Помаже Бог, браћо и сестре!

Како почети, којим речима обратити се у овом свечаном моменту, када смо се окупили са разних страна и меридијана.да заједнички прозборимо неку реч о судбини нашег народа. Много пута до сада се на многим форумима констатовало – проблеми кроз које пролазимо, невоље које подносимо, узроци који су до тога довели, много пута су и набројани и анализирани, али, врло ретко или никако није се понудио излаз из ове тешке ситуације. Кола Српскога народа, нашег националног бића, кренула су низ брдо пре 70 година, и непрекидно се убрзавају.

Још нисмо стигли до дна провалије у коју тонемо. Да би се та кола зауставила, или макар успорила у своме суноврату, потребно је да се неко осмели, да неко први притрчи и подметне своја леђа, будући свестан да ће бити поломљен, али,исто тако, да ће кола почети да се успоравају. Једини начин је тако променити смер нашега кретања. Наставак,. и .настанак овог изгласа(?), „Срби на окуп“, потекао је спонтано, према Његошевим речима: „Нове нужде рађ’у нове силе.“ Нужда, невоља кроз коју пролази наш Српски народ је позната свима, па, ето, по милости Божијој, јавља се та нова једна сила, снага, идеја, да се најзад Срби организују. Не по партијским линијама, не по странкама, јер то све означава деобу, дробљење националног бића, него да саградимо једну заједничку кућу, да подигнемо један заједнички кров за све Србе, без обзира где се налазе, где живе, и како живе. Отуда и назив „Срби на окуп“, јер та организација треба да окупи и оне Србе, и оне у другим деловима бивше наше државе, али и оне расељене по белом свету. Циљ ове организације јесте испуњење кратке, али језгровите молитве Св. Вл. Николаја, сажете у 3 речи : „Да се Срби сложе, умноже и обоже.“ Без та 3 услова ми ћемо изгубити свој национални идентитет, и биолошки престати да постојимо као народ Божији. Да се прво Срби сложе. Око чега? То је основно питање, јер многи су предлагали слогу. То је ушло и у знаке Српскога грба са она 4 оцила, СССС, која тумаче да „само слога Србина спасава“.

Зашто Срби много говоре о слози? Зато што је немају. Познато је да оно чега нема, да оно што човеку фали, да о томе мисли и сања и када спава и када је будан. Када је човек негде у затвору, лишен слободе, он мисли само о слободи- о слободи кретања, о слободи мишљења, о слободи рада. Ако је гладна година, па нема довољно хране и хлеба, или је неко осуђен да гладује у затвору, онда он само о хлебу мисли. Тако и Српски народ, будући да нема слоге, стално говори и понавља „ да само слога Србина спасава“. Да би дошли до те неопходне и потребне слоге, потребно је наћи центар нашега бића око чега треба да се сложимо. Постоје многе идеје, многи идеологије, али постоји, по мени, само 2 стуба, 2 вертикале, око којих се Срби могу и треба да сложе. То је питање вере и питање националног идентитета. Прва вертикала јесте наша вера Православна, позната као Светосавље, то јест, Православље прилагођено менталитету Српског народа, које је Свети Сава изрекао , и Србима у аманет оставио. Без тога јасног опредељења и сазнања о томе духовном стубу, о тој духовној вертикали, не може се даље говорити. Други стуб, друга вертикала, јесте национално питање, национална свест, нешто што нас све окупља. То је Српски Јерусалим, то је Косово и Метохија. Ако се око тога не можемо сложити, онда нема ствари која може све Србе окупити и ујединити око себе. Косово је било и остало та вертикала, или тај стуб на коме почива Српски народ, и Српска држава.

Говори се о Косову много, зато што је Косово у задње време то о коме брине не само Српски народ, него брину и они који су позвани и незвани- Међународна заједница. Око Косова се ломе копља- како решити проблем Косова.

У новије време чује се мисао да треба одржати народни референдум, да треба постићи неки консезус народа Српскога о питању и судбини Косова. То је погрешан приступ, и погрешно решење. Зашто? Зато што је статус Косова решен и опредељен још пре више од 600 година опредељењем Св. Кнеза Лазара и његових витезова, за Небеско Царство, јер „земаљско је за малена царство, а Небеско увек и довека“. За Св.Кнеза Лазара и његове витезове, Косово није значило само територију, није значило само земљу богату, са разним рудама и могућностима, него је означавало духовне вредности, оне идеале, које је Св.Сава усадио у наш народ, а то је- Вечне вредности вере Православне, коју је Господ Христос донео и предао људима преко Својих Светих Апостола и Светих Отаца. Дакле, то опредељење јесте та духовна вредност речи Косово. Међутим, говорити данас да треба решити статус Косово, проблем Косова, путем неког референдума, или косезуса, је неприхватљиво. Нема право ниједна генерација, ниједна влада, ниједна Скупштина, да решава, да доноси решење о судбини Косова. Ако ћемо консезус, онда треба питати цео Српски народ од Косова до данашњега дана, али и будуће генерације. Ми немамо право да у име оних који су животе своје положили за Косово и Метохију кроз 600 година, да у њихово име ми нешто одлучујемо, јер, они су се одлучили, они су гласали, они су се определили. Ми, или ћемо бити у њиховом друштву, или ћемо бити отпадници од њиховога сословија. И нико нема право да будућа покољења лиши тога духовног значаја Косова- тог Српскога Јерусалима. Нико нема право да им укине оно што су нам претци предали у аманет. Ми треба оно што смо примили да предамо млађим покољењима, а предајемо оно што смо примили. Ако смо примили злато, предајмо злато. Немојмо да уместо злата да им нудимо неке бакаруше, неки лажни новац и неке лажне вредности. То су та 2 стуба, драга браћо и сестре, то су та два центра на којима наш народ заснива свој национални идентитет. Без тога, без Православне вере Светосавске, и без јединства око одбране Косова и Метохије, ми нестајемо као народ. Али Срби треба не само да се сложе, него и да се умноже, а ми, ми, топимо се као грудва снега на пролећном сунцу, с том разликом, што снег се топи по свом природном својству , а ми нестајемо као свесна бића. Само један податак, једна чињеница. 2000. год. у основну школу уписано је 85 000 првака. Ове године 75 000. Пазите, за 12 година 10 000 деце мање него што је било pпре 10 година. Зашто је тако? Зато што су поједини властодршци, поједини идеолози, донели законе у којима је дозвољено , законом одобрено, уништавање деце у мајчиним утробама. И зато, познато је да у Србији сваке године се изврши по 200 000 абортуса, и то оних што су званично регистровани, што значи сваке године они населе..један велики град попут Ниша. Ако тако наставимо, онда заиста престајемо да постојимо као биолошка нација и народ, претварамо се у хазаре Некада ће неко писати о неким Србима, који су некада постојали, али нас неће бити. После ове 2 молитве, ако би се испуниле, долази и она трећа, да се Српски народ обожи. То значи, да његов живот буде заснован на Јеванђељу Христовоме, управљен је ка циљу нашега стварања, а Господ је човека створио да би му дао Живот Вечни и Царство Небеско. У томе је наше спасење и наше обожење.

Ова организација, „Срби на окуп“ има, дакле тај циљ, да на општем народном плану труди се на испуњењу ових својих задатака, који су разрађени и формулисани у Статуту ове организације, а који сте, надам се, сви пред собом добили, и који сте читали на време. Нека би дао Бог да после ове прве Скупштине организације „Срби на окуп“ да се виђамо сваке године и да у том међувремену радимо то ради чега смо се овде сабрали. Постоје органи ове организације, који ће се састајати много чешће, и решавати виталне проблеме, проблеме који надолазе и наилазе свакодневно у животу нашега народа.

Нека Бог благослови ово наше састајање, овај наш почетак рада, и да испуни молитвену жељу Светог Владике Николаја да се „Срби сложе, умноже и обоже.“ Амин.

Одборници са севера КиМ: Након лажних оптужби против Срба, следи војна акција

Одборници четири општине са севера Косова и Меотхије забринути су због погоршања безбедносне ситуације у том делу Покрајине и упозоравају да нико не покушава да у њима проналази оправдање за насиље и употребу силе.

„Учестали инциденти за које се покушавају оптужити Срби а пре истраге и било ког доказа, забрињавају и упозоравају да се припрема сценарио по коме би северни део КиМ био легитиман војни циљ и поприште насиља.“ – наводи се у закључцима након заједничке седнице одборника четири општине са севера којој је присуствовао и директор Канцеларије за Косово и Метохију Александар Вулин.

Са седнице, која је одржана у Звечану одборници су поручили и да грађани севера не признају независност тзв. Косова, те да за њих „не постоји ни надгледана ни ненадгледана независност“.

Одборници су од „међународне заједнице“ затражили да резултате истраге о оружаном инциденту који се догодио код Зубиног Потока када је пуцано на возила окупационих снага Еулекса и тзв. косовске полиције што пре учине јавним и да се имена извршилаца и налогодаваца што пре учине познатим.

Осуђујемо свако насиље и одбијамо да будемо под његовом сенком, рекли су одборници општина Звечан, Косовска Митровица, Лепосавић и Зубин Поток, упозоравајући да је у току „антисрпска кампања“.

У закључима се наводи и да су грађани севера спремни да се свим мирним и демократским средствима боре за опстанак на Косову и Метохији и да ће у том правцу сарађивати са Канцеларијом за Косово и Метохију.

 Политика    | петак 14.09.2012 | 22:11

Конузин: Србија није банана држава

Извор: Вечерње новости

Београд — Александар Конузин, одлазећи амбасадор Русије, каже да Србија није банана република па да други одлучују о њеној власти, и да се сарадња са Русијом наставља.

„Промена власти у Србији ствар је искључиво њених грађана. Задатак ми је био да се обезбеди континуитет у односима између двеју земаља независно од смене руководстава. Колико могу да оценим, тога су се придржавале и све основне политичке снаге у Србији“, каже Конузин.

Конузин додаје да представници нове владајуће коалиције „показује да у садашњем тиму извршне власти постоји огромна жеља, не на речима, већ у пракси“ да се сарадња са Русијом креће напред.

„Србија није “банана република”. Она има вековну традицију државности и развијену законодавну базу. У земљи одавно делују партије, покрети, политичке организације које су више пута прошле проверу демократске процедуре. Политичка класа Србије има довољно зрелости да самостално решава питања властитог карактера. Русија нема ни интереса, а ни праксу манипулисања јавним мњењем. Ми полазимо од тога да се све значајније партије у Србији пријатељски односе према Русији“, каже Конузин.

Конузин додаје да му је драго што његов ради није људе оставио равнодушним. “ Све што сам радио било је усмерено на сарадњу са Србијом, на јачање пријатељства међу словенским народима. Хоћу да се захвалим Србима за масовну подршку мом раду. Добио сам хиљаде телеграма, писама, разгледница, телефонских позива. Људи су ми прилазили на улици, на пријемима, дочекивали су ме у градовима кад сам обилазио земљу, долазили су на предавања која сам држао на универзитетима. Изражавли су потпуну сагласност са оним што сам ја радио. Хвала свима“, рекао је Конузин.

Амбасаде у пламену

 петак, 14. сеп 2012, 09:45 -> 21:31
РТС

Талас демонстрација на Блиском Истоку и у Африци. Демонстранти ушли у амбасаде Британије, САД и Немачке у Картуму. Жестоки сукоби демонстраната и полиције у Каиру, Тунису и Сани, где су снаге безбедности приморане да пуцњима у ваздух, воденим топовима и сузавцима разбијају протесте.

21.30 – Један демонстрант погинуо у сукобима са полицијом у Каиру. Снаге безбедности успеле да потисну демонстранте даље од америчке амбасаде.

20.55 – Амбасада САД у Бриселу евакуисана због опасности од демонстрација. Око 150 муслимана спалило америчке и израелске заставе испред амбасаде у Лондону.

20.12 – Најмање четворо мртвих, 29 рањених у нападу демонстраната на америчку амбасаду у Туснису. У Судану двоје мртвих.

 17.52 – Полиција истерала демонстранте из круга америчке амбасаде у Картуму.

17.08 – Најмање пет мртвих и 67 рањених у Картуму. Демонстранти упали у америчку амбасаду. У Тунису запаљена америчка амбасада и школа. Дим висок скоро 100 метара.

Гори амбасада у Тунису

16.45 – Једна особа погинула када су демонстранти прескочили зид америчке амбасаде у Судану. Чују се пуцњи из ватреног оружја, преноси Ројтерс. Пет повређених током демонстрација у Тунису.

Демонстранти испред немачке амбасаде

16.08 – Група младића протестовала у Сарајеву.

Протест у Сарајеву

15.49 – Суданска полиција испред америчке амбасаде покушава сузавцем да растера демонстранте којих сада има око 5.000. И у Тунису такође испаљен сузавац на окупљене испред амбасаде САД.

Нереди у Картуму

15.21 – Најмање једна особа погинула, а 25 је повређено у немирима у Триполију у Либану. У Картуму демонстранти камионима и аутобусима кренули према америчкој амбасади.

14.30 – Демонстранти упали на поседе немачке и британске амбасаде у Картуму. Део зграде немачке амбасаде запаљен, а са улаза скинути грб и застава и замењени исламским обележјима.

13.54 – Протести и у Либану, У Триполију демонстранти запалили КФЦ.

Није било Мекдоналдсам страдао КФЦ у Либану

13.45 – Муслиманско братство отказало подршку протесту у Каиру. Нови став објављен прекасно, јер су нереди у египатској престоници већ почели.

13.39 – Либијске власти преговарају са радикалним исламистима о распуштању групе Ансар ал Шарија, коју сматрају одговорном за намад на америчку амбасаду у Бенгазију.

13.21 – Нови талас насиља у Сани. Јеменска полиција пуцала у ваздух и покушала да воденим топовима растера масу која се окупила испред америчке амбасаде.

13.00 – Египатска обавештајна служба упозорава на могуће терористичке акције радикалних исламиста током протеста у Каиру.

12.20 – Нови сукоб демонстраната и полиције у Каиру. Запаљено неколико возила. Демонстранти гађају полицију камењем, полиција узвраћа сузавцем. Америчка амбасада још увек ван домашаја.

Власти САД са стрепњом ишчекују нове протесте широм муслиманског света, а у Египту су током ноћи и јутра настављене демонстрације близу америчке амбасаде.

Египатска војска почела је са градњом бетонске барикаде на улици која води према америчкој амбасади, док су током ноћи у неколико делова Каира забележени жестоки сукоби демонстраната и египатских снага безбедности.

Демонстрације су за најављене и у Јордану и на палестинским територијама.

Ирански врховни вођа Ајатолах Али Хамнеји тражи од владе Сједињених Америчких Држава да казни оне који стоје иза антиисламског филма “Невиност Муслимана“, а америчка државна секретарка Хилари Клинтон одбацује било какве везе Вашингтона са његовим садржајем и поруком коју шаље.

Један високи амерички званичник рекао је да власти САД у координацији са земљама домаћинима прате ситуацију и циљу спречавања било какве могућности да демонстрације после молитви ексалирају.

„Радимо све како се ништа лоше не би догодило, а и ако се догоди да можемо брзо да реагујемо“, рекао је неименовани званичник.

Стижу бетонски блокови за барикаду испред америчке амбасаде у Каиру

Протести против филма „Невиност муслимана“ јуче су одржани у 11 исламских земаља, а најжешћи сукоби забележени су у Јемену, где је четворо људи погинуло, и Египту, где је више од 230 људи повређено.

Бенгази, испланирани напад 

Добро наоружани милитанти искористили су протесте због анти исламског филма као параван за напад на конзулат САД у Бенгазију, који је био добро испланиран и највероватније имао помоћ унутар либијских безбедносних структура којима је локација америчког амбасадора била позната, навео је заменик министра унутрашњих послова Либије Ванис ел Шареф.

Четири особе су ухапшене због сумње да су извеле или учествовале у нападу на амерички конзулат у Бенгазију, у коме је убијен амбасадор САД Кристофер Стивенс и још тројица службеника амбасаде, а преноси АП.

Двојица убијених били су бивши припадници морнаричких Фока. Тајрон Вудс и Глен Деорти радили су као припадници обезбеђења конзулата у Бенгазију.

Глен Доерти

Шареф је рекао да су изведена два напада, један на саму зграду конзулата и други на сигурну кућу у коју се повукло особље.

Шареф је додао да је могуће да су убачени појединци у либијским снагама безбедности јавили нападачима локацију сигурне куће.

Полицијски званичник је рекао да су четворица осумњичених ухапшени у својим домовима и да за сада не може детаљније да говори да ли припадају некој групи и који је био мотив напада.

Номан Бенотман, председник против терористичке организација Килијам фондације са седиштем у Лондону, рекао је за Си-Ен-Ен да је напад на амерички конзулат био добро испланиран.

„Ово није тек прост протест који је ескалирао. Према нашим изворима напад је дело 20 милитаната који су се за њега спремали. Савремених ракетних бацача, којих је у уторак било доста, нема на мирном протестном скупу“, каже Бенотман.

Изненадни напад на амерички конзулат започео је у уторак увече, када је неколико граната испаљено на сам комплекс у коме се конзулат налазио.

Један од радника приватне компаније за обезбеђење испричао је да се у том тренутку налазио у дворишту, када га је шрапнел погодио у ногу.

„Док сам лежао у крви, зид је прескочио један брадати нападач испаливши у моју десну ногу још два метка, узвикујући: Ти неверниче, браниш невернике“, преноси АП.

Стивенс убијен у првом нападу

Амбасадор Стивенс и још један Американац су убијени у том првом нападу.

Либијске снаге су онда евакуисале остало особље у сигурну кућу, удаљену око километар и по од конзулата, да би до новог напада дошло после пар сати.

Према речима либијског званичника, сматрало се да не постоји шанса да нападачи продру у конзулат, јер је окружен високим зидовима.

Један од локалних новинара из Бенгазија каже да је сам упад у двориште конзулата започео баш у тренутку евакуације Американаца.

Напад на конзулат у убиство четворице Американаца оштро су осудили председник САД Барак Обама и државна секретарка Хилари Клинтон.

+++

САД: Дојава бомбе на Универзитету

петак 14.09.2012 | 18:17
Извор: Бета, РТС

Због дојава о подментутим бомбама, евакуисни универзитети у Тексасу и Северној Дакоти. Сумња се да иза претњи стоји Ал Каида.

Државни универзитети у Тексасу и Северној Дакоти евакуисани су због телефонских претњи да су у зградама и у кампусима постављене бомбе.

Из свих зграда Унивезитета у Остину у држави Тексас, као и из кампуса евакуисани су студенти и професори, а портпарол Универзитета је саопштио да се мушкарац који је телефоном упутио претњу о постављеним бомбама представио као члан Ал Каиде.

На званичном сајту Универзитета, као и на Твитеру позвани су сви који се налазе у објектима те установе да изађу из зграда и да од њих оду што даље.

Универзитет у Тексасу похађа око 51.000 студената.

И кампус Унивезита Северна Дакота у Фаргу евакуисан је рано јутрос по локалном времену због претње бомбом.

Хитне поруке о евакуацији послате су свим студентима и наставном особљу, а објављене су и на сајту Универзитета.

+++

Остин — Универзитет у Тексасу евакуисао је цело студентско насеље након што је телефоном пријављено да је постављено више бомби, које, међутим, нису нађене.

Директорка за комуникације на Универзитету Ронда Велдон изјавила је да је око 8:35 сати по локалном времену примљен телефонски позив од мушкарца који је тврдио да је припадник Ал Каиде.

Он је рекао да је поставио бомбе по целом студентском насељу и да ће их активирати у року од 90 минута.

Нешто пре 10 сати, издато је упозорење у којем се захтевало да сви одмах напусте све зграде из предострожности и да „оду што је даље могуће“.

Универзитет у Фаргу, у Северној Дакоти, такође је јутрос евакуисао студентско насеље, али није јасно да ли су два случаја повезана.

+++

ХВАЛА АЛЕКСАНДРУ КОНУЗИНУ КОЈИ ЈЕ БИО АМБАСАДОР СРБА У СРБИЈИ КАД НАМ ЈЕ БИЛО НАЈТЕЖЕ!

ФБР РЕДАКЦИЈА ПОКРЕЋЕ ИНИЦИЈАТИВУ ЗА ПРОГЛАШЕЊЕ АЛЕКСАНДРА КОНУЗИНА
ЗА ПОЧАСНОГ ГРАЂАНИНА СРБИЈЕ!

+++

ФБ група: Испраћај амбасадора Конузина – поздрав пријатељу Срба

 Позивају се сви грађани добре воље да у понедељак, 17. 9. 2012. године у 16: 30 часова дођу испред Руске амбасаде (Делиградска 32) и поздраве одлазећег амбасадора Русије, Александра Конузина. Надамо се вашем доласку и спонтаном окупљању у што већем броју. Пожељно је понети руску заставу или букете цвећа као израз захвалности за доброчинитељства која је током мандата цењени амбасадор Конузин чинио.

Ово је прилика да обични грађани искажу своје дивљење овом изузетном човеку. Зато вас очекујемо! 

+++

Конузин одлази из света дипломатије

вести.рс, мондо.рс, смедиа.рс, агенције
12.09.2012.

Руски амбасадор у Србији Александар Конузин оценио је да Русија према Србији гаји топле и пријатељске односе и навео да ће по истеку мандата у Београду престати да се бави дипломатијом.

„Ускоро ћу отићи јер је завршен мој мандат, одлазим из света дипломатије“, рекао је Конузин на отварању изложбе радова савремених јужноафричких уметника „Саут Африка митинг поинт“ у Руском дому.

Конузин је навео окупљеним званицама да је своју дипломатску каријеру почео у Африци и да је симболично завршава на манифестацији посвећеној Јужној Африци.

„Опраштам се од вас и желео бих да запамтим ваша лица, јер сам све време овде осећао топлоту и доброту према нашој земљи (Русији)“, рекао је Конузин.

Шеф српске дипломатије Иван Мркић пожелео је Конизину на опроштајном ручку успех на новој функцији у Министарству за ванредне ситуације Руске Федерације.

Мркић је Конузину одао признање на сарадњи и залагању на унапређењу билатералних односа и рекао да се нада да ће бити интензивиране везе Србије и Русије у свим областима.

Да ли је Шокенхоф донео „седам тачака” случајно чим се Николић вратио из Сочија?

14.09.2012. Факти

Све што је високи функционер партије Ангеле Меркел – Андреас Шокенхоф – донео у Београд понајвише личи на мирнодопско диктирање услова капитулације.

Опет су, зато, многи прво помислили: какав шок од Шокенхофа, ево их – Немци опет Немци.

Само, нема места никаквом шокирању!

Шокенхоф је у Београд дошао са јавном тајном! Сви смо знали да су Берлин, Брисел и Вашингтон мислили управо на ово кад су Борису Тадићу демагошки дозвољавали да нас фолира да ће нам Запад дозволити курс „и ЕУ и Косово“.

Сви смо знали да Тадић и цела његова екипа предобро знају да ствари управо тако стоје и да нас са паролом „и ЕУ и Косово“ вуку за нос. Да би лакше владали.

А и Запад и Тадић су знали да и ми све то знамо.

Да су Тадић и ДС победили на изборима – да ли би их пустили да нас још који месец замајавају или би Шокенхоф и у том случају дошао 13. септембра 2012. у Београд?

Шта Србија да уради, како да се постави?

+++

Владислав Јовановић, министар иностраних послова СРЈ: 

Одустати од ЕУ ако Брисел не призна целовитост Србије

Ако ЕУ буде инсистирала на досадашњој политици, онда треба да даефинитивно одустанемо од сваке амбиције да будемо њен члан. То је начин да се заштитимо од политике уцењивања и понижавања коју представници те Уније и њени високи чиновници појачавају из дана у дан

„СЕДАМ тачака” које је донео Андреас Шокенхоф налик су изјавама које су јој ових дана претходиле, а последица су омче коју је Србија сама себи ставила око врата кад је наставила да инсистира на чланству у ЕУ упркос томе што је ЕУ произвела независност Косова, међу првима га признала и веома је активна у консолидацији те независности.

Уместо да се дистанцира од такве политике, нова власт ју је наставила. И, разуме се, долазе само све нови плодови те негативне политике, цех се повећава из дана у дан.

Према томе, једини начин да се ослободимо те омче је да одустанемо од даљег кретања ка ЕУ све док се она не изјасни да поштује нашу територијалну целину.

Дакле: ако ЕУ буде инсистирала на досадашњој политици, онда треба да даефинитивно одустанемо од сваке амбиције да будемо њен члан. То је начин да се заштитимо од политике уцењивања и понижавања коју представници те Уније и њени високи чиновници појачавају из дана у дан.

Слободан АНТОНИЋ, аналитичар:

Ово је однос метрополе и колоније

Ово је сад црвена линија, граница коју Србија тешко да може да пређе. Не видим како би се то могло извести, а да Србија -поштујући тај немачки захтев – не призна фактички Косово

Ово је хладан туш за њихова настојања да се остваре добри односи са Немачком као главним партнером у ЕУ и да Србија може да истовремено има добре односе и са Русијом и са Бриселом односно Берлином

Већ је у нашој јавности на неки начин речено да је завршена политика „и ЕУ и Косово“.

Ово је сад црвена линија, граница коју Србија тешко да може да пређе. Не видим како би се то могло извести, а да Србија -поштујући тај немачки захтев – не призна фактички Косово. Зато мислим да је ово важан тренутак.

Берлин се одлучио за дипломатски груб однос према Србији.

Ових седам услова није саопштено у неким билатералним разговорима – него јавно, истога дана је објављено на српском у „Блицу“. Чак није било ризика да се нешто погрешно преведе са немачког – објављена је верзија на српском. Значи, од раније је та порука била јасно спремљена.

Та врста комуникације, кад стижу листе услова са тачкама које треба испунити, карактерише класичан однос метрополе и колоније, односно колонизатора и колоније.

То није однос партнера који треба да буду део исте заједнице држава, него однос који подразумева једну врсту диктата.

Сада може да се направи избор. Не може више – и ЕУ и Косово. Мора се направити избор и врло ме занима како ће да реагује Влада и шта ће да ради, имајући у виду њена опредељења.

Чак мислим да је ово хладан туш за њихова настојања да се остваре добри односи са Немачком као главним партнером у ЕУ и да Србија може да истовремено има добре односе и са Русијом и са Бриселом односно Берлином.

То је хладан туш за све што је у јавности било претходних дана – пре свега мислим на Вучићеву посету Немачкој!

Ђорђе ВУКАДИНОВИЋ, уредник Нове српске политичке мисли:

Последња прилика да се ствари промене и поправе

Изгледа да је процењено да је Влада Србије или сувише слаба или, пак, довољно кооперативна, а да је и јавност у Србији већ довољно „скувана“, тако да захтеви у тако бруталном облику могу сада бити и јавно саопштени

Усвајање овог меморандума разбило би у парампарчад и последње остатке државне политике према Косову у смислу неприхватања независности

ОВО је последња прилика да се ствари промене, односно поправе.

Ако се тај меморандум, који значи фактичко признавање косовске независности, тражи већ само за почетак преговора, можемо тек замислити шта ли нас све даље чека на том путу.

Уговор о добросуседским односима са Косовом – као услов за добијање датума за отпочињање преговора са ЕУ – сурово је испостављање рачуна за неутралан или чак благонаклон став Брисела и Берлина приликом формирања нове Владе.

То је на генералној линији онога што су од раније говорили и Ангела Меркел и други европски и немачки званичници о успостављању `добросуседских односа између Београда и Приштине` као услову почетка и напретка преговора о придруживању ЕУ.

Српске власти су се правиле као да не виде оно што је свима јасно и очигледно. Новост је само радикалност и бруталност начина на који се ти услови сада испостављају новој власти.

Изгледа да је процењено да је Влада Србије или сувише слаба или, пак, довољно кооперативна, а да је и јавност у Србији већ довољно „скувана“, тако да захтеви у тако бруталном облику могу сада бити и јавно саопштени.

Такође, изјава је само додатна конкретизација и разрада тих услова уз додатно подизање лествице са конкретизацијом у појединим тачкама.

Усвајање овог меморандума разбило би у парампарчад и последње остатке државне политике према Косову у смислу неприхватања независности.

Борба за очување Косова и Метохије у било ком облику и наставак европских интеграција су неспојиви процеси. И то је било јасно од почетка свакоме ко је хтео да види и чује оно што се од Србије захтева.

Предраг СИМИЋ, бивши амбасадор у Француској:

Србија је пред двојним избором: ”ЕУ или Косово, ЕУ или Русија”

Мислим да је овакво нагло заоштравање одговор на спољнполитички заокрет Србије, а сасвим сам сигуран да Берлин у том погледу није сам већ да став Немачке одражава у великој мери и став Запада, односно САД

Ово је одговор на сигнале које Београд шаље у последње време о свом заокрету према Русији

Перспектива чланства у ЕУ постала је јако далека и крајње неизвесна.

Што се тиче Немачке, нема места запети него то је ‘тачка на и’ о условима које је поставила Србији за преговоре и чланство у ЕУ.

Немци су новој власти у Србији поручили да не би требало да има илузије да чланство у ЕУ и датум за почетак преговора о чланству може очекивати у догледно време и без испуњавања дугог списка захтева.

Може се разговарати о томе да ли је то само последица промене власти у Београду или је Србија отишла уназад од фебруара, када је добила статус кандидата за ЕУ.

Ово је врхунац захтева у погледу Косова и јасан став шта ће се од актуелних власти у Србиј тражити за одређивање датума за почетак преговора, бар кад је Немачка у питању.

Постоје уговори између две Немачке, постоји и то немачко искуство, које је још и амбасадор Волфганг Ишингер предлагао крајем 2007. године, у преговорима у Бечу. Али, мислим да је овде порука много јаснија.

Србија је овим стављена не само пред избор “Косово или ЕУ, већ и ЕУ или Русија.”

Србија је у фебруару добила кандидатуру, а онда се нагло због избора или промене власти, удаљила од Европске уније. Ово што смо чули данас по трећи пут, најпре је чуо премијер Ивица Дачић приликом посете Стразбуру од Мартина Шулца, председника Европског парламента, затим је то рекао немачки парламентарац, а данас је то изнео један од првих људи ЦДУ-а и немачког Бундестага.

Мислим да је овакво нагло заоштравање одговор на спољнполитички заокрет Србије, а сасвим сам сигуран да Берлин у том погледу није сам већ да став Немачке одражава у великој мери и став Запада, односно САД. И то је суштина ове приче.

Ово је одговор на сигнале које Београд шаље у последње време о свом заокрету према Русији.

Огњен ПРИБИЋЕВИЋ, бивши амбасадор у Немачкој:

Нема више политике „и ЕУ и Косово“

Овакав став САД и Берлина отвориће низ тешких питања унутар Србије и велико је питање како ће се Николић и Влада определити у том случају

До данас, нова влада је имала исту политику као и претходна, “и ЕУ и Косово”, али је да очигледно да та политика више неће моћи да се води

ОД данас више није могућа политика “и ЕУ и Косово”, пошто су објављени услови Немачке које би Србија требало да испуни.

Захтев да Србија склопи договор о добросуседским односима са Косовом и седам услова које поставља Бундестаг гурају Србију у позицију да се изјасни или за ЕУ или за Косово.

Од прошлогодишње посете немачке канцеларке Ангеле Меркел Београду било је очигледно да САД и Немачка желе да што пре затворе питање Косова.

За Србију малу шансу представља то што такав став није јавно дошао из Брисела, али с обзиром на снагу САД и Берлина тешко је веровати да Брисел може имати неку другачију политику.

Очигледно је да Немачка и САД очекују да ће нова Влада Србије и председник Томислав Николић бити кооперативнији у односу на бившег председника Србије Бориса Тадића са чијом спољном политиком нису били задовољни.

Овакав став САД и Берлина отвориће низ тешких питања унутар Србије и велико је питање како ће се Николић и Влада определити у том случају.

До данас, нова влада је имала исту политику као и претходна, “и ЕУ и Косово”, али је да очигледно да та политика више неће моћи да се води.

Владимир ТОДОРИЋ, директор Центра за модерну политику:

Уследиће још већи притисци

Косово никада неће доживети своју пуну међународну афирмацију ако Србија то не дозволи и то сви знају, али Србија може да плати огромну цену, катастрофално велику, блокирајући Косово, тако да и Косово и Србија могу једни друго да повуку на дно

Косово и Србија што пре треба да почну разговор и дијалог и да почну нову етапу будућности оба друштва, али само под условом да се дође до решења које ће прихватити обе стране, јер је све друго наставак сукоба

МОГУ се очекивати још већи притисци, поготово од земаља које се највише питају о економском преживљавању Србије.

Предусретљивост и прагматичност нове српске Владе поводом фусноте и спремност на политички дијалог од стране председника Србије Томислава Николића није са друге стране дочекана са спремношћу на противуступке него се доживљава као потврда исправности досадашње политике притисака.

Да ли је Србија економски уцењена? Није буквално економски уцењена, али изјава премијера Ивице Дачића да је држава близу банкрота не оставља много простора за политички маневар.

Решење је у дефинисању политике Србије кроз платформу која се дуго најављује.

Неопходно је усвојити је што пре и дефинисати “шта може а шта не може”.

Косово никада неће доживети своју пуну међународну афирмацију ако Србија то не дозволи и то сви знају, али Србија може да плати огромну цену, катастрофално велику, блокирајући Косово, тако да и Косово и Србија могу једни друго да повуку на дно.

Косово и Србија што пре треба да почну разговор и дијалог и да почну нову етапу будућности оба друштва, али само под условом да се дође до решења које ће прихватити обе стране, јер је све друго наставак сукоба.

Да ли је и даље могућа политика “и Косово и ЕУ” – то је једино могућа политика, ако Србија заиста жели у ЕУ.

Ако би се тешко успостављени консензус око ЕУ разградио, питање је да ли би се икада поново могао постићи. У Србији је тако једино и било могуће да се иде у ЕУ – убедивши Србе да то није противно националним интересима.

Данашње објављивање услова Немачке је корак више од става који су немачки парламентарци пренели званичницима Србије у априлу, када је на власти била коалиција предвођена Демократском странком. Биће интересантно видети да ли ће се овај пут дићи више прашине него у априлу, када је јавност била шокирана а српски званичници тврдили да Немци нису баш тако мислили.

Петар ПЕТКОВИЋ, Демократска странка Србије:

Одговор Србије: политичка неутралност

ОВО је добар повод да се у Србији поведе озбиљна и одговорна расправа да ли Србија треба да прогласи политичку неутралност или треба да настави европске интеграције.

ДСС сматра да је немогуће избећи ту расправу, јер сам Запад све више помиње признање Косова као услов.

ДСС сматра да је у најдубљем интересу Србије да наш одговор на најаве Запада да треба да признамо Косово буде да Србија прогласи политичку неутралност.

Србији се ништа негативно није догодило, него само позитивно, када је прогласила војну неутралност.

Исто тако би било и када би прогласила и политичку неутралност.

Борислав СТЕФАНОВИЋ, бивши шеф преговарачког тима Београда:

Низ тешких и лоших порука

Нашу власт не чекају нимало лаки дани, на њој је велика одговорност и она се може превазићи заједничким државним деловањем без лажног патриотизма и демагогије

Време нам истиче, а плана за Косово ни на видику нема. Сада се показује да се све оно за шта смо били критиковани, а било је далеко мање од онога што се тражи од ове власти, враћа као бумеранг онима који су те критике износили

Политика и Косово и ЕУ је на великом тесту. Не бих ишао толико далеко као неки аналитичари да тврдим да је колабирала, али ће бити потребно много политичког умећа, такта и реализма у постизању болних компромиса са Приштином који ће моћи да одагнају за нас тај врло штетан избор.

Ову поруку, послеђену у низу тешких и лоших порука за нашу државну политику, треба јако озбиљно схватити и треба разумети да је сада све оно што се наговештавало јасно формализовано, тако да нема простора за тумачења.

То је нешто на шта и те како морамо обратити пажњу и никако се не сме игнорисати нити занемарити, јер су услови први пут стављени на један папир систематизовано и достављени нашој јавности отворено, прецизно и таксативно.

Одговорно тврдим да је једини нови услов тачка седам која говори о неопходности постизања писаног споразума са политичким и правним гаранцијама о нормализацији односа са Приштином.

Наша власт је имала могућност да ескивира овакве стреле испаљене на државу Србију, нова власт нема простора и мораће уз много труда и такта да приђе овом питању и напусти пут демагогије и лажног патриотизма, што неће бити лако, с обзиром на оно што су обећали бирачима.

Листа услова оставља могућност да садржина споразума, који се тражи да Београд направи са Приштином, буде предмет договора и нових условљавања, нарочито када се зна да ће Приштина бити неконструктивна и зачаурена у свом националном пројекту.

Нашу власт не чекају нимало лаки дани, на њој је велика одговорност и она се може превазићи заједничким државним деловањем без лажног патриотизма и демагогије.

Време нам истиче, а плана за Косово ни на видику нема. Сада се показује да се све оно за шта смо били критиковани, а било је далеко мање од онога што се тражи од ове власти, враћа као бумеранг онима који су те критике износили.

ДС ће подржати власт у тешким контроверзним корацима који не воде ка признању Косова.

Ови услови нису само став Немачке већ и других земаља Запада.

( Факти )

Словенима

Фјодор Иванович Тјутчев

Поздрав из душе, браћо родна,
Словени, били откуд год,
Без изузетка, поздрав од нас!
Данас је славље за сав род!
Русија бира кога зове
На празник слоге, за тај сто!
И, знајте, гости славе ове,
Овде сте своји и на свом!

Ту сте чак више ви код куће
Него где вам је кућни праг –
Ту где је немогуће
Дићи глас туђи и туђ флаг,
Ту где за круну и поданство
Један је језик, језик свих,
Где не гледа се на Словенство
Као на грешни сабор злих!

Свеједно што смо, по несрећи,
Дуго расути којекуд –
Народ смо један, такорећи,
Све нас одњиха једна груд!
Браћа смо родна, а, на крају,
То и замера свет нам вас!
Русију вама не праштају,
Не опраштају ни њој вас!

Боје се они, њима смета
Што породица наша зна
Пред сваким лицем тога света
Стати и рећи: „То сам ја!“
Кроз дешавања свевремена
Спрам трага њиног огавног,
Самосазнање нас Словена
Прст је којим их кара Бог!

Давно Европа, по Западу
Ђубрењем сталним врта тог,
Доби културу у свом саду –
Право аршина двоструког:
За њих – једнакост, закон и склад,
За нас – клевета, хаос, кнут,
Па како тада, тако је сад
И тако биће сваки пут.

Све то што важи од вајкада
Нити се троши нити ће,
Све то над нама виси сада
И све нас овде притишће;
Прошлост се враћа сваког дана –
Проклетство нашег основа,
Бол незараслих,живих рана,
Бол Беле Горе, Косова!

Али,на жалост и на бруку,
Словенство живи неслогом,
А Запад ако пружа руку
Онда је пружи само том
Ко креће увек и посвуда
На своје, а у корист злог.
Од нас — њихов је тек наш Јуда —
Прихватају га као свог.

Несложно, једнородно племе,
Кад ћеш, заиста, бити то?
Хоће ли икад доћи време
Препорода и зрења твог,
Време праштања, сједињења,
Кад ће раздору бити крај?
Ми дан чекамо Провиђења –
Стићи ће – душа слути, зна…

Баш то – у Бога вера јака –
Надима вечно нашу груд,
И поред силних губитака,
Гледамо напред – знамо куд…
Жив је Свевишњи, још не оде,
И Његов суд, кад куцне час –
Као Промисли реч слободе –
За руски простор даће глас…

Фјодор Иванович Тјутчев
(почетак маја 1867.)

 +++

Славянам

Привет вам задушевный, братья,
Со всех Славянщины концов,
Привет наш всем вам, без изъятья!
Для всех семейный пир готов!
Недаром вас звала Россия
На праздник мира и любви;
Но знайте, гости дорогие,
Вы здесь не гости, вы – свои!

Вы дома здесь, и больше дома,
Чем там, на родине своей,-
Здесь, где господство незнакомо
Иноязыческих властей,
Здесь, где у власти и подданства
Один язык, один для всех,
И не считается Славянство
За тяжкий первородный грех!

Хотя враждебною судьбиной
И были мы разлучены,
Но все же мы народ единый,
Единой матери сыны;
Но все же братья мы родные!
Вот, вот что ненавидят в нас!
Вам не прощается Россия,
России – не прощают вас!

Смущает их, и до испугу,
Что вся славянская семья
В лицо и недругу и другу
Впервые скажет: – Это я!
При неотступном вспоминанье
О длинной цепи злых обид
Славянское самосознанье,
Как божья кара, их страшит!

Давно на почве европейской,
Где ложь так пышно разрослась,
Давно наукой фарисейской
Двойная правда создалась:
Для них – закон и равноправность,
Для нас – насилье и обман,
И закрепила стародавность
Их, как наследие славян.

И то, что длилося веками,
Не истощилось и поднесь,
И тяготеет и над нами –
Над нами, собранными здесь…
Еще болит от старых болей
Вся современная пора…
Не тронуто Коссово поле,
Не срыта Белая Гора!

А между нас – позор немалый, –
В славянской, всем родной среде,
Лишь тот ушел от их опалы
И не подвергся их вражде,
Кто для своих всегда и всюду
Злодеем был передовым:
Они лишь нашего Иуду
Честят лобзанием своим.

Опально-мировое племя,
Когда же будешь ты народ?
Когда же упразднится время
Твоей и розни и невзгод,
И грянет клич к объединенью,
И рухнет то, что делит нас?..
Мы ждем и верим провиденью –
Ему известны день и час…

И эта вера в правду бога
Уж в нашей не умрет груди,
Хоть много жертв и горя много
Еще мы видим впереди…
Он жив – верховный промыслитель,
И суд его не оскудел,
И слово царь-освободитель
За русский выступит предел…

Федор Иванович Тютчев
(начало мая 1867.)