Category: СВЕ ОБЈАВЕ
СВЕДОКА ТРГОВИНЕ ОРГАНА, БИВШЕГ ЧЛАНА ОВК ЧУВАЈУ СПЕЦИЈАЛЦИ – НАВОДИ СВЕДОЧЕЊА ПРОВЕРАВАНИ 16 МЕСЕЦИ
БЕОГРАД – Заменик тужиоца за ратне злочине Бруно Векарић рекао је данас Танјугу да је тужилаштво проверило наводе сведока и учесника медицинске процедуре вађења људских органа српских заробљеника са Косова, на северу Албаније крајем деведесетих година и да се уверило у њихову тачност.
09.09.2012. Танјуг, Правда
„Његова изјава је заиста фрапантна и од великог је значаја. Ми на овоме радимо већ 16 месеци и проверили смо све његове наводе“, прецизирао је Векарић.
Он је изразио задовољство што захваљујући истрази српског тужилаштва сада и све релевантне међународне институције могу да провере наводе тог сведока и да се како је рекао, „увере у оно у шта смо се ми уверили, наравно и да се укључе у истрагу“, нагласио је Векарић.
„Сада нам је најбитнија његова безбедност, и за то се стара специјална јединица Министарства унутрашњих послова Србије, тако да је он потпуно сигуран“, истакао је Векарић.
Тужилац за ратне злочине Владимир Вукчевић раније данас је изјавио Танјугу да је тужилаштво дошло до сведока који је учествовао у узимању органа српских заробљеника са Косова крајем 90-их година и појаснио да је реч о бившем припаднику „Ослободилачке војске Косова“ (ОВК).
Сведок је тачно описао како је једном српском заробљенику одстрањено срце на локацији у близини Кукеша, на северу Албаније, а орган је транспортован на аеродром Ринас у близини Тиране, навео је Вукчевић.
Срце је према сведочењу тог очевица, затим продато на црном тржишту.
Тужилац је прецизирао да је тај сведок дао изјаву о лекарској процедури, урађеној на северу Албаније, и трговини људским органима Срба киднапованих 1998. и 1999. током сукоба на Косову.
Сведок је до детаља испричао процедуру трговину органима у којој је и сам учествовао, а како је нагласио Вукчевић, он ће због своје безбедности добити посебне мере заштите.
Детаље о трговини органима у којој су учествовали припадници ОВК открио је у свом извештају специјални известилац Савета Европе Дик Марти 12. децембра 2010.
Прве тврдње о трговини људским органима на КиМ обелоданила је бивша тужитељка Хашког трибунала Карла дел Понте у својој књизи „Лов: Ја и ратни злочинци“ коју је објавила по одласку са дужности.
Карла дел Понте је у књизи описала како је 1999. године од новинара сазнала да је око 300 Срба и других неалбанаца било отето и транспортовано у Албанију, где су им вађени органи, који су затим слани у Италију, одакле су дистрибуисани у клинике широм Европе.
У књизи она спомиње насење Бурел у Албанији, где су жртвама вађени органи у кући коју она у књизи назива „жута кућа“.
Српско тужилаштво, али и међународна организација за заштиту људских права Хјуман рајтс воч тражили су од Албаније да покрене истрагу о наводима о трговини органима отетих Срба, али та држава није била расположена за сарадњу у тој истрази.
Према Мартијевом извештају организатор отимања људи и трговине људским органима био је актуелни председник косовске владе Хашим Тачи и Дреничка група.
Хашки трибунал покренуо је 13. јануара 2005. године истрагу о трговини органима, на основу предмета који су пронађени у „жутој кући“, за које је постојала основана сумња да су коришћени за вађење органа отетим Србима и неалбанцима.
Међу предметима који су пронађени, налазили су пластичне посуде, празне боце са називима лекова који се користе при хирушким интервенцијама и металне крхотине које су подсећале на остатке хирушких инструмената.
Према истрази коју је спровело српско Тужилаштво за ратне злочине, хирушки захвати над жртвама трговне органима извођени су у домовима здравља или болницама који су током рата коришћени за лечење војника ОВК.
За те потребе коришћени су део болнице у касарни „Бајрам Цури“, дом здравља у фабрици „Кока-Коле“ у Тирани, неуропсихијатријска болница у затвору број 320 у месту Бурељ и приватна кућа адаптирана у болницу у близини места Тропоја, такозвана жута кућа, која се налази у селу Рибе, недалеко од града Бурела и данас је беле боје.
У њој живе чланови породице Катучи која је по откривању случаја негирала да је њихова кућа икада била место на коме су заробљеницима вађени органи. Након што су истражитељи испод беле фасаде пронашли трагове жуте боје, породица је променила причу, тврдећи да је кућа офарбана у жуто пред једну свадбу.
Поред поменутих локација, српско тужилаштво располаже подацима да је постојао и илегални затвор у руднику Дева који се налази у пограничном делу између Космета и Албаније.
Као одговор, ЕУ и Еулекс су изјавили да они сматрају да је извештај веома озбиљан и да траже доказе, док је Тачи негирао све оптужбе и најавио тужбу против Мартија.
Почетком јануара 2011. у Истанбулу је ухапшен доктор Јусуф Сонмез, а два месеца касније Еулекс је донео одлуку о покретању кривичног процеса против оптужених за трговину људским органима на Косову и Метохији.
Оптужнице су поднете против Луфтија Дервишија, Дритона Џилте, Сокола Хајдинија и Илира Речаја у вези са њиховим активностима у приштинској клиници „Медикус“ и суђење је у току.
Српско Тужилаштво за ратне злочине на истрази о трговини људским органима на Косову и Метохији у клиници „Медикус“, сарађује и са руским истражитељима.
Интензивна сарадња са Русијом заснована је на споразуму који су 12. јануара ове године у Москви потписали републички јавни тужилац Загорка Доловац и генерални тужилац Руске Федерације Јури Чајка.
КОСМЕТ: ПУЦАЛИ НА ШЕСТ СРБА ИЗ ПАСЈАНА – "ПОЛИЦИЈА" НИЈЕ ХТЕЛА ДА ИЗАЂЕ НА УВИЂАЈ!
ГЊИЛАНЕ – Непознате особе пуцале су данас на шесторицу Срба из Пасјана код Гњилана док су секли дрва за огрев у оближњој шуми, али на срећу повређених није било, изјавио је Танјугу један од очевидаца тог догађаја Срђан Илић.
09.09.2012. Танјуг, Правда
Илић, који је један од шесторице Срба на које је пуцано, рекао је да је до пуцњаве дошло око 15 часова када је заједно са још петорицом Срба из Пасјана био у шуми где су секли дрва за предстојећу зиму.
“Инцидент се догодио у шуми која је од села удаљена око четири километара. У пуцњави је погођен трактор којим смо дошли по дрва. Случај смо пријавили полицији која није изашла на лице места како би обавила увиђај”, рекао је Илић.
Илић је објаснио да се прво чуо један пуцањ након чега су залегли а да је десетак минута касније када су наставили да секу шуму испаљена још два метка да би касније био погођен трактор, након чега су побегли из шуме.
У шуми која је власништво његовог стрица Стојана остале су им, како је рекао, неке личне ствари, нагласивши да полиција није желела да изађе на лице места.
У Пасјану код Гњилана има око 400 српских домаћинстава.
СРПСКО НАЦИОНАЛНО ВЕЋЕ СЕВЕРНОГ КиМ: САОПШТЕЊЕ
09.09.2012. сајт snvsevernogkim
С А О П Ш Т Е Њ Е
Изјавом да ,,свака посета директора владине Канцеларије за КиМ Александра Вулина Косову представља инцидент, јер је он пре годину дана командовао екстремистима на барикадама да пуцају на немачке војнике”, посланик ЛДП у Скупштини Србије Зоран Остојић срачунато и немилосрдно пуцао је у – истину и овдашње Србе, на које су пре годину дана, али и пре тога и после тога, пуцали – немачки и амерички војници.
Оваквим, изузетно опасним лажима, етикетирајући Србе са Косова као екстремисте (?), Зоран Остојић, посланик српског парламента, из српске престонице практично охрабрује вођу шиптарских сепаратиста и терориста Хашима Тачија да реализује већ испланирану офанзиву шиптарске полиције на север Космета, с циљем да у крви угуши отпор овдашњих Срба покушајима потпуне албанизације овог дела јужне српске покрајине.
Иако чак и шиптарска полиција и ЕУЛЕКС ни у далеким назнакама не помињу националну припадност нападача, већ саопштавају да су на возила ЕУЛЕКС-а и косовске полиције у селу Доње Вараге у општини Зубин Поток јуче пуцале – НЕПОЗНАТЕ ОСОБЕ (!!!), Зоран Остојић је са удаљености од 350 километара, из „круга двојке”, само пар сати после напада „утврдио” да су то учинили Срби (???). На тај начин, као што је Вокерову ноторну лаж о „масакру” у селу Рачак НАТО искористио као повод за бомбардовање наше земље, Зоран Остојић практично сугерише Тачију да инцидент у Доњим Варагама искористи као мотив за жестоку оружану интервенцију на северу Космета и потпуно етничко чишћење Косова и Метохије.
Српско национално веће северног КиМ очекује да се Скупштина Србије и надлежни правосудни органи хитно позабаве опасним подметањима народног посланика Зорана Остојића, који охрабрује шиптарске сепаратисте и терористе да крену у прогон и погром Срба у овом делу Покрајине.
ПРЕДСЕДНИК СНВ СЕВЕРНОГ КиМ
др Милан Ивановић
"СРБИ НА ОКУП!" СА ВЕРОМ У БОГА + СА ХРИСТОМ У СРЦУ У БОРБУ ЗА СПАС РАСРБЉЕНЕ СРБИЈЕ!
Прва редовна годишња Скупштина
„Срби на окуп!“
Обреновац, 08.09.2012.
ФБР 09.09.2012.
Извор фотографија: Срби на окуп
У суботу, 08.09.2012., на дан Светих српских Просветитеља, у сали Соколског дома у Обреновцу одржана је прва редовна годишња Скупштина свесрбске светосавске и патриотске организације „Срби на окуп!“.
Сви окупљени, без изузетка, дошли су на скуп свесни да се србска држава и србски народ налазе у веома тешкој ситуацији. Деградација свега што је србско и што је свето се убрзано наставља. Захватила нас је тешка и опака болест – а болест најпре треба препознати, па онда предузети кораке ка коначном излечењу.
Скуп је почео обраћањем Његовог преосвештенства епископа рашко-призренског и косовско-метохијског у егзилу г.г. Артемија.
Владика Артемије је своје излагање почео речима да су – „једина два центра око којих се Срби могу окупити – Светосавље и Косово. На тим центрима Срби заснивају свој национални идентитет. Статус Косова је решен пре више од 600 година опредељењем светог Кнеза Лазара за Царство небеско.“
Када кола пођу низбрдо, неко мора да подметне леђа да би их зауставио, иако зна да ће бити поломљен!
Скупштинарима су се затим обратили Војвода Бранивоје Јевтовић који је пренео ставове и поздраве Срба из дијаспоре и Драган Велић који је изложио ситуацију на Косову и Метохији.
Мирко Јовић је направио пресек политичког стања у Србији и србском народу у претходних годину дана – набројан је већи број опасних тенденција и процеса погубних за опстанак Срба и Србије.
Војвода Бранивоје Јевтовић, Драган Велић и Мирко Јовић
Протосинђел Максим Новаковић је изложио начела, програм и смернице свесрбске светосавске и патриотске организације „Срби на окуп!“:
„Данас се налазимо на таквом степену угрожености, да нам озбиљно прети потпуни крах духовних, националних, државотворних и економских добара и биолошки нестанак.“
„Окупимо се као Срби јер смо као Срби и нападнути. Нисмо угрожени ни као левичари ни као десничари, угрожени смо као Срби и зато наши одговори, кроз деловање ове организације, морају бити српски, тј. светосавски.“
По речима Владике Артемија, није случајно што је овај скуп одржан баш на празник Светих српских Просветитеља. У њихову славу и част Владика је са окупљеним монаштвом и народом пресеко славски колач и уручио грамату овогодишњем домаћину Бранку Јовановићу. Део славског колача Владика је предао будућем домаћину, Драгославу Љубичановићу.
У духу јединства и братске слоге, Скупштина је затим усвојила Статут организације, Годишњи извештај и Програм рада као и план развоја организације „Срби на окуп“ кога је изложио Мирослав Вујанић.
Једногласно су прихваћени закључци прве редовне годишње Скупштине „Срби на окуп!“, након чега је завршну реч окупљенима упутио духовник организације, Владика Артемије.
+++
„Искрено забринути и одговорно загледани у тежак положај србског народа чије су темељне вредности данас угрожене, уз Божију помоћ и благослов епископа рашко-призренског и косовско-метохијског у егзилу г.г. Артемија, окупљени око намере да помогнемо свом роду, ми, православни Срби, оформили смо свесрбску, светосавску и патриотску организацију Срби на окуп!
Поводи наше забринутости и стварања овакве организације су следећи:
Мека окупација Србије успостављена после највеће преваре и подвале спроведене 5. октобра 2000. године, такозваном демократском револуцијом, када су неколико милиона грађана Србије искоришћени за лажне промене. Након тога су нове власти довеле нашу Отаџбину у бездржавно стање. Обећање о политичким слободама, истинској демократији, личном и породичном благостању и укидању вишегодишње изолације земље, биле су само варке за уништавање Србије и осиромашење народа.
Осипање и нестанак нашег народа, нашег језика, гашење и умирање села, негативни прираштај, губитак територија и природних богатстава, свеопште безнађе и апатија, физичко и духовно уништење у новонасталим државама, болест, сиромаштво, наркоманија, наметање изопачених појава страних нашој традицији.
Србски слободарски народ је том окупацијом претворен у бесловесно робље. Историјском србском народу зато фалсификују славну прошлост, отимају и изопачују језик, присвајају знамените личности, светиње и споменике. Забрањује се сећање и помињање великих ослободилаца и бранилаца србског народа и државе, поготово из последњих отаџбинских ратова.
Најболније од свега јесте бестидно урушавање и гажење Србске православне цркве од стране реформатора, јеретика, папофила и екумениста, како оних ван ње, тако и оних који су се као лажни пастири увукли у њу саму, тј. њен административни врх. Србска Вера – светосавско православно хришћанство (краће: Светосавље) и њена Црква – Српска православна црква (СПЦ) су очувале србски народ и србство и породиле савремену и вишевековну националну свест у Срба. И обратно, србски народ је очувао Светосавље и СПЦ. Тако су се заједно чували и одржали. Све до устоличења Титове владавине КПЈ 1945. године. Она је настојала да на све начине докрајчи Србство и србски народ. Да би то успела потребно јој је било да уништи србско село – србско сељаштво, да га претвори у сиромашне раднике, а да уништи или себи покори СПЦ. Међу свештенство су убацивани чланови државне безбедности (према најновијим открићима), а народу је забрањивано одржавање православних празника и одлазак у цркву.
Последњих година су неки свештеници и владике самовољно ишли на поклоњење папи, они теже и одлучили су се за стварање „јединствене хришћанске цркве“ под управом папе као њеним врховним поглаваром. Они су се, удружени с људима на врховним давним положајима у Р.Србији, определили за екуменизам и за уништење Светосавља. То је започето протеривањем епископа рашко-призренске и косовско-метохијске епархије Његовог преосвештенства господина господина владике Артемија заједно са монаштвом оданом Светосављу. То је спроведено неканонским одлукама Светог синода и Светог архијерејског сабора СПЦ. Уместо да унијатско, екуменско свештенство слободно напусти светосавску СПЦ: њене цркве и манастире, они њих држе. Чине велики грех. Највећи део народа све то не схвата јер није обавештен о стварном унијатско – екуменском процесу у СПЦ.
Сада Шиптари слободно шире лажи да су србски манастири и цркве шиптарски, све у сарадњи са неканонском црквеном власти на челу са епископом Теодосијем, који је узурпирао трон рашко-призренске епархије. Оцењује се да је њихова намера да се тиме створи „Православна црква Косова“ као један од „атрибута државности“ шиптарски окупираног Косова и Метохије. Ово открива до краја разлоге о прогону владике Артемија и Светосављу оданог свештенства и монаштва с Косова и Метохије.
Речју: данас се налазимо на таквом степену угрожености, да нам озбиљно прети потпуни крах духовних, националних, државотворних и економских добара и биолошки нестанак.
Све наведено нам потврђује, да се разматрању србског питања мора прићи интегрално и свеобухватно. Зато је главни циљ наше организације „Срби на окуп!“ управо окупљање и позив на саборност и јединство, пре свега, у духовном смислу, а затим и у намери да окупљени и сједињени, уз Божију помоћ, успемо да превазиђемо све наведене и многе друге проблеме са којима се наш народ суочава и са којима сада води битку, одлучујућу за наш опстанак у сваком смислу.
Дакле, главни циљ организације „Срби на окуп!“ је окупљање и сабирање Срба и свих патриотских снага у једну организацију која ће надилазити партијске, идеолошке, социјалне, географске и све остале поделе тог типа, а која ће у овом времену урушавања свих националних институција бити фактор опстанка србске националне идеје и самим тим србског народа. Зато организација „Срби на окуп!“ у свом главном назначењу има тај саборни карактер, будући да ћемо само уједињени умети и бити кадри суочити се са свим тренутним и будућим искушењима, јер је по речима Соломоновим „мудрост у савету многих“.
Такође, наша организација има за циљ да у овим и предстојећим тешким временима буде ослонац, уточиште и помоћ србском народу и сваком истинском патриоти и Светосавцу који води битку на пољу опстанка Срба и Србије. Зато „Србе на окуп!“ сабира намера очувања србског народа у духовном и физичком смислу, то је двоједна идеја, која се односи на очување Православне вере, светосавског етоса, тиме и очување Србске православне цркве, као темеља наше културе, националног идентитета и државе, и то подржавањем здравог дела наше Светосавске Цркве окупљеног око владике Артемија, тј. око идеје отпора екуменизму и ватиканском утицају, а друго у правцу очувања србског народа и обнове србске државе, окупљеног око идеје обнове јединог историјски потврђеног, одговарајућег модела србске државности, а то је светосавски, немањићки.
Окупимо се као Срби, јер смо као Срби и нападнути. Нисмо угрожени ни као левичари ни као десничари, угрожени смо као Срби и зато наши одговори кроз деловање ове организације морају бити србски, тј. светосавски.
Желећи да помогнемо рањеном и распетом Србству, као свесрбска организација, посебну пажњу у свом деловању посветићемо духовном, културном и сваком другом напретку, међусобном повезивању и солидарности србског народа ма где се налазио и тренутно живео.
Поделу на екстремну левицу и екстремну десницу одбацујемо као лажне идеологије које су пројектоване ван Србије и против Србије, а залажемо се србска традиционална, светосавска државотворна начела и традицију у духу православне монархије (која није строго ограничена, нити везана ни за једну конкретну личности или име из наше краљевске династије, нити строго ограничена принципом примогенитуре) и народне саборности.“
(УВОДНИК из документа: ПРОГРАМ, ОПШТА НАЧЕЛА И ЦИЉЕВИ СВЕСРПСКЕ, СВЕТОСАВСКЕ И ПЕТРИОТСКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ СРБИ НА ОКУП)
+++
Знамење времена: Река Јангце у Кини црвена као крв (фото)
Вода реке Јангце у централном кинеском граду Чонгцинг неочекивано је постала црвена. Инцидент су забележили фотографи на месту на којем Јангце заобилази пристаниште и докове града. Крваво црвена мрља се шири на неколико стотина метара. Многи мештани су одлучили да сачувају примерак те воде у флаши.
Званичници засад не могу да објасне овај догађај. Локалне власти су започеле истрагу инцидента.
09.09.2012. ФБР Невидимая борьба, сајт Борба за веру
Река Јангце у кинеском граду Чонгцинг, 6. септембар 2012.
Прљаво / чисто: Брод плови преко раскрснице река Јангце и Џиалин на месту где вода добија „крваву“ боју
Рибар обавља свој свакодневни посао
Док званичници истражују узрок непознате појаве, један рибар се бави својим свакодневним послом, као да се ништа није догодило.
Други су били толико запањени да су прикупљали узорке воде у боце.
Иако узрок тек треба да се утврди, ово није први пут да је нека река поцрвенела у Кини.
Прошлог децембра је поцрвенела река Џиан, у граду Луојанг, у северној провинцији Хенан.
Према књизи Откривења, један од знакова да је Армагедон близу биће претварање вода у рекама у крв: „Итрећи анђео изли чашу своју на реке и на изворе водене; и поста крв“ (Откр. 16,4).
Уредништво „Борбе за веру“
КиМ: Пожар код Лепосавића, угрожени далеководи, Кфор блокирао алтернативни пут преко села Кошутица и Тушиће до Рашке
10. 09. 2012. Бета
Још није угашен пожар у Лепосавићу
Ватрогасци и мештани наставили су да гасе пожар у селима изнад Сочанице, у општини Лепосавић на Косову, али им густ дим отежава посао.
– Села Гркаје, Дубока, Црвени и Вуча и даље немају струју јер су синоћ, због угрожености далековода, искључени из мреже напајања, истакао је члан Општинског већа Лепосавића Зоран Милојевић.
Милојевић је јуче рекао да је „пожар избио после надлетања хеликоптера Кфора и да је готово немогуће да се на том терену запали шума и ниско растиње“. Он је додао да су у последњих петнаестак дана у тој најсевернијој косовској општине изгореле велике површине шума и ливада.
+++
Четири села у општини Лепосавић Вуча, Црвени, Гркаје и Дубока остала су вечерас без струје због пожара који од јуче бесни на овом подручју. Члан Општинског већа Лепосавића Зоран Милојевић рекао је „да ватра прети да захвати далеководе и да сви напори мештана, ватрогасних екипа и механизације коју користе не дају резултате јер је терен неприступачан а ветар који дува распирује ватру“.
09.09.2012. извор: ТВ Мост
УГРОЖЕНИ ДАЛЕКОВОДИ КОД ЛЕПОСАВИЋА
„Директор владине Канцеларије за Косово и Метохије Александар Вулин на сталној је вези са нама и помаже нам да се што боље организујемо у гашењу пожара“, рекао је Милојевић и додао да су им вечерас у помоћ пристигле ватрогасне екипе из Косовске Митровице.
Мештани ове најсеверније косовске општине сумњају да Кфор подмеће пожаре у њиховој средини и тврде да су после надлетања хеликоптера и избацивања такозваних „мамаца“, пожаром захваћене велике површине шума и ниског растиња у селима изнад Сочанице.
Срби: Кфор блокорао алтернативни пут
09. 09. 2012. 22:20 Бета
Члан Општинског већа Лепосавића Бојан Јаковљевић изјавио је да је Кфор током поподнева блокирао алтернативни пут који преко села Кошутица и Тушиће води до Рашке.
„Чудна је подударност између пожара којих је у последњих неколико дана било десетак у општини Лепосавић и затварања алтернативних путева“, рекао је Јаковљевић агенцији Бета и додао да је „линија на којој су пожари избили иста она којом се крећу хеликоптери Кфора.
Мештани Лепосавића, ватрогасци и радници Одељења за елементарне непогоде покушавају да локализују пожар која прети да угрози куће у засеоку Ђурићи изнад Сочанице. У атарима села Гркаје и Црвени у истој општини на северу Косова горе велике површине шуме и ниско растиње.
Према речима Јаковљевића, мештани су јуче видели да су војници из хеликоптера избацивали такозване „мамце“ и сумњају да су са њима и изазвали пожаре.
ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ:
Лепосавић – Кфор хеликоптером запалио шуму и растиње!?
Панарин: Идеја повратка монархије у Русију је реална. Русија до 2015. оснива Земски Сабор који ће БИРАТИ ЦАРА!
Панарин: Идеја повратка монархије у Русију је реална
Јекатеринбург – За препород духовног суверенитета Русије потребно је вратити монархију, закључио је Родитељски комитет Јекатеринбурга на другом Сабору родитеља Русије који је одржан у Јекатеринбургу од 27. до 30. јула ове године.
Закључено је да су деца под великим нападом културе насиља и разврата у руском друштву, као и да комплетно законодавство није у сврху одбране права детета.
На овом сусрету је учествовало преко двадесет родитељских комитета из Русије и ЗНД земаља, а резултат је иницијатива за стварањем организације Сабор родитеља Русије (СРР) која ће за циљ имати промоцију монархистичке идеје у интересу детета.
Валериј Неталијев, председавајући Родитељског комитета Јекатеринбурга и члан иницијативног одбора СРР, саопштио је да ће њихов рад бити базиран на формули идеологије др Игора Николајевича Панарина – “3Д – Државност, Достојанство, Духовност”.
“За духовни развој земље, потребно је искоренити културу насиља у друштву, разврата и похлепе, а заменити је исконским вредностима. То укључује монархијски ред.” – каже Неталијев.
Један од водећих руских геополитичара и члан Савета за спољне односе Савета Федерације, др Игор Николајевич Панарин, рекао је да је циљ да идеологија 3Д буде у Уставу Руске Федерације.
“Потребно је законски устројити борбу против свега што подстиче разврат у друштву и одбранити децу у најмлађем узрасту.” – поручио је Панарин.
“Идеја самодржавности мора бити остварена до 2015. године, када ће бити основан Земски Сабор (царски парламент из доба 16. и 17. века) који ће бирати цара.” – каже Панарин.
Сабор родитеља Русије ће се бавити ширењем идеологије 3Д целом Русијом, а почиње са деловањем од Урала. СРР ће позивати родитеље да рађају између 7 до 9 деце.
СРР не зна како ће председник прихватити идеју цара, али уколико председник буде реаговао са одобравањем, до 2020. године је реално да Русија има цара, закључено је на овом сусрету, преноси журнал Региони Русије.
За време цара Николаја II, забележен је највећи пораст становништва – за 60 милиона људи, наводи др Панарин и каже да признаје да је раније идеју обнове монархије сматрао утопијом, али да су га овакве статистике натерале да промени став.
“И руска привреда се брже развијала. Све до 1917. године, када су британске обавештајне службе спровеле савршен план државног преврата и тако избациле Русију из друштвеног уређења у којем је егзистирала хиљаду година.” – објашњава Панарин.
У буђењу духовности у нашем друштву треба користити старе историјске симболе, где би царска династија Романових могла бити један од избора, један је од закључака иницијативног одбора Сабора родитеља Русије.
Родитељске организације у Русији, такође у сарадњи са др Панарином, саопштиле су недавно да агресију у медијима и култури Русије треба заменити руским бајкама. Они су истакли да су руске бајке од врхунског значаја за узгој и васпитавање деце у добре и племените људе који воле своју земљу и свој народ.
Панарин је иначе један од најпризнатијих руских експерата за информационо ратовање, те у склопу својих студија често се бави и темом “менталне екологије” коју истиче као ствар од суштинског значаја, а то значи да културно-друштвени простор и медијски етар треба очистити од сваког вида агресије и негативних информација.
Игор Николајевич Панарин је познат и по свом моделу Евроазијског Савеза који укључује четири главна града будућег Евроазијског Савеза, а то су Санкт-Петерсбург, Кијев, Алма-Ата и Београд.
Панаринова процена да ће Евроазијска Унија бити створена 2012. године се показала добром, јер је Владимир Путин крајем 2011. године јавности саопштио да Руска Федерација покреће процес евроазијских интеграција и оснива Евроазијски Савез. Панарин је током 2006. године Путину званично представио свој програм и модел Евроазијског Савеза.
Е, моји СРБИ…
Е, моји СРБИ…
ФБ страница Глас Косова и Метохије
Добро ти јутро Косово драго! Ајде буђење Метохијооооооо!
Сачувај нас Боже равнодушних којима је равно „све до Косова“!
РТС нам послао већ Наду Мацуру да нам каже како треба да се осећамо данас. Баш јој хвала… без ње не бисмо знали како се зове ова емоција.
Једном написа песму Бора Чорба „Осећам се ко последње го*но, ал то чувам и држим ко тајну“… па ја препоручујем госпођи дежурној докторки да мало слуша Чорбу од јутрос.
Шулц каза своје да нам измери пулс, а од тог се трена покидаше званичници европске уније и Србије д вилиџа да нам демантују ту страшну и врло очекивану вест!
Онда Додик као случајно даје савете да Београд пусти низ воду 90 000 људи у српским срединама око Гњилана, Пећи, Приштине, Призрена, Урошевца… а да се радујемо ако нам и дају Север са 60 000 људи.
Нико не помиње још 200 000 људи у камповима у ц. Србији који би да се врате кући.
Нико не помиње да би, ако би Србија (као што планира) признала Косово репубљик, Срби могли бити конститутивни народ на КиМ, па да имају званични језик поред шиптарског, своје школе, телевизију и болнице, своје локалне самоуправе незаисне од Приштине, па кад нас већ уваљују у нешто неприхватљиво, бар да нам мало олакшају живот у окупацији у којој бисмо, као наши преци, гајили своју децу, да некад, када ојача снага Србаља, могу да ослободе своју домовину…
Али не… Србија само даје…
И што и не би? Не даје Дорћол, не даје Земун, не даје Ниш, нити Крагујевац… Даје Грачаницу, Ораховац, Гораждевац… Пасјане, Шилово…. нека митска места на неком тамо далеком древном обитавалишту Срба који живе у сојеницама и не говоре чудан српски који Београђани зову бугарски, јер им на то личи…
Овакве предрасуде ће нам доћи главе!
Али Београдски несрпски медији немају намеру да извештавају о обичним људима. Њима КиМ представља само вест када има мртвих… а живи их се не тичу…
А кад се нека вест пробије кроз њихов црни филтер, они је саботирају причом да смо сви ми овде Тачијеви Срби – они који су прешли у шиптаре, узимајући документа и прихватајући плаћање струје… а то нам је све власт увалила… они су послали Борка идиота, да даје наше у наше име, без наше сагласности…
И сви наши мртви изгледа су живот дали за џабе… јер ето Борка који продаде и њихове гробове…
А ми данас нормално… на посао, у школу, на факултет, у шетњу, на кафу… а све то слушајући вести које говоре о нашем животу, али као да је негде у Танзанији а не овде на безмало 400 км од Београда…
Е, моји СРБИ…
Израел од 1949. године ратује са целим Арапским светом, лобира међу западом, сарађује са истоком, обучава све грађане да су војници, гради у пустињи своје царство… и успева да извози све, чак и храну… А Србија, богата свим и свачим цркава од глади…
Али Израелци, ма колико их нико не волео, мора се признати, имају снагу да преживе све недаће, јер они не остављају своју браћу. Иако живе у Америци по три четри генерације, они редовно иду у Израел и шаљу им новац…
Мора се признати, преживели су египатско, римско, немачко царство… а Срби падоше на шиптарима који су до јуче на планини општили с козама… али то је зато што већ на 30 км одавде никог није брига за нас, нико није био на КиМ нити га боли уво да направи протест што је Шулц све ово пробаљезгао…
И нека нестанемо! Нисмо ми достојни да преживимо ово… народ који не држи до себе више, није заслужио да га други поштују…
Ја не бих да Србија призна моју браћу и сестре, кумове и куме, рођаке и пријатеље „јужно од Ибра“… Ја волим Богородицу Љевишку, велики прелепи Милутинов храм, али ја бринем и за Милицу, малу анђеоску девојчицу која је пошла у школу у царском Призрену… она мени није колатерарна грешка, нити ми је за жртвовање, макар се њеним животом купио мир свих Српкињица по целом свету…
Ја мој народ знам поименце… мени они нису статистика, нити су ми нешто чиме се тргује… Они су живи људи са својим сновима, својим надањима, својим љубавима, мукама, проблемима, болестима… и нису криви што живе са погрешне стране Ибра…
То сте криви ви који седите у тим столицама на власти и мудро климате главом док вам се хлади капућино у кнез Михајловој…
Овде, бре, неко гине за домовину!!!
НЕ ПРИХВАТАМО НИШТА ШТО ЈЕ БОРКО ПОТПИСАО!!!
ПРИЗНАТЕ ЛИ КОСОВА РЕПУБЉИК, ИМАЋЕТЕ, СЕМ ШИПТАРА, 150 000 НОВИХ НЕПРИЈАТЕЉА – НАС!!!
А1
Мерак ми је да поново чујем слатке речи мог Косова и Метохије…
Мерак ми је да поново чујем слатке речи мог Косова и Метохије…
Извор: ФБ страница Глас Косова и Метохије
Целе године сам у ц. Србији. Од 1999. Тамо живим са својима. Идем у школу. Тренирам спортове. Имам друштво. Од старе куће начинила је моја мајка нови дом за нас, одвајајући од уста. Није ми толико лоше. Навикнеш се. Имам и друштво…
Па ипак, кад дођем лети код деде, мерак ми је да чујем говор мог Каменичког краја.. љубим слатке речи мог Косова и Метохије.
Комшија мог деде се дере: „Здраво живо. Арно ли си девојче?“
„Арно него што, кад сам се довукла“.
„Ако жими ти, добор си ни дошла. Красна си како баба ти Роксанда, Бог душу да гу прости, како лутка је била“.
„Фала деда Мирко, несам баш како она, ал ете викав на њима сам се изметнула“.
„Татко дома ли ти је? Како ти је мајка, сас здравље добро ли су? Сестриче порасте ли малко?“
„Порасла, порасла, добро су фала“.
„Ајд…отидо неко сено да зберемо, па ће свратим на кафу, ал твоје слатке руке да гу варив!“
„Ако, ако, дођи…туј смо“
Комшика Марија долази, за њим. Старија жена у својим 60-им. Шарена марама, тамне сукња и блуза, бела кецеља… лице црно, изборано од рада.
„Стигла си синко? Ако жими ти, деду некој да погледа и да помогне.“
„Да, добар дан бака Маро. Што работаш? Како си?“
„Еве ћерко, да кажем добро, на Бога да не досађам. Расвацала ми се нак квочка, по чел дан сеца ги пилчики по обор, немож гу намавам. А ете почела и овај зимница, правим ајвар, пинџур, меџану, цепкану, пеглану и тој такој.“
„Зовни ме ти ако ти треба помоћ“
„Ће треба жими ти, имам да те викам, фала… него ми жал теј твоје беле руке, куде да те мучим. Твоја мајка ће ме утепа“
„Не море, она ми рече ја на сви да се нађем“
„А како ти је мајка, голема је тој госпођа, да ми гу поздравиш пуно. Они не ли ће долазив?“
„Не могу сад, ал добро кад тата пустио и мене. Стра га да ми шиптари не направив нешто.“
„Јес, женско дете, ваља да се чува. Нема, синко, овде ништо. Мирно. Лажев овија на телевизор…добро ни је на нас“
Ја само меланхолично уздахнем гледајући за њом како чило трчи својим пословима… Добро је мало сутра!
Ал’ бар сам успела да дођем, све ћу да сликам, па да у данима носталгије у свом новом дому у ц. Србији, могу да плачем на миру над својим селом, над својом домовином…
"RUSSIA TODAY" ТВ: ИНТЕРВЈУ СА ВЛАДИМИРОМ ПУТИНОМ (транскрипт из два дела)
Интервју са Владимиром Путином(1)
08.09.2012. – ВОСТОКРТ: Добар дан, ви гледате РТ са Кевином Овеном. Велико нам је задовољство рећи да је данас са нама председник Руске Федерације, Владимир Путин. Задовољство нам је, јер је ово његов први велики интервју после инаугурације. Господине Председниче, хвала Вам што сте издвојили Ваше време да разговарате са нама.
Пре свега, оно о чему бих желео да разговарамо је долазећи самит АПЕК. Ускоро ћете ићи тамо – у Владивосток, јер је то први пут да се у Русији одржава такав престижан догађај. Али, ту се увек намеће питање – шта се заправо постиже на овим скуповима, скуповима као што је овај, или попут Г8, Г20?
Иако АПЕК има првенствено економски карактер, такође је укључено и доста политике. И наравно, много кључних играча, укључујући и Вас, укључујући и САД, доста кључних играча није сагласно о неким веома кључним питањима. Мислим на Сирију, мислим на противракетну одбрану, мислим на Иран. Да ли постоји опасност да политика угуши, стане на пут, великим економским пословима за које се ти исти кључни играчи надају да ће их потписати на овом самиту, или бар причати о потписивању?
ВП: То је тачно. Али, у ствари – и управо сте сами рекли – АПЕК је првобитно замишљен као форум за дискусију о економским питањима. И, као земља домаћин овогодишњег самита, такође намеравамо да се фокусирамо на економске и социо-економске изазове.
АПЕК је првобитно основан са крајњим циљем либерализације глобалне економије. И ми намеравамо да то буде кључно питање на дневном реду у Владивостоку.
Када сам позвао наше колеге, пре пет година, да се нађемо на овом форуму, посебно у Руској Федерацији, мој разлог је био да се призна значај ове области за Русију, с обзиром да се две трећине територије Русије налазе у Азији, а ипак већи део наше спољне трговине – више од 50 одсто – је са Европом, док Азија чини само 24 одсто. У међувремену, Азија се развија брзо и интензивно. Ви и ја то знамо, и сви то знају. Дакле, ми планирамо да се првенствено усредсредимо на економске изазове, транспорт, глобалну безбедност хране и задатак либерализације глобалне економије. Добро је позната чињеница да је последњих година забележен драматичан пораст броја људи који су погођени глађу, који је порастао за 200 милиона. То значи да 1 милијарда људи широм света тренутно пати од недостатка хране, или глади. Верујем да је ово проблем који ће бити у фокусу, заједно са бројним другим изазовима који су веома осетљиви и значајни за милионе људи.
Што се тиче Сирије и других жаришта – питања која су тренутно у центру пажње – свакако ћемо им се посветити у нашим расправама на форуму, у билатералним разговорима, или на други начин. Неће бити занемарени.
РТ: Да ли мислите да би ипак требало да буде више практичних резултата? Да ли су ти догађаји, као што је АПЕК, мало превише ток-шоу?
ВП: Знате, недавно сам присуствовао састанку Г20 у Мексику. По правилу, такви састанци су унапред припремљени и о њима унапред разговарају наши сарадници, министри и високи стручњаци, па ипак постоје одређена питања на које се фокусирају шефови држава који су присутни. А у ствари, то је тако било у Мексику. Био сам веома заинтересован да пратим дискусије и слушам супротстављена мишљења, и ја сам учествовао у неким од тих дискусија. Мислим да ће на форуму који следи бити исто тако много дебата. Али, то је само кроз такав вид помног, напорног рада – из године у годину, из квартала у квартал, ако не и из дана у дан, ако ми опростите на мом бирократском језику – да на крају можемо доћи до прихватљивих решења за осетљива питања, као што је, рецимо, либерализација трговине. Јер, ово је питање које утиче на милионе људи. Знате, питања о којима се расправља у оквиру Светске трговинске организације, као и долазећег самита АПЕК-а су толико неизмерно важна за нас, делом због тога што је Русија сада пуноправни члан СТО. Такође смо успоставили Царинску унију и Заједнички економски простор на пост-совјетској територији, заједно са Белорусијом и Казахстаном. А, дијалог је веома важан за нас, тако да нашим партнерима можемо објаснити и помоћи им да схвате колико овај вид удруживања у пост-совјетској зони може бити користан и од помоћи. Посебно, јер су покретачке снаге које сам поменуо, утемељене на основу принципа СТО.
РТ: Хвала на објашњењу. Вратићемо се на АПЕК мало касније, али дотакли сте се још једне велике теме о којој се много пише, ужасни догађаји који су се одвијали у Сирији током последњих 18 месеци. Став Русије је био непоколебљив сво време. Рекли сте да не би требало да постоји страна интервенција и да би сиријски народ требало да буде тај који одлучује и да се то треба урадити кроз дипломатију. То је одлична идеја, али из дана у дан се губе невини животи на обе стране. Да ли је време за нешто више од разговора? Да ли Русија можда сада треба да преиспита своје ставове?
ВП: Како то да је Русија једина од који се очекује да преиспита свој став? Зар не мислите да наше колеге у преговорима, такође, треба да преиспитају своје ставове? Јер, ако се осврнемо на догађаје у последњих неколико година, видећемо да доста иницијатива наших партнера нису завршене баш онако како се намеравало.
Узмите примере бројних земаља које су ношене ескалирајућим унутрашњим сукобима. САД и њени савезници су отишли у Авганистан, а сада сви они само размишљају о томе како да изађу из Авганистана. Ако нешто треба ставити на дневни ред, то је питање помоћи у повлачењу њихових снага и опреме из Авганистана преко наших транзитних праваца.
Да ли сте сигурни да ће ситуација тамо бити стабилна у наредним деценијама које долазе? За сада, нико није сигуран у то.
И погледајте шта се дешава у арапским земљама. Било је значајних дешавања у Египту, Либији, Тунису, Јемену, итд. Да ли бисте рекли да су ред и просперитет потпуно обезбеђени овим народима? И шта се дешава у Ираку?
У Либији и даље бесне оружани сукоби међу различитим племенима. Нећу ни споменути начин на који је земља променила свој режим: то је посебна тема. Оно што нас брине, и желим још једном то да нагласим, је тренутни рат у Сирији. Али, у исто време, ми смо једнако забринути због могућих последица одређених одлука, уколико се оне предузму.
По нашем мишљењу, најважнији задатак данас је окончање насиља. Ми морамо позвати све зараћене стране, укључујући владу и такозване побуњенике, оружану опозицију, да седну за преговарачки сто и одлуче о будућности, која би свима у Сирији гарантовала сигурност. Тек онда треба да пређу на неке практичне мере у вези будућег управљачког система државе. Ми схватамо да овој земљи треба промена, али то не значи да промена треба да дође са крвопролићем.
РТ: С обзиром на чињенице које се односе на Сирију, а које видите на столу сада, шта је следећи корак? Шта Ви мислите да ће се реално следеће десити?
ВП: Рекли смо нашим партнерима да желимо да седнемо заједно за преговарачки сто у Женеви. А кад смо сели, заједно смо скицирали смернице за даљу акцију, која би помогла да се донесе мир Сирији и усмерила дешавања ка конструктивнијем путу. Добили смо скоро једногласну подршку и поделили резултате разговора са сиријском владом. Али, онда су побуњеници заправо одбили да признају те одлуке, а многе преговарачке страна су се такође тихо повукле.
Верујем да, прва ствар коју треба урадити, је зауставити испоруку оружја у ратну зону, а што још увек траје. Требало би да престанемо покушавати да намећемо неприхватљива решења на обе стране, јер је то ћорсокак. То је оно што треба да урадимо. То је тако једноставно.
Срећом, генерално имамо пријатељске односе са арапским светом, али бисмо желели да останемо далеко од исламског секташког сукоба, или се мешамо у обрачуне у које су укључени сунити, шиити, алави и тако даље. Свакога третирамо са једнаким поштовањем. Такође се добро слажемо са Саудијском Арабијом и другим земљама; ја сам развио топли лични однос са чуварима две исламске светиње. Једини и основни мотив иза нашег става је жеља да се створи повољан амбијент да се ситуација позитивно развија у наредним годинама.
РТ: Каква су Ваша размишљања о Уједињеним нацијама и начину на који су Уједињене нације реаговале, нарочито у Сирији. Било је критика да нису успеле да одрже јединствени став и да су постале више као марионетска организација. Да ли делите то мишљење?
ВП: Сасвим супротно, рекао бих. Мој став по том питању је апсолутно супротан од онога што сте управо рекли. Да су се Уједињене нације и Савет безбедности заиста претворили у пуко средство за рутинско одобравање било које од држава чланица, они би престали да постоје, баш као што се то десило са Лигом народа. Али реалност је да су Савет безбедности и УН створени да буду средство за компромис. Тежња да се то оствари је дуг и сложен процес, и само тежак рад нам може донети плодове.
РТ: Господине Председниче, желео бих да Вам поставим једно друго питање – велики број западних и арапских земаља су тајно подржавале Слободну сиријску војску (FSA) – и заиста, неки од њих то сада раде отворено. Наравно, ствар је у томе што се сумња да FSA, у своје редове, ангажује познате борце Ал Каиде. Дакле, преокрет у овој причи јесте да доста земаља у ствари спонзорише тероризам, ево на пример у Сирији, земаља које су и саме патиле од страшног тероризма. Да ли је то добра процена?
ВП: Знате, када неко жели да дође до краја за који сматра да је оптималан, искористиће сва средства. По правилу, они ће покушати и урадиће то милом или силом – и ретко кад мислити на последице. То је био случај током рата у Авганистану, када је Совјетски Савез извршио инвазију 1979. У то време, наши садашњи партнери су подржали побуњенички покрет и у суштини проузроковали Ал Каиду, која се касније осветила САД-у.
Данас неки желе да користе војнике из Ал Каиде, или неке друге организације са једнаким радикалним ставовима, да остваре своје циљеве у Сирији. Ова политика је опасна и врло кратковида. У том случају, требало би откључати Гвантанамо, наоружати све његове затворенике и довести их у Сирију да се боре – то је практично иста врста људи. Али, оно што треба имати у виду је да ће се једног дана ти људи осветити својим бившим заробљивачима. С друге стране, ти исти људи треба да имају у виду да ће на крају завршити у неком новом затвору, веома налик оном недалеко од кубанске обале.
Желео бих да нагласим да је ова политика врло кратковида и препуна тешких последица.
РТ: Ја бих да ово сада мало проширимо, мало даље од Сирије. Дотакли сте се Сирије. Сирија је у сред грађанског рата, гледамо сукобе у Бахреину и Саудијској Арабији. Ствари су мало мирније у Египту, Либији и Тунису, како сте малопре споменули. Али, држати се подаље од свега тога, свих невоља које смо видели на Блиском истоку, свих превирања тамо – да ли је то уопште добро или лоше, како сада стоји тај регион?
ВП: О томе можемо разговарати до у ситне сате и још увек не би имали довољно времена. За мене је јасно да ови догађаји имају историјску логику. Лидери ових земаља су очигледно превидели потребу за променом и пропустили текуће трендове у земљи и иностранству, тако да су пропустили да проведу реформе које би спасиле дан. Сви ови догађаји просто логично произилазе из ове позадине. Да ли је ово благослов или проклетство, са многим негативним импликацијама, сада је сувише рано да се каже. У сваком случају, недостатак цивилизованог приступа, висок ниво насиља, су до сада стајали на путу било каквих одрживих политичких структура, које би помогле у решавању економских и социјалних проблема у друштвима погођеним тим догађајима. То је оно што изазива много забринутости за будућност. Зато људи у овим земљама, којима је било доста свог претходног режима, јасно очекују од нових власти да почну одговорно решавати њихове социјалне и економске проблема. Али без политичке стабилности, ови проблеми не могу бити решени.
РТ: Да пређемо сада на Сједињене Америчке Државе, предстојеће изборе тамо, којима се сви много радујемо. Наравно, Барак Обама је, током последње 4 године, одлучно ресетовао дугме са Русијом, али било је и успона и падова, и још увек постоји тај одбрамбени ракетни штит који Русији задаје главобољу у Источној Европи. Ако Обама освоји други мандат, шта је то што ће дефинисати следеће поглавље у односима између Русије и Америке, и да ли је то поглавље са којим можете да урадите посао?
ВП: Верујем да су током протекле четири године председници Обама и Медведев направили велики напредак у јачању руско-америчких односа. Потписали смо нови СТАРТ споразум. Подржана од стране САД-а, Русија је постала пуноправни члан Светске трговинске организације. Било је више разлога да будемо оптимистични по питању наших билатералних односа: наша ојачана сарадња у борби против тероризма и организованог криминала, у неширењу оружја за масовно уништење и друго. Другим речима, ми смо акумулирали доста позитивног искуства.
Али питање које сте поменули – амерички антиракетни одбрамбени систем – је сигурно једно од кључних питања на данашњем дневном реду, јер укључује виталне интересе Русије. Научници и стручњаци схватају да једнострано решење неће повећати глобалну стабилност. У суштини, намера је да се наруши стратешки баланс, што је веома опасно, јер ће свака страна увек настојати да одржи своје одбрамбене способности, а цела ствар би могла једноставно активирати трку у наоружању. Да ли је могуће да се пронађе решење за проблем ако председник Обама буде поново изабран за други мандат? У принципу, да, јесте. Али овде се не ради само о председнику Обами. Колико ја знам, његова жеља да се пронађе решење је сасвим искрена.
Срели смо се недавно на маргинама самита Г20 у Лос Кабосу, у Мексику, где смо имали прилику да разговарамо. И мада смо углавном разговарили о Сирији, имао сам прилику да осетим расположење мог колеге. Мој осећај је да је он искрен човек и да он искрено жели да имплементира позитивне промене. Али, може ли он то да уради, хоће ли му дозволити? Мислим, постоји и војни лоби, и Стејт департмент, који је прилично конзервативан. Успут, прилично је сличан Министарству спољних послова Русије. Њима руководи велики број професионалних кланова, који тамо раде већ деценијама. Ствар је у томе да, у циљу решавања проблема противракетне одбране, обе стране треба да прихвате као аксиом ‘да, ми смо поуздани партнери и савезници једни другима’. Замислимо на секунд да имамо решење – то значи да ћемо од сада заједнички процењивати ракетне претње и заједно контролисати овај систем одбране. То је веома осетљиво подручје националне одбране. Нисам сигуран да су наши партнери спремни на овај вид сарадње.
РТ: Да ли постоји нешто што Русија може да уради да покуша да се нађе на средини, да да бољу основу?
ВП : Урадили смо шта смо могли. Рекли смо, хајде да то урадимо заједно. Наши партнери до сада одбијају да нас прате. Шта друго да радимо? Можемо одржавати дијалог. То је управо оно што ћемо радити, али наравно, како наши амерички партнери наставе са развојем своје противракетне одбране, ми ћемо морати да мислимо о томе како ми можемо да се бранимо и да очувамо стратешки баланс. Узгред, европски савезници Америке (који су такође руски партнери) немају никакве везе са тим. Верујем да, као припадник европске нације, треба то да разумете. Ово је чисто амерички систем противракетне одбране, стратешки, са својим европским елементима који су гурнути на периферију. Европи, баш као ни Русији, није дозвољено да учествује ни у процени ракетних претњи, нити у контролисању система. Наш оригинални предлог је био да се то развије као тространо решење, али се наши партнери нису сагласили са тим.
РТ: Дакле, мислимо да можете да радите са Бараком Обамом, ако он добије изборе. Шта ако Мит Ромни победи? Видите, имам овде неке цитате од пре само месец или два. То је човек који, ако уђе у Белу кућу каже „Русија је, без сумње, наш геополитички противник број један. Они се боре на страни најгорих светских лица“, и наставио је „Русија није пријатељски фактор на светској позорници „. Да ли можете да радите са њим, господине?
ВП: Да, можемо. Ми ћемо радити са било којим председником кога изабере амерички народ. Али, наш труд ће битиолико онефикасан, колико наши партнери то желе.
Што се тиче става господина Ромнија, ми разумемо да је то, у извесној мери, мотивисано реториком предизборне кампање, али такође сматрам да очигледно није у праву, јер такво понашање на међународној сцени је исто као и коришћење национализма и сегрегације као оруђе домаће политике САД-а. Такав утицај на међународној сцени је исти, као када неки политичар, особа која жели да води нацију, посебно велику земљу попут САД-а, изјављује да је неко априори непријатељ. А узгред, то подсећа на нешто друго.
Када говоримо о систему противракетне одбране, наши амерички партнери нам стално говоре „то није усмерено против вас“. Али шта ће се десити ако господин Ромни, који сматра да смо ми амерички непријатељ број један, буде изабран за председника Сједињених Америчких Држава? У том случају, ракетни одбрамбени систем ће дефинитивно бити усмерен против Русије, јер је технолошки конфигурисан управо за ту сврху.
А такође морате водити рачуна и о његовом стратешком карактеру, није изграђен за годину или чак једну деценију, а шансе да човек са Ромнијевим ставовима може доћи на власт су прилично високе. Дакле, шта ми треба да урадимо да осигурамо нашу безбедност?
РТ: Волео бих, за тренутак, да разговарамо о најновијим дешавањима у случају Магнитски, и САД и Британија, Британија однедавно ради на списку руских званичника, руских грађана, за које они кажу да су одговорни за његову смрт. Он је био високо позиционирани финансијски адвокат, који је умро у руском затвору, само да објасним нашим гледаоцима. Зашто је још увек утисак у иностранству да Русија с тим није могла изаћи на крај, да се са одговорним људима није правилно поступало. Зашто се још увек то врти?
ВП: Постоје људи којима треба непријатељ, траже противника с којим би се борили. Да ли знате колико људи умире у затворима у тим земљама које су осудиле Русију? Бројеви су огромни! Погледајте САД, која се појавила са тзв. Магнитски листом. Као што знате, у Русији не постоји смртна казна, док у САД-у и даље постоји. Свако, укључујући и жене, може бити погубљен. У исто време, сва цивилизована друштва знају да се могу појавити правосудне грешке у случајевима смртне казне, чак и када људи признају кривицу. Касније се испостави да осуђеник није починио злочин.
Али то је једна ствар. Још важније, сматрам да само Бог има право да одузме живот. Али ја не желим да улазим превише у то сада – у томе постоји много филозофије. Али, имајући то на уму, могли смо саставити нашу црну листу, и више од једне, о људима који користе смртну казну у другим земљама. Али смо изабрали да то не радимо.
Што се тиче господина Магнитског, свакако је велика трагедија што је умро у затвору. И ту свакако мора да се спроведе темељна истрага. Ако је неко крив, мора бити кажњен. Али оно што ја желим да нагласим је да у овом случају не постоји апсолутно никакав политички контекст. То је трагедија, али то има само везе са криминалом и правном процедуром, а не политиком. Не више од тога.
Ипак, неко гледа да поквари односе са Русијом. Забранили су неким руским званичницима, који су наводно учествовали у смрти господина Магнитског, да уђу у њихове земље. Наравно, жао ми је због његове смрти и изражавам моје саучешће његовој породици.
Али, шта би Русија требало да уради у таквим случајевима? Предузме одговарајуће кораке и састави сличну листу званичника из оних земаља, које уводе такве мере против Русије. Тако на пример…
РТ: И да разјаснимо, Русија неће поново испитати овај случај?
ВП: Који случај? Шта треба да се поново суди? Ми само треба да сазнамо да ли је неко крив за његову смрт или не. А ако је неко крив и одговоран за смрт на неки начин, та особа треба да сноси одговорност. То је то. Опет, политика није у позадини тога. То је посао стручњака за спровођење закона да воде рачуна о томе.
И наравно, руске власти ће то урадити. Тужилаштво ради на томе.
РТ: А сада бих желео да попричамо о суђењу и хапшењу панк групе Пуси рајот. Било је много критика да је изречена сувише јака казна, превише и и да се на крају осветило и да је, што се тиче публицитета, привукло још више људи њиховом циљу. Да ли сматрате да се овај случај требао другачије водити?
ВП: Ви радите у Русији већ неко време, а можда знате нешто руског. Молим Вас да преведете име бенда на руски?
РТ: Пуси рајот панк бенд, не знам како бисте их назвали на руском господине, али можда бисте ми Ви могли рећи!
ВП: Можете ли превести прву реч на руски? Или би можда звучало превише непристојно? Да, мислим да не бисте то урадили, јер звучи превише непристојно, чак и на енглеском језику.
РТ: Ја стварно мислим да се односи на мачке, али схватам шта мислите. Да ли мислите да се случај погрешно водио на било који начин, да ли се нешто маже научити из овога?
ВП: Знам да разумете савршено добро, не морате се претварате да не схватате. То је само зато што су ови људи натјерали да се име њиховог бенда изговори превише много пута. То је опсцено – али заборавите.
Ево шта бих желео да кажем. Увек сам осећао да казна треба да буде сразмерна преступу. Ја нисам у позицији сада и, у сваком случају, не бих да коментаришем одлуке руског суда, али бих радије говорио о моралној страни приче.
Прво, у случају да нисте чули, пре пар година, једна од чланица бенда је поставила три слике у једном великом супермаркету у Москви, са знаковима који говоре да би Јевреје, хомосексуалце и раднике имигранте требало протерати из Москве. Мислим да су власти требале да обрате пажњу на њихове активности тада. Након тога, оне су организовале оргију на јавном месту. Наравно, људи имају право да раде шта хоће, док је год то легално, али ова врста понашања на јавном месту не би требало да прође незапажено од стране власти. Онда су, на интернету, поставиле видео снимак тог оргијања. Неки љубитељи групног секса кажу да је то боље него један-на-један, јер као и у сваком тиму, не морате стално да ударате лопту.
Опет, у реду је ако радите оно што волите приватно, али нисам толико сигуран што се тиче постављања акција на интернету. То би такође могао да буде предмет правне процене.
Онда су се појавили у Катедрали Јелохово, овде у Москви, изазивајући безбожничко скрнављење, и онда отишле у другу катедралу и тамо изазвале хаос.
Руси и даље имају болне успомене из раних година совјетске владавине, када је прогањано на хиљаде православних, муслиманских, као и свештеника других религија. Совјетске власти су брутално потиснуле свештенство. Многе цркве су уништене. Напади су имали разарајући ефекат на све наше традиционалне религије. И тако, у целини, сматрам да држава мора да заштити осећања верника.
Нећу коментарисати да ли је пресуда добро утемељена и казна сразмерна преступу. Ове девојке требају имати адвокате који бране њихове интересе на суду. Оне имају право да уложе жалбу и траже нову расправу. Али то је до њих, то је само правно питање.
РТ: Да ли је уопште реално да ће добити неку врсту превременог пуштања на слободу?
ВП: Ја не знам да ли су њихови адвокати поднели жалбу или не. Не пратим случај тако помно. Ако су се жалили, виши суд је овлашћен да предузме било какву одлуку. Да будем искрен, ја покушавам да останем што је могуће даље од случаја. Знам детаље, али не желим да у то улазим.
РТ: Постоји забринутост у земљи и иностранству да Русија болује од притиска на опозицију, од кад сте се вратили као председник. Пооштрен је закон о клевети, којим су повећане казне за клевету, закони о цензури интернета, који су донешени да би се заштитила деца. Све ово је уведено под Вашим надзором. Шта Ви мислите, где је баланс између здраве опозиције и очувања реда и мира? Шта Ви мислите о томе?
ВП: Дакле, онда је истина да друге земље немају законе који забрањују дечију порнографију, укључујући онлајн?
РТ: Имају.
ВП: Дакле имају? Па, ми до недавно нисмо. И, ако смо почели да штитимо наше друштво и нашу децу од ових кривичних дела …
РТ: Можда је због тајминга увођења? Можда је изгледало помало строго, како сте се поново вратили на власт.
ВП: Ја покушавам да не мислим о томе. Ја само радим оно што мислим да је добро за ову земљу и њен народ. И тако ћу радити у будућности. Наравно, свестан сам колико моји кораци одзвањају у свету, али то не може да диктира моју политику. Сви кораци које предузимамо у интересу су руског народа, и наша деца требају ову врсту заштите. Нико неће ово да користи као средство за ограничавање слободе Интернета или онлајн слободе, али имамо право да заштитимо нашу децу.
Ако говоримо о томе шта неки називају притисак … Требали бисмо да појаснимо оно о чему говоримо. Ако га схватимо као једноставан захтев да сви, укључујући и опозицију, поступају у складу са руским законом, онда ће овај услов бити доследно примењиван.
Такође, можете да се сетите масовних нереда, који су шокирали Британију пре неких годину дана. Много људи је повређено, а доста имовине оштећено. Да ли је боље пустити да се ствари погоршају до те мере, и онда провести годину дана трагајући за лицима и њиховим затварањем? Мислим да је најбоље не пустити да ствари оду тако далеко? То је прво.
Друго, дозволите ми да сада пређемо на тврде чињенице. Морате да знате да сам пре годину дана подржао реформу, којом ће руски губернери бити бирани, а не именовани, као раније тајним гласањем. Али сам такође преузео следећи корак. Након ступања на дужност, увео сам нови закон о изборима за Горњи дом руског парламента. Ови конкретни кораци ће утрти пут ка више демократској Русији, а то је истина и за њен народ и њену државу. Било је и других предлога, укључујући промене у процесу доношења закона.
Државна дума сада разматра кориштење јавних иницијатива које се односе на велика национална питања, достављена путем Интернета, као извора новог законодавства. Уколико Нацрт закона подржи 100.000 веб гласова, онда ће о томе бити разматрано на Државној думи. Сада смо у потрази како да ту идеју спроведемо у пракси. Постоје, такође, и други велики предлози. Тежимо да наше друштво буде још напредније и више демократско и намеравамо да будемо доследни, следећи овај пут.
РТ: Започели смо наш разговор говорећи о предстојећем самиту АПЕК-а, на који ускоро идете. Тамо ћете се састати са кинеским председником Ху Ђинтаом. Нећете се састати са Бараком Обамом, јер он неће бити тамо, Хилари Клинтон ће бити. Да ли је то знак како он гледа на АПЕК? Ми знамо да је он заузет, али, је ли то знак како се он односи према АПЕК-у? И да ли је то знак да Кина постаје све већи геополитички и комерцијални партнер?
РТ: Кина заиста постаје глобални економски и политички центар. Ово је део глобалног тренда, са новим центрима који се јављају на политичкој и економској сцени. То је очигледна чињеница, питање је темпо промена. Кина је преузела ову нову водећу улогу, не само у очима Русије, већ и у очима целог света. Оно што нас чини прилично посебним је то да су Русија и Кина комшије и требало је хиљаде година да се наши специјални односи развију тамо где смо сада. Прошли смо кроз сунчана времена која су била веома корисна за обе земље. Такође смо прошли кроз периоде мрака и конфликата. Тренутно, руско-кинески односи су на невиђеном максимуму, и ми делимо међусобно поверење, како у политичком, тако и у економском смислу. Током наредних година смо се обавезали да ћемо постићи промет у вредности од 100 милијарде долара. Да би ово сагледали, тренутно Европа чини 51% спољне трговине Русије, која износи преко 200 млрд долара. То ће бити озбиљан напредак.
Наши амерички партнери су нам давно рекли да Барак Обама неће присуствовати самиту. Разлог је изборна трка у САД, мислимо да је то у реду. САД ће и даље бити заступљена на високом нивоу. Тако, да, ми то знамо већ неколико месеци, и у потпуности разумемо разлоге. У сваком случају, то ће бити велики самит, са највишим званичницима који долазе из двадесетак земаља – шефови држава и влада. Наравно, штета што председник САД не може да дође овај пут, али ништа. Мислим, да је стварно имао прилику, не би је пропустио, јер је то добар догађај за САД да разговарају, не само са нама, него и са другим азијско-пацифичким партнерима.
У сваком случају, ја сам се раније срео са Бараком Обамом, као што сам рекао, у Мексику, и имали смо прилику да разговарамо о нашим билатералним односима и разменимо мишљења о великим глобалним питањима. Дакле, ми настављамо наш дијалог.
РТ: Враћамо се опет на домаће теме, желео бих да разговарамо о корупцији. То је реч која се стално појављује овде у Русији. Говорили сте о томе раније, али пре свега, претходни председник је корупцију заиста стављао на врх своје листе ствари које треба да реши. Међутим, када је Димитриј Медведев напустио дужност председника, доставио је скроман извештај о успеху. Колико је корупција озбиљан проблем овде у Русији у 2012, и шта ћете Ви урадити поводом тога?
ВП: Корупција је проблем за сваку земљу. А успут, наћићете је у свакој земљи, било у Европи, или у Сједињеним Државама. Они су легализовали многе ствари. Узмимо приватни корпоративни лоби – шта је то, је ли то корупција или не? То је легализовано, и као такво је формално у реду, у складу са законом. Али то зависи од тога како гледате на то. Зато ћу поновити да је тај проблем, проблем у многим земљама.
Важнији је ниво и обим корупције. У нашем случају, они су прилично високи. Али, то је типично у земљама у транзицији. Разлог је у томе што, док се развијају нови економски модели, многе ствари још нису прилагођене или уређене, а држава није увек у контроли. Ту су и проблеми вредности, нарочито када се крећемо од социјалистичког начина размишљања и планске економије, ка вечним вредностима. То је компликован процес, нарочито ако ново тржиште олакшава брзо стицање богатства за одређене кругове, или групе људи. То је нешто што се доживљава болно и прекорно. Просечна особа затим почиње размишљати: ако је у реду да неки људи за неколико година зараде милијарде, зашто није добро да ја урадим ово или оно, чак и ако то није тачно у складу са законом и моралним вредностима ?
Све ово поткопава саму основу кампање против корупције. Ово је веома тежак процес. Али, несумњиво је суштински део нашег дневног реда, а ми ћемо наставити са нашим напорима у овој области.
РТ: Постоји велики списак узрока које сте навели, где ћете почети да то решавате, и када ће се те промене видети, када ће бити боље?
ВП: Оно чим треба почнети је, да наше целокупно друштво презире сам појам корупције. Корупција је двосмерни процес, са две стране, давалац мита и прималац мита, и често се дешава да су даваоци мита још активнији од оних који примају мито. Стога, то је ствар подршке моралним вредностима, као и питање да наше агенције за провођење закона начинимо ефикаснијим и развијемо правни оквир који смањује могућности за корупцију. То је мулти-димензионални задатак, веома осетљив и тежак. И ми ћемо радити на сваком његовом аспекту.
РТ: Један од практичних начина о којима говорите је нови нацрт закона који спречава владине званичнике да отварају банковне рачуне и поседују имовину у иностранству. Не знам шта Ви мислите о том закону, али зар није могуће да неко користити туђи рачун. Како ћете да спроведете тај закон?
ВП: Наравно да можете. Овај закон још увек није донет, у току је разматрања у Државној думи. То, наравно, подразумева одређена ограничења за званичнике, јер садашњи закон дозвољава сваком руском држављану да има инострани банковни рачун или имовину. Ипак, ограничења се могу увести за неке званичнике, посебно оне на високом нивоу. Ја не видим ништа необично у томе, посебно имајући у виду реалност данашњице. Али Државна дума ће морати да представи разлоге за свој предлог и развије га у детаљном нацрту закона. Све у свему, мислим да овај закон има вредност и да ће у одређеној мери помоћи у борби против корупције. Наравно да хоће, јер они људи који су спремни да се посвете служењу својој земљи и њеним људима, треба да буду спремни да прихвате такве услове – да, ако желе да имају банковни рачун, то ће морати да буде руски банковни рачун, или руски огранак банке. Зашто да не? Многе иностране банке имају филијале у Русији. Могу задржати своје рачуне овде. Зашто ићи у Аустрију или САД да отворите рачун? Ако вежете вашу судбину за ову земљу, будите толико љубазни да обзнаните ваше интересе овде, укључујући и финансијске интересе, не кријте свој новац било где.
РТ: Док сте још са нама, господине … интересује ме Ваше мишљење о актуелном случају Џулијана Асанжа у Британији, његовој правној бици са Британијом и са бројним другим земљама, као и његови покушаји да добије азил у Еквадору, који је сада и добио, и крије се у амбасади Еквадора. Које је Ваше мишљење о ставу Британије, у једном тренутку су говорили о одузимању дипломатског имунитета амбасади, како би стварно могли ући и ухватити га. То звучи помало чудно, када Русија тамо има велики број осумњичених са којима би желела да разговара, то је нека врста збркане ситуације, али они су добили сигурно уточиште у Британији.
ВП: Ово је сигурно узнемирујућа фактор у нашим односима са Великом Британијом. Говорио сам мојим претходним колегама и пријатељима у британској влади – не онима који у овом тренутку врше функцију – да се десило да Британија пружа уточиште одређеним појединцима, који имају крваве руке, пошто су водили прави рат на територији Русије и клали људи. Рекао сам им „замислите шта би било када би Русија пружала уточиште екстремистима из, рецимо, Ирске републиканске армије – не оним који ових дана преговарају и следе компромисе са владом (они су савршено здрав и разумни људи), већ оне са радикалним ставом“. Знате шта су ми одговорили? „Али, то је управо оно што је Совјетски Савез радио, помагао таквим људима.“
Пре свега, ја сам оперативац бивше совјетске тајне службе. Ја не знам да ли је СССР помагали овој врсти људи, или не, једноставно зато што никада нисам имао ништа с тим. Али, чак и ако претпоставимо да је тако, то је било у доба Хладног рата. Дошло је до кардиналих промена у поставци, Совјетски Савез је историја, а оно што имамо данас је нова Русија. Како можемо дозволити себи да нама доминирају наше старе фобије и застарела схватања међународних односа и врсте односа између наших народа? Ослободимо их се напокон.
Стално нам држе предавања како је британско правосуђе независно. Како доноси своје одлуке, и како нико не може да утиче на то. Шта је са Џулијаном Асанжом? Они су донели одлуку да га изруче. Шта је то, ако не очигледан пример двоструких стандарда? Нећу дати дефинитивну изјаву, али колико ја знам, Еквадор је затражио гаранције од шведске владе да Шведска неће предати Асанжа Сједињеним Државама. До сада нема никаквих гаранција. У најмању руку, то сугерише да гледамо у политички мотивисано суђење.
Интервју са Владимиром Путином(2)
08.09.2012. – ВОСТОКРТ: Ми ћемо пратити развој ситуације тамо … Причали смо о неким проблемима са којима се суочава Русија, један од проблема са којима се суочава Русија је трговина дрогом, увоз дроге из Авганистана. То се повећало од када је НАТО дошао, пре једну деценију, рок за трупе да се повуку је 2014, шта онда. Да ли Русија имај било какву наду да може да ограничи овај огромни проблем са дрогом?
ВП: До сада се то није решило. Стално смо ангажовани у дијалогу са нашим партнерима, укључујући и оне нације које имају трупе распоређене у Авганистану. А ипак, ситуација се није поправила – уместо тога, она је погоршана. Количина дроге произведене у Авганистану је порасла за 60 одсто у последњих годину дана. Узгред, нисам сигуран у тачне податке, али око 90 одсто хероина, који се продаје у Великој Британији, долази из Авганистана. Ово је заједнички изазов и заједничка претња за нас. За Русију је то врло озбиљна претња нашој националној безбедности, што није претеривање. Више од 20 одсто од укупног промета дроге која долази из Авганистана се налази на тржишту Русије. То је прошле године чинило 70 тона хероина и око 56 тона сировог опијума, што је огроман износ, и то се дефинитивно квалификује као претња нашој националној безбедности.
РТ: Да ли можете објаснити нашим гледаоцима шта је корелација, зашто се овај проблем повећао када су НАТО трупе биле тамо? Да ли постоји нека веза? Зашто се то догађало?
ВП: Постоји очигледна веза. Нећу износити некакве кривичне шеме сада, али ни једна нација, која тренутно има своје трупе у Авганистану, не желе да погорша ствари на своју штету, борећи се против дроге у Авганистану, јер је дрога авганистански начин зараде за живот. Девет одсто БДП-а те земље долази из трговине дрогом. Ако желите да замените овај проценат, мораћете да платите – али нико то не жели. И нигде нећете стићи са обичним изјавама о томе како планирате да надокнадите тај приход од дроге са неким другим врстама прихода. Разговор није довољан – потребна вам је суштинска економска политика и финансијска помоћ. Нико изгледа није вољан да то обезбеди, за почетак. А нико не жели себи да компликује ствари, тако што ће преузети трговину дрогом, јер ако тим људима одузмете приходе од дроге, ефикасно их приморавате да гладују, а то значи да стварате још више непријатеља у Авганистану: ако идете на дрогу, људи ће ићи на вас. То се све своди на то. Дрога је тесно повезана са тероризмом и организованим криминалом, али то је нешто што свако већ зна. Свако зна да се приходи од дроге делом користе за финансирање тероризма. Али чак ни ова свест и схватање да је Европу запљуснула дрога произведена у Авганистану, није довољно да подстакне наше партнере да се озбиљно позабаве овим питањем. И то је веома тужно.
РТ: Последње питање за Вас, господине Председниче. Ускоро ћете говорити о новцу и финансијама на предстојећем самиту АПЕК-а на који идете. Гледајући на светску економију са ваше тачке гледишта, мислите ли да идемо ка другој глобалној рецесији и ако је тако, да ли је Русија, једнако спремна као и прошли пут да је одбије. То је прилично добро урадила прошли пут, али да ли је тако добро спремна овај пут?
ВП: Мислим да смо се још боље припремили, јер смо већ доживели први талас кризе, и ми знамо шта треба да се уради по том питању и како. И ми имамо инструменте за управљање кризама. Штавише, претходној руској влади сам дао задатак још прошле године, да са унапређеним, и већ опробаним и тестираним инструментима, израде нове законе и прилагоде наше прописе. Ми смо тражили да парламент додели 200 милијарди рубаља резервном фонду владе – и парламент се сагласио. Дакле, ми смо генерално опремљене за управљање кризом. Поврх тога, као што знате, ми смо уживали прилично снажан економски раст, уз стопу од 4,2 одсто, која је висока међу највећим светским економијама, поред Кине и Индије. Просечна стопа раста еврозоне је износила 3,9 одсто, док је наша била 4,2. Узгред, и Међународни монетарни фонд и Светска банка еврозони предвиђају негативан раст од минус 0,3 одсто за наредну годину. Ове године и даље рачунамо на позитиван раст у распону између 4 и 5 одсто. То је управо разлог што ће Русија, чак и ако се суочи са економским тешкоћама, при руци имати доста инструмената да се носи са изазовом.
Појачали смо наше златне и девизне резерве, вративши их скоро на ниво од пре кризе. Тренутно смо трећи у свету, поред Кине и Јапана, са више од 500 милијарди долара у златним и девизним резервама. Паралелно са тим, Влада обнавља своје резерве. Имамо два владина резервна фонда: 80 милијарди долара вредан Фонд националног благостања и Резервног фонда са око 60 милијарди долара, како би финансирали буџетски дефицит, у случају рецесије. Али за сада, немамо дефицит: следеће године буџет бележи благи суфицит. Наши стопе незапослености су најниже могуће. Док просечна стопа незапослености у еврозони износи 11,2 и достиже 25-26 одсто у економијама, као што је шпанска, од чега се 70 одсто односи на младе, ми смо одржали стопу незапослености од 5,1 одсто, што је чак испод индекса од пре кризе. Али то нас не чини немарним и самозадовољним. Ми смо потпуно свесни да је лукави аспект глобалне привреде непредвидљивост, и скоро никада не можете бити сигурни где ће се следеће појавити највећи изазови и претње. То је разлог зашто пажљиво пратимо шта се дешава у суседним економијама и економијама наших партнера.
Желимо им успех, и ми смо искрено спремни да им помогне као добри партнери. Јер, било каква економска незгода у еврозони, на пример, ће проузроковати болне последице по нас. Еврозона је наше главно тржиште продаје. Уколико се скупи, наша сопствена производња ће се одмах смањити. Дакле, наш интерес је да еврозона преживи и да се економије наших главних партнера врати на прави колосек. Нама је потребно да водеће европске економије, као што су Немачка, Француска и Британија, буду у добром стању. То је нешто што ћемо увек држати на оку. И ово ће бити примарна тема за дискусију на самиту АПЕК-а у Владивостоку.
РТ: Желимо Вам све најбоље. Председниче Владимире Путин, хвала Вам на разговору за РТ.
ВП: : Хвала Вама.
Превод: С. Д. С.
——————————–
