Кфор хеликоптером запалио шуму и растиње!?

9. септембар 2012. 15:54
Вестинет

Члан Општинског већа у Лепосавићу Зоран Милојевић, који је рекао да је „пожар избио после надлетања хеликоптера Кфора и да је готово немогуће да се на том терену запали шума и ниско растиње“.

У атарима села Гркаје и Црвени у општини Лепосавић, на северу Косова, горе велике површине шуме и ниско растиње, а гашење пожара отежава ветар који распирује ватру.

С ватрогасцима је и члан Општинског већа у Лепосавићу Зоран Милојевић, који је рекао да је „пожар избио после надлетања хеликоптера Кфора и да је готово немогуће да се на том терену запали шума и ниско растиње“.

„Пожар се шири великом брзином и прети да захвати огромне површине. Због конфигурације терена, готово је немогуће прићи ватрогасним возилима“, навео је Милојевић.

Он је додао да су у последњих петнаестак дана у овој најсевернијој косовској општине изгореле велике површине шума и ливада.

+++

ВЕЛИКИ ПОЖАРИ У БЛИЗИНИ ЛЕПОСАВИЋА

Извор: ФБ страница Глас Косова и Метохије
09.09.2012.

Како преноси радио „Бубамара“ Лепосавић,  у атарима села Гркаје и Црвени у општини Лепосавић горе велике површине шуме и ниско растиње. Ватрогасне екипе су од јуче када су пожари избили на терену, успеле да их локализују али је ветар који данас дува распирио ватру и мале су шансе да пожар буде угашен. Угрожене су куће у засеоку Костићи у селу Гркаје. Са ватрогасцима је и члан Општинског већа Зоран Милојевић који рекао да је „пожар избио после надлетања хеликоптера Кфора и да је готово немогуће било да се на том терену сами запали шума и ниско растиње“.

„Пожар се шири великом брзином и прети да захвати огромне површине. Због конфигурације терена готово је немогуће прићи ватрогасним возилима, каже Милојевић и додаје да су у последњих петнаестак дана у овој најсевернијој косовској општине изгореле велике површине шума и ливада и да се штета од пожара утврђује“.

Русија: Србијо устани!

08.09.2012
Борис Алексић, Фонд стратешке културе

„Циљеви наше спољне политике су по својој природи стратешке важности и не заснивају се на опортунистичким разматрањима. Они осликавају јединствену улогу Русије на политичкој мапи света, као и њену улогу у светској историји и развоју цивилизације.“

В. В. Путин

Градња Јужног тока стратешког пројекта Руске Федерације почиње пре рока – у децембру 2012. године. Србија у том периоду очекује посету руског председника Владимира Путина који би требао да присуствује отварању радова на српском делу гасовода. За нашу државу која се налази у озбиљној кризи овај догађај представља историјску прекретницу. Србија добија јединствену прилику да се ослободи уцена Вашингтона и Брисела и уђе у еру националног препорода. Да ли ће је искористити?

Јужни ток је мултинационални мегапројекат инициран из Москве који Србији отвара бројне могућности. Реализацијом овог подухвата наша држава добија могућност да ојача суверенитет и територијални интегритет, економски се опорави, осигура енергетску безбедност у 21. веку, заузме позицију регионалног лидера која јој припада, додатно ојача свој геополитички положај, неутралише притиске и уцене ЕУ и смањи штетан утицај САД. Уколико се искористе, ове могућности ће довести до нове ере националног препорода. Међутим, иако Србија једино од Русије добија конкретну помоћ без икаквих уцена, републичка влада и даље промовише улазак у ЕУ као свој приоритет. На тај начин она жртвује територијални интегритет и гуши економски опоравак. У исто време САД и ЕУ заједничким снагама покушавају да угрозе Јужни ток и рекетирају Гаспром.

Потребе Европе за природним гасом су сваке године све веће. Током 2005. године ЕУ је 59 одсто својих потреба за гасом подмирила из увоза, док ће 2015. године увозити 80 процената овог енергента. Годишња потражња Европе за природним гасом ће 2020. године достићи 80 милијарди кубних метара, док ће 2030. године она надмашити износ од 140 милиради кубних метара.

Капацитет Јужног тока износи 63 милијарди кубних метара природног гаса годишње. Циљ Русије је да градњом Северног и Јужног тока осигура енергетску безбедност целе Европе. Ову идеју је образложио и председник Владимир Путин следећим речима: „Морамо да узмемо у обзир унапређење сарадње у енергетској сфери, што подразумева и стварање заједничког европског енергетског комплекса. Северни ток – гасовод који пролази испод Балтичког мора и Јужни ток – гасовод који пролази испод Црног мора важни су кораци у том правцу. Ови пројекти имају подршку многих влада и окупљају највеће европске компаније. Када гасоводи буду радили пуним капацитетом, Европа ће имати поуздан и флексибилан систем за снабдевање гасом, чије функционисање неће зависити од политичких хирова било које државе.“

Северни и Јужни ток имају за циљ да заобиђу територији Украјине са којом је Русија имала честе спорове око испоруке гаса Западној Европи. Руски гигант Гаспром има 51 одсто власништва у компанијама које граде Северни ток док остатак припада Немцима и Холанђанима. Исти удео Гаспром има у заједничком руско-српском предузећу које учествује у градњи српске трасе Јужног тока. Главни конзорцијум који је носилац целокупног пројекта Јужни ток чине Гаспром са 50 одсто, италијански ENI са 20 посто, немачки BASF и француски EDF са по 15 одсто удела.Ово је још једна важна улога гасовода јер они обједињују целу Европу чији је део наравно и Русија и превазилази вештачке политичке поделе које су наметнуте од стране САД. Де Гол би да је жив овим свакако био задовољан.

Предвиђено је да Јужни ток – магистрални гасовод преко територије Србије пролази у дужини од 411 километара. Процењено је да ће изградња дела Јужног тока који пролази кроз Србију коштати око 1,9 милијарди евра, док ће поред тога наша земља моћи да привуче још око 1,5 милијарди евра директних инвестиција. За 25 година експлоатације, гасовод би Србији могао да донесе 4 милијарде евра прихода од такси за транспорт гаса, које наша земља годинама плаћа другим државама. Изградња ће отворити између 2.500 и 5.000 нових радних места и упослити посусталу грађевинску оперативу дајући замајац целој привреди. Јужни ток ће имати и своје јако обезбеђење јер Русија попут САД и других земаља озбиљно схвата безбедност својих гасовода. Овај пројекат ће отупети уцене ЕУ усмерене ка Србији јер ће Брисел зависити од испорука руског гаса који ће пролазити кроз српску територију. Иако су ови подаци потврђени од стране Гаспрома још 2011. године, српски медији и привредници су се одважили да их јавно представе тек недавно. Притисци САД и ЕУ су чинили своје.

Међутим руски Гаспром тј. Гаспромњефт који је већински власник НИС-а већ увелико помажу опоравак Србије што најутицајнији медији (под контролом Запада) прећуткују. Исти ти медији и данас актуелни министар Млађан Динкић су укључени у пропагандни рат против Гаспрома још од 2008. године када су истицали да је НИС продат за мале паре или „свега 400 милиона евра.“ Намерно су прећутали чињенице да је у том тренутку НИС био пред банкротом, и да су заједно са њим Руси добили и 33 милијарди динара губитка и готово једну милијарду долара дуговања! На исплату отпремнина потрошено је седам милијарди динара. Гаспромњефт је 2011. године платио још око 40 милиона евра за 5,15 одсто акција откупљених од малих акционара, иуложио у програм модернизације 500 милиона евра. При том се инвестициони програм НИС-а, без кредитних средстава која издваја Гаспромњефт, сваке године повећава (у 2010. години раст је износио 87 процената у поређењу са 2009. годином, а у 2011. години – 300 одсто у поређењу са 2010.) и обухвата модернизацију малопродајне мреже, увођење нових технологија производње угљоводоника, реализацију еколошких програма итд. У периоду од 2009 до 2011. за те циљеве је већ било потрошено 53,85 милијарди динара, враћено је око 500 милиона долара банкарских кредита, а укупан обим уложених средстава, и то без инвестиција у социјално значајне пројекте, износио је око 1,5 милијарди евра, по чему је НИС постао лидер у Србији! При том Управни одбор НИС-а је већ усвојио нови план инвестиција, чији ће пакет за наредне три године износити још 1,5 милијарди евра! (8)

Истовремено НИС отвара нова радна места. Само на реконструкцији Рафинерије Панчево ангажовано је око 1.600 људи. Дугорочни карактер инвестиционог програма омогућиће повећање тог броја, што је важно у ситуацији када је незапослено преко 20 одсто радно способног становништва Србије. Још један приоритет компаније је и ангажовање младих кадрова, који треба да доведу НИС међу регионалне лидере до 2020. године. Исто тако, у НИС-у је одобрена отпремнина за запослене од 750 евра за сваку годину проведену у компанији. Поређења ради, руководиоци америчког Ју Ес Стил-а који је купио Железару Смедерево за једва 23 милиона долара нису хтели ни да чују за преузимање дугова и реализацију социјалног програма за запослене. На први знак озбиљније кризе Американци су напустили Србију. Супротно томе Руси непрекидно улажу у Србију помажући јој да изађе из економских тешкоћа. Уколико овим подацима додамо добробит коју држава остварује градњом Јужног тока, онда је јасно да су Русија и Гаспром убедљиво највећи инвеститори у Србији! НИС је компанија за коју су били заинтересовани британски „BP”, аустријски „OMV” и мађарски „MOL”. Иако је Гаспромњефт имао профитабилније понуде у Европи он се одлучио за куповину НИС-а који је био у дуговима, са застарелом опремом, суочен са конкуренцијом у региону која је већ прошла процес модернизације. Куповина НИС-а је очигледно важним делом била политичка одлука чији је циљ био да Русија што брже помогне Србији пружајући јој своју братску руку.

Док ЕУ има јасну стратегију усаглашену са САД, да отме Косово и Метохију и оствари профит крађом српских природних ресурса Русија јача Србију без икаквих условљавања. Руски стратешки пројекти попут Јужног тока спречавају даље распарчавање Србије и смирују сепаратистичке тежње које промовише Запад. У том смислу изјава Томислава Николића да „Владимир Путин треба да испуни своје обећање и да учини све да Србија стане на ноге“ је бесмислена, јер Русија то већ чини. Пре ће бити да он и републичка влада требају да смогну снаге и једном за свагда кажу јасно „НЕ“ уценама које долазе из САД и ЕУ, а затим још јаче „ДА“ стратешком партнерству са Русијом, на радост свих грађана. Руси су већ урадили све да нам помогну, на нама је само да устанемо.

 

СРБИН-инфо 8. 09.201.

Мирослав Лазански: Као и већина грађана ове земље имам мучан осећај да сам покраден !

Власт корумпира, а апсолутна власт корумпира апсолутно, гласи чувена енглеска максима

Као и већина грађана ове земље имам мучан осећај да сам покраден. Из државне касе, која се пуни и порезом на моју плату финансирани су некакви пројекти медијске подршке акцијама еколошког карактера, извештавању о животној средини, па чак и за фестивал Егзит. Нико ме није приупитао може ли се који динарчић од моје лове одвојити за Егзит, и то ме у демократском смислу растужило. Поврх тога, из државне касе одређене новине добиле су паре за медијску подршку еколошким пројектима. Не знам јесу ли ту лову поделиле колеге новинари, да јесу не би ми било жао, или уредници и власници, менаџмент? У сваком случају ово је скандалозно јер показује да смо још увек оптерећени демократском револуцијом од 5. октобра 2000. године која очигледно није заслужила наше апсолутно поверење. Пошто се иза корупције после тог значајног датума крију Слоба Милошевић, маршал Тито, а можда и Лењин. Насупрот томе, иза железаре Смедерево, иза наших цементара, „Мериме”, „Трајала” и осталих фирми крију се Дража Михаиловић, Аћиф ефендија и извесни Калајит. А то је је л’ те сасвим друга ствар. О којој ће расправљати и влада. Не на телефонској седници.

Када је својевремено у Немачкој у тоалету владиног службеног авиона промењена даска на ве-це шољи, јер је за тадашњег канцелара Хелмута Кола та даска била преуска, наиме канцелар је мало потежи човек, па је купљена и монтирана нова нешто шира која је коштала 12 марака, у Немачкој је избио велики скандал. Ко је одобрио да се купи нова даска за ве-це шољу за дебелог канцелара, од којих је то пара купљено, је ли оштећен државни буџет, има ли ту места за истрагу око корупције, јер забога зашто би немачки порески обвезник морао да издваја додатне паре, јер канцеларова позадина не може да стане на постојећу даску. Формирана је и посебна комисија за даску, поступак куповине нове даске повргнут је ревизији. Јавност је тражила да канцелар под хитно смрша, било је гласова у којима се тражила и његова оставка. Канцелар се није оглашавао поводом питања даске, што је за немачке медије био знак његовог тоталног презира према демократији. Но, шта је једна даска контра железари Смедерево? Шта је, па питајте Немце шта мисле о продаји железаре Смедерево америчкој компанији за сићу долара. И ко се ту од демократа Срба и демократа Американаца дебело уградио.

Дакле, Немци због једне ве-це даске формирају посебну комисију, док је наше министарство одбране купило од 2009. до 2010. године 70 џипова „ландровер”. Био је, наравно, тендер па је једна фирма понудила једну цену и скоро добила посао. Онда је неко закључио да та фирма не може да добије тај посао, па је посао са џиповима добила фирма „Гранд моторс” која је, наводно, понудила цену за 4.000 евра по џипу већу од конкуренције, што је за 280.000 евра више него што је било предвиђено. Из нашег џепа. Да би се та нова цена оправдала накнадно су измењени тактичко-технички захтеви за џип. Нешто у висини доњег прага, око чега се, природно, нико раније није сетио, или досетио. Тако да сада ти „ландровери” вероватно имају виши праг, па ће бити опасна конкуренција америчким „хамерима” које добијамо на поклон као војну помоћ од САД. Иначе, Шварценегер приватно има седам „хамвија”, ми смо добили чак 17. Македонци су одавно добили 41 „хамви”. Свеједно, хвала Вашингтону.

Дакле, колико се у Србији демократски крало? И колико се још краде? Из ЕУ је стигао захтев да се све сумњиве приватизације преиспитају, надам се да ће се оне које су изведене на мафијашки начин и поништити. И тај захтев ЕУ треба топло поздравити, иако када се достигне праг бола у открићима, партије и медији обично почињу да се теше: откриће скандала представља и шансу за политички систем. Другим речима, високи идеали српске демократије непрестано се нарушавају корумпираним деловањем институција, а у таласу самоочишћења у јавној политици, институције се периодично изнова прилагођавају идеалима. Слаба је то утеха, јер једноставно речено, нисам ни слутио да у овој земљи има толико доказаних и потенцијално доказивих лопова. Са и без демократског педигреа. Да је прошла власт толико опљачкала овај народ, да су некадашње гоље од пре 20, или од пре 12 година у међувремену постали бахати милионери. Да је у процесу приватизације појединцима будзашто продато оно што су радни људи ове земље годинама градили и стварали. А онда у процесу приватизације мафијашки избачени на улицу.

Власт корумпира, а апсолутна власт корумпира апсолутно, гласи чувена енглеска максима. Код нас је у прошлом периоду дошло до замагљења границе између онога што припада држави, партијама и партијским лидерима, лидерчићима, почасним лидерима и симпатизерима, а шта припада свима другима. Јер српска демократија била је координисана демократија, темељена на личним везама, пријатељству и буразерској приватизацији најбољих фирми. У Србији је корупција продрла у сваки сектор друштва, корупција је овде постала идеологија. А блато ће се лепити све док се јавно не спере…

 

( Мирослав Лазански, Политика )

 Жељко Цвијановић: срце Томе Николића или два сценарија за сусрет са Путином

08. септембар 2012. 00:15
Нови стандард

Какво ће питање о Косову бити постављено Николићу и како ће његов одговор сва друга питања учинити излишним

Не знам како се Тома Николић припрема, с ким разговара и ко га саветује за пут у Сочи, где ће у уторак проверити да ли Путин држи обећања и хоће ли – како је сам Тома рекао – „помоћи Србији да стане на ноге“. Али знам како се припремају они који би волели да му Сочи изађе на нос. Све ово о чему последњих дана пише „Блиц“, незванично гласило берлинске Србије, као уосталом и „Случај Коларевић“, јесте исцртавање политичких граница у јавном простору за рачун Вашингтона и Брисела унутар којих би напредњаци и социјалисти морали да се крећу како би остали демократе по укусу Запада и не би постали популисти по укусу грађана.

Припрема за Томин Сочи јесте и команда за привођење крају ових дрљавих полемика у Демократској странци јер, ко зна, можда ће жути, макар ослабљени за Јелену Триван, затребати пре него што мисле ако се први Србин и први Рус нешто стварно договоре. На крају, дипломатским каналима веома перфидно се према српским властима пласира како би Запад можда и пристао на поделу Косова, знајући шта ће бити прво и најважније питање Путина за Тому и шта је једини Томин одговор који овај не жели да чује.

Отуда, два су сценарија расплета – или је можда боље рећи заплета – које ће Србији и њеној власти донети Сочи. Угрубо гледано – не држите ме баш за сваку реч – то ће изгледати овако.

СЦЕНАРИО БР. 1: ХРАБРО СРЦЕ

Николић каже Путину како му је најважније да земљу спаси финансијског и политичког колапса, као и да крене са обновом производње и привредног живота. Каже како има намеру да брани Косово, објашњавајући своју тактичку и стратешку позицију у покрајини. Објасни да је свестан да у овом моменту ништа од онога што треба њему и Србији не може да постигне без помоћи Русије, и Путну понуди стратешко партнерство са свим што то подразумева. Наравно, гарантује за своју понуду и тада са пуно права поставља Русу питање где се налази граница докле спреман да на том путу прати Србију. Тада договоре величине и рокове, пре свега онај до када би се српски буџет обезбедио од колапса, размотре детаље и пруже руку један другом. Тома замоли на крају Путина да га препоручи и у Пекингу у вези са политичком, финансијском и економском сарадњом.

Кад се врати у земљу, најпре појача обезбеђење, потом одржи састанак са владом и обрати се грађанима. Њима објасни да се у Москви договорио о важним стварима, да ће се у земљи догодити велике промене као и велики отпори тим променама, и то са свих страна. Каже им да не може да им обећа успех тих промена и да ће он највише зависити од међусобног поверења између њега и грађана. Одмах потом затражи њихово поверење и стрпљање уверавајући их да их на свим другим странама очекује загарантован неуспех. Обећа им зној, сузе (по могућности без крви) и тешке ломове. Упозори шта све може да се догађа наредних месеци и наговести им са каквим ће се све гласинама и свињаријама сретати.

Већ сутрадан западне агентуре му подижу све своје људе на политичкој сцени, у медијима, у подземљу… Зато, у самоодбрани, одмах врши смене у медијима где год то може, антидржавним приватним медијима ускраћује финансијску подршку државе и јавних предузећа, у јавни простор убацује на велика врата све оне који схватају опасност у којој се српска држава нашла. Муњевито са владом смењује републичко тужилаштво, и по дубини врши смене у тајним службама, чији опис циљева и задатака се преко ноћи мења – од сада се баве само заштитом државе.

Вучићу и Дачићу налаже да интензивирају истраге за политички криминал који се догађао за претходне четири гдине, и пре тога. Почиње борбу за јавни простор, свестан да је бар 50 одсто његовог успеха у резултат те борбе. Почне да користи термин смена елита. У договору са Дачићем максимално мобилише полицију за чување јавног реда и мира, са посебном пажњом на оне делове политичког подземља који би могли да доведу до било које врсте дестабилизације.

Грађанима саопшти свој програм за одбрану Косова (наравно, без оперативног дела), који и у стратешком и у тактичком смислу периодично усаглашава са Русјиом и Кином, а Министарству иностраних послова наложи да смањи интензитет контаката са Бриселом и појача билатералне односе са свим европским земљама, али, наравно, не само њима. У регоналне односе унесе реч која у њима недостаје – реципроцитет – и не секира се много што се то неким суседима не допада. И такође – кад је о региону реч – веома се труди да унапреди односе са Грчком, Бугарском, Румунијом, Македонијом и Црном Гором (Република Српска се подразумева).

Шта Србију тада очекује? Удар и притисци и споља и изнутра, и месеци велике дестабилизацје. Ако овлада поменутим пунктовима и задржи ред и мир у земљи, треба да зна да га очекује и дестабилизација саме владе, из које ће Запад – ако не буде могао уценама да изнуђује њене потезе – повући све своје људе. Кад се то догоди, формира владу Вучић-Коштуница-Дачић, и не престаје да тежи политичком и друштвеном консензусу за нову политику. И, ако издржи тај удар дестабилизације, у другој фази настоји да поправи нарушене основе са западним земљама, али на сасвим другачијим основама.

Да се разумемо две ствари, прву, ако Тома Николић буде у Сочију имао храбро срце, његове и шансе Србије биће на око 50 одсто, док, друго, у осталим опцијама шансе не постоје. Наравно, шансе се повећавају под условом да по сваку цену почне да гради Србију као правну државу и да никада, али никада, не слаже ни своје међународне непријатеље, још више пријатеље, а посебно грађане.

СЦЕНАРИО БР. 2: СЛАБО СРЦЕ

Николић затражи од Путина подршку за поделу Косова, и у првој реченици пуца у сопствену ногу. А онда пуца и у другу када финансијске и економске послове договара према критеријуму који од њих би а који не би изазвао отпор и одмазду Запада.

Путин тада, наравно, закључи да Србија баш и није у толико дубокој кризи, без обзира што ће банкротирати најкасније до пролећа. Тек, да би одржао пламичак руског присуства у Србији који би му обезбедио да бар нема проблем са почетком градње Јужног тока, обећа Томи подршку од 200-300 милиона нечега и каже му да би можда било добро да исти тај разговор понове на пролеће.

Тома се врати кући, каже како је имао успешну посету, да је добио нешто пара, и сад остаје да још нешто добије и од ММФ, па ће се некако прегурати. У међународним и регионалним односима инсистира на политици континуитета, и, када му први гладни и разочарани радници већ крајем октобра дођу под прозор, објасни им да је за све крив Борис Тадић. После се данима чуди зашто су наставили да му звижде.

Започне корените промене у медијима, тако што ће, под изговором да све мора да буде по закону, Бујошевића поставити на РТС, а Тијанића у „Политику“. Новог директора Телекома замоли да не смањује овогодишњу финансијску подршку „Блицу“, не би ли им то био довољно да га мало попусте. Настави да са задовољством гостује у емисијама Б92, уверен да овај пут неће бити злочести као пре.

Преговоре о Косову води веома прагматично: за сваки уступак по једна месечна исплата панзионерима, за признање Косова две. Лукави преговарачи добију задатак да од сваког уступка направе два.

Влада настави са хапшењима према резултатима и налозима Тадићевог тужилаштва, све док Дачић једног дана не престане да долази на седнице владе. Пре него што ухапсе последњег, Ивицу из владе избаце, доведу Ђиласа, и назову је владом националног јединства, једином која је кадра да решава највеће проблеме пред којима се у историји земља нашла. Кад ухапсе последњег, Микију Ракићу доделе орден заслуга за народ, Карађорђеву звезду или шта већ.

До краја године део Министарства иностраних послова пребаце у Брисел, због уштеде на путовањима. Затим Паскаљевићу дају паре да сними филм о Сребреници, да буде готов до јула 2015. године, за двадесетогодишњицу. Пошто је Тома демократа, не да да се мешају Паскаљевићу у сценарио, говорећи да је право да то Паскаљоне уради како већ он најбоље зна. После премијере, Коларевића натерају да на „Новом Стандарду“ нахвали филм.

Нову годину Тома дочекује загрљен са Јосиповићем. Добија Бамбија, вредну међународну награду. Страним званицама се захваљује што су имали разумевања за његове реформе и пожали им се да би све било лепше када би народ разумео десети део тих прегнућа.

А на пролеће, кад почне да се озбиљно комеша, схвати да је погрешио и позове Путина. Јави му се неко на немачком и каже да је његов пријатељ Волођа променио број.

СЦЕНАРИО 3: СРЕДЊЕ СРЦЕ

Нема таквог сценарија.

Oдлазак Патријарха Иринеја на међурелигијски скуп у Сарајево, још једно је у низу његових одступања од Православне вере, и њених догмата о Једној, Светој, Саборној и Апостолској Цркви, а и учења Господњег да „није дошао на Земљу да донесе мир , него рат“, у смислу да се покаже шта је добро а шта зло, и да се добро одвоји од зла.

Господ доноси мир, али не овакав мир, у безакоњу, и уз истеривање Духа Истине, него мир унутрашњи , у човеку, мир који долази од Духа Светога.

Овај скуп на који позива римо-католичко братство Светог Егидија, из Италије, плакатом на ком су под једним голубом са маслиновом гранчицом нацртане и Православна црква, и Римо-католичка, и џамија, а испод свега тога дуга, дугине боје, сведочи о томе ко стоји у позадини тога. На списку је прво стављена Муслиманска верска заједница, па СПЦ, па Римо-католичка, па јеврејска. Све се сервира по људским мерилима овога света. Прво место је дато најмлађој заједници, јер су они владајући у земљи-домаћину.

Голуб у Православљу симболише Духа Светога, али овај голуб овде има други смисао- он не доноси Небески мир, који долази од Духа Истине, и сведочења Истине, него је то голуб који хоће демонски-учињен спољашњи мир на основу уједињења Истине и лажи (што је немогуће), и који хоће на тај начин да убеди Православне да одустану од Истине, па да буде само лаж. Та религија коју доноси такав мир је велика обмана, и покушај победе зла над Добром, лажи над Истином, и покушај антихристовог „превредновања свих вредности“ ради омогућавања његовог зацарења. То је покушај уништења Изворног Хришћанства – Православља, и свега оног што је Божијим Откровењем остављено као Свето Предање. То је покушај обезвређења Црквених Канона, Истинитих Догмата Православне Цркве, а све ради зацарења лажног „бога“.

Неко је то лепо написао – на енглеском се Бог пише „Год“, а за Западне, који хоће Нови Светски поредак „год“ је голд, оил и дајмондс – Г., О. и Д. – почетна слова ове три речи формирају на енглеском именицу „Бог“. У преводу- то су: злато, нафта (уље) и дијаманти, и над овим трима стварима владају три човека.

Та религија Новог Доба има тенденцију да убеди представнике свих религија да одустану од својих посебности зарад зацарења једне – антихристове, а све се то догађа зато што им је сам сатана рекао (по сведочењу једног Прозорљивог Светог Старца) да не може да оствари своје глобално царство док год има Православних, док се служе Свете Литургије. Зато је план и покушај да се увуку Православни у такву једну смесу, у којој би требало да одустану од сведочења своје вере, и да признају јеретичке „цркве“ и верске заједнице основане на заблуди, или јереси, као равноправне са собом, чак неку и изнад себе – као надређену, и да тиме отерају Духа Светог од себе, огреше се о своју веру, а можда да је чак и изгубе, ако благодат, због приклањања јереси и учествовања на скуповима, који су Светим канонима забрањени, одступи од њих.

Зашто садашњи Патријарх срља у то можемо само да нагађамо, то само Бог зна – да ли је обманут, да ли је хипнотисан, да ли је уцењен нечим, да ли је силом приморан…? Бог зна. Да ли је прелашћен идејом о људском заједништву, за коју је пре припремљен терен комунистичком идеологијом? Да ли га је неко убедио да је он нешто посебно, па ће након стотине Српских Патријараха он бити тај који ће да учини нешто велико – али ваистину велико у злу, што никад до сад није бивало у Српском народу?

Задатак екуменизма је да се Православни огреше о догмате своје вере, да почну онда погрешно да мисле, да изгубе ум Христов, да онда тиме изгубе и благодат Духа Светог, Који их руководи и Који их учи Истини, да тиме изгубе Крајеугаони Камен и чврсти темељ своје вере и исправно расуђивање, а кад остану онда осакаћени духовно, само са људском памећу, без просветљења Духом Светим, онда ће почети да мисле без Бога, по људски, и да не осећају исправно шта се догађа, и биће предмети велике обмане.

Први корак у веровању у ту обману је прихватање „Њу ејџ“ „догме“ да сви треба да будемо једно, и да се то односи на бројчано уједињење свих људи на Земљи, не читајући целу ту 17. главу Јовановог Јеванђеља, него истргавши тај део реченице из целог контекста и тумачивши је нетачно. Христос није пропагирао такву заједницу у којој није битно шта је лаж, а шта је Истина.

Не моли се Господ да сви људи на Земљи буду у јединству, јер Он тамо моли Бога Оца за оне који су Његови: „сачувај их од света“, „одвој их од света“…(ко је тај свет ако сви људи на свету треба да буду у јединству – ко су ти други?…), него се моли да они који су Христови буду у таквом јединству у каквом су Отац и Син, а то је у Духу Светом. А то је могуће само међу Православнима, који имају Духа Светога.

Такво уједињење, које Запад пропагира, је уједињење по телу, а не по Духу, уједињење по људској природи – да се ујединимо сви зато што смо људска раса. Ту се обрћу Хришћанске вредности, па се друга заповест Господња, о љубави према ближњима, ставља као прва, изнад заповести о љубави према Богу, чиме се унижава Бог, као да је човек важнији и достојнији љубави од Бога, и фаворизује се идолопоклонство према човеку. Па се истиче и заповест о љубави према непријатељима, и погрешно тумачи – као да треба да љубимо непријатеље више него Бога и себе, и да им допустимо да нам униште и веру и душу и спасење. То је потпуно нетрезвено, и опијено романтичарским духом узношења о својој изабраности – као да смо ми већи од Бога, као да ћемо ми створити тај глобални мир на Земљи, као да Бог то није могао и Сам да учини. Он није чинио то јер је Савршена Љубав, Која даје савршену Слободу, и не насилује ничију вољу, нити жели некога насиљем да привуче Себи. Нити Он икада на силу улази у човека, већ поштује избор свакога – хоће ли с Њим у заједницу или не.

Уједињење с јеретицима је немогуће јер су они другог духа, јер су у стању непокајаног греха, и та демонска сила им не да да приме Бога док се не смире и не покају, јер не могу у исто време да служе и Богу и мамону.

Не могу се ујединити различити духови, јер они истерују један другог. Јер Дух је сила. Где је Дух Свети, Божија сила, она спречава улазак демонске логике, демонског духа, и обрнуто – где влада демонски дух у човеку, ту нема простора за Духа Светог док год човек својом слободном вољом не одбаци демона, и покајањем се отвори да прими Духа Светога.

Дух Свети је Кротак, Смирен, Он не врши насиље над човеком.

Да би човек одустао од демонске силе, он мора да се смири и покаје. Ђаво не подноси смирење, и одступа од човека. Тад човек почиње да прогледава.

Да би било оно уједињење које је једино исправно за Православне, требали би представници свих других верских заједница да одустану од својих верских убеђења, да се покају и приме Православље и да приме Православно крштење. А тиме нису већ више друге религије, већ би тада и они били Православни, и то би било њихово прихватање Православља, а не уједињење различитих религија у „Њу ејџ“ антихристову „цркву“.

Али, то се не догађа у екуменизму, нити на овом међурелигијском скупу. Тамо Запад жели да прогласи све религије једнако истинитим, а своју истинитијом, и изнад и од Православља – што је јерес.

Ти екуменски скупови форсирају јеретичко учење против Једне, Свете, Саборне и Апостолске Цркве. Они оформљавају једну нову верску организацију, у којој није Христос Глава Цркве, нити Дух Свети, него римски папа, као изасланик антихриста. Ту организацију није основао ни Бог Отац, нити Христос, нити Дух Свети, нити њоме руководи Дух Свети. То је лукаво смишљена творевина да би се они који исправно мисле саблазнили, збунили, убедили да треба да одустану од своје вере, и да им важнија буде заједница са другим религијама, него сведочење Истине Духом Светим и чување исправне вере. Карактеристична је прелесна опијеност људским заједништвом и узношење. На ту људску слабост хватају Православне. По принципу – кад сам ја у јами, хоћу и тебе да срушим у њу, тебе, који си горе на Светлости, и убеђује те да и ти скочиш доле да саучествујеш са њима, уместо да се смире, и затраже од тебе помоћ, да им ти пружиш руку и да их извадиш из мрака на Светлост. Православни који се пређу да оду на те скупове, почну погрешно да расуђују – као, ето, и они су људи, и њих је Бог створио… и сл.

Одлазећи на овакав скуп Патријарх исповеда својим поступком јерес те новооформљене „Њу ејџ квази-„цркве“, у којој су све религије заједно да би се негирала Истина о Богу и о Једној, Светој, Саборној и Апостолској Цркви.

Какав је то мир у којем би се заједно молили и кољач и жртва, у којој би жртва тражила опроштај од кољача што ју је убио, или што је убио њену породицу, док би се кољач и без свог покајања, и без одустајања од зла осећао оправдан, и спреман да и даље коље?

Тихомир Топаловић

+++

ФБР Редакција: Као додатак (доказ) овог текста преносимо управо пристиглу Танјугову вест:

+++

09.09.2012 13:14 Танјуг

Патријарх апеловао на опстанак хришћана у Сарајеву

САРАЈЕВО – Патријарх српски Иринеј присуствовао је данашњој молитви за мир у катедрали Срца Исусова у Сарајеву одакле је упутио апел за опстанак хришћана у том граду.

„Имам слободу да са овог светог места, пре свега представницима црквене јерархије и свој браћи упутим апел да се потрудимо да Сарајево не остане без хришћана. Ово је древни хришћански град“, рекао је он.

Патријарх Иринеј захвалио је Богу што је омогућио заједничку молитву које би, како је рекао, требало да се догађају чешће у времену у којем живимо, „када су вредности помакнуте на периферију људских интереса и идеологија“.

„Молим се Господу да нас зближи! Много је времена прошло од када смо се ми хришћани поделили. Наш народ има изреку и каже: ‘подељена кућа је осуђена на пропаст’. Много је времена прошло у подељености те то захтева много времена и да се зближимо“, рекао је патријарх.

Иринеј је истакао да хришћани имају исто Јеванђеље које се чуло и током синоћње молитве и многе друге истине које су јединствене.

„На томе би требало да градимо нашу будућност“, истакао је патријарх српски, захваливши домаћину, кардиналу Винку Пуљићу, што је уприличио мису поводом Међународног сусрета за мир у Сарајеву који у организацији заједнице Светог Еђидија почиње поподне у Сарајеву. Кардинал Пуљић је захвалио посебно на присуству српског патријарха који, како је рекао, носи поруку мира.

Посебну захвалност Пуљић је изрекао Заједници Светог Еђидија што је изабрала Сарајево као место сусрета молитве за мир.

„Молитва нам је била снага за издржавање страхота рата. Сада се све више надвија облак безнађа, па нам је важно да из овог града крене порука наде и доста позитивне енергије – да није грех што смо различити, већ у тој различитости треба да стварамо живот и суживот толеранције и настојимо да изградимо боље сутра“, нагласио је Пуљић.

У пратњи патријарха били су епископ бачки Иринеј и епископ захумско-херцеговачки и приморски, администратор Митрополије дабробосанске Григорије.

Патријарх је потом прошетао улицама Сарајева сведочећи на тај начин вековно прсуство православних у овом граду, а уједно и јеванђељску жељу за изградњом заједничког живота у миру и љубави, саопштено је из Митрополије добробосанске.

СРБИН-инфо
08.09.2012

 

Срби с Космета разочарани у Београд: Нећемо у Тачијеву државу!

Приликом недавне посете Александра Вулина северном Космету и затвореног састанка са челницима четири српске општине у Косовској Митровици, дошло је, сазнају “Вести”, до озбиљних несугласица између шефа Канцеларије Владе Србије за КиМ и неколико учесника састанка.

Између осталог, Вулин је челницима општина рекао да ће Влада Србије испоштовати све што је са Едитом Тахири потписао Борко Стефановић, чему се Срби са севера одлучно противе. Вулин је рекао и да би на северу Космета за шест месеци требало одржати изборе за локлну самуправу које би организовао Оебс.

Нема предаје

Срби “знају” да су Стефановић и Тахири, уз благослов Тадића, договорили да се распусте скупштине општина и формирају привремена већа чији би састав задовољио Београд и Приштину. Али, без обзира на то ко је коме шта обећао, и шта им спремају Ангела Меркел и остали из Европе, Срби на северу истичу да се неће лако предати ни пристати да живе у независном Косову.

Шта то значи, да ли је то најава избора које ће организовати Приштина, да ли је то припрема за “довођење” косовских институција и на север Покрајине, заниимало је учеснике састанка.

– Ако си дошао да нам то кажеш и да од нас то тражиш, боље да ниси ни долазио. Ми у Тачијеву државу нећемо. Ако Србија неће да се бори за останак српскх институција, борићемо се ми који овде живимо – рекао је Вулину Марко Јакшић, посланик у Скупштини Србије који је један од ретких који има петљу да изасланицима Београда увек каже све у лице.

Вулин због тога последњих дана заобилази северни Космет или само овуда пролази на пропутовањима за Штрпце, Велику Хочу, Гораждевац и Пећку патријаршију. Занимљиво је, а то упада у очи и Србима на северу, да му Кфор, Еулекс и Приштина до јуче нису правили никакве проблеме, напротив, често су се трудили да Вулин брже и лакше стигне до својих крајњих одредишта.

На клацкалици: Александар Вулин

Сам помен избора за локалне самоуправе које би вероватно расписала Приштина, а спровео Оебс, Србе на северу одмах асоцира на “издају и мирну предају” и враћа их неколико месеци уназад, пред изборе у Србији када су СНС, ДС, ЛДП и још неколико странака блиских тадашњем режиму бојкотовале локалне изборе у Зубином Потоку и Звечану а који су, упркос противљењу Тадића и Богдановића, па и претњама Приштине, ипак одржани.

Индикативно је да су изборе бојкотовали и напредњаци, да се то није свидело њиховим људима на терену, али да су морали да поштују наредбе и ћуте. Многи су још тада посумњали да су Николић и Вучић попустили под притисцима из Европе.

И тада се на СНС вршио велики притисак, као и сада када је СНС окосница власти у Београду.

С картама на сто

ЕУ, а посебно Немачка, по сваку цену жели да распусти српске скупштине општина на северу. Неки Срби преко Канцеларије Владе Косова у Бошњачкој махали припремају се за изборе које ће организовати Приштина. Није искључено ни да се из истог извора финансирају и последњи бомбашки напади на северу Космета – каже познавалац прилика на северу. Он очекује да ће Вулин наредних дана потпуно да отвори карте и саопшти “какве су му задатке дали Влада и председник Србије”.

(вести)

8.09.2012.
Србин.инфо

Одбијен захтев шиптарских сепаратиста, остаје позивни број Србије +381

Генерални секретар Међународне уније за телекомуникације (ИТУ) Амаду Туре рекао је да се позивни телефонски бројеви државама додељују након што постану чланице Уједињених нација и да би настао озбиљан преседан уколико би се Косову омогућило да користи позивни број Албаније.

“Коришћење позивног броја неке друге земље ће створити много техничких проблема”, Арекао је у Туре у Тирани, одговарајући на питање о резолуцији косовске Скупштине о коришћењу позивног броја Албаније – “+355″ уместо позивног броја Србије – “+381″.

“Имамо врло јасно правило о томе и ја бих свим странама саветовао да раде отворено и да сарађују”, напоменуо је Туре, преноси приштинска штампа.

Према његовим речима, последњи позивни број дат је Јужном Судану.

“Када једну земљу признају Уједињене нације онда јој ми додељујемо позивни број. Овај број се додељује два сата после декларације Уједињених нација. Ми доносимо ову одлуку истовремено када и УН. Ми технички припремимо све и касније нема никаквих проблема”, објаснио је процедуру за додељивање позивног броја некој држави, секретар ИТУ-а након састанка са премијером Албаније Саљи Беришом.

Бериша је на конференцији одржаној у петак рекао да се у принципу слаже и додао да ће сачекати и мишљење екперата да би донео коначну одлуку.

 

 

 

Молитва ВедСрбског Песника

 

Молим се!

 

Драган Симовић

————- 

 

Молим се!

 да овом светом земљом

слободно ходају

 деца моје деце,

и она далека деца

све далеке наше деце!

Молим се!

 да овим светом,

као и свим иним световима,

непрестанце влада

Велики Дух Стварања,

 и да сва бића,

у свим световима,

 буду благословена

 и радосна!

Молим се!

да сви словесни људи

усаображени буду

са Великим Језгром

Златне Светлости,

и да без престанка

творе дела Духа

Светога!

Молим се!

 да наша Велика Мајка Земља

 снова буде девичански чиста,

 и да обавијена

плаветним прозирним овојем

у смирењу и у љубави

 плови низа далека,

и духовна,

звездана јата!

Молим се!

 Теби се молим,

Велики Створитељу!

да Лепота, Доброта

и Дивота

овлада свим световима,

видљивим и невидљивим,

 знаним и незнаним!

 

Молим се!

јер у овоме часу,

 једино то

 умем и знам!

 

Графити о Ненаду Чанку

САОПШТЕЊА

Активисти СНП НАШИ из Новог Сада на више локација у граду исписали су графите „Чанак врати таблу – изваљен си“, „Ко још прети опозицији“, „Чанак не прети сам себи“, преко којих се разоткрива медијска манипулација Ненада Чанка позната као „рат графитима“.

Наиме по објави да ће доћи до смене градске власти у Новом Саду и да партија Ненада Чанка неће више бити учесник у њој, започели су оркестрирани напади из кухиње ЛСВ на саме себе, наиме најпре је дошла вест да је прежврљана фамозна табла са називом улице Зорана Ћинђића, затим је написан графит „Чанак је усташа“, па претње Александри Јерков од Н.Н. лица, да би дошло до кулминације догађаја када су медији пренели вест да су се појавили и графити који прозивају на прогон Срба из Војводине.

Овај добро опробани метод, измишљања непријатеља, и да најпре себе представи као жртву од злих националиста који нападају све редом, је стара нацистичка метода попут паљења рајхстага, на измишљеног непријатеља на којег треба ударити свим снагама, како би се заиста током времена и стекли ти непријатљи против којих би се и ратовало.

Зато активисти Нанада Чанка пишу графите у којима се позива на прогон Срба из Војводине, и за циљ има изазивања сукоба између Срба и националних мањина у Војводини, тако да кроз ове акције Чанак ствара две ратне стране, док ће он кроз медије манипулисати ситуацијом као велики борац за мир и људска права.

СНП НАШИ ће и даље на све начине борити против сепаратиста у Војводини и разоткривати њихове медијске манипулације.

Информативна служба СНП НАШИ

Кратка веза: http://nasisrbija.org/?p=8991

Оружје звано тигањ смрти

децембар 12, 2010 — преузето са сајта „Небојша“ (фбр редактура и илустрација)