генерала Антоније Лопеса де Санта Ане опсело је тврђаву Аламо у Тексасу. Тврђава коју је бранило око 200 добровољаца, међу којима и Дејви Крокет, пала је у руке Санта Ане 6. Марта, када су сви браниоци изгинули. Битка за Аламо се сматра највећим херојством америчких војника у историји САД.
Извор: http://www.louisbeam.com/
Драган Симовић – Лепота и Дивота Великог Рзава
Лепота и Дивота Великог Рзава
Драган Симовић
Природа је саобразна са нашим унутарњим Бићем, са
нашом Душом, са нашим Стваралачким Духом.
Све је то једна дивотна божанска целина, једна
правасељенска потпуност, један космички холограм!
Свест и Свесност мора бити изнад свега онога што
происходи из нашега себичног и саможивог ума, из
нашега ума који по лажној природи својој само граби и
отима.
Наш људски ум мора бити усаображен са
Створитељевим Умом!
Да бисмо опстали и остали на Мајци Земљи, да бисмо
опстали и остали као Словесна и Духовна Бића, морамо
да чувамо и негујемо Природу!
Природу морамо да чувамо и бранимо од људске
похлепе, од похлепе нашег јадног, скученог и суженог
ума!
Људски ум је у суштини не-ум!
Људски ум, у овоме времену, није усаображен са
Умом!
Некада је људски ум био усаображен са
Створитељевим Умом.
И тада је Човек, Словесно Биће, могао да види, осети и
појми, да су он и Природа Једно Суштаство!
Давно је речено, да ће ову цивилизацију да уништи
профит!
Заиста, профит је велико зло ове цивилизације!
Ко то не види, тај ништа неће разумети у времену
будућих дешавања!
Велики Рзав није само једна од мноштва река; Велики
Рзав јесте посебна, изузетна, самосвојна, самобитна и
непоновљива река!
Велики Рзав јесте ремек-дело Стваралачког Духа
Природе!
Уништити Велики Рзав, то би био злочин и грех
једнак уништењу Да Винчија, Микеланђела,
Толстоја, Достојевског, Грачанице, Студенице, Пећке
Патријаршије!
Да, господо, профитери и предатори!
Онај који би уништио Велики Рзав, био би велики
злочинац у очима и Предака и Потомака; био би
проклет и он и његово колено за све векове будуће!
Велики Рзав мора да живи!
Велики Рзав није само једна река, није само једна вода;
Велики Рзав јесте Биће, јесте Живот!
То ви, господо профитери, не можете да видите; и од
вас нико и не очекује да то видите; већ ви морате да
слушате оне који виде то што ви никада нећете видети!
Да слушате, и да поштујете, Великог Уметника
Природе!
НОВАКОВИЋ: АНАЛИЗА ПИСМА ВИЛИЈА ВИМЕРА НЕМАЧКОМ КАНЦЕЛАРУ ГЕРХАРДУ ШРЕДЕРУ, 2 МАЈА 2000…
НОВАКОВИЋ: АНАЛИЗА ПИСМА ВИЛИЈА ВИМЕРА КАНЦЕЛАРУ ШРЕДЕРУ…
25 септембар 2012, СРБски ФБРепортер
Пише: Миодраг Новаковић
У БРАТИСЛАВИ ЈЕ У АПРИЛУ 2000 ОД СТРАНЕ ВОДЕЋИХ „ЕВРОАТЛАНТИСТА“ РАЗРАЂЕНА СТРАТЕГИЈА УНИШТЕЊА СРБИЈЕ КАО НЕЗАВИСНЕ И ТЕРИТОРИЈАЛНО ЦЕЛОВИТЕ ДРЖАВЕ- ТОМЕ СЕ ОШТРО СУПРОТСТАВИО ТАДАШЊИ ПОСЛАНИК БУНДЕСТАГА И ПОТПРЕДСЕДНИК ЕВРОПСКОГ САВЕТА ВИЛИ ВИМЕР, АЛИ ЊЕГОВ ГЛАС ЈЕ „ПРИГУШЕН“- РЕЗУЛТАТ ЈЕ „ОВО“ ШТО ИМАМО ДАНАС У СРБИЈИ…
Немачки посланик Вили Вимер је крајем априла 2000 посетио „НАТО“ конференцију у главном граду Словачке, Братислави…. У организацији конференције су учествовали амерички „СТЕЈТ ДЕПАРТМЕНТ“ и амерички Институт за спољну политику америчке Републиканске партије…
На тој конференцији су разматране „евроатлантска стратегија“ и проширење НАТО на Балкану.
Конференцију су посетили највиши званичници из НАТО земаља (премијери, министри одбране, спољних послова..), као и припадници елитних „глобалистичких кругова“- Билдерберг групе, Карнеџи института, Америчког „Форин Каунсела“ итд.
Било је такође уочљиво присуство водећег албанског интелектуалца и сепаратисте из Приштине, „косовског медијског магната“, и (у то време) члана Билдерберг(1.) групе- Ветона Суроиа!?
По завршетку ове конференције, 2 маја 2000, Потпредседник Европског парламента и посланик Бундестага Вили Вимер је упутио отворено писмо немачком канцелару Герхарду Шредеру, у коме је упозорио на „криминалне“ намере учесника горњег скупа према СР Југославији и Српској нацији- односно о плановима НАТО лидера да „дефакто“ онеспособе и „раскомадају“ Србију као независну и целовиту државу на Балкану… Он је своје закључке образложио у следећих 11 тачака:
Главне теме, које су прерасле у „смернице деловања“ ових твораца Новог Европског Поретка су биле:
- Као главни приоритет учесници конференције су поставили признање српске аутономне провинције Косова и Метохије као нове независне албанске државе „Косово“, уз нагласак да се то изведе у што краћем року могуће. Овде је акценат такође стављен да нова „држава Косово“ мора да се нађе у НАТО окружењу- што би требало да аутоматски прејудицира подређени статус државе Србије као будуће НАТО чланице!?
Евроатлантисти су знали, да пошто ту прљаву работу раде противно свим међународним правним и моралним нормама, једини начин на који би то можда могли да изведу је био- да ставе Србију и већински остатак „добронамерног света“ пред политикку свршеног чина. Наравно то је и урађено и са сазнањем да је у Србији у периоду после свргавања(западнообавештајно-петоколонашког пуча) председика Милошевића(7)- на власт доведена прозападна поданичка „политичка елита“, без чије сарадње није било могуће прогласти илегалну шиптарску државу у оквиру још увек међународно признате државе Србије!
2. Противно свим легалним нормама и међународним конвенцијама, учесници ове евроатлантске конферениције су прогласили тадашњу Савезну Републику Југославију илегалном државом- свесно кршећи Хелсиншки акт(4) о неповредивости државних граница.
3. Евроатлантисти су даље сами признали током конференције да им је највећа препрека у остваривању те прљаве намере (анексије Косова изван државе Србије) била- постојећи правни поредак у Европи, који није дозвољавао да се таква одлука правно легализује- те су донели одлуку да (у сред Европе) у случају Србије и њене АП КиМ примене амерички легални (читај каубојски) систем који садржи довољно „правних рупа“ за тако нешто…
Ово о чему овде говоримо су тешке повреде међународног права, и европских конвенција. Због таквих повреда су у прошлости избијали светски ратови (примедба аутора).
4. Оно што је највише поражавајуће и доказује криминални и разбојнички карактер НАТО организације, јесте јавно изречен став на тој конференцији (према посланику Вимеру) да је НАТО рат против Савезне Републике Југославије вођен 1999, не због „хуманитарних побуда“ како је то лажно представљено међународној јавности, уз фабрикацију Рачка(8) и других (наводно изазваних од стране Срба) „тешких инцидената“, већ да би се исправила „грешка“ генерала Ајзенхауера(5) који је „пропустио“ да у завршници Другог светског рата, 1945. трајно војно окупира Југославију, и тако спречи совјетско присуство на Балкану.
Аутор ових редова је у својим истраживањима дошао до више кредибилних информација које потврђујуе такве тврдње…
У књизи Александра Војиновића „Злочин је бежао на запад(1)“(1987) је документована сарадња Западне савезничке команде у Барију са Павелићем, коме је нуђено да се у завршници рата окрене против немаца, и потом добровољно са усташама повуче са власти у НДХ уз општу амнестију за њега и све његове усташке кољач- да власт у Хрватској препусти Хрватској сељачкој страници и домомбранима и тако обезбеди континуитет НДХ, и поделу Југославије по принципу Источне и Западне Немачке.
Тај план су у тој фази активно подржавали и енглези. За контакте између Павелића и Савезничке команде је био задужен чувени хрватски сликар Иван Мештровић, који је у ту сврху више пута летео усташким авионом са Виса у Бари. Ти преговори су пропали, јер је Павелић одбио да се окрене против својих немачких господара.
Паралелно са том акцијом британска тајна служба је (према западно-обавештајним изворима) успела да заврбује Тита(што објашњава присуство Черчиловог сина Рандолфа у завршници рата, у Титовом штабу), који се потом окренуо против Стаљина, тако да је на тај начин ефективно спречено совјетско војно присуство у Југославији.
Али свакако најупечатљивији документ који отклања сваку дилему зашто је НАТО ушао у рат против целе Српске нације на Балкану, не само Српске државе- јесте „Америчка председничка директива НСДД133(5,9)- коју је потписао Роналд Реган 1984, након самита са Маргарет Тачер- у присуству Збигњева Брежежинског, саветника за војну безбедност америчког председника (ноторног „русомрзца“)- и највећег ратног злочинца свих времена (архитекте свих америчких ратова и илегалних државних удара у другој половини 20 века) тада америчкг државног секретара Хенри Кисинџера.
Они су тада усвојили концепт „успостављања трајног америчког војног присуства“ у Југославији и „десрбизације Балкана“…
Наравно сви ти планови су касније још једном потврђени на тајним састанцима америчког председника Клинтона и немачког канцелара Геншера 1997-98, када су усвојили план „Корени“(12) који је имао за сврху обавештајно-војну припрему „демонтаже“ СР Југославије, са акцентом изазивања етничких подела, грађанског рата и активном подршком Западним сепаратиста, посебно шиптарима на Косову (другим речима, дата је подршка свима који су показали спремност и мржњу да се боре против Срба). Сви смо имали прилике да видимо „уживо“ практичну апликацију тог плана. План „Корени“ је јавно обелоданила Социјал-демократска партија Немачке у Бундестагу 7 априла 1999(12) а пренела ЗДФ телевизија(10,12).
Овде такође треба описати и специјалну тајну операцију „Линк“ америчког Стејт Департмента, коју је лично потписао Бил Клинтон 1998, и која је ауторизовала сарадњу америчких тајних и војних служби са Ал Каидом и екстремистичким муслиманским владама, у циљу регрутовања, обуке и довођења муџахединских терориста у Босну и на Косово ради чишћења Српског етничког простора и трајног успостављања НАТО присуства на тим просторима… Тај план је обелоданио „ЊуЈорк Тајмс“ 4 маја 1999(11)
Две главне улазне тачке на Балкан за ове исламске терористе (који су се „борили“ раме уз раме са ЦИА и САС оперативцима против Српских снага), су биле Јадранске луке Плоче и Драч. Ови сви наводи су доступни јавности у архиви Републиканског комитета Америчког конгреса.Ове „операције“ западних служби су потврђене и од стране других угледних западних медија попут америчке ПБС Тв станице, и „Jane’s Defense Weekly“ (12)- „reported 20 April 1999“….
5. Према Вимеру, на конгресу је јавно изречено „признање“ да су НАТО чланице свесно ушле у илегални рат против Савезне републике Југославије, ради примене (и тестирања) новог „НАТО стратегијског концепта“ из априла 1999 (читај спречавања распада НАТО алијансе), након што су „оманули“ да за ову криминалну и илегалну акцију обезбеде УН и ОЕБС мандат!?
6. Вимер у овом писму Шредеру, даље наглашава да је очигледно да НАТО илегални рат против суверене Југославије, када је НАТО први пут војно интервенисао ван граница алијансе, није био као што његови творци наглашавају изузетак због специјалних „околности“, већ да је очигледно имао сврху пробног балона- преседана на који ће се НАТО касније позивати по потреби.
Наравно није требало дуго да потврду тога добијемо у илегалном НАТО рату против Ирака, Либије, и сада још увек „неформалног и необјављеног „ у Сирији. Југославија 1999 је у много чему била пробни полигон за војну апликацију Новог глобалистичког (евроатлантског) поретка.
7. На овој конференцији су такође задате смернице за проширење НАТО према истоку, нарочито за успостављање присуства у руском „дворишту“- у области између Балтичког мора и Анатолије. Другим речима успостављања евроатлантске верзије „Римског царства“(речи Вимера)…
8. Евроатлантисти су нагласили да у ту сврху треба Пољску „опколити“ са севера и југа са „демократским“ државама (читај НАТО чланицама)- док ће Румунији и Бугарској припасти „улога“ да обезбеде „земаљски коридор“ између НАТО чланица на северу и Турске, јужне НАТО чланице.
Овде је кључни закључак конференције који разоткрива сву дволичност и нечасне намере ЕУ и САД према нашој нацији- ДА СРБИЈА МОРА ДА БУДЕ ТРАЈНО ЕЛИМИСАНА ИЗ „ЕВРОПСКОГ РАЗВОЈА“.
Вимер сугерише да је тај закључак донешен да би се у Србији, након њене политичке, економске и војне дезинтеграције, неометано обезбедили трајно америчко(нато) војно присуство.
У прилог овој тврдњи иде анализа угледног „Глобал Рисерч“ аналитачара Махди Дариуса… „Балкански фронт: Западни преврат у Југославији и Молдавији“(6)
Он овде детаљно објашњава зато је за НАТО кључно да „раскомада“ Србију до краја.
По њему Србија је већ у својеврсном ваздушном карантину, чији национални ваздушни простор (међународни ваздушни коридор) ефективно контролишу околне НАТО чланице практично (оне)могућавајући неометани међунардони ваздушни саобраћај према Србији.
Западно-обавештајним „намештањем“ референдума о отцепљењу од СР Југославије у Црној Гори, успели су да разбију заједницу „две братске нације и једног истог Српског народа“, и тиме одсеку Србију од мора и наравно слободоног међународног морског коридора…
По Дариусу, сада је Србији остао последњи легални међународни коридор којим она може да се неометано повеже са другим државама, пре свега Русијом, а то је „Дунавски коридор“(слободни међународни пловни пут). По њему то је главни разлог зашто се последњих година „фанатично“ ради на „косовизацији“ Војводине и њеном консеквентном отцепљењу од Србије. Јер би се онда- изласком независне (евроатлантске) Војводине (или њеним припајањем Хрватској или Мађарској-највероватније комадањем и саме Војводине) трајно успоставила НАТО контрола над Дунавским пловним путем, односно последњим слободним међународним путем који је под заштитом међународних конвенција- тиме би се Србија трајно одсекла од „спољног света“, и тако ефективно ставила у неку врсту „међународног гета“.
Ма колико некима таква процена звучала невероватно- ми сви данас можемо да видимо да скоро сви „догађаји на терену“ иду управо у том смеру!!!
9. Као још један приоритет (невезан директно за Србију) донешена је одлука да НАТО мора да успостави контролу над Санкт Петерсбургом ради тоталне (војне) контроле приступа Балтичком мору.
10. Евроатлантисти су на овој по много чему срамној конференцији донели одлуку да је „у реду“ да се крше сви принципи и правила међународног права, ради омогућавања отцепљења (читај цепања независних држава) етничких територија од држава матица, водећи се искључиво такозваним „принципом само-опредљења“(наравно не у случају властитих, већ туђих држава).
11. Као највећу иронију изречену на конференцији ових „евроатлантских фашиста“, јесте закључак на крају овог скупа, у коме су се учесници сложили да су током илегалног рата против СР Југославије 1999 свесно прекршили скоро све принципе међународног права и хуманитарних конвенција!?
Вероватно да су такве закључке комотно донели са позиције силе, по принципу „Сила Бога не моли“, али су вероватно превидели и онај други принцип(изреку) „да батина има два краја“… Који од та два принципа ће превагнути, вероватно ћемо сви бити сведоци у блиској будућности…
————————————————-
У закључку свог писма канцелару Шредеру, Вимер је нагласио да ће ова конференција остати упамћена по веома озбиљним последицама које ће произвести њене одлуке- али и по веома „некомпетентним учесницима“ (његове речи)…
Он је такође упозорио Шредера (и јавност) да је очигледно да су Американци ради задовољавања властитих интереса, више него спремни да крше све међународне и легалне норме- нагласивши да је управо такво понашање великих сила и довело до два претходна светска рата.
Вимер је то описао следећим речима: „Сила је сада изнад закона… И ако се на њеном путу нађе било које међународно право, биће једноставно елиминисано! Када се нешто слично десило са „Лигом Народа“, дошло је до Другог светског рата. Начин на који се данас од стране неких (НАТО) испред свих осталих стављају једино лични интереси, може једино да се опише као ТОТАЛИТАРИЗАМ!“
Ово писмо немачком канцелару Шредеру поптисао је:
Вили Вимер, Посланик немачког Бундестага
и Потпредседник Европског парламента (скупштине ОЕБС-а)
М. Новаковић
РЕФЕРЕНЦЕ:
- „Злочин је бежао на запад“, Александар Војиновић, Издање „Центра за информације и публицитет“, Загреб, 1987
- http://www.bilderberg.org/g/Bilderberg.html
- http://www.medienanalyse-international.de/wimmer.html
- http://en.wikipedia.org/wiki/Helsinki_Accords
- http://facebookreporter.org/%D0%BB%D0%B5%D0%B3%D0%B5%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80%D0%BD%D0%B8-%D1%87%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%B8/%D1%85%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%BD%D0%B0%D1%82%D0%BE-%D0%B7%D0%BB%D0%BE%D1%87%D0%B8%D0%BD%D0%B0-%D0%BD%D0%B0%D0%B4-%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BC/
- http://www.globalresearch.ca/balkanski-front-zapadni-prevrat-u-jugoslaviji-i-moldaviji/
- https://srpskizurnal.wordpress.com/2011/04/04/%D0%BF%D1%83%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D0%BA-%D1%80%D0%BE%D0%B1%D0%B5%D1%80%D1%82-%D1%85%D0%B5%D0%B2%D0%BB%D0%B8-%D0%BA%D0%B0%D0%BA%D0%BE-%D1%81%D0%BC%D0%BE-%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B8%D0%BC/
- http://facebookreporter.org/2012/06/05/%d1%85%d0%b5%d0%bb%d0%b5%d0%bd%d0%b0-%d1%80%d0%b0%d0%bd%d1%82%d0%b0-%d1%84%d0%b8%d0%bd%d1%81%d0%ba%d0%b0-%d0%bb%d0%b5%d0%ba%d0%b0%d1%80%d0%ba%d0%b0-%d0%b2%d0%be%d0%ba%d0%b5%d1%80-%d0%bc%d0%b5/
- http://www.fas.org/irp/offdocs/nsdd/nsdd-133.htm
- http://globalresearch.ca/articles/BEH502A.html
- https://srpskizurnal.wordpress.com/2012/02/06/%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D1%87%D0%BD%D0%BE-%D1%80%D0%B5%D1%88%D0%B5%D1%9A%D0%B5-%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3-%D0%BF%D0%B8%D1%82%D0%B0%D1%9A%D0%B0-%D1%83-%D1%80%D0%B5%D0%B6%D0%B8/
- http://www.globalsecurity.org/intell/ops/kosovo.htm
—————————————-
Писмо у оригиналу на немачком:
WillyWimmer, MdB
Mitteilungen aus Bratislava
Herrn
Gerhard Schröder, MdB
Bundeskanzler der Bundesrepublik Deutschland
Bundeskanzleramt
Schloßplatz 1
10178 Berlin
– vorab per Fax –
Berlin, den 02.05.00
Sehr geehrter Herr Bundeskanzler,
am vergangenen Wochenende hatte ich in der slowakischen Hauptstadt Bratislava Gelegenheit, an einer gemeinsam vom US-Außenministerium und American Enterprise Institut (außenpolitisches Institut der republikanischen Partei) veranstalteten Konferenz mit den Schwerpunktthemen Balkan und NATO-Erweiterung teilzunehmen.
Die Veranstaltung war sehr hochrangig besetzt, was sich schon aus der Anwesenheit zahlreicher Ministerpräsidenten sowie Außen- und Verteidigungsminister aus der Region ergab. Vorn den zahlreichen wichtigen Punkten, die im Rahmen der vorgenannten Themenstellung behandelt werden konnten, verdienen es einige, besonders wiedergegeben zu werden:
Von Seiten der Veranstalter wurde verlangt, im Kreise der Alliierten eine möglichst baldige völkerrechtliche Anerkennung eines unabhängigen Staates Kosovo vorzunehmen.
Vom Veranstalter wurde erklärt, daß die Bundesrepublik Jugoslawien außerhalb jeder Rechtsordnung, vor allem der Schlußakte von Helsinki, stehe.
Die europäische Rechtsordnung sei für die Umsetzung von NATO-Überlegungen hinderlich.
Dafür sei die amerikanische Rechtsordnung auch bei der Anwendung in Europa geeigneter.
Der Krieg gegen die Bundesrepublik Jugoslawien sei geführt worden, um eine Fehlentscheidung von General Eisenhower aus dem 2. Weltkrieg zu revidieren. Eine Stationierung von US Soldaten habe aus strategischen Gründen dort nachgeholt werden müssen.
Die europäischen Verbündeten hätten beim Krieg gegen Jugoslawien deshalb mitgemacht, um de facto das Dilemma überwinden zu können, das sich aus dem im April 1999 verabschiedeten „Neuen Strategischen Konzept“ der Allianz und der Neigung der Europäer zu einem vorherigen Mandat der UN oder OSZE ergeben habe.
Unbeschadet der anschließenden legalistischen Interpreration der Europäer, nach der es sich bei dem erweiterten Aufgabenfeld der NATO über das Vertragsgebiet hinaus bei dem Krieg gegen Jugoslawien um einen Ausnahmefall gehandelt habe, sei es selbstverständlich ein Präzedenzfall, auf den sich jeder jederzeit berufen könne und auch werde.
Es gelte, bei der jetzt anstehenden NATO-Erweiterung die räumliche Situation zwischen der Ostsee und Anatolien so wiederherzustellen, wie es in der Hochzeit der römischen Ausdehnung gewesen sei.
Dazu müsse Polen nach Norden und Süden mit demokratischen Staaten als Nachbarn umgeben werden, Rumänien und Bulgarien die Landesverbindung zur Türkei sicherstellen, Serbien (wohl zwecks Sicherstellung einer US-Militärpräsenz) auf Dauer aus der europäischen Entwicklung ausgeklammert werden.
Nördlich von Polen gelte es, die vollständige Kontrolle über den Zugang aus St. Petersburg zur Ostsee zu erhalten.
In jedem Prozeß sei dem Selbstbestimmungsrecht der Vorrang vor allen anderen Bestimmungen oder Regeln des Völkerrechts zu geben.
Die Feststellung stieß nicht auf Widerspruch, nach der die NATO bei dem Angriff gegen die Bundesrepublik Jugoslawien gegen jede internationale Regel und vor allem einschlägige Bestimmungen des Völkerrechts verstoßen habe.
Nach dieser sehr freimütig verlaufenen Veranstaltung kommt man in Anbetracht der Teilnehmer und der Veranstalter nicht umhin, eine Bewertung der Aussagen auf dieser Konferenz vorzunehmen.
Die amerikanische Seite scheint im globalen Kontext und zur Durchsetzung ihrer Ziele bewußt und gewollt die als Ergebnis von 2 Kriegen im letzten Jahrhundert entwickelte internationale Rechtsordnung aushebeln zu wollen. Macht soll Recht vorgehen. Wo internationales Recht im Wege steht, wird es beseitigt.
Als eine ähnliche Entwicklung den Völkerbund traf, war der zweite Weltkrieg nicht mehr fern.
Ein Denken, das die eigenen Interessen so absolut sieht, kann nur totalitär genannt werden.
Mit freundlichen Grüßen
W i l l y W i m m e r
M i t g l i e d d e s B u n d e s t a g e s
V o r s i t z e n d e r d e s C D U – B e z i r k s v e r b a n d e s N i e d e r r h e i n V i z e p r ä s i d e n t d e r P a r l a m e n t a r i s c h e n V e r s a m m l u n g d e r O S Z E
P o s t a n s c h r i f t :
P l a t z d e r R e p u b l i k 1
1 1 0 1 1 B e r l i n
H a u s a n s c h r i f t :
M a u e r s t r a ß e 2 9 / H a u s I
1 0 1 1 7 B e r l i n
T e l . : (030) 227 – 75094/75095
Fax: (030) 227 – 76498
Email: willy.wimmer@bundestag.de
Wahlkreisbüro:
CDU-Geschäftsstelle Grevenbroich
Montzstraße 2
41515 Grevenbroich
Tel.: (02181) 5048
Fax: (02181) 5049
David and Goliath: Bosnian Serbs Against the West
Global Research
On June 20th the High Representative for Bosnia, Austrian Valentin Inzko, annulled legislation passed by the Bosnian Serb, Republika Srpska (RS), parliament that would reclaim some of the powers of “semi-autonomy” that were promised to it in the constitution but that have been stripped away incrementally by International Community (IC) High Representatives under the so-called Bonn powers. Inzko, the latest of seven High Representatives under the direction of Javier Solana, was offended that the Bosnian Serbs did not capitulate under the threat of “consequences” and withdraw the legislation on their own. Offering to negotiate and amend some things in the legislation was not satisfactory to High Representative Inzko, who has dictatorial powers over occupied Bosnia.
Inzko saw the RS legislation to reclaim some of the constitutional powers stripped away by openly pro-Muslim High Representative Paddy Ashdown ten years after Dayton as “regressive.” Until less than four years ago, the Bosnian Serbs had their own police force, army (even though they were pretty much stripped of armaments), courts, and so forth. But each new edict of the High Representative raised the bar and further stripped Bosnian Serbs of their institutions and constitutional “rights.” Each mandate to expand the role of the central government in Sarajevo was movement toward the ultimate goal of a united One Bosnia—abolishment of the Serb entity set up at Dayton and the Dayton agreement signed (under threat of further bombardment) by Serbs and, apparently, with disappearing ink by the IC.
While the UN occupation was biased toward Muslims and against Serbs as demonstrated, for instance, in the rules for and rate of reclaiming property by the two groups, the EU occupation appears even more intent on strangling the RS out of existence and humiliating Serbs into capitulating to a centralized government in Sarajevo, which for Serbs is really “regressive” to the some 400 years of Serb suffering under the occupation of the “Turks” of the Ottoman Empire. But Turkey is not the only country now meddling in the affairs of Bosnia and supporting the Islamic take-over of the entire country: Saudi Arabia is still a primary funder of Bosnian Muslims and the mosque-building (in some areas, one every few kilometers) that makes the country appear to be a real Muslim country (even though it is majority Christian); Iran supplied weapons to Bosnian Muslims during the war; and mujahideen fighters came from the Muslim world to fight Christians in their own back yards.
Not only are Serbs in the RS expected to submit to the Islamists in Sarajevo (see the Bosnian Grand Mufti’s defense of, for instance, Islamic education in public schools1), they also are being asked, in fact, demanded, to give up any thread of independence and, eventually, their Orthodox Christian religion, along with their democratic institutions. (Those who do not understand that “Islamic democracy” is an oxymoron should read Alija Izetbegovic’s 1970 Islamic Declaration and study Sarajevo Chief Imam Nezim Halilovic Muderris’ radical intolerance and calls for institutionalization of Sharia law in Bosnia.2)
The Bosnian Court, for instance, of the “centralized” government has demonstrated its bias and inability to deal with the crimes committed against Serbs. The focus has been on convicting Serbs who, in spite of being dubbed by international media as “aggressors,” were often fighting against foreign Islamic fighters from their own back yards to protect their families and property. Yet, the courts of Bosnia’s central government have sentenced Serbs to 1,118 total years in jail, Croats to 140 years, and Bosnian Muslims to only 42 years in jail in spite of the realities of the civil war and atrocities committed by the foreign mujahidin and Bosnian Muslims.3 On 23 June, the Bosnian “central” government refused to extradite Croat war criminal Branimir Glavas, who was convicted and sentenced last month to 10 years in prison for torturing and killing Serbian civilians during the war. Yet, Serbs are held responsible for finding and depositing at The Hague even the un-convicted as the West repeats ad nauseam the unsubstantiated 40,000-rape hoax. (Even if it were true, the West has a higher per capita incident of rape under peaceful circumstances.)
It is not as though Serbs, who produced Nikola Tesla, Mileva Maric (physicist wife of Albert Einstein who contributed to his famous theories), Mihajlo Pupin (Columbia’s Pupin Hall named after him for his work on x-rays, long-distance telephone service), etc. are too stupid to take lessons from not only the historical but also the recent past. For instance, Serbs know that the IC’s demands for “privatization” mean “rape” of their resources by the IC:
(1.) Examples are replete in Serbia. For instance, in Pancevo, the successful glass factory, electric bulb factory, chemical factory, and beer factory (since 1722) are now closed after being “privatized” and bought.
(2.) Croatia, after seceding with the bank in which all Yugoslavs had deposited, sold cheaply the Adriatic hotels (to which Croatia, historically a small province around Zagreb, did not have claim until all that was changed, first by Hitler when Italy capitulated in 1943 and then by the Croat Tito), mostly to Germans.
(3.) In the RS, many factory workers went to work for years without pay as crooked “directors,” supported by the IC, drove BMWs and as ancient forests were stripped, a la Brazil and then Haiti, and irreplaceable resources transported to Western Europe.
The “Bonn powers,” which allow High Representatives (called “viceroys” in another time) to fire elected officials and make or nullify laws, have been used mostly against Serbs. In spite of its efforts to comply with the Dayton Accords, the 49% of Bosnia included in the Republika Srpska remains the “bastard child” of Dayton, notwithstanding that the only major ethnic violence since the war has been between Bosnian Muslims and Croats who were unhappy in their “shotgun” marriage and that the Bosnian Muslims have been in violation of Dayton since January 1, 1996 when they were supposed to have sent home the foreign Islamic fighters who were imported to fight the Christian Serbs and, sometimes, Croats.4
Serbs stand alone against an IC which (along with the Vatican), during the 1990’s wars, supported Croats, knowing that Croat leader Franjo Tudjman’s goal was to have an “ethnically pure” Catholic Croatia, and Bosnian Muslims, knowing that Alija Izetbegovic had made clear in his 1970 Islamic Declaration that his idea of “democracy” was an “Islamic democracy.” And now, almost 17 years after the end of the war, Serbs are blamed for the lack of progress toward a “modern multi-ethnic” state. Leaving aside the fact that before the orchestrated break-up of Yugoslavia Bosnia was a modern multi-ethnic republic, Bosnia has still not regained the economy, employment, technology, industry, and infrastructure it enjoyed before the war.
The blame can easily be placed on Bosnian Serbs because they have not sufficiently cooperated in their own annihilation to make way for a One Bosnia, a Muslim-controlled Bosnia, in order to move toward “Euro-Atlantic integration,” now framed as (eventual) membership in the EU. Bosnian Serbs are accused of being distrustful of and of misjudging the IC. Yet, any Serb distrust of the IC is rational considering the IC’s involvement in the bombing of Serbs in Bosnia, Croatia (Slavonia and Krajina), Kosovo, and Serbia proper and the IC cheerleaders’ continuing anti-Serb bias. Even those Serbs who sell out to the West are subject to being thrown overboard if they step out of line. But saying that trouble in Bosnia results from “misjudgment of the international community,” as former High Representative Paddy Ashdown claimed last year in his editorial from Sarajevo after the arrest of Radovan Karadzic, is more than simplistic.5 It is wrong.
Bosnian Serbs know very well that the intention of the IC is to “reform” the constitution and discard Dayton to make One Bosnia, and they have witnessed first-hand the unequal treatment under the UN and the EU. To many Serbs, submission to Sarajevo for the dangling carrot of EU membership is not attractive. It is a future without the small protections of “semi-autonomy” in the RS and being once again under the yoke of Muslims and being once again under Germany, which has shown little sympathy for non-Catholic Slavs through the German-dominated EU.6 Already there is concern that the Dayton agreement was simply a way to buy time for Saudi-backed Muslims to continue building mosques and buying property from desperate Serbs to gain control through stealth as the IC slurps up Bosnia’s resources. IC lies might fool the uninformed Western public but not the Bosnian Serbs who have lived through the intervention and years of IC dictatorship.
http://www.globalresearch.ca/david-and-goliath-bosnian-serbs-against-the-west/
Сачувајмо Рзав – слово о Светој реци Рзав коју су осудили да нестане
Зашто је Рзав Света река? Да ли смо троструко богатији од Немачке? Шта повезује Барака Обаму и Рзав? Има ли шансе Давид против Голијата у реалном свету?
Кренимо, али не баш редом…
Велики Рзав (слив Западне Мораве), планинска река са плаховитим брзацима, смарагдним вировима, врлетним кањонима, лековитим бањама… Рекли бисте налик многим сличним рекама у Србији, али има једна значајна разлика. Рзав је најчистија река Србије и последња незагађена река целим својим током, који је дугачак преко 50 км. Сложићете се, ово је податак који заслужује позорност целокупне јавности, а на првом месту државе. Нажалост, ово је Србија, и управо она занемарује ту чињеницу.
Рзаву је још давно потписана смртна пресуда ‘’Просторним планом Републике Србије’’, изградњом три бране зарад призводње струје и водоснадбевања пет градова (Ариље, Пожега, Лучани, Чачак и Горњи Милановац), а од скора та пресуда је постала и пуноважна потписивањем уговора између државе и горе поменутих градова, о међусобним правима и обавезама при изградњи прве бране у низу од три. Тим чином ће од једне бајковите реке, са које се може пити вода било где са њеног тока, скоро до самог усћа, остати само један „Лилипутанац“ у дужини од неколико километара, а остатак ће бити послан у „Јелисељска поља“. Не треба бити много мудар и предвидети шта ће се десити, и то у блиској будућности, ако наставимо упорно да “сечемо грану на којој седимо”.
Сви набројани градови леже на својим рекама, одакле су у не тако далекој прошлости и користили воду. Шта нам је паметније чинити, убити „последњег Мохиканца“, или спасити још неколико? Одговор је очигледан, јер једним ударцем убијамо „две муве“. Рзав, еколошки драгуљ, спашавамо на радост будућих генерација, а поменути градови добијају поново своје реке, онакве какве су биле од памтивека. Знам да то делује као утопија, али и неким Европљанима са запада је исто деловало као утопија то, да ће се на обале, некада најзагађенијих њихових река, поново вратити видре, а у реке ракови. Сада је то реалност. И то није све. Умрежењем водосистема “Врутци” (Ужице), који има вишак воде, са постојећим водосистемом “Рзав”, проблем водосбадбевања ових градова би био решен, а таква инвестиција би била десетоструко нижа.
И за крај овог сегмента, ево један фрапантан податак…житељи Србије троше троструко више воде од становника Немачке, а по губицима у водоводу Србија је при самом европском врху са просечних 35 %. Када бисмо само то исправили, потреба за водом у постојећем водосистему била би вишеструко задовољена и са постојећим капацитетима. Држава све ово одлично зна, али…
И по ко зна по који пут у људској историји Давид се успротивио Голијату. Такав арогантан став државе, у једном маленом граду, иако скренутом са светских токова, изазвао је прави еколошки бунт, јер је Ариље једини град на рзавском току, и то на њеном самом ушћу у Моравицу. Тај градић је судбоносно везан за ту реку по више основа; посебно због тога што је туристички оријентисан. Прва особа, која је то незадовољство јасно артикулисала и покренула Петицију на потпис против изградње брана, је господин др. Момо Плазинчић, председник Скупштине Ариља, који и данас фигурира као стожер тог отпора. Али без обзира на то колико је неко мотивисан и харизматичан, у 21. веку је тешко водити кампању “пешке и сам“.
Коперникански обрт, у даљем деловању на плану очувања Рзава, је направљен формирањем Групе “God Save Rzav” на популарном сајту Facebook. Као што су вода и ватра „добре слуге“, а зли људи „господари“, тако и правилно употребљен Интернет постаје моћно оружје у овом слуцају, у залагању за један узвишен циљ – спашавању најчистије реке у Србији. Ко до сада није веравао у моћ Интернета, иначе проглашеним најкориснијим изумом 20. века, вероватно је постао разуверен после победе Барака Обаме на председничким изборима.
Све је кренуло крајем прошле године и, на велико изненађење, после само месец дана Група је почела да добија на популарности, јер ово није група без икаквог осмишљеног деловања што је случај са многим групама, него је ово група која је тражила активног, конструктивно оријентисаног члана. Све то је било пропраћено мноштвом видео цлип – ова на YоуТубе-у, затим фотографијама на сајту Wебсхотс и другим сајтовима, и то Свето Интернет – тројство је, од једне мале грудве, гурнуте низ падину Интернета, направило лавину. У суштини, тај број и није толико битан ако квантитет не продукује квалитет, што се овде и десило. Из мноштва чланства издвојило се пар квалитетних људи који су отишли и корак даље, покренувиши кампању „Нека Рзав мирно тече“. Група „Год Саве Рзав“ већ одавно нема своју некадашњу улогу, улогу ударне песнице у проблему везаном за Рзав, улогу ракетног бустера који је проблем Рзава изнео у медијску орбиту, али је и даље остао место окупљања, обавештавања, размене мишљења и организовања разних нивоа акција свих љубитеља непролазне лепоте Рзава. А ако на то падне „сенка“ бране, свега тога неће бити, а ево и зашто…њеном изградњом, као што сам већ рекао, Рзав би нестао са географске мапе.
Осим што огромне акумулације физички неповратно уништавају потопљено, имају и огроман негативан утицај на своју околину. Клима се драстично мења. Постојећи степен инсолације драматично опада и уместо сунчаних дана све је више магловитих, кишних периода. Не само водена, него и флора и фауна приобаља доживљава катрастрофалне промене. Аутохтоне рибље врсте изумиру, шуме нестају са њених обала. Од последица потапања огромне површине биљног света, долази до повећања концентрације токсичних гасова угљен – диоксида и метана, а ниво кисеоника се смањује. Степен бактеориолошке исправности воде долази на минимум, те је, са драстично сниженом температуром воде (захват на дубини око 20 м.) и еродираним приобаљем (заустављен нанос) низводно од бране, онемогућено купање у истој. Посебна специфицност ове планиране бране је та, што се налази на удаљености од неколико километара од градског језгра, тако да у случају пуцања бране, поплавни талас запремине 30 милиона кубних метара воде, стигао би до града за мање од три мунута, тако да је евакуација становништва неизводљива.
Давне 1965 године, после обилних падавина, ондашња брана на Рзаву (Шевељ) је попустила, а поплавни талас је нанео огромне штете рзавском приобаљу и граду Ариљу. Ко гарантује да се слично неће десити и са планираном браном у Сврачкову (земљотрес, клизишта, огромне падавине)? Инциденти са бранама су се дешавали и дешаваће се. Ево само неколико наслова из новина из наше најближе прошлости: “Пукла брана код Великог Средишта” (2009), “Пукла брана у Индонезији “(2009), “Пуцају бране” (Кина 2008) итд.
Још давно сам Рзав назавао Светом реком. Светачки ореол је почела на себе да ставља још при крају 50-тих година прошлог века, када су се први моћници дрзнули да помисле да на ову божанску лепоту спусте тмину ништавила, јер бити јединиствен у чистоти, а да при томе неко ипак хоће да вас жртвује на олтару Бога новца, равно је жртви многих светаца. Ношен том мишљу, овој Групи сам дао ово име. Као што је говорио Владика Николај: “Градећи цркву, ми уствари градимо себе”. Тако и ми, бранећи Рзав управо надограђујемо себе, оплемењујемо нашу душу, и дајемо светао пример садашњим и будућим генерацијама, па вас позивамо да нам се придружите.
Шта нам је чинити? Иако сви чиниоци одбране Рзава даноноћно шире истину о Рзаву преко телевизије, радио станица, новина, трибина … тај вапај као да не допире до оних којима је упућен. Пре неколико дана, обилазећи Рзав, пришао ми је један човек и у неформалном разговору о брани и реци питао ме: “А ко је нас нешто питао, нас који смо се родили и који ћемо умрети поред Рзава? Нико.” Нисам му ништа одговорио.
“…Ова блистава вода што тече рекама и брзацима није само вода, већ крв наших предака… Жубор воде глас је мога оца… Ако вам продамо нашу земљу морате се сећати и учити вашу децу да су реке наша браћа и ваша и морате од сада дати рекама доброту какву бисте пружили сваком брату …” (из писма поглавице Сијетла, послано Абрахаму Линколну 1854 године.)
Зоран Раковић
Ана Филимонова: Српско-руска чврста основа на седам ултиматума?
понедељак – 24. септембар 2012 (Руска реч)
Ана Филимонова: Српско-руска чврста основа на седам ултиматума?
Споразуми које су недавно постигли Путин и Николић могу омогућити Србији сигурнију позицију у геополитичком координатном систему.
Недавни преговори председника Русије Владимира Путина и његовог српског колеге Томислава Николића имали су крајње конкретан карактер.
Првенствено се дискутовало о заједничкој делатности у области економије и енергетике. Постигнути договори ће омогућити да се у великој мери продуби економска сарадња између Русије и Србије. Такође ће бити створени услови за руске инвестиције у српску економију у области енергетике, инфраструктуре, банкарства и пољопривреде.
У сфери енергетике ће радови на великом пројекту изградње Јужног тока почети у децембру 2012. У оквиру инфраструктурних пројеката постоји основни уговор о финансирању реконструкције пруга Београд-Бар и Београд-Панчево. У банкарском сектору ће на јесен 2012. у Србији почети са радом Збербанка, највећа руска банка која ће бити финансијски мост између Србије, Русије, Белорусије, Украјине и Казахстана.
Збербанка је купила пословнице аустријске Фолксбанке ван Аустрије, које ће сада променити назив у Збербанка. То је почетна позиција за рад руског финансијског сектора у Источној Европи. У области пољопривреде за Србију се отвара огромно тржиште.
Треба истаћи да управо руско тржиште поседује кључне предности за српске компаније: оно нема тако строге правилнике и ограничења као тржиште Европске уније. За прошлу годину је између наших земаља остварен робни промет у вредности од преко две милијарде долара, али он има огроман потенцијал за раст.
Зашто је Србији потребна сарадња са Русијом? Претходна власт је оставила земљу у финансијској пустоши и довела је буквално на ивицу преживљавања. Спољни дуг износи преко 24 милијарде евра, што је више од невероватних 79 одсто бруто домаћег производа (ову бројку нећете често срести у српским медијима!), а унутрашњи дуг је већи од 15 милијарди евра и износи 55 одсто БДП.
Оваквим темпом пада економије Србија би до 2014. могла да се нађе иза Албаније. Ниво незапослености премашује опасних 25,5 одсто, а ниво инфлације у августу износио је 7,9 одсто, што представља више од „планираних“ четири одсто (плус-минус 1,5 одсто).
У таквим околностима посета Томислава Николића је економски мотивисана. Економију Србије треба буквално „одмаћи од амбиса“. Србији је хитно потребно најмање три милијарде евра да се не сурва у амбис тоталног банкротства.
Руске компаније НИС (51 одсто власништва припада Гаспрому) и Лукоил су међу првима приступили решавању социјалних проблема у земљи, али то није довољно. У овом тренутку Русија планира да издвоји за Србију кредит од милијарду долара за „крпљење рупа“ у српском буџету, који је претходна власт буквално разорила.
Такође треба истаћи да је претходна власт Бориса Тадића у великој мери саботирала реализацију постигнутих и склапање нових споразума са Русијом. Три године су безуспешно вођени преговори о предлогу да Русија постане стратешки инвеститор српског металуршког комбината Железара Смедерево.Претходни власник железаре америчка компанија Ју-Ес Стил (У.С. Стеел) довела је комбинат до тоталне пропасти. Подједнако су били безуспешни и преговори везани за Агробанку, за кредит од 800 милиона долара и реконструкцију српских пруга.
Договори који су постигнути у сусрету Путина и Николића посебно су перспективни ако се има у виду јединствена ситуација у Србији. Наиме, огромна већина њених грађана гаји симпатије према Русији. „Руско-српски односи развијају се у атмосфери великог поверења и крећу се узлазном путањом.
Планирамо да подигнемо наше односе на ниво стратешког партнерства“, рекао је Путин. „Разговарали смо о томе како да интензивирамо сарадњу да бисмо достигли ниво који заслужују наши добри братски односи“, додао је он.
Лидери Русије и Србије покренули су и најважнију „болну тачку“ Србије – питање Косова. Ставови по том питању су усаглашени: шеф руске државе прецизирао је да решење треба тражити на темељу Резолуције 1244, где УН треба да има водећу улогу.
Николић је потврдио намеру српске владе да дејствује у оквиру Савета безбедности УН. То је легитимна, регулисана међународно-правна позиција, која је координисана уочи планираних преговора између Београда и Приштине.
У светлу свега реченог прилично је зачуђујућа истовремена посета Александра Вучића Немачкој и проглашење Немачке за стратешког партнера Србије „без кога земља не може да опстане“. Резултат посете је, поред осталог, и договор са једном од најкрупнијих немачких компанија РWЕ о оснивању заједничког српско-немачког електроенергетског предузећа, и то без објаве тендера (за који би биле веома заинтересоване и Русија и Кина).
Познатих седам тачака којима је Немачка ултимативно условила почетак преговора о чланству Србије у ЕУ крше Устав Србије, подривају њен суверенитет и територијални интегритет, заобилазе међународно право и могу бити непремостива препрека за учвршћивање унутрашњих и међународних позиција Србије.
Сетимо се познатог принципа руског министра спољних послова кнеза А.М. Горчакова: „Наша спољна политика није имала других циљева, осим бављења унутрашњим пословима, и отклањала је све што би могло да их поквари“. Подсетимо се, такође, да је Немачка учествовала у војној агресији НАТО на СРЈ (без одлуке Савета безбедности УН), што је такође допринело поткопавању система међународног права.
Николићеве изјаве у Москви и Вучићеве у Берлину звуче контрадикторно. Нећемо нагађати које су изјаве искрене, а које декларативне. Истаћи ћемо оно најважније. Решавање косовског питања могуће је искључиво на темељу Резолуције 1244 Савета безбедности УН. Уз јаку подршку Русије и Кине обезбеђује се чврста међународна позиција Србије у складу са међународним правом и Уставом земље.
Дакле, само у овом случају потврђује се намера нове српске власти да иде у правцу обнављања, очувања и учвршћивања српског суверенитета, територијалног интегритета и независности земље у најширем смислу. Изузетно чврст темељ за постизање тих циљева представљају завршни договори Вучића и Рогозина у сфери одбрамбено-индустријског комплекса и Николића и Путина у сфери економије.
Са друге стране, улазак у Европску унију је проглашен за приоритетни правац спољне политике Србије. Ако се узму у обзир све тешкоће системског карактера, које доводе Европску унију пред колапс, чланство у ЕУ заиста може да донесе Србији, поред постојећих, гомилу нових проблема. Очигледан пример су земље Источне Европе (термин се користи у геополитичком смислу). Који показатељи њиховог развоја у овом периоду показују да је ступање у Европску унију излаз из економских тешкоћа? Навешћемо конкретне бројке:
Rast spoljnog duga (u milijardama dolara)
| Pre stupanja u EU (2003) | Nakon stupanja u EU (2011) | |
| Mađarska | 42 | 146 |
| Poljska | 86 | 306 |
| Češka | 28 | 101 |
| Slovenija | 11 | 61 |
| Slovačka | 14 | 72 |
| Rumunija | 18 | 136 |
| Bugarska | 12 | 39 |
Porast nezaposlenosti
| Do momenta stupanja u EU | Nakon stupanja u EU (2011) | |
| Mađarska (2004) | 5,9% | 10,9% |
| Slovenija (2004) | 6,4% | 10,8% |
| Litvanija (2004) | 8% | 15,6% |
| Letonija (2004) | 8,9% | 13% |
| Estonija (2004) | 9,6% | 12,1% |
| Rumunija (2007) | 4,5% | 7% |
Porast siromaštva (život ispod granice siromaštva)
| Do momenta stupanja u EU | Nakon stupanja u EU | |
| Rumunija | 14,1% (2003) | 21,1% (2011) |
| Mađarska | 8,6% (1993) | 13,9% (2010) |
| Bugarska | 14,1% (2003) | 21,8% (2008) |
| Estonija | 5% (2003) | 17,5% (2010) |
Дакле, објективни подаци доказују да је приметан јак пораст негативних економских тенденција по свим кључним показатељима. Обзиром на кризу која је захватила и земље „првог ешалона“ Европске уније, све и да Србија добије дуго очекивано чланство, тиме може још више саму себе да „укопа“.
Осим тога, не забора-вимо ни војни аспект. НАТО предста-вља стуб безбедносне политике Европске уније. Још приликом сусрета мини-стара НАТО-а у Берлину (јун 1996) био је пости-гнут договор на основу кога ће се формирање система европске безбе-дности и одбране одви-јати у оквиру структура НАТО, што је омогућило европским државама да спроводе и сопствене аутономне војне опера-ције тамо где алијанса не жели да ангажује своје снаге директно. Овај договор је коначно допуњен 2003. и добио је назив „Берлин плус“. Операција на Косову и Метохији (1999) била је почетак формирања европског система без-бедности и одбране. За време бомбардовања СРЈ ступио је на снагу Амстердамски уговор о „акцијама хуманитарног карактера, очувању мира и управљању кризама“.
Суштина давања Европској унији широког степена овлашћења (осим у области политичких, економских и војних мера) је стварање „цивилних центара моћи за управљање кризама и њихово стављање на располагање НАТО-у“. Договор „Берлин плус“ доживео је свој даљи развој Лисабонским уговором и Новом стратешком концепцијом НАТО-а (Лисабон, новембар 2010). Сада примена „меке“ силе у комбинацији са „тврдом“ допушта НАТО комбиновање цивилне и војне активности обеју организација, што омогућава покретање ширих трансатлантских акција.
Таква политика Немачке и ЕУ логично и доследно се манифестује и у немачком ултиматуму од седам тачака, који се потпуно уклапа у представе европских владајућих кругова о геополитичкој будућности региона. Испуњавање тог ултиматума може да уништи српску државу, јер ће изазвати убрзану деградацију система власти и самог друштва.
Ултиматум показује да Србија нема никаквих основа за политичке комбинације са Берлином: јасно је да у постојећим условима Србија не може да се супротстави победницима. Али треба бушити мреже западних притисака, уцена и претњи. Излаз из овог дипломатског ћорсокака, у који су западни фактори гурали Србију још од распада Југославије, састоји се у формулисању геостратешке концепције Србије, засноване на њеним реалним државним интересима, као и на стварању механизама помоћу којих та концепција може бити реализована.
Све у свему, споразуми између Путина и Николића су темељ стратешког партнерства, које омогућава да Србија стекне чврст енергетски и финансијски ослонац и самим тим сигурнију позицију у геополитичком координатном систему и решавању националних задатака.
Ауторка је историчар и научни сарадник Центра за изучавање савремене балканске кризе Института за славистику Руске академије наука.
