Ти гледаш водопад како се пенуши,

слушаш фијук ветра крај речних обала,

и осећаш маглу што штипа и гуши,

но не видиш сунце у бари сред кала.

 

Гледаш како грана за граном се суши

и прелива јесен изнад морских вала

уморнога сунца хиљадама шара

и мре тисућ боја шумом четинара.

 

И гледаш кад јутро из ложнице ступа,

и слушаш клептање изгладњеле чапље,

гледаш како месец млеком брда купа

и сањива роса јутром с ружа капље,

и не видиш ништа и корачаш даље

плачући што небо само сумор шаље.

 

О, мислиш ли можда, постоји лепота

далека и чудна, непојамна ником?

Блудећи је тражиш стазама живота,

очајно је кличеш својом грубом виком,

а вретено своје Парка кад размота,

смућен ћеш чезнут’ за слућеном сликом

незнане лепоте.

 

Чуј, у теби све је:

тобом цвет мирише, тобом сунце греје

тобом небо плаче, тобом горе цепте,

у царству лепоте жена круну носи,

тобом поноћ блуди, тобом звезде трепте,

тобом зло се цери, тобом самрт коси,

анђео и демон тобом с неба слећу

тобом Господ живи, светови се крећу.

 

Чудна ме понекад жеља хвата,

да купим разгледницу и напишем:

„Добро је: поште раде, нема рата…“

И ништа више.

ГЛАВА 12. СУНЧЕВ ВЕТАР

Недавно је постало познато да су древна нордијска племена, која су пре 6-7 хиљада година представљала један етнос, живела у предрелигиозном добу. То је посебно време, када се човек осећао делом природе и схватао законе еволуције Универзума и религија му тада није била потребна. За њега су живе биле не само биљке и животиње, већ и сви неживи предмети, укључујући и небеска тела. Знања људи предпотопног доба била су много дубља и обилнија од маших савремених ограничених оквирима вулгарног материјализма.

Они су схватали то, да ми, због свог незнања, перципирамо мистицизам. На пример, ако информационо поље Универзума прожимају материјалне структуре, онда се у њима јављају мисаоне форме. Стога, обдарен је свешћу чак и електрон, а о молекулу није неопходно ни да се говори. Дакле, не постоји ништа мистично у нашим руским бајкама, када њихови хероји лако комуницирају са планинама, рекама, звездама, Месецом или са Сунцем. Према Сунцу су наши преци имали посебан став. Они су га са правом сматрали главним небеским светлилом. Схватали су, да само захваљујући њему, постоји на Земљи живот. Древни су знали, да од свести Сунца на Земљи много зависи – да Светлило емитује огромну количину не само топлотне и светлосне енергије, већ и енергије вишег реда, без којих није могућа еволуција планете и што је најважније, да је њу могуће акумулирати у свом физичком телу. Тако да је Светлило за сваког човека давних времена било нека врста небеске електростанице, на коју је он у било које време увек могао да се повеже. У савремено доба ка „соларном ветру“ се окрећу само присталице северне борбене традиције.

Чак су и индијске и тибетанске јоге заборавили шта је Сунце — то је најјефтинији од свих познатих у Земљи извора суптилне енергије.

 

Повезивање на проток сунчевог ветра врши се на следећи начин: рано ујутру, на изласку Сунца, неопходно је стати према њему лицем. Ноге у ширини рамена, тело опуштено. Пружите руке ка Сунцу и отворите дланове ваших руку. Сада замислите да се у ваше руке и у област „трећег ока“ (центар Самаргла) улива долазећа од Сунца златна течност и да се она улива у ваш соларни плексус. У том тренутку можете ментално да разговарате са Сунцем, тражити од њега савет или одговор на неко питање. И једно и друго ће вам сигурно доћи. Само не одмах, већ прво у облику енергије, а затим и у облику који ћете моћи да видите пред својим очима. Поред ова три тока соларне течности можете да прикупите енергију и кроз дисање. Али не треба претеривати, иначе ће вам бити лоше. Вишак енергије на организам делује увек негативно. За контролу процеса, неопходно је да се на неко време затворе очи и да се обрати пажња на област корена носа. Тамо ће бити светла тачка. Ако боја овог места буде светло жута, крваво-црвена или наранџаста (код свих људи различито), значи, прикупљање је завршено.

Енергије има у обиљу. Соларна енергија која долази од Сунца при изласку, веома је корисна за очи и централни нервни систем. Зато се препоручује у таквим тренуцима гледати у Сунце и ментално напунити његовом силом своје очи и мали мозак. Ова вежба се ради не више од 2-3 минута, у супротном, можете да оштетите вид. Треба имати на уму да соларна енергија уништава у телу све, без изузетка, облике рака и „пржи“ продукте распада његове ћелије. Она чисти крв од токсина, уклања из крвних судова холестерол, враћа полне функције и у сваком тренутку може да се претвори у вишегодишња извор грубе физичке силе. За то је неопходно ментално је превести из језгра Даждбога у црвени центар језгра Перуна. Ради се то кроз слике и намеру. Исто тако је могуће прикупљати енергију од било које звезде. Само за то не треба пружати руке ка њој. Једноставно је довољно у њу гледати и отворити за проток њене силе „треће око“.

 

ГЛАВА 13. САВЕЗ СА ЕЛЕМЕНТОМ  ВАТРЕ

 

У нордијској борилачкој традицији елемент ватре је представљен не само као моћна ударна техника, свим врстама покрета, спиралама ручног зглоба, захватима, избачајима и гурањем, већ и врло брзим кретањем. Ватра — то је, пре свега, јарост и брзина. Дакле, човеку, који се бави древном борилачком традицијом наших предака, савез са елементом ватре је неопходан. А сада погледајмо, како то може да се изгради?

Да би такав савез настао, потребно је сам отићи у шуму и запалити ватру. Када се пламен разгори, треба сести поред ватре и гледати у њу. Видећете како пламен лиже дрва, како се преноси са једног на друго и временом ћете интуитивно почети да схватате душу елемента. После такве, довољно дуге (не мање од три сата) контемплације, морате себе замислити као ватру. Истом ватром као она који гори поред вас у коју гледате. Када се то уради, покушајте да обједините своју ватру са пламеном ватре.

„Дошавши“ у ватру, морате да се обратите свести елемента следећим речима: „Дошао Сам теби у облику пламена. Ја сам твој пријатељ и волим ватру Земље и Неба! Желим да постанеш мој пријатељ и пратиш ме кроз живот. Како у невољи, тако и у радости. Желим да постанем део тебе и желим да се ти спојиш са мном. Поклањам се теби, пријатељу и пратиоцу, ватри Земље и Неба“.

Када осетите себе као пламен у пламену, ваша телесна температура одмах ће се повећати, али да дуго буде у таквом стању не може. Јединство са елементом ватре не би требало да буде дуже од 5 минута; ако сте урадили све исправно, ватра вас неће одбацити. Главна ствар у овом случају је — да подесите своје срце, елемент ће одмах то осетити и поћи ће вам у сусрет. Савез са елементом ватре штити ваш ум од било које врсте зомбирања. Свест елемента, у вези са вашим менталним пољем ће спалити било који негативан утицај. Осим тога, савез са ватром ће дати вашим покретима огромну брзину. На нивоу здравља доћи ће до нормализације метаболизма. Ваш процес старења драматично ће се успорити.

 

ГЛАВА 13. САВЕЗ СА ЕЛЕМЕНТОМ ЗЕМЉЕ

 

Елемент Мајке Земље је један од најмоћнијих. Он је у северној борилачкој традицији изражен ослобађањем од захвата, пет главних бацања, куполном техником заштите и јаким директним и кружним потезима. Ако у елементу ватре сви ударци долазе из црвеног језгра (центар Перуна), онда се у форми елемента Земље енергија ударца црпи из узлазећих и силазећих токова.

Да би се ушло у савез са елементом Земље, неопходно је сам отићи у  шуму или поље и изабрати међу цветовима удобно место и лећи преко њега на стомак. При томе ваша глава треба да буде усмерена ка северу. Прво питајте Мајку-Земљу за опроштај за све нанете јој неправде. За то, што се без питања копају на њој јаме, што је нисте увек неговали и чували од глупих и злих људи, који свуда иза себе остављају депоније смећа, који узалудно секу на њој дрвеће и жбуње и још много тога. Онда, осећајући  из ње топлину, питајте Земљу – Мајку за здравље и животну снагу. Опуштено, неопходно је лежати на земљи 20-30 минута, не мање. Шта ће вам то дати? Веома много. Довољно је 2-3 сесије и потпуно ће нестати неке болести. Опоравиће се срце, јетра, панкреас, нормализовати крвни притисак.

Али то није све — лежећи на земљи, треба питати да Мајка-Земља постане ваш пријатељ. За то се обратите њој са следећим речима: „Мајко-Земљо, моје кости, вене, мишићи, као и све моје тело, изграђено је тобом. Ја сам твој син (кћер) и желим да те волим и да се бринем о теби као о рођеној мајци. Молим те, узми ме у своје материнско срце и буди поред мене и у невољи и у радости. Желим да будем твој чувар и зато, молим те, дај ми снаге да извршим свој ДУГ“.

Ако се елемент Земље упозна са вама, онда ће се све у животу одвијати тако, како ви то желите, и у борби са противницима сила мајке Земље увек ће вас подржавати. Сетите се чувеног Антеја, противника Херкула, у степама северне Африке. Херакле је успео да победи сина Земље, али само захваљујући снази свога оца Зевса.

 

ГЛАВА 14. САВЕЗ СА ЕЛЕМЕНТОМ  ВАЗДУХА

 

Ваздушни елемент је представљен у северној борилачкој традицији покретима, који личе на јапански аикидо (исти улази у празнину и заокрет за 180 степени), али за разлику од класичног аикидоа, техника бацања у старом северном стилу замењена је ударцем. Прво, у борби она је знатно ефикаснија и, друго, бржа.

Да би изградили савезничке односе са елементом ваздуха, неопходно је да ментално претворите себе у ваздушни елемент. За такво посвећење најбоље је попети се на врх брда, хумку или на висок кланац. Онда морамо да се сетимо који се од четири ветра код нас у Русији, али у Западној Европи, сматра најважнијим? Правилно — северни ветар.

Треба окренути лице на север, замислити да је ваше тело испуњено ваздухом и да је изгубило на тежини. Сада ви стопалима ноге једва додирујете земљу. Одгурните се и узлетите. Ако желите, онда полетите до облака. Ако сте успели да схватите стање бестежинског стања и растворили сте се у елементу ваздуха, може се сматрати, да сте достигли жељено.

Сада се ментално обратите елементу ваздуха са следећим речима: „Ти окружујеш Земљу, попуњаваш својим дахом планине и мора. Снага твоја је безмерна, она се раствара и у мојој крви, носим је у својим венама. Постани мој близак пријатељ, буди са мном и у невољи и у радости, помози ми да управљам својим телом, да побеђујем своје непријатеље и да донесем радост пријатељима“. Савез са елементом ваздуха чврсто ће вас повезати са техником дисања, једно допуњује друго. Поред тога, ментално се обртативши елементу ваздуха, моћи ћете да максимално олакшате тежину свог тела. У брзој борби то је веома важно. И поред свега, елемент ваздуха ће благотворно утицати на нервни систем човека. Он побољшава његов рад и лечи многе болести нерава.

Савез са елементом воде нећу описивати, јер форме елемента воде и универзума у оквир овог приручника не улазе. Нека обе технике остану тајна за наше непријатеље .

 И онда, да би победили било ког противника, довољно је да се савлада само једна од горе наведених форми.

 

превео: Душан Ми

Извор:фејсбук страница –Мидгард земља и тајне око ње-

 

Ноћ – звезде трепере на својим путевима

Кум распростро сламу по васцелом небу

 Седим у лотосу на многомоћном месту

Зрикавци малени неуморни а гласногрли

Идеалан пев за дубоки мир и созерцање

Ни до Лире не стигох суштина ме тргла

У трену ме свест – пребрза и за вајтмане

Врати у родну Тијанију лепотом васкрслу

 

 

Месец срцаст – око њега вишебојни круг

Миришу цветови које ноћна сила отвара

Нарастају биљке у врту и трава око дома

Стидљиво се отвара и првоцвет бегоније

Сова са хуком прелеће кров – јури сеницу

Удаљени лавеж љутог гонича брзог зекана

Веверице орашарке развукле звучну мрежу

Шушкају по лишћу пауци и ситни инсекти

 

 

Зашто си ме Душо моја вратила са Пута?

Оностранство је наша завичајница права!

Поново зурим ка небу пратећи вековни зов

Напупила земља – испод себе осећам језеро

Његове воде напајају изворе и реке и људе

Преко хоризонта прелеће неорганско биће

Врви многолико Живот у свем Постојању

Како свеобујно Господе и танано трепериш!!!

 

Збирка – Поеме Светла и Ваздуха

 

 

 

Кад се буде окончао овај мој животни ток, и када будем отишао са овога света, надам се, а и верујем, да никада више нећу пожелети да дођем на овај свет као човек и да поново проживим живот човека у овоме свету јадних, бедних и ништих људи.

Боље је и да заувек некамо нестанем, него да се поново оваплотим као човек, те да изнова искусим све оне муке, патње, невоље и јаде човека и свеколиког људског рода у овоме свету привида, варки, омаја и опсена.

Ничег у овоме свету нема племенитог, узвишеног, дивотног и божанског, већ свуда само туга, патња, боли, лелек и плач душа утамничених у трулежне љуштуре од меса и костију.

Лепота о којој сам све време певао у овоме свету, није од овога света, већ је то лепота што – од када знам за себе – исијава из мојих песничких и вилењачких снова које, гле! будан сањам, сневам и снијем.

 

Српска ме је мајка родила,
Српским млијеком дојила,
Сву љубав свијета ми поклонила,
И човјека од ме створила.

 

Праштај, мајко, за грешке моје,
Праштај за бисерне сузе твоје,
Што лијевала си кришом да не видим,
Праштај, мајко, доиста се стидим.

 

Знам ја добро све муке твоје,
Знам за ноћи непреспаване које
Ни мени не дадоше починка, ни мира,
Ал’ судбина се, мајко, кроји, а не бира.

 

Дани ће наши славни опет доћи,
Дани јецаја и туге ће проћи.
Слобода се осваја, и бој ћу за њу бити,
Буди поносна јер се нећу крити!

 

 

ЛИРИКА ВЕЧНОГ ТРЕНУТКА

 

 

Док уживаш, дотле и живиш.

Кад престанеш да уживаш, престао си и да живиш, само што, можда, још ниси свестан, да си престао да живиш.

У овом времену свеопштег поробљавања човечанства, реч уживање је забрањена.

Ти не смеш да уживаш, већ мораш да се мучиш и ринташ за паразите и рептиле.

Да се мучиш и ринташ за најбеднију надницу, од јутра до сутра.

Твоја плата ће бити тек толика да би могао да преживаш, и, да следећег дана, и свих будућих дана, теглиш и ринташ за паразите и рептиле који ти никада неће дозволити да будеш слободан, самосвојан и самобитан човек.

На коју год страну да се окренеш, свуда су паразити и рептили и њихове верне, покорне и послушне слуге, што прате и надзиру сваки твој корак, сваку твоју реч, сваку твоју мисао.

Ти не смеш да уживаш ни у чему: ни у лепоти, ни у љубави, ни у шетњи кроз шуму, ни у поезији и уметности, ни у својој жени и деци, већ мораш само да ринташ и теглиш за бедну надницу, од данас до сутра, и да увек будеш послушан и покоран, да шутиш и мучаш као воском заливен.

Можда нисте знали, али планетарно демократско друштво јесте друштво робова у којему паразити и рептили бивају господари чак и ваших душа.

О таквом друштву су сневали неосвешћени и бесловесни Срби свих минулих десетлећа и столећа, без престанка окрећући главе ка обећаном Западу, одакле их је, најзад, њихово толико жељено, крваво и црно, сунце обасјало!

(У Великом Гају, последњег дана месеца гумника, 7526.)

Одаја душа

Круг величанствени

Отпуштене  жеље

Творац    одлучује

 

 

Избор – неизбор

Брзина спајања –  стварања

Бића  Љубави

За које одвајања и смрти нема

 

 

Љубав живи, кроз кругове времена

Крај једнога почетак је другога

Остаде само нит невидљива

Срцу осетна за Творца везана  

 

-А срце..ко чаша празна расута

Љубав  – живот да живи… оде

– Празнина …. празнина

Тишина – Тишина  – Тишина

 

 

И лагано  са Извора вода  опет се слива

Благост и срећа и радост мила –  путују  опет

Суштина –  љубав вечита из Извора

Тече Потоцима Рекама  Морима Океанима

 

 

Росом на цвету 

Кишом  из облака

И сузом  из ока у шкољку што  кану

То семенчица урања у седеф сјајни

Што преде нити и прави клупко

 – Бисер љубавни

 

 

Роде мили,  у Творцу оста

Нит веза у Извору неста

Љубави стварање за тебе

Слободом  у Извору започиње.