Фото: Жаба; Википедија

Живка живахно жури Живку,
жале Жику жандара,
жив живцијат животари,
жутокљунац жандармеријски,
ждероња,
жуди женама.

Живка&Живко живописно жврљају живот:

Живорад жетелац жари,
живи живот,
жање жито,
жива жуманца ждере,
животиње жртвује,
жедан žilavke&žutike,
жгољав, жутичав,
жеже жуљевите жене.

Жил жонглер
жонглира жицом женствено,
живцира живаљ,
жица жетоне,
жилав, жустар,
жабе, жохаре,жирафе
жарком жеравицом жига.

Живко&Живка жедни журке,
жале жгадију,
жандара, жетеоца, жонглера,
журе жагору,
жигосању живота,
жедни жутих жлица&жличица,
жаре Живаншијем, жакетама,
жоржеима, жипонима,
жуде жтемима,журајама, Женеви,
жаргонима, жанровима, жребовима, журналима…
жвалављењу женетина&женскароша.

Живаљ жалосни,
жељан живота,
жури жалбама, жирантима, жалопојкама, жртвеницима,
живим живцијатима жртвују жезло, живу,
ждеру жу-жу
живцирају се жабокречином жалузина,
жардињера&жетонима железнице,
жарко жељни
жубора живахности.

Фото: Зора; Википедија

Устала си. Тако рано.
Ја, тек сада.
Зоро!
Лако ти је. Ко те буди?
Песмом птица,
јутро звони.
Жубор. Река поскакује.
Распрши се. Као снови,
пробуђени.
Мир ђурђевка. Звончић снени.
Одзвоњава.
Не будилник, као мени.
.
Умиваш се. Златном росом.
Ја, на чесми.
Зоро!
Лако ти је. Ко те грли?
Дах свежине. Руке магле.
Док огрћеш бели вео,
чиниш ми се ко невеста.
Окренута лицем мени.
Устрептала.
Пред олтаром.
Очекујеш, да ти исток
благо лице зарумени.

Фото: Златна наруквица; Википедија

Ниси се учврстила
И увек мислиш на друге
Врати се смеху
За почетак барем осмеху
.
Они те вуку са свих страна
Ја ти постајем напоран
Немој се крити немас мана
Не дам ти да посрнеш
.
Опет мислиш на друге
Хеј лудице!
Где ти је лепо васпитање
Или је опет опсена можда
. .
Послао си ми златну наруквицу
Требала ми је као Сунце
Скупила сам храброст за да и не
Због тога Те час видим час не видим

Фото: Фототека Србског Журнала

Сунчано јутро
Сенице на прозору
зобљу свој доручак
од јучерашњих мрвица.
Колтрејн свира на радију.
Ветар скида
снежни прах са грана.
Саксофон синкопира
тишину собе…
Дан као било који други
као било где
када је сунчано јутро…
Преверова поезија на кревету.
Осмех плавог неба
за “добар дан“
и сунчано јутро
као било које
као било где
када саксофон и сунце
наступају загрљени
као стари љубавници
у сунчано
сунчано јутро…

Фото:Фототека Србског Журнала

Све у њој је складно, све чудно,
Све речено мир и страсти;
Она обитава стидно
У узвишеној лепоти сласти.
.
Све око себе она посматра –
Нêма недруга, нêма пријатеља,
Изгуби се кад набуја жеља
У лепоти од које се страда.
.
Зато никад, никад не жури,
Да љубав угледаш што раније
И срце изгубиш на бури,
Пун снова с питањем – шта ми је.
.
Некад, збуњен, љубав ћеш срести,
Без ума узети њене чари,
И кô да ти Бог лице озари –
Испићеш је без имало свести.

Фото: Фототека Србског Журнала

Говори Господе, слуга Твој Те слуша,
Тебе, само Тебе, жељна му је душа,
немоћан је слуга да види и чује
док у њему Твоје не заструје струје.
Помози мом виду, помози мом слуху,
Слава Оцу, Сину и Светоме Духу!
.
Говори Господе, пре свршетка пута,
да ми с правог пута душа не залута,
говори ми тихо, ал нек буде јасно,
говори Преблаги, док не буде касно.
Помози мом виду, помози мом слуху,
Слава Оцу, Сину и Светоме Духу!
.
Знам: говорио си, ал опет говори,
док од Твојих речи срце се разгори,
док се вид отвори и слух се оснажи,
о говори Оче, слугу Твог ублажи.
Помози мом виду, помози мом слуху,
Слава Оцу, Сину и Светоме Духу!
.
Знам: говорио си кроз Пророке давне
и кроз Сина свога и кроз свеце славне,
ал, смилуј се црву, говори поново
на језику Твоме, старо бива ново.
Помози мом виду, помози мом слуху,
слава Оцу, Сину и Светоме Духу!
.
Нека речи Твоје у мени забрује
да Твој слуга чује и браћи казује-
говори Господе, слуга Твој Те слуша,
Твога слатког гласа жељна му је душа.
Помози мом виду, помози мом слуху,
слава Оцу, Сину и Светоме Духу!

Фото:Харфа; Википедија

Охо! Духовитост која инспирише!
Узех перо и претворих се у… рибу!
Како објаснити дубинској риби
Звук харфе!?

Ослушкујем шапат далеког ветра
Цврчак ми још увек спава
Под левим крилом

А када се пробуди саставићемо
Све почетке и крајеве
Обићи земљу Безкрај звану
И вратити се назад у себе

Исток је у нама!

Фото: Flowers and nature

Опет теби што ми живот браниш,
ликом ми по глави витлаш као мачем,
наду у друго у трену сахраниш,
охол што за тобом неутешна плачем.
.
Поново теби без ког туга лије,
и не тичу ме се једнолични дани,
тебе свуда јесте мене нигде није,
сем уназад где били смо сами.
.
Увек све теби, речи, жеље и мисли,
жалост што ме за живот обогаљи,
да смо одолели кад су нас притисли,
и везали нас чвршће наши загрљаји.?
.
Све теби дајем мада ничег немам,
сем сумануте, неостварене жеље,
да ти на грудима на трен задремам,
и жмурим да не видим непријатеље.

Фото: Фототека Србског Журнала

Моје парче раја ,
Кућица на крај села …
Мирише покошена трава ,
На сточићу кафа врела…
Трчао сам некад босоног,
Овце на пашу,
Ја дечачић домаћи пишем,
Успомене навиру…
Ево је и моја мајка,
Лице остарело, сунцем обасјано,
На капији увек чека,
Каже свега има,
Само ја да јој дођем,
Нема других брига.
И реших…
Вратио се из града,
Засукао рукаве,
Посла што би рекли преко главе ..
Али срећа ме покреће ..
Мајка се смеје,
У дворишту има свега,
Живим тако и спавам мирно,
У кућици иза најлепшег брега.

Фото: Фб страница – Flauwers and Nature

Ти знаш да ја нисам онаква како они говоре,
око моје.
Непријатељи непрестано тајну клопку творе,
једино моје.
Знаш да ја нисам ни делић
онога како ме они виде
нити сам онаква какву ме пљују приде.
Мило моје, то нема нигде.
Гледају и истину виде, а лажу.
Шта год о мени да ти кажу
себе сами исповедају,
а мени да дишем не дају.
Непрестано вребају и надгледају.
Ударају право у моје срце.
Невидљива бол је тим јача.
Не виде се на површини модрице.
Онај што је дубљи од дубине
о мени се непрестано брине
и баш због тога,
тако ми Бога
не бојим се никога.
Због тебе гине, рађа се и поново умире-
Па оживи
Све у мени,
све у жени,
све у љубави
у славу вере ка истини.