Category: СВЕ ОБЈАВЕ

Србско сабрање Баштионик: ПОСЕТА МАНАСТИРУ ЈАСЕНОВАЦ И МОЛИТВА ЗА "СВЕТЕ МУЧЕНИКЕ ЈАСЕНОВАЧКЕ"…


13 СЕПТЕМБАР- ДАН КАДА СЕ НАША СВЕТА ЦРКВА МОЛИТВЕНО СЕЋА „СВЕТИХ МУЧЕНИКА ЈАСЕНОВАЧКИХ“

14 септембар 2012, СРБски ФБРепортер

Пише: Србско сабрање Баштионик, Бањалука

У организацији Светосавске омладинске заједнице епархије Бањалучке, чланови Србског сабрања „Баштионик“, у четвртак, 13.09.2012. г. посјетили су манастир Јасеновац у истоименом мјесту у Хрватској, у  Славонској епархији- на дан када се наша Света црква молитвено сјећа Светих мученика Јасеновачких.

Јасеновац, симбол српског страдања у протеклом вијеку, добио је манастир 2000. год. када је о Ваведењу Пресвете Богородице одлуком епископа Славонског Саве, комплекс парохијске цркве рођења Светог Јована Претече и Крститеља проглашен манастиром. Данас је манастир Јасеновац привремено сједиште епархије Славонске.

Чланови Сабрања посјетили су и Доњу Градину која се налази на десној обали Саве у Републици Српској, а била је саставни дио комплекса усташког логора Јасеновац. Према процјенама, од око 700 000 побијених у комплексу концентрационог логора Јасеновац, у Доњој Градини је побијено више од половине логораша- око 370 000!

На мјесту логора, у близини хумки страдалника и казана у којима су усташе правиле сапун од људских остатака- прислужене су свијеће за покој душа ових светих мученика.

 

Србско сабрање Баштионик, Бањалука

СНП НАШИ упутили допис Његовој Светости Патријарху Српском


СНП НАШИ упутили допис Његовој Светости Патријарху Српском

САОПШТЕЊА

l14. септембар 2012. СНП Наши

Српски народни покрет НАШИ су упутили допис Његовој Светости Патријарху Српском Г. Иринеју поводом организовања протеста „СТО ГОДИНА ЗАБРАНЕ ГЕЈ ПРАЈД ПРОПАГАНДЕ“ у којем су му указали на политичко насиље које спроводе тзв. ЛГБТ организације и на неопходност доношења закона о забрани геј прајд пропаганде. Преносимо допис у целини:

Његовој Светости Патријарху Српском Г. Иринеју

Београд, 14. септембар 2012. године

 

 

Ваша Светости,

 

 

обраћам Вам се испред Српског народног покрета НАШИ са циљем да Вас обавестим да ће СНП НАШИ у сарадњи са низом других организација 06. октобра 2012. године на великом протесту „СТО ГОДИНА ЗАБРАНЕ ГЕЈ ПРАЈД ПРОПАГАНДЕ“ захтевати апсолутну забрану „геј прајд“ пропаганде на територији Републике Србије укључујући забрану јавног истицања застава дугиних боја, других геј прајд симбола и јавног коришћења страног израза „геј“, а захтевамо да овим законом јасно буде изражена воља српског народа и огромне већине грађана Србије кроз забрану у наредних сто година, како би се у потпуности стало у крај сваком виду ширења „геј прајд“ идеологије у нашем друштву.

Циљ нашег дописа и обраћања Вама, Ваша Светости, јесте наша молба и позив да изразите подршку борби против овога зла, те да искористите свој утицај у циљу подизања свести о овом насиљу, у циљу заштите српског народа и омогућивања примене највиших стандарда у одбрани од „геј прајд“ пропаганде, тако што ћете указати политичком врху на неопходност забране ове пропаганде зла и подржати иницијативу да се као и у Руској Федерацији примени Устав и закон у потпуности, те донесе законска одредба о апсолутној забрани „геј прајд“ пропаганде у наредних сто година.

Сматрамо да је крајњи и алармантан тренутак да Српска православна Црква као бастион српског народног бића и српске вере, а по узору на братску Руску православну Цркву и имајући у виду поруку Његове Светости Патријарха Руског Г. Кирила да је покренут свеопшти рат против Православља, реагује најдиректније и саопшти српским властима и међународним експонентима да воља српског народа у његовој држави матици – Србији – мора бити поштована.

Српски народ је јасно показао низ година уназад да не жели на својим тв екранима и улицама „заставе дугиних боја“, да не жели промотивне анкете и предавања о „геј прајд“ идеологији као позитивној вредности у средњим и основним школама, да не жели сваке године понављање крвавог пира на улицама Београда због хира појединих властодржаца који ЕУ и своје политичке интересе стављају изнад светости живота и српског народа.

Уколико не дође до примене највиших стандарда у борби и одбрани од тзв. „геј прајд“ идеологије и насиља као што је то урађено у Руској Федерацији и другим цивилизацијски и духовно напредним земљама, даљи наставак толерисања „геј прајд“ пропаганде у нашем друштву ће довести до коначног урушавања већ пољуљаног моралног темеља на којем стоји српски народ, српска породица и друштво у целини, а у својој суштини ће такав пад представљати духовни помор и смрт.

Превара којом се проглашава „парада зла“ уставном обавезом државе Србије се састоји у томе што је под притиском ЕУ лобија право на јавно окупљање изокренуто у право на прављење јавних скупова промоције неморала, а право појединца на изражавање свог сексуалног опредељења је изокренуто у право на масовно јавно изражавање сексуалног опредељења.

„Геј прајд“ идеологија је у грубом сукобу са Уставом Србије, верским правима, породичним правима и правима детета, као и моралом као заштићеном уставном категоријом, те сваки вид промоције ове идеологије мора бити забрањен.

Ми се залажемо да права оних који се исповедају као „сексуално специфични“ буду решавана у оквиру надлежних институција и добрим законима, а не кроз дивљаштво, кршење Устава и на штету других права зајамчених Уставом и не на штету права других.

Истина је да „геј прајд“ не представља уставну обавезу државе Србије како је то промовисао под притиском ЕУ лобија режим Бориса Тадића, јер је морал уставом заштићена категорија, а поред тога Устав прописује да ниједно право не може бити спровођено на штету других Уставом зајамчених права, што важи и за одредбе међународних закона и декларација, а посебно за права српског народа у његовој држави матици – Србији.

Овај закон о стогодишњој забрани и овакав потез су неопходни ради заштите српског друштва, српске породице и права детета и уверени смо да ћете препознати значај овакве свенародне акције.

У нади да ће Бог благословити нашу заједничку борбу и победу и у име Српског народног покрета НАШИ,

Иван Ивановић

председник СНП НАШИ

Кратка веза: http://nasisrbija.org/?p=9024

Вулин у Звечану на заједничкој седници четири општине са севера КиМ


Вулин на седници у Звечану

14. сеп 2012, 13:20 -> 13:32
Танјуг

Почела заједничка седница четири општине са севера Косова посвећена актуелној ситуацији у том делу Косова. Седници присуствује и Александар Вулин.

У Звечану је почела заједничка седница четири општине са севера Косова посвећена актуелној политичко-безбедносној ситуацији у северном делу Косова.
Вулин.јпг

Поред одборника и председника општина Звечан, Косовска Митровица, Зубин Поток и Лепосавић присутан је и начелник косовско-митровичког Округа, као и шеф владине Канцеларије за Косово и Метохију Александар Вулин.

Александар Вулин требало је да се прошле недеље сусретне са представницима Срба са севера Косова али је косовска полиција онемогућила његову посету Косовској Митровици.

Разлог за то, како су објаснили у полицији, била је чињеница да та посета није била предвиђена агендом коју су приштинске власти одобриле везано за Вулинову посету Косову.

Рајица Марковић – По делима ћете их познати


По делима ћете их познати

ФБР, Рајица Марковић

Пут човеков на земљи може стати у три речи: ”вера која дела”. ”Познаћете их по њиховим делима” каже Господ Исус Христос. Да би се сагледала дела актуелног Србског Патријарха морамо се загледати унутар себе и око себе.

Унутар себе видећемо муку и невољу која нам се намеће од оних који су нас опколили са свих страна и њихових сарадника домаћих изрода. Унутар себе зачућемо уздах и лелек од грабежа и отимачине који се организовано спроводе над већ осиромашеним србским народом. Видећемо ником одговорну власт која својим расипничким трошењем пара, узајмљених од светских зеленаша, гура земљу у дужничко робство. Видећемо батину закона која бије увек по истим леђима јадног и потлаченог народа док оне који тај исти народ опљачкаше и порушише државу чува. Видећемо мир у коме се Срби са Косова и Метохије убијају, протерују и издају, а Срби из других делова Србије законски прогоне окривљени једино зато што немају.

Мир за који се Србски Патријарх моли са вековним непријатељима Православља јесте екуменистички процењен на тридесет сребрњака. Такав мир распиње на Крст Божију Истину а на њено место зацарује лаж богатства. Не приметих да се Патријарх Србски побуни против отимачине Србских Светиња на Косову и Метохији од стране папистичке екумене коју ова спроведе кроз насилно отимање Србске земље и признавање отимачином склепане такозване државе Косово. Питање је дана кад ће Србске Светиње на Косову престати да буду Србске и постати власништво папистичке екумене.

Онај који је то заустављао био је Преосвећени Владика Артемије и због тога овај екуменски миротворац поведе против њега ”братски рат”. ”Ако је твој брат има нешто против тебе иди и измири се са братом својим” па после тога ради на васељенском миру, среди прво своју кућу па тек онда сређуј васељену. Узалуд је њима причати, они су представници Цркве нове васељенске и домаће реалности, а у тој новој реалности, постаде нормално све оно што од увек по речи Божијој беше гадост.

Богу хвала што остави на Косову и Метохији верне Србе јунаке Вере и Отаџбине да буду језгро Православног Хришћанског отпора злосатанској окупацији. Богу хвала што подиже Верног Пастира Владику Артемија који силом Божијом задржава сатански зулум над Србским народом. Богу хвала на свим пробућеним Србима који имају очи да виде, уши да чују и разума да схвате све обмане оца лажи и да им се свим Божијим силама супротставе.

Ми смо Срби мирољубив народ и свакодневно се молимо ”Слава Богу на висини и на земљи мир, међу свим људима света добра воља а не само међу народним господарима”. Ми смо за мир у себи и са свима око себе али за искрен мир у коме нећемо никад више добијати нож у леђа. Кад такав мир Србски Патријарх успостави у Србији нека иде и нека шири васељенски мир. Мир и сигурност на Косову и Метохији, мир и сигурност у целој Србији, мир и сигурност за све Србе у Дијаспори, па тек затим васељенски мир са свима који се покајаше за злочине према Србима.

НИНИЋ: "Тајни послови Дачића и Цизеља"


Тајни послови Дачића и Цизеља

14.09.2012 ПИШТАЉКА

Министарство унутрашњих послова које води Ивица Дачић прогласило је тајном уговор склопљен са фирмом Владимира Цизеља, једног од кључних актера афере „Кофер“, о набавци опреме за обезбеђивање Универзијаде која је испоручена читавих годину и по дана после одржавања Универзијаде, сазнаје Пиштаљка. Из налаза Државне ревизорске институције види се и да је уговор о овом тајном послу између МУП-а и Цизељеве фирме, вредном више од 20 милиона динара, потписан чак два месеца пошто је Универзијада завршена. Државни ревизор је утврдио да Цизељева фирма до дана ревизије није доставила чак ни фактуру за извршени посао.

Налаз ДРИ показује да је у јулу 2009. године МУП покренуо процедуру поверљиве набавке опреме за јавну безбедност за Универзијаду, а да је у септембру – два месеца по завршетку Универзијаде (1-12. jул 2009) склопљен уговор са фирмом Владимира Цизеља.

„Министарство унутрашњих послова и Vlatacom д.о.о, Београд закључили су Уговор о набавци средстава за посебне намене 05/3 број 404-10852/09, од 08.09.2009. године, строго поверљиво. Предмет уговора је израда и имплементирање Пројекта безбедности учесника Универзијада Београд 2009 софтвер за праћење и препознавање регистарских таблица возила и 10 камера, у свему према усвојеној понуди број 05/3-1-135/09 од 24.07.2009. године и допуни понуде од 30.07.2009. године (члан 1). Уговорена вредност добара износи 19.893.000 динара, са ПДВ 23.474.000 динара (члан 2)“, наводи се у извештају ДРИ.

Дачић у инспекцији Универзијаде, фото: МУП

Према наводима ревизора, уговорено је авансно плаћање у износу од 70 одсто и то у року од 10 дана од потписивања уговора, а остатак од 30 одсто по испоруци, достављању фактуре и извршеном квалитативном и квантитативном пријему. Рок за монтирање опреме, као битан елемент уговора, био је 40 дана од дана закључења уговора, уз обавезу плаћања пенала уколико се посао не обави у договореном интервалу. Међутим, месец дана пошто је посао додељен Цизељевој фирми, тачније 9.10.2009. године, анексом уговора рок за монтирање опреме померен је док се не прибаве сва неопходна документа. Пошто је атест од Дирекције за мере и драгоцене метале добијен тек 11.11.2010. године, систем је у употребу стављен тек од 28.12.2010. године.

Према грађевинском дневнику, Vlatacom је 23.12.2009. године почео са монтажом камера и инсталирањем опреме за праћење и препознавање регистарских таблица. Актом број 18275 од 30.12.2010. године Vlatacom је обавестио Министарство унутрашњих послова да је од 28.12.2010. године опрема у функцији и да су се стекли услови за примопредају.

Према Информацији Министарства унутрашњих послова од 11.04.2011. године, прекорачење рока у реализацији уговора  уследило је због што је Vlatacom уведен у посао 23.12.2009. године када се приступило прибављању сагласности и припреми простора за смештај опреме  и  процедури за  добијање атеста од надлежних институција (издат од Дирекције за мере и драгоцене метале 11.11.2010. године).

Ово није једини „поверљиви“ посао МУП-а и Цизеља. У последње четири године МУП под вођством Ивице Дачића је уплатио 419.963.933 динара предузећу у којем Цизељ званично има 40 одсто власништва. Информације о врсти опреме, цени и начину на који је она набављена не могу се пронаћи у бази података Управе за јавне набавке, јер су МУП и фирма Vlatacom послове договорили мимо Закона о јавним набавкама. Примењена је строго поверљива, односно тајна процедура набавке опреме за јавну безбедност, уз образложење да се набављају „средства посебне намене“.

Истражујући токове буџетског новца у МУП-у, Пиштаљка је дошла до података да је то министарство у децембру 2008, пет месеци пошто је Дачић постао министар, на рачун предузећа Vlatacom уплатило 121.326.140 динара, а потом и 720.767 динара. Пословање МУП-а и поменуте фирме настављено је и у 2009. години, када су забележене уплате од 250.729.380 динара, затим је у 2010. години уплаћено 24.068.232 динара, у 2011. години 15.588.983 динара и у првих пет месеци 2012. године 7.530.431 динар.

Због чињенице да је МУП извршио нешто више од 40 трансакција у корист фирме Vlatacom, укупне вредности 419.963.933 динара, сарадник Пиштаљке је почетком јуна ове године од тог државног органа безуспешно затражио информације о врсти набавке, копије уговора и извештаје о оцени тендерских понуда. Уместо да достави тражену документацију у писаној форми, Биро за информације од јавног значаја при Кабинету министра полиције позвао је сарадника Пиштаљке да изврши увид у тендерску документацију у просторијама МУП-а. Пошто Закон о слободном приступу информацијама од јавног значаја оставља могућност тражиоцу информације да изабере да ли жели да добије копије докумената или да оствари увид у документа, сарадник Пиштаљке се определио за копије докумената, због чега је на одлуку МУП-а изјавио жалбу Поверенику за информације. На основу реакције надлежних из МУП-а, стиче се утисак да они заправо желе да спрече да било који документ о пословању са фирмом Vlatacom из њихове архиве изађе у јавност.

Тајна набавка од 3,5 милиона евра

Државна ревизорска институција (ДРИ) навела је у извештају о пословању МУП-а за 2010. да је преко фирме Vlatacom набављен и најсавременији радио систем, познат под називом Тетра систем, који поред комуникације на терену пружа могућност претраге и лоцирања лица и возила. Овај систем у МУП је увео Душан Михајловић, који је први и потписао уговор са Цизељевом фирмом.

„Министарство унутрашњих послова је закључило 5.12.2008. године Уговор о испоруци опреме „Tetra System“ II фаза, строго поверљиво, 05/3-1 број 404-14985/08 од 09.12.2008. године, сa Motorola Israel LTD („Моторола“) предузећем које је у потпуном власништву Motorola Inc. САД, а које је регистровано у Израелу и Vlatacom д.о.о., Београд (имплементарни партнер). Министарство унутрашњих послова није спровело набавку у складу са Законом о јавним набавкама, јер сматра да је предмет уговора набавка опреме чије техничке карактеристике представљају тајну као и систем у који се имплементира. Укупна цена по Уговору износи 3.517.650 ЕУР“, наводи се у извештају ДРИ. Иначе, цена опреме је 2.318.818 евра, а преостали износ од 1.198.832 евра односи се на обуку, одржавање, криптозаштиту и сл.

Ревизори су утврдили да је МУП за набавку опреме за јавну безбедност, закључно са 31.12.2010. године, уплатио авансе од 339.466.000 динара предузећу Vlatacom и то 333,3 милиона динара су аванси из 2008. и 2009. године, док је од износ од 6,1 милион динара уплаћен у 2010. години. Иначе, уговором између МУП-а и фирме Vlatacom било је договорено авансно плаћање (40%+60%), као и то да МУП плати све курсне разлике и трошкове откупа девиза, као и то да Vlatacom трансферише новац Мотороли у року од седам дана од дана пријема новца од МУП-а. Према наводима ревизора, МУП је на име курсне разлике фирми Vlatacom уплатио 57.546,53 евра (тада 5.735.000 динара), као и увозничку провизију у износу од 414.000 динара.

Осим поменуте две набавке поверљивог карактера, ревизори су контролисали и набавку укупне вредности 48.635.000 динара са ПДВ, коју је МУП извршио од фирме Vlatacom по уговору број: 404-194/09, од 29.01.2009. године. У питању је набавка услуга хардверског и софтверског одржавања система AFIS/FIIS, као и испорука и уградња резервне опреме. У овом случају ресорни министар Ивица Дачића приликом избора Цизељeве фирме није спровео отворени тендерски поступак, већ преговарачки поступак са погађањем.

Овако нетранспарентан начин сарадње Дачића и Цизеља, односно МУП-а и фирме Vlatacom омогућен је Уредбом о средствима за посебне намене („Службени гласник РС“, бр. 29/2005 и 7/2010), која представља основ за спровођење поверљивих набавки у МУП-у и која такве набавке изузима из редовне процедуре установљене Законом о јавним набавкама. Спорна уредба одређује средства посебне намене (покретне и непокретне ствари), али и начин и поступак прибављања тих средстава за потребе МУП-а. О томе шта ће се на овакав начин набавити одлучује министар унутрашњих послова, који уједно и образује комисију за поверљиве набавке. Поверљива набавка се спроводи путем непосредног уговарања, а на начин који обезбеђује економичност и ефикасност употребе буџетских средстава. Такође, основни критеријум при реализацији поверљиве набавке треба да буде квалитет и функционалност (члан 8. уредбе), али у том погледу није прописан механизам контроле. Наиме, уредбом није прописана обавеза извештавања Управе за јавне набавке или неког другог државног органа о покренутим и спроведеним поверљивим набавкама.

Ко је све пословао са Цизељeм

Према подацима до којих је Пиштаљка дошла, фирма Vlatacom пословала je и са Министарством одбране које је тада водио Драган Шутановац. То министарство је Цизељевом предузећу 2010. и 2011. године уплатило укупно 21.637.954 динара. О пословима Шутановца и Цизеља нема података у бази Управе за јавне набавке, што имплицира да су у питању тзв. „поверљиве набавке“. Међутим, према евиденцији Управе за јавне набавке са фирмом Vlatacom пословали су и ЈП ПТТ, Агенција за борбу против корупције и Министарство спољних послова. Сва три државна органа су закључила уговоре кроз преговарачки поступак са погађањем. ЈП ПТТ је купило опрему у вредности од 36,7 милиона динара (17.2.2009), Агенција је купила хардверску и софтверску опрему у вредности од 21,5 милиона динара (15.4.2010), док је ресор спољних послова купио читаче за биометријске пасоше у вредности од 1,2 милиона динара (13.12.2010).

ПРИЛОЗИ:

Уплате на рачун Vlatacom у 2009. години

Уплате на рачун Vlatacom у 2010. години

Уплате на рачун Vlatacom у 2011. години

Подсећање: Афера „Кофер“

У предузећу за пројектовање, инжењеринг и производњу Vlatacom удео од 44 одсто има Словенац Владимир Цизељ, који је широј јавности постао познат почетком 2006. године, после хапшења тадашњег вицегувернера Народне банке Дејана Симића и високог функционера СПС-а Владана Заграђанина, уз заплену кофера са 100.000 евра. Ово хапшење се одиграло 15 минута пошто је Дачић напустио Симићев стан. (Раније тог дана, по Дачићевом сведочењу, он и Заграђанин били су у Цизељeвој канцеларији.) Према оптужници, новац је био мито да би Народна банка вратила дозволу за рад Кредитно експортној банци (КЕБ) и да би се олакшало  пословање лизинг компаније и осигуравајућег друштва у власништву израелске ТБИ групе. У судском поступку који је вођен против Симића и Заграђанина, априла 2009. године, сведочио је и Дачић, који је потврдио познанство са Цизељeм. У свом сведочењу, Цизељ је рекао да је Дачића својевремено упознао са пороблемима које његова ТБИ група има у Србији и да се од тада са њим „интензивно дружио“. Због недостатка доказа, Виши суд у Београду је у мају 2010. године донео ослободио кривице Дејана Симића и Владана Заграђанина.

СИМОВИЋ: "Душа Србске Мајке"


Душа Србске Мајке

 

Драган Симовић

 

 

Када уроним у своје Божанско Биће, у Биће што јесте Светлост Праискона, онда ту видим, и препознајем, Душу Србске Мајке!

То је она смерна, тиха и сетна Душа, Душа широка као море сиње, која све појима, која све разуме, која све прашта!

Ако бих ту Душу изразио, и нарисао, у ваграма древнога живописца, онда би та Душа исијавала око себе нежно плаветни светлосни венац што обујима Небо и Земљу и свеколика обзорја унаоколо.

Душа Србске Мајке јесте Биће и Битије расне Србкиње.

Оне Србкиње која је кроз многе векове и светове проносила и сачувала ту дивотну Божанску ВедСрбску, Стриборјанску, Хиперборејску и Аријевску Душу.

То је она топла и жива Душа, која све упија и све из себе исијава и зрачи.

Душа која је истовремено оваплоћење и Вере и Знања, Љубави и Доброте, Лепоте и Дивоте!

О тој Души Србске Мајке може се беседети и певати, може се књижевно писати и умно расправљати, али ће нам она вазда и увек остати недоречена и недопевана, остати тајанствена и тајинствена!

Та Душа се никада не може чулима овога света познати, будући да сама та Душа и није од овога света.

Та Душа је из виших духовних светова, о којима огромна већина људи, поробљена вештаством и лажном мудрушћу овога света опсене, никада ни сневала није!

Та Душа је сачувала, кроз многе векове од Праискони, све оно што је и најлепше и најдивотније и најмудрије у Свеколиком Србству!

Та Душа је сачувала и Језик и Писмо, и Веру и Предање, и Радост и Тугу Свих Срба, ма где ти Срби данас обитавали, и ма како се сада звали!

Та Душа лебди негде високо у Лучезарном Кругу тајнствених и невидљивих светова, у праисконом молитвеном тиховању, бдијући над свеколиким успаваним Србством!

И, управо ће та Душа, Душа Србске Мајке, у времену које долази и које је већ дошло, спасити успавано, разрођено и расрбљено Србство!

Миливојев: "ДЕЧАК ИЗ ЖУТЕ КУЋЕ" УСКОРО И У СКУПШТИНИ…


„ДЕЧАК ИЗ ЖУТЕ КУЋЕ“ УСКОРО И У СКУПШТИНИ…

14 септембар 2012, СРБски ФБРепортер

Редакција 

Прве примерке шокантног романа „Дечак из Жуте куће“ аутор Саша Миливојев поклонио је српским политичарима: премијеру и министру полиције Ивици Дачићу, председнику Србије Томиславу Николићу, Ненаду Чанку, Миланки Карић, Оливеру Дулићу…

Примерак је добио и амбасадор Русије Александар Конузин. Легендарни генерал-пуковник ЈНА Стеван Мирковић видео се са младим аутором на Калемегдану поводом примопредаје романа. Саша Миливојев тврди да је примерак поклонио и судији Белгијског јавног тужилашта, најављује одлазак у Скупштину Србије, где ће оставити преостале примерке.


Жртве чекају задовољење правде, док политичари себи обезбеђују место у историји, у најбољем могућем светлу…

Грађани Србије се питају да ли ће новоизабрани председник Томислав Николић и нова Влада искористити свој утицај да делују на истрагу Жуте куће, или ће потписати независност КиМ због функција и уласка Србије у ЕУ? – Зависи и од Вука Јеремића..

Коштуница: Учлањење у ЕУ било би конопац око врата Србије!


Коштуница: Ова власт ће признати Косово

13. 09. 2012. 02:35, ДСС

Лидер Демократске странке Србије Војислав Коштуница изјавио је да новој власти одговара то што ЕУ не тражи изричито да Србија призна Косово, али ће она на крају неминовно признати његову независност.

Коштуница: Једино политичка неутралност штити интересе Србије

„Видимо да донекле и новој власти одговара то што ЕУ овог часа не тражи изричито да Србија призна Косово, али упозоравамо да ће тражити све друго и да ће признавање на крају бити неминовно. То је, као кад воћка зри, зри, и на крају сама отпадне“, рекао је Коштуница за Вечерње новости.

Коментаришући изјаву председника Европског парламента Мартина Шулца да се на крају пута ка ЕУ налази признавање Косова, он је рекао да је „очигледно дошло време када ће западне државе отворено саопштавати да је признавање Косова услов за улазак у ЕУ“.

Бивши премијер Србије поновио је да једино политичка неутралност омогућава да Србија заштити своје државне интересе и да не буде „саучесник у отимању Косова“.

„Са дневног реда треба скинути опцију да је државни циљ чланство у ЕУ. Учлањење у ЕУ било би конопац око врата Србије“, истакао је Коштуница.

Председник ДСС-а је навео да је садашња Влада Србије одустала од политике да ЕУ нема алтернативу и да сада постоје нови односи с Русијом, што је оценио као промену и позитиван правац.

„Садашња власт, и поред позивања на лојалност Бриселу, ипак води политику која одудара од штеточинске идеје да ЕУ нема алтернативу коју је спроводила Демократска странка… Имамо и нове односе с Русијом, што видимо као промену и позитиван правац“, рекао је Коштуница.

Он је оценио да су доласком нове владе укинути „једноумље и самовоља који су урушавали државу“, али је додао да ће њен успех зависити од тога да ли ће бити способна да направи јасан и прави дисконтинуитет с бившом политиком.

„Јер, бивша власт је економски, политички и морално на дуже време опустошила и унесрећила земљу“, рекао је лидер ДСС-а.

КАКО ЈЕ НЕВЛАДИН СЕКТОР (читај паразити) УЖИВАО НА ЈАСЛАМА ДРЖАВЕ…


Паре и „Центру за развој образовања и ств” и „Центру за развој образовања и ствар”

13:00 13.09.2012. ФАКТИ

НЕВЛАДИН СЕКТОР НА ЈАСЛАМА ДРЖАВЕ (5)

ШТА ЈЕ ЗАЈЕДНИЧКО СРПСКОЈ ВЛАДИ, АМЕРИЧКОЈ И НОРВЕШКОЈ АМБАСАДИ, НЕД-у, ФИЛИЛП МОРИСУ И ФОНДУ БРАЋЕ РОКФЕЛЕР?

Оливер Дулић – некима „деда мраз” током целе године

  • Центар за регионализам, током 2008. и 2009. добио је 1,4 милиона динара од Министарства омладине и спорта и Министарства рада и социјалне политике – Буџетски фонд за програме социјално – хуманитарних организација
  • Центар за развој цивилног друштва добио је 6,5 милиона динара, а новац су му исплаћивали Министарство спорта (све 4 године) и Управа за људска и мањинска права. Тако је буџет за развој спорта преусмерен на пројекте као што су: Буњевачко – хрватске тензије, Нови етнички сукоби у Војводини, Влашко питање у Србији – људско-правни и политички аспект, Етничке елите у Војводини, Минимизирање отпора реформама и интеграцији Србије…
  • Тај Центар су још, поред осталих, финансирали: Мотт фондација, Фонд за отворено друштво, НЕД фондација, Балкански фонд за демократију, Институт за одрживе заједнице, УСАИД, Мисија ОСЦЕ-а, Фондација Фридрих Еберт, Фондација Конрад Аденауер, Демократска комисија Америчке амбасаде у Београду, Freedom House,  Швајцарска амбасада у Београду, Амбасада Републике Мађарске у Београду, Косовска фондација за отворено друштво, Делегација ЕУ у Републици Србији и Европска Комисија
  • Протекта – центар за развој грађанског друштва је током 2008, и 2010, добила око 2,5 милиона динара (од Министарства омладине и спорта и Министарства животне средине и просторног планирања). Али, погледајте ко је све помагао њене активности и пројекте из иностранства (штампано латиницом)

         ШТА је заједничко српској Влади и браћи Рокфелер? Који су заједнички пулени државе Србије и америчке НЕД фондације? Која НВО је матица целог „цивилног сектора“ која му је обезбедила донаторе и информациону подршку још деведесетих? Ком министарству је припало да финансира минимизирање отпора реформама и (ЕУ-НАТО)интеграцији Србије?

         Поред могућих одговора на ова питања, у следећим редовима је и прича о евроатлантским линијама сарадње домаћег цивилног сектора са западним центрима моћи. Такође, и о фами „инклузивног друштва“…

         Све, али баш све то је плаћено новцем грађана Србије, који су кроз буџетска давања за НВО сектор поделиле разне државне институције током демократске проЕУ и проНАТО администрације Бориса Тадића.

         Овај низ није толико битан по укупној своти којом учествује у буџетским донацијама, већ напротив, по другим донаторима и интересима које они проверено заступају.

         Центар за развој цивилног друштва добио је 6,5 милиона динара, а новац су му исплаћивали Министарство спорта (све 4 године) и Управа за људска и мањинска права.

         Тако је буџет за развој спорта преусмерен на пројекте као што су: Буњевачко – хрватске тензије, Нови етнички сукоби у Војводини, Влашко питање у Србији – људско-правни и политички аспект, Етничке елите у Војводини, Минимизирање отпора реформама и интеграцији Србије…

Нова спортска дисциплина: буњевачко-хрватске тензије

         Центар је познат, између осталог, и по томе што напада СПЦ и државу Србију зато што неће да признају “румунску православну цркву“, уз истицање да је та црква призната у Војводини и откривају: та непризната црква добија новац из покрајинског буџета!

         Занимљиво је и да су у два наврата САД финансирале пројекат Центра: Утицај верске наставе на развој демократских процеса у Војводини. Међу партнерима Центра су Центар за европске и северноатлантске студије, Хелсиншки одбор за људска права, Диштрикт 0230 (изградња локалних националних и прекограничних мрежа НВО), Фондација Фридрих Нојман, ОЕБС…

         Последњи пројекат им је „Мултикултурализам у Србији није мртав“, који финансира Амбасада краљевине Норвешке! Чести сарадници су им и Кућа слободе (Freedom house) и Комисија за демократију Амбасаде САД.

         Центар за развој инклузивног друштва, ког је 2005. основало 15 људи, добио је око 10 милиона динара (у периоду од 2008. до 2011, а новац је давало Министарство омладине и спорта, Министарство рада и соцојалне политике – буџетски фонд за програме социјално – хуманитарних организација, Министарство економије и регионалног развоја, Управа за људска и мањинска права, Буџетски фонд за програме заштите и унапређења положаја особа са инвалидитетом).

         Инклузивно друштво је пројекат који, према стандардима ЕУ, промовише интеграцију инвалида и других „осетљивих“ друштвених група – конкретно Рома, у образовни систем Србије. НВО сектор појачано инсистира и да се у Србији што хитније уведе пуно „инклузивно образовање“, што значи да „они који свакодневно раде са децом морају да промовишу опште вредности живота у заједници – људска права, толеранцију, недискриминацију и поштовање културних и свих других различитости“.

         Колико јавност нема представу шта је све финансирано новцем пореских обвезника говори и пример извесне НВО која се у извештају Управе за трезор води као „Центар за развој образовања и ств“ .

         То удружење је добило 2010. и 2011 од Министарства животне средине и просторног планирања око 260.000 динара. То свакако није упадљив износ, али је спорно то што није јасно ко је заправо добио те паре. Наиме, У Србији постоји само Центар за развој образовања који ради у оквиру Београдске отворене школе, а додатну забуну у то где је новац уноси и појава треће сличне НВО „Центар за развој образовања и ствар“, који је добио 180.000 динара….

         Центар за регионализам, током 2008. и 2009. добио је 1,4 милиона динара од Министарства омладине и спорта и Министарства рада и социјалне политике – Буџетски фонд за програме социјално – хуманитарних организација. И још 300.000 динара је потрошено на Центар за регионализам Нови Сад. Ни они нису битни зато што је Тадићева власт на њих потрошила наше паре, већ су важни због тога шта раде и због тога ко их заправо финансира.

Центар за регионализам о улози омбудсмана у мултиетничким локалним заједницама

         http://www.centarzaregionalizam.org.rs/

         Шта они раде? Па, информишу Брисел. Ко их финансира? Па, први на списку донатора је Фонд браће Рокфелер!

         За шта су специјализовани? За свакакве области, али су се нарочито истакли у надгледању како Србија спроводи споразум о граници са Косовом! Штавише, њихови подаци су једини те врсте којима Брисел располаже!!!

         Последњи извештај поднет је у оквиру пројекта „Слобода кретања робе и људи између Србије и Косова у контексту регионалне сарадње“  који Центар за регионализам реализује уз подршку Делегације ЕУ у Београду.

         Са њиховог сајта преносимо:

         „Тим који ради на пројекту је боравио 25. маја 2012. године у Бриселу,  где је представио финалне резултате независног експертског истраживања у оквиру овог пројекта. Делегација Центра за регионализам је била у саставу:  Александар Попов, директор пројекта и директор Центра за регионализам, Татјана Туцић, координаторка пројекта, као и Хајрула Чеку и Предраг Бјелић, чланови експертског тима. Презентацији су присуствовали високи званицници ЕУ: Јоост Корте,  заменик генералног директора Генералног директората за проширење ЕУ, Ларс Ерик Форсберг, заменик шефа одељења за  Србију, Руд ван – Енк, заменик шефа одељења за Косово, Ингве Енгстроем, шеф одељења за регионалне програме Генералног директората за проширење ЕУ, Ерик Иллес, службеник одсека за цивилно друштво задужен за програмирање, стратегију и медије,  Миријам Ферран, шефица одељења за Србију Директората за Албанију, Босну и Херцеговину, Србију и Косово, Патрик Паке, службеник политичког бироа за европске интеграције одељења за Србију и Андрис Кестерис, главни саветник за цивилно друштво и медије.

         Присутне је поздравио господин Јоост Корте који  је у свом обраћању нагласио важност резултата истраживања објављених у студији под називом “Слобода кретања људи и робе између Косова и Србије у контексту регионалне сарадње” која је објављена у априлу 2012. године.

         Директор пројекта, Александар Попов је у уводној речи пружио информације о околностима у којима се пројекат реализовао после чега је приказан осмоминутни документарни филм који на илустративан начин представља налазе експерата који су током 6 месеци спроводили истраживање о кретању робе и људи између Косова и Србије.

         Налази до којих су дошли експерти пројектног тима  представљају анализу и поређење података добијених са обе стране “границе” и једини су такве врсте, који тренутно постоје. Попов је, такође, изнео планове за наставак пројекта  у оквиру којег би био спроведен свеобухватни цивилни  мониторинг имплементације договора између Београда и Приштине, а који би био од помоћи не само преговарачким тимовима, већ и Европској унији као њиховом посреднику.

         Проф. др Предраг Бјелић, стручњак за област кретања робе, дао детаљан преглед анализе официјелних података добијених током истраживања, али и процену сиве трговинске зоне, а експерт са Косова, Хајрула Чеку, представио је експертски рад у области кретања људи.

Хајрула Чеку, експертски рад за кретања људи између централне Србије и Косова

         Након презентације, следила је једночасовна дискусија у којој су присутни износили своје коментаре и запажања, али и постављали питања пројектном тиму Центра за регионализам. Нарочито интересовање за проблем  показали су званичници из департмана задуженог за Косово и за Србију нагласивши важност улоге цивилног друштва у преговарачком процесу. Присутни званичници су поздравили намеру Центра за регионализам да настави са мониторингом преговора и изразили жељу да буду редовно информисани о даљем раду.“

         Ко то плаћа – сем, наравно, Србије и поменутог Фонда браће Рокфелер? На списку су: Мотт фондација, Фонд за отворено друштво, НЕД фондација, Балкански фонд за демократију, Институт за одрживе заједнице – ИСЦ, УСАИД, Мисија ОСЦЕ-а, Фондација Фридрих Еберт, Фондација Конрад Аденауер, Демократска комисија Америчке амбасаде у Београду, Freedom House, Local Government and Public Service Reform Initiative (LGI) Фреедом Хоусе, Швајцарска амбасада у Београду, Амбасада Републике Мађарске у Београду, Покрајински секретаријат за регионалну и међународну сарадњу, Косовска фондација за отворено друштво, Делегација ЕУ у Републици Србији и Европска Комисија

         Центар за развој и бригу о грађанима ЦЕРИБ добио је од Министарства екологије и регионалног развоја 1 милион динара током 2010. године, а између осталог се бави промоцијом „јавно-приватног партнерства у улози развоја локалне самоуправе“. У сарадњи са Комерцијалним одељењем Амбасаде САД одржали су у јуну семинар посвећен ЈПП-у. Шта је још конкретно радила ова „Фејсбук“ група – тешко је прецизирати због недостатка доступних података.

         Центар за развој Фокус, НВО, такође је Фејсбук група, има 50 чланова, регистрован је 2001, бави се унапређењем квалитета живота грађана на подручју Србије и Западног Балкана и заштитом животне средине. Од ресорног министарства добио је 318.000 динара.

         Протекта – центар за развој грађанског друштва је током 2008, и 2010, добила око 2,5 милиона динара (од Министарства омладине и спорта и Министарства животне средине и просторног планирања).

         Међутим, њена активност је почела много раније. Пред вама је прича о пиониру НВО сектора у Србији!

         Кад и како је настала ова НВО и ко ју је направио?

         Протекту су сновали учесници Студентског протеста ‘96/97, а формално је регистрована 1998. Две године касније предузима свој први корак као матица: у „Јужној Србији“ отвара Информациони центар за НВО.

         „У време великог притиска Милошевићевог режима на медије и невладине организације, ПРОТЕКТА Информациони центар је обавештавао активисте НВО сектора о актуелностима, могућностима сарадње, добијања средстава и деловања у правцу стварања грађанског друштва у Србији. Захваљујући едукацији својих чланова и препознавању аутентичних проблема локалних заједница у Јужној Србији, ПРОТЕКТА је постала интересантна великом броју донатора“, наводи се на званичном сајту ове НВО.

         Због чињенице да међу донаторима има само неколицина чије се име пише на српском, списак преузимамо директно са сајта Протекте – на латиници:

Све је просто: много људи воле Србију

         Ministarstvo zaštite životne sredine i prostornog planiranja, The Organization for Security and Co-operation in Europe (OSCE) The Regional Environmental Center for Central and Eastern Europe (REC),Grad Vranje, European Commission, Еuropean Initiative for Democracy and Human Rights (EIDHR), for Sustainable Communities (ISC), Institute for Democracy in Eastern Europe (IDEE), Democracy Commission USA, Rockefeller Brothers Fund, Balkan Trust for Democracy, Grad Niš, Gradske opštine: Medijana, Palilula, Pantelej, Crveni Krst, Niška Banja, Royal Norwegian Embassy in Belgrade,Freedom House, East West Institute, Council of Europe, FRESTA, MercyCorps Kosovo, CHF International, Norwegian Refugee Council (NRC), Danish Refugee Council (DRC), International Relief and Development (IRD), UMCOR, Coopi, National Endowment for Democracy (NED), UN-Habitat, Еuropean Agency for Reconstruction (EAR), Ministarstvo omladine i sporta Republike Srbije (MOS), Opština Pirot, Regionalna privredna komora Niš (RPK NIš) i Philip Morris International (PMI), United Nations Development Programme (UNDP) и Бизнис сектор.

         За крај, још један центар – за развој фотографије – НВО која је добила „само“ 150.000 наших динара током 2011. (Министарство културе, информисања и информационог друштва) и која је дала допринос пројектом „Избори 2012“.

         Сам допринос је у томе што су професионални фотографи требало да сликају учеснике и ток избора…

         Диана Милошевић

Ко србске жртве претвара у прашину ?


Ко србске жртве претвара у прашину ?  А свакој нацији жртве служе као чврсте цигле

 

Пре двадесет година Радио Телевизија Београд објавила је филм направљен од аутентичних тонских и видео  записа , у којима су главни актери хрватски политичари тада владајућих странака. Од прављена чисте велике Хрватске ( чисте од Срба) до планова наоружања и предочавања доказа како је Хрватска добављала оружје из Мађарске и спискова за ликвидацију појединих Срба, до на крају свих Срба , главну ролу преузео је Мартин Шпегељ, тако је и филм понео његово име – филм Шпегељ.

Филм који обилује доказима какве ниједна одбрана не би могла оборити, да је дошло до суђења , је био и остао само филм. А његове речи су можда остале у мислима по неке преживеле жртве или оног ко је остао без својих најмилијих, а Мартин Шпегељ је након пензионисања 2001-ве године  издао и своју биографију , након чега је и преминуо у дубокој старости на слободи.

Неке од речи које су Србе у Србији а и у осталим сада већ окупираним деловима оставиле без даха , a које  je изговарао тадашњи министар одбране Хрватске , први комадант хрватске војске , бивши генерал ЈНА Мартин Шпегељ, између осталог биле су :

„Што се тиче караула..кад буде разоружавање  караула, иће се на разоружавање  свих којих има.Али оставити Албанцима по пет метака у пушци.А ове друге затворити у подрум и давати храну и воду.Ако то буде трајало пар дана…А, ово ако до нечега дође онда само дај директиву свим  својима које познајеш – убијати екстреме. На лицу мјеста! На улици, у сред круга касарне , било где другде , само пиштољ и у стомак…То неће бити рат, то ће бити грађански рат  у коме  нема милости ни према коме.Ни према жени, ни према дјеци.У стан, једноставно – бомбе у породични стан.“

Но , тај први шок је нестао у грађанском рату који је затим настао и у ком је главну кривицу по апсолутном не релевантном мишљењу међународне заједнице понео Српски народ.И поред бројних доказа да је управо западна служба та која је индиректно била саучесник у том грађанском рату , што се између осталог и у снимку помиње :

„А Книн ћемо решити на тај начин што ћемо покасапити.У то имамо и међународно признање за то , онда ћемо их покасапити.Поготово сад кад је и ова курва победио у Србији , Милошевић.Сад нам Американци , други дан од кад је он победио, понудили сву помоћ.А до тада су све шпекулисали..Би, не би .Кажу сад овако , хиљаду комада транспортера оклопних , оваквих, онаквих аутомобила..Шта ја знам ..За сто тисућа војника комплетно наоружање бесплатно.“

Међутим и након завршетка рата, поменути политичари су остали на својим функцијама, а међународна заједница остала да решава даља питања проблема Србије.

Тада 1991.године , сврха приказивања овог филма није било разоткривање истине, већ почетак бацања медијске прашине у очи народу. Да је био неки други повод , главни актер овог филма са свим осталим учесницима ( а треба напоменути да ово није јединствен случај нити докуменовани запис) би био оптужен за изазивање ратног стања и геноцида.

Данас имамо један сличан пример.Наиме пре само неколико дана РТС (просто за неповеровати) , након одбијања да пусти филм о Јасеновцу , дајући неко бизарно објашњење, премијерно пушта филм о исказу заштићеног сведока у случају трговине органима. Језива исповест бившег припадника „Ослободилачке Војске Косова“ у служби Хашима Тачија, испричао је свој први сусрет са једном од српских жртава. Такву исповест је једноставно немогуће послушати и остати равнодушан, још знајући да су жртве биле управо Срби сваком је остао тежак утисак у грудима.

Родбина и пријатељи несталих , који се негде у дубини душе надају да су њихови најмилији можда ипак успели да се спасу , опет су по ко зна који пут преживљавали своје најгоре кошмаре који су се остварили. Слушајући опис „првог пута“ заштићеног сведока , само сам замишљала очај тог јадника суоченог са смрћу, неспособног да се одупре монтрумима који му „ на живо“ секу и ваде органе пред очима.Жалосно је међутим што су они и још једном убијени , што су они до те мере омаловажени да су постали само прашина која се баца у очи српском народу од странке политичара.

И први пример и други пример  и још много других случајева је било где наша власт по други пут убија своје жртве. Најскорији је свакако аеромитинг у Батајници, где су гости били НАТО војници којима је бивши министар упорно покушавао да приступи са оно мало српских војника што је остало .Зар нам треба филм о злочинима који су се десили 1999.године од стране НАТО пакта, да бисмо потврдили њихове злочине над нама.

Узимам све ово као пример за достојан аргумент лицемерја наше власти – садашње власти. И разлога зашто је овај пут нешто свето као српске жртве које су изгубиле живот на најбруталнији могући начин , искоришћено да се скрене пажња са оног актуелног, са теме у којој ће бити још једно жариште нових жртава а које управо захваљујући онима који то скривају под завесу неће више бити под нашом заштитом .

Пре неколико дана чули смо изјаву Мартина Шулца који јасно и без икаквих метафора рекао да Србија мора да призна Косово:

„Однос Србије и Косова и миран развој тог односа мора да се заврши , по нашем мишљењу , на крају пута , међусобним признањем.“

Након убеђивања наших политичара, добро поучених од претходне власти, да ми то нисмо добро чули, па нисмо добро разумели , зар ви верујете својим ушима и очима или нама. Почело је правдање Шулца, те није он то тако мислио , док све није дошло на ниво буквално прављења будала од свих нас када су изјавили : Ма ко је Мартин Шулц  да може тако нешто да каже?!

Но, Шулц који је „само“ председник Европског парламента, није једини ни први који је дао ту изјаву , пре њега чули смо то и од Хилари Клинтон, Јелка Кацина, Кетрин Ештон, Волфрама Маса, па отприлике од свих оних који су главни планери наше унутарње и спољне политике.Нисмо ми ни њих вероватно добро разумели, али ето шта је ту је.

Сада смо дошло до тога да садашња власт седи за истим столом са монструмима из првог случаја, шиптарским ектремистима илити ОВК , док нас надзиру они који су наоружавали творце велике Хрватске из првог случаја и који су над нама починили злочин против човечности гађајући нас НАТО бомбама, да за тим столом наша власт разматра о предаји наше територије онима који су нас убијали уз помоћ оних који нам кроје политику.

И на све то , као да је мало, добијало представнице хелсиншког одбора за мржњу према Србима Соњу Бисерко и незаобилазну мирођију у свакој чорби Наташу Кандић да се подсмевају тим жртвама и оду да у име ко зна кога агитују за што брже признање Косова.

Питање је каква је то власт дозволила оваквим персонама , да их превазилазе у свом том ниподаштавњу људских жртви и уопште због чега је једна Соња Бисерко на челу председнице хелсиншког одбора за људска права у Србији, када је њена функција еквавилента Хашиму Тачију, стим што њу још нико није видео са ножем, но не треба сумњати да иза себе има доста српских жртви ако не од ножа а оно од змијског отрова.

Ту долазимо и до трећег случаја , чији су актери опет власт и једне међу главнима управо две поменуте „комунистичке бабе“. Случај Сребреница!

Једини и први случај у нашем окружењу који је „решен“ наравно у корист свих несрпских „жртава“  и који је одјекнувши у целом свету као бомба све нас Србе претворио у ратне злочинце а случај „Сребреница“ постао синоним за геноцид у целом свету, бацајући управо из оног РТС-а и свих НВО , од Жена у црном до Хелсиншког одбора, сенку на све српске жртве којих као да није ни било.

И управо те особе које су издејствовале , наравно добро плаћене управо од међународне заједнице и својих западних налогодаваца, да нас цео свет види као геноцидан монструозан народ, сада када је дошло време поменути српске жртве усуђују се да одлазе на ноге онима којима  је тело крваво од српске крви да честитају на успешном отимању српске земље и да се не признавајући српске жртве без трунке срама пљуну на њих.

На који начин ће сада власт да реагује? Хоће ли се придружити „својим девојкама“ или ће смоћи снаге да покрене потупак против њих због позивања на рушење уставног поретка и пљувања по српским жртвама?

Весна Веизовић