Приђите ближе,
Да чујете шапат ,
што вам кроз ветар,
облак и кишу, говорим.
Да чујете речи, поруке важне.
Кроз воду, талас и море, мраморим.
Ту сам за све!
.
За сакате, слепе, болесне, јадне,
несрећне, тужне, у мислима гадне.
За радосне, добре, веселе, јаке,
за здраве и за свакојаке.
.
Утеху ширим.
Можеш је наћи.
Руке пружам,
можеш их дотаћи.
.
Снове ти нудим, љубав и веру.
Плодове неба!
Нека их беру!
Смирене душе успењи се у ме.
Ко вере има, тај и разуме.
.
Ја сам у сунцу, у небу,
у ветру.
Ја сам у природи,
у свакоме метру.
У кораку твоме, прашини крај пута.
.
Само немој да душа залута,
у ноћи тамној,
у промисли самој.
.
Буди храбар, буди добар.
Делуј и веруј.
Заиста, ја сам за тебе створен.
За све вас, к мени пут је отворен.

Фото; Пејзаж; Википедија

Љубав његова
Изгуби се у валовима
Немирних река

Мене
Што је живот
Затровао тугом

Пут мој
Не посипа
Више пролећем

Стискам срце

Полако
Ткам сузе
И опраштам

У моју луку
Сад се
Бура настанила

Добијам снагу

Остављам тугу
И њене поклоне
За друге

Одлазим
Без осврта

У боље сутра

Фото: Бура; Википедија

Узех сановник да сан прочитам
који ми слике чудне дојави.
Записе прастаре да приупитам
шта ће из овог да се пројави.
.
Увредиоцима опросте дадох
па један сада у сну је моме.
Уз њега добротвор дела мелемних.
Скупа у друштву смо радосноме.
.
Ка скуту кафанском смо притекли.
Опростник мој нас овде уведе.
Сненом судбом у трену сви утекли.
Остадох сам сред кафанске беде.
.
Кукурик зоре ослика слику:
Брат од доброте у живом је збору.
Није се одазв’о сенковнику
огрнутом у драгу одору.
.
А лик коме праштање дадох
не врну се гласкањем зоре.
Сановником у потеру пођох
да га спасим од судње покоре.

Фото: Лирика снова; Википедија

Овај свет трепери
Усхићењем љубави,
Титрају искрице светлости,
Божију промисао слави.

Овај свет титра у
Чудесним бојама,
И свака призма је на 7
Слојева разлама.

Овај свет се игра
Разним вибрацијама,
И ствара ову реалност
У свим главама.

У овоме свету
И мисли дрхтуље страсно,
Надам се у пољу љубави
И доброте.
Ваљда за нас није касно!

Фото: Фототека Србског Журнала

Умислише подбогови да су
Окретоше безбожне на Божије
Место крста побоше стуб срама
.
Опколише стадо залутало
Лаковерне сабраше у верне
Изнедрише веру неверничку
Ни из чега све смишљају нешто
.
Оглашени да су богољупци
Опчињени у блату блистају
Засенише славом сами себе
Да осјаје царство ђаволово.

Фото: Фототека Србског Журнала

24.март 1999. НАТО бомбардовање!

Обележавамо Нове године, славе, рођендане, рођења..

Али, обележавамо и све оно што не сме да се заборави, да се не би поново догађало.

Боли лична, заједничка и туђа неправда. Боле неистине, страдања, понижења и отимачине.

Да ли смо и да ли је свет нешто научио? Изгледа да није! И даље постоје тлачитељи и робови. И даље су на позорници „Игре глади“

У који ли дистрикт спада Балкан, Србија?

12?

Ето, чак и у паклу има само 9 кругова!

Људи, пробудимо се!

Робља је више! Заједништво, љубав, доброта и храброст спасиће свет! Данас су таква времена да никоме није добро! Окружени смо злом, чији ланци су све тањи и тањи.

Сваки верник, било које вере, вапи за поштењем, правдом, истином и добротом.. Вапи већи део планете. Вапе живи, вапе и мртви..

Да ли то беше тек шапат кише,
Топлих капи са талогом снова,
Капи од којих мај ми замирише
Устрепталим лишћем с јабланова?
Ил’ си ми дошла с нескромне жеље
На измаку још једне сиве недеље?
.
Да ли то ветар упетља прсте
Под чијим јагодицама љубав зре,
Од чијих се додира слепо укрсте
Потоње душе с онима пре?
Ил’ си ми дошла с неписане туге
У ноћне часе вечношћу дуге?
.
Знам да ми не дође са свога хтења,
Најлепши сну што се давно снио,
И да су одвећ пуста моја бдења
Па сам ти очи у сан тајно скрио.
Знам, није ни ветар ни капи кише,
Нема те, а сан си – сан све више.

Фото: Фототека Србског Журнала

…

Ако се сјетимо Хитлера, Садама, Гадафија, Милошевића… вид‌јет’ ћемо да се ради се о формули која се понавља кроз цијели двадесети и ево и почетак двадесет првог вијека.

Наиме, сваки „диктатор“ је прво подржан (финансијски и на друге начине) од „демократске „Западне елите“ да би касније послужио као разлог бомбардовања и рушења не само система којег је он тобож’ успоставио, већ и уништењу народа над којим је диктатор вршио диктатуру.

У другим ријечима: Гд‌је се појави „диктатор“ знак је да је ту управо плански „засијан“, те да су ту и велике шансе да ће „због њега“ а у догледно вријеме читава земља бити разрушена а преостали народ расељен по свијету. На тај начин „западни спаситељи“ под окриљем хуманитарних акција улазе у аутономне земље и отимају природна богатства њених становника.

Примјер таквог програмски уздигутог кловна је у дашњој Србији, а услови за његов „прогон“ се увелико стварају, уистину у завршној су фази. То је знак да, уколико га Срби прије тог планског прогона сами не уклоне (замијене), не пише им се добро; хијене су већ намирисале крв, све је спремно за гозбу.

Воља народа зато мора бити изнад воље стрвинара. Свако треба да преузме одговорност за сопствену стварност, како „диктатор из народа“ тако народ.

Онај ко напусти Љубав, хармонију и мир морат’ ће рјешавати последице свог путашествија кроз застрашујући хаос, немир и личну апокалипсу. Зато је освјешћење неминовност.

Освијестити се значи вратити се на божански пут, души, и самим тим у себи поново уздићи Љубав, хармонију и мир, јер… како унутра тако споља, те уколико желите знати какви сте унутра погледајте своју спољашњост, она је одраз вашег унутрашњег стања.

Не допустите стога да садашњи кловн глобалистичке политике буде оправдање за следеће разарање. Прошли пут је то био Милошевић, био је „легитиман“ разлог разарања и окупације.

Све је режирано… али ви нисте.

…

Шта ово значи на духовном нивоу?

Увијек је исто:

КАКО УНУТРА ТАКО СПОЉА.

КАКО ГОРЕ ТАКО ДОЛЕ.

У практичном смислу ове ријечи указују на потребу сагледавања нашег унутрашњег стања. Чијег унутрашњег стања? Свих укључених у овај сценарио.

Па хајде да помогнемо освијетлити таму из које се порађа „диктатор“.

Дакле, све што се појави у стварности уистину је пројекција духовног, менталног и емоционалног стања јединки које доживљавају ту појаву.

Стога, не може се појавити „диктатор“ (јединка) уколико нема оних јединки над којима ће та јединка вршити диктатуру. Масе, тако говоримо о колективу без имена и лица, су уистину јединке са истим духовним, менталним и емотивним склопом. Тај склоп је на истој фреквенцији са склопом диктатора али са супротним набојом поларизованог потенцијала. Супротности потенцијала стварају појаве у којима се пропорционално њиховом набоју пројектују тиранин и жртва (диктатор и масе=народ).

Да ли је то заиста реално да један читав народ својом инертношћу, немаром, љеношћу, глупошћу… у незнању порађа одраз супротности сопственог поларитета??? Да ли је народ заиста обезглављен, онесвијешћен, и тек тако тражи то искуство жртве?

Па није баш тако једноставно.

Као што знамо ми живимо у Матриксу, а Матрикс се храни поларизацијом и консеквентно супротностима кроз које се ослобађа витална енергија душе. Наша душа је његова батерија.

Дакле, да би душа постала корисна батерија Матрикса неопходно је константно манипулисати фокусом људи, јер фокус је активни бирач информација, организатор Примарне Перцепције а то значи; гд‌је ти је фокус тамо је и енергија. Енергија потиче из душе стога је за Матрикс нужно да изманипулише вољу. Воља управља пажњом (фокусом) те уколико јој се представи валидан мотив она ће сву своју стваралачку моћ усмјерити у тај мотив.

Како постаје диктатор?

Шта је при том мотив којим се манипулише воља Творца?

Истински мотив стварања диктатора јесте испољење неодговорности. Дакле, у тренутку избора Творац у јединкама (у маси) бира пасивну улогу и самим тим остаје несвјестан последица (последице ће откривати док се манифестују). Као резултат таквог стварања „масе“ ће добити стварност нужности, а пошто је нужност последица неосвијешћеног избора, нужност собом у манифестацију доноси немоћ и појаву „моћника“ који оправдава ту немоћ.

У суштини универзалног мира је еквилибриум=равнотежа поларитета.

Универзум стога не бира и не подржава ослобођење жртве од тиранина (јер то би за њега било стање неравнотеже); он подржава њихов еквилибриум, јер у том стању он увијек бива у миру, дакле остаје непристрасан, уравнотежен.

Схватањем еквиливриума имамо веома реалну шансу промјене система.

Потреба за жртвовањем треба да се анулира из свјесности јединке, јер анулирањем потребе за искуством жртве анулирамо појаву диктатора, анулирамо храну којом се његов поларитет напаја.

То је дакле до сваког од нас, али рећи ћете, шта ћемо са манипулаторима, са моћницима, диктаторима? Зар и они не бирају то што чине?

Бирају, наравно са бирају, али добијају само онолико колико им се даје; то је закон ЕКВИЛИБРИУМА.

Манипулатори зато чине све да изманипулишу нашу перцепцију и с тим да поробе наш дух. Они стоје иза сваког диктатора, потпомажу да има све услове за раст, манипулишући перцепцију масе. То чине кроз мноштво алата; кроз медије, образовање, науку и религију, кроз политику коју потпомажу ратном индустријом и друго. Ако боље сагледамо све ове горе наведене алатке, свака од њих служи одвајању и поларизацији.

Дакле, мотив воље се усмјерава у искуства неодговорности, гд‌је се у рату рецимо јединка осјећа неодговорном за своје учешће у деструкцији, за убијење и за узрок ратовања. На тај начин себе доживљава немоћном да каже „Не“ моћницима који (из тог угла) имају моћ над њиховом судбином.

ЗАБЛУДА.

Моћ је у слободној вољи.

Да би воља била манифестована у свом највишем потенцијалу она мора бити освијешћена, а да је воља освијешћена доказ је у познавању последица избора у тренутку избора, дакле прије њихове манифестације.

*СЛОБОДНА ВОЉА ЈЕ НЕПРИКОСНОВЕНА МОЋ ТВОРЦА У СВАКОЈ ЈЕДИНКИ, СТОГА, ДА БИ ЗАИСТА БИЛА ИСПОЉЕНА КАКО ЈЕ БОГОМ НАМЈЕРЕНА ТРЕБАМО СЕ ФОКУСИРАТИ НА ПОСЛЕДИЦЕ СВОГ ИЗБОРА. ИЗБОР СЕ УВИЈЕК ЧИНИ У САДА, ТЕ ЈЕ САДА И ЈЕДИНО ИСТИНСКО ВРИЈЕМЕ КАДА МОЖЕМО ПРОМИЈЕНИТИ СВОЈУ СТВАРНОСТ.

Даље; постоје агенти Матрикса чији је једини стварни задатак МАНИПУЛАЦИЈА. Они манипулишу и масе и диктатора, јер једино тако могу произвести жељено стање душе; батерију.

Диктатори су њихова посластица.

Они их подржавају док ови не доведу ситуацију до усијања, а онда их обавезно жртвују, убијају, обично јавно вјешају, гиљотинирају, стријељају, како би и даље држали масе у увјерењу да су коначно добили „ПРАВДУ“.

Сваки диктатор је послужио као оправдани разлог даље експлоатације сировина, батерија.

Стога, у Србији се тренутно дешава управо то: еквилибриум диктатора и масе, при чему се екстремности повећавају а разлози за „ослобођење од диктатора“ постају већи и оправданији.

Уколико се јединке из масе Србског народа не пробуде и измијене стање ЕКВИЛИБРИУМА, десит’ ће се оно што се десило у Ираку, Сирији и другд‌је….

Дакле, промијенимо ли Мотив наше воље промијенит’ ћемо и ЕКВИЛИБРИУМ, промијенит’ ћемо и исход нашег стварања.

Пробудимо се у САДА!

Другог времена НЕМА.

ДРУГОГ БИЋА НЕМА.

Исто Биће, свјесно или несвјесно себе у свакој јединки (у маси, диктатору или манипулатору) је Творац који активно или пасивно учествује у стварању стварности еквилибриума. Активирајмо се … САДА!

Почетак и крај свих искустава омогућује Љубав. Освијестимо ли Љубав у себи, Љубав исцјељује све.

Фото: Диктатор – филм; Википедија

На тврдом лотосу
Сплео сам ноге и исправио кичму
Са три затворена ока и уз дубоко дисање
Повезао сам се са Мајком Земљом
Кроз кичму до врха главе
Уз све могуће тешке радове
.
Надковао сам седам обојених степеника
Потом још три до врха Неба
.
Индиго Ноћ са миријадом свитаца
Сваки свитац је нечији сан
.
Раздвојио сам своје биће
И у висине упутио једно зрнце себе
.
Прелазећи преко клисурица и планина
На раскрсници спојило се зрнце са сном
Препознати кренуше смело и без речи
Стрмом узаном и кривудавом стазом
Пратећи светлост – водича

Фото: Свемир; Википедија

Буди се.
Буди ми наду да и овом граду има живота.
Да није мртва Србија моја.
Зар нисам жртва?
Види ме како се кочоперим?!
Ал` нећу да делим мрве с твојим врапцима,
хоћу гнездо на својој крошњи.
Астал пун жита, да ми Рајска птица буде сита,
а ја, поносита…
.
Тамо под крошњом туђом, да кажем –
Да ме не прави лудом!
Да је моја Трешња здрава и јака,
да је на њој цвркут славуја, а не сврака!
Кад се вратим на врх да се попнем и машем,
машем до Драча!
Да сам јача, само- да сам јача.

Фото: Трешња; Википедија