Тражимо Лепоту и тамо где је нема.

Тражимо је, и проналазимо!

Ако, пак, нигде не нађемо Лепоту, онда је измишљајмо; стварајмо је у својим сновима и визијама!

Само нас Лепота спасити може!

Сви видови, сви облици, сва суштаства Лепоте!

Лепота је основно стање Душе и Духа.

Душа и Дух живе од Лепоте.

Лепотом се хране Душа и Дух.

Лепота је праузрок Љубави.

Тамо где нема Лепоте, ни Љубави нема!

Летите високо орлови белог ветра,

летите између снова и јаве,

проткајте нам душе небеском прашином,

окрепите нас.

 

 

 

 

Силни орлови, летите, од куће до куће,

од поља до поља, покажите,

научите нас, да душе своје нађемо

у овом вртлогу нечистог лудила.

 

 

 

 

Усмерите наша сломљена срца,

ка божанском извору нас водите,

покажите нама, сломљеним душама

да љубав ипак се дели.

 

 

 

 

Летите високо орлови белог ветра,

цареви небеских висина,

крилима својим ишарајте небо,

окрепите и одморите наше Словенске душе.

 

 

 

 Победих

Застадох
да сакупим Непреболе

што Уместо кише

Из Корака полетеше.

Упитах
да сазнам Недолазе

што Уместо ветра

Из Земље прелисташе.

Видех
Мене порађа Љубав

Уместо васионе.

Иза плаве планине
Преливају
Уместо звезда

… Усне
… Очи

Речи…

 

„Душа душе моје“ – 2009

 

И кад ниси ту
зора се исто рађа 
замрси ми косу, 
шиљак у било
заголица стопало, 
нежно…мило…
И кад ниси ту,
радујем се дану,
како ћу на ливади 
у латици цвета, 
сакрити жељу 
мени као самар тешку,
па нек булка исправи грешку.
И кад ниси ту,
у касно предвечерје,
сенкама по зиду, 
цртаћеш осмех, 
тебе.. мене…косе замршене. 
И кад ниси ту,
у ноћима глувим,
норвешке кише квасиће јастук,
за једрост која ми прстом клати,
да ће остарити, 
а твојом, 
никада звати.

 Тињајућа Бродица у зеници плавог ока
Уз трептај пристаје, поред пурпурног жала.
Издвојила се једна, кап Суза из мора
Бродицу прати, гласан хор хиљаду вала.

 
И тамо је сигурно пристала
Од плавог мора зенице се одвојила.
Ту је вечан траг оста’л
Кап бистре Сузе, која се пролила.

 
И сада траг, бледе боје
Тиња на кожи, испод плавих вала.
Тај траг сада вечно вре
Док остала бела једра, пристижу преко жала. 

Љубав је енергија стварања.

Љубећи – ми стварамо!

Ми дајемо животну енергију ономе кога љубимо.

Љубавници могу да продуже животни век једно другоме.

Могу, зато што је љубав чудо постања и стварања.

Енергија љубави исцељује, васкрсава и изнова рађа.

Рађа подједнако како љубљено биће тако и онога који љуби то љубљено биће.

Љубећи – ми стварамо свет у којему ћемо живети у  наредном животном току.

Тај наредни животни ток може да се оствари и у овом животном току.

Може, уколико је јако и моћно исијавање енергије љубави из нашега срца.

Из нашега срца непрестанце струји енергија љубави – енергија живота!

Ко љуби – тај продужава свој живот и живот својих ближњих, како у овоме свету тако и у иним световима.

Људи и немају појма, да је енергија љубави најмоћнија стваралачка енергија у Васељени!

Ко љуби – тај вазда изнова обнавља и препорађа самога себе, али и све око себе.

Кад би људи то знали, и живели, тада не би било смрти ни у овоме свету!

Будући да смо прикључени на Извор Живота, наш живот се одвија у више димензија, више пространстава, више разина и равни Присуства и Стварања, више светова и више космоса.

Ми истовремено живимо и овде и другде, било где, свуда по свеколикој Првобитној Васељени.

Ми смо СВЕПРИСУТНИ.

СВУДА нас, у сваком трену, од Праискони има,  једнако као што нас и ОВДЕ има!

Ми смо вечни, ми смо ОДУВЕК И ЗАУВЕК ПРИСУТНИ.

АЛИ, ТЕК ПОШТО СЕ ПРОБУДИМО, МИ СХВАТИМО ДА СМО СВУДА ПРИСУТНИ!

1. 

   Драгане,
   Добро и паметно ведаш… већина житеља наше планете ово наше постојање доживљава као ВРТИЋ… дрека.. вика.. туга… радост..потребна одрастања …. везивање за све могуће игре, игрице .. звечка им је нон стоп у рукама…. они напросто “уживају“ овде …. прихватају сва правила спољног света… једноставно не осећају Творца…
   Мањи број ипак успе да крене ка свом праузроку … њима је Мидград ШКОЛА … осећају и делимично разумеју “правила игре“.. имају доста колебања … желели би лепше слике света … хтели би понекад да зауставе стампедо који јури ка амбису и пропасти и бивају често прегажени у тој накани…. изабрали су добар правац….
   И на крају, само појединци овде дају завршне испите СВЕ -УЧИЛИШТА … разумеју да све ово мора да буде баш овако.. прихватају Божју вољу и правду… стапају се са својим Створитељом… још пар ситних испита… и ето прилике да се крочи у Свет Богова.