Мирна ноћ у љубавној тишини

Прошла је још једна мирна ноћ

проведена у тишини,

коју ми је једино самоћа могла подарити.

Да, то је била још једна моја мирна ноћ

проведена у несаници,

у којој ми је једино страст за тобом

могла са лакоћом снове из главе протерати.

А ко би рекао, да буран дан

из мене може изнедрити мирну ноћ,

и ко би рекао, да буран живот

зна како да створи у моме срцу тишину.

Тајну како успевам у томе

могу открити само

мој кревет и спаваћа соба

кроз које су загребали и прошетали

многи гласови и уздаси,

тражећи од мене у грчу тела загрљај,

снажне, а ипак нежне покрете и врелину.

Сада се ти звукови, који су некада

клизили по моме врату,

лукаво скривају у зидовима

или чуче по ћошковима

вребајући на свој тренутак

да опет у соби загосподаре,

а знају да су немоћни у мојој,

упућеној теби, љубавној тишини.

.

Колико лица си имала у животу? Колико живота си живела у своме

животу? Драга, са овим питањима никада нећеш изградити себе. Теби

су потребни одговори срца на питања колико си волела и како волиш.

Ако тада осетиш да ти се оно стеже и ако ти тај туп бол нагна сузе у

очи, знај да ти је душа кристално чиста, да следиш стазу живота ма каква

она била и да се за праву ствар бориш, јер ти знаш и умеш искрено да

волиш.

.

Љубав је цветни пупољак који може изненада да процвета и у

најмрачнијим временима туге и бола. За то му је потребно да га

непрестано хране и напајају вера и нада, а да би постао мирисни цвет

који ће иза себе оставити плодно семе, потребно је да га на животном

путу прате разумевање и поштовање.

.

Разумевање магије у љубавној игри јесте у томе,

да не прихватиш за реалност оно што видиш,

већ оно што осећаш.

.

Љубав је крв у нама која тече, спаја се са другом или не.

Љубав је Бог у нама, кога поштујемо или не.

Љубав је природу и звезде створила, знали ми то или не.

Љубав је живот у нама, волели ми или не.

.

Љубав је све, веровали ми у то или не.

Најлакши начин да другима опишете љубав јесте

да се „до гуше“ заљубите, али је проблем у томе што

тада најтеже долазите до речи.

.

Понекад помислим како би било добро да оздравим од љубави,

али се после тога запитам: коме треба излечен човек у болесном

друштву? Нека, остаћу овакав какав јесам. Ћутаћу о зарази која

клија у мени и покаткад ћу искашљати речи кроз песме, па нек у

грозници моје болести дрхте сви људи.

.

Молим вас, не тражите од мене да напустим свој пут којим ходим.

Можда се вама чини да је он погрешан и тежак, али ја идем за својим

срцем. Она коју волим је на њему, а искрена љубав никада не греши

и није тешка.

.

Пољубац је мач љубави у борби против страха.

Само ретки знају да га користе у право време и на правом месту.

.

Од дана када сам те упознао, знам да моја животна књига

никада неће имати свој крај. Волим те тако страсно да ту моју љубав,

у којој влада бесконачност, не може да ограничи ни вечност.

.

Лако те намамим да ми ускочиш у дубок загрљај, а ти мене још

лакше преплавиш тишином. Зато немој да се чудиш што у нашој љубави

владају удах и издах. Не брини, чувам дах за тебе.

.

Човек се може искрено заљубити једино у ону особу

чије лице види у огледалу свога срца.

 .

М.Н.Изано: :Дневник : Душе

Мајко,

Ти си увек била сама

Овде, међу нама

.

Изнутра древни ратник

Коже дебље но трн,

Споља скроман и нежан

Цвет љубави пун

.

Да раскрчи ми пут

До унутрашњег храма,

Учитељица и друг

Своју крв је дала

.

Мајко,

Спознах твој бол

Осетивши свој

.

Ти безусловно дајеш и рађаш

Овде где умире све,

А тако тужно умире све

И ове ноћи…

.

Ти неисцрпно баште напајаш

И држиш стабло док небо достиже,

Овде где тужно умире све

И ове ноћи тако слатко

Све боли ме

.

Са кровова, са рубова

Ватру што си ми дала

Преносићу даље

.

Сам кроз ноћи, крилат и бео

Све док у само откуцају једном

Не пробудим за тебе свет цео.

У хладно небо

кошчате руке упире

замрзло стабло.

У њему сав живот

замро.

Младима се уклонио

стари свет.

Испод дрвеног костура

на клупи човек седи.

.

Топло одело греје му жиле

и аритмични пулс.

Мисли, мудра је и свемоћна старина.

.

Гледа сплет мртвог дрвета

а не види

да отуд и њега чека

закон јесени.

.

Поезија Лужичких Срба

Приредио Предраг Пипер

 

Говоре ми …

да те виђају

у вечерњим сутонима

у сенкама дрвореда

ходаш обалом тихе реке

кораци ти све тиши

а године нижу

слушање ветрова

који реком у двогласу

свирају тужне сонате

кидају умрло лишће

и бацају низ реку

…а сретни пролазе

осмехом загрљени

држе се за руке

ја им се радујем

и цртам стара сећања

наше љубави

која још боле

…сећања на тебе

са сјајем у трави

и ранама које пеку

кад пламеном горе

јер је део мене

отишао с тобом

…остани у мојим песмама.

.

Нисам издржао драга

на бранику љубави

пусти ме да сабирам

дане прохујале са вихором

а кад потоне ноћ

и звезде се погасе

поклонићу ти душу

да заједно сањамо

оно чега нема више

љубав није за себичне људе

она је привилегија

оних што се буде пре птица

…остани у мојим песмама.

.

Чуваћу за тебе

звезде у очима

да осветле уснули град

да у сећањима твојим

будем вечно млад

иако твоји растанци

оставише траг

знам да…реке теку

у истом смеру

без повратка извору

…кад не буде нас

нека остану песме.

Идем путем – вијем се ќ’о јела,

питају ме из кога сам села.

А ја велим: “Из села Липнице,

кућа ми је близу Јежевице,

боја жута – прозори до пута.“

.

Казивач: Мира Чакаревић, село ТРИ

Сакупио: Ника – Никола Стојић, Гуча

 

 

 

Кулиновци

Кулин бег хтео је да сазида у свом селу кулу да се

из ње шехер Београд види. Али болест га је спречила

да доврши своју грађевину.

По Кулину и недовршеној кули, кажу, Кулиновци

су добили име.

.

Црквине

После Хаџи-Проданове буне Турци су запалили цркву

Св. Тројице у Малој Бањској.

Народ је, срећом, успео да утекне у планину.

Тамо где је била црква – данас су Црквине.

Р.М.М: “Јеличке легенде“

Н. Гумиљеву

.

Кружи над жутилом државних зграда

Метне мећаве дуго ветар сув;

И опет – јуриста у санке упада.

Широким гестом шињел заогрнув.

.

Зимују лађе. Припека висока

На кајитама сва стакла разгара.

Чудовишна, ко оклопњача крај дока,

Русија се претешко одмара.

.

А над Невом: посланства света пола,

Сунце, мир и Адмиралитет иза!

И државе порфира охола

Ко на испоснику отежала риза.

.

Северног сноба оптерети ова

Оњегинова старинска сета,

На тргу Сената: вал сметова,

Дим ватре и хладник бајонета.

.

Чамци су црпли воду. Галеб се вину

И на пањић у мору се баци.

Продавајући хлеб или медовину –

Лутају само оперски сељаци.

.

Кроз маглу јато мотора се види.

Самољубив пешак који мину –

Чудак Евгениј – ништавности се стиди,

Удише бензин и куне судбину.

 

 

Сутона једног сненог

под мојим ногама

шушти лишће ове јесени…

златна ме боја подсећа на Дом…

Како је све дивно у овом трену!

И прича ветра у крошњама,

и трепет лишћа

у одсјају залазећег Сунца,

милина у души

и Земља под ногама

што кораке осећа…

и Срећа што Љубав је само

родити уме.

Спасите себе и спасићете друге. Спасите друге и спасићете себе. Кретање ка Свету – то је истина Света. А кретање ка свести – то је истина освешћења.

Ваша мисија је свеопшта. Треба да тежите путу који вам је предодређен. Ваш пут – то је пут Вечности. Ваш живот – то је стварање.

Ваша слика – то је слика Бога.

Ваша свест – то је слика разума.

Ваше стварање – то је слика истине.

Ви сте творац, исто онако као што је Бог Створитељ.

Ви сте истина, јер истина је Бог.

Када посматрате свет јасним и широко отвореним очима у очима вам се одражава стварност да вас је Бог створио. Када гледате у Бога, очи вам одражавају истину Света.Ваше очи је створио Створитељ и ви можете да гледате онако како је Он стварао, ви гледате и стварате.

Ваше очи – то је ваша свест, ваша душа – то је све што стварате.

Ваше тело – то је ваша свест, ваше руке – то је ваша свест.

Ви посматрате себе и себе стварате.

Посматрате људе и стварате људе. Посматрате Свет и стварате Свет. Опажате Свет и Свет себе ствара. Ви посматрате стварност и стварност вас види. Видите стварност исто онако као што видите све око себе. Када се пењете на врх Света, Свет се налази поред вас. Када идете ка њему, Свет се налази на врху. Ако га видите, ви видите своју љубав. Ваша љубав – то је ваше стварање које је Бог ододзго послао и које је једном и занавек створио. И исто као што је љубав, створена од Бога, постојала увек, свуда и на сваком месту, тако и ја вама предајем ову књигу, за сва времена живота вшег и сва времена свеопштег живота. Имаћете то једном и заувек, имаћете зато што сте и ви заувек. Када сте увек, крећите се навише и пут пред вама је посут цвећем. Када сте на сваком месту, идете посвуда, а пут пред вама је поплочан простором и световима. Када сте свуда, пут пред вама је сачињен од цветова. Узмите те цветове и разделите их, свакоме поклоните цвет вечног живота.

Покађите пут, учините пут тренутним и правим за све. Свако треба да има вечни живот и свакоме треба да буде додељен пут. Свако га има у својој души. Отворите своју душу и покажите цвет своје радости свима који вас окружују. Познајте ту стварност у духу у коме сте је већ спознали. Приђите ономе што већ знате. Будите они који већ јесте. Спасите себе и спасите друге и ваш разум ће бити тренутан у Вечности и Вечност ће бити оличење вашег разума. А када у тренутку свог разума угледате себе – то ће бити васкрсење свих и свега.

И свако ко је присутан треба да буде васкрснут, а свако ко живи не треба никада да умре. На основу принципа свеопштег неумирања  извршите свеопште васкрсење., јер се савремено знање, знање спасења и истинско спасење заснивају на ономе што треба да знате. Долазак Спаситеља се састоји у томе да ви постанете свесни тога да већ имате знања и та знања ћете узети. У томе и јесте јављање Спаситеља свакоме.. Можете да имате ова знања и дужни сте да се тим знањима спасите. И свеспасење ће допрети до свих. Јер, ми можемо да будемо спасени када се сви заједно спасу. Идемо онамо где је спасење увек. У сваком случају ћемо се спасити.

Ваш задатак је да приближите спасење до нивоа дела, а дело треба да постане спасење у вечном животу. Јер само је вечни живот истинско спасење, јер само је истинско спасење вечни живот..

(Поговор књизи – “Васкрсењи и вечни живот од сада наша стварност“)

Владан Пантелић: На данашњи дан (14  11  1963, 14 111 963) родио се највећи научник данашњице – академик, многоструки др наука, и велики јасновидац Григорије Петрович Грабавој. Његово дело – Васкрсење и вечни живот промениће сва досадашња схватања и учења научника, философа, духовних учитеља и других мислилаца, о болести, старости и смрти – вирусима ума. Његово учење о структуризацији свести и науци о Богу показује начин како Бог делује и приближава нам биће Јединог Бога на много природнији начин него што то чине све религије света. Грабавој је аутор многих научних дела, одржао је преко 500 семинара, и аутор је многих патената који се користе у различите сврхе. Школе Др Грабавоја успешно раде у скоро свим земљама света. Један од његових центара налази се и у Београду. 

О предивни храсте даноноћно стојећи учитељу

Који својим стаблом сварожницом – усправницом

Живиш – казујеш Правду Божију – највећу истину

А са многим гранама лишћем цветовима и жиром

Зрачиш обзорницу – водоравницу – Љубав Божију

Сварожницом и обзорницом знаниш тајинство крста

.

У пресеку црвене сварожнице и плаве обзорнице

Видим љубовно свезнајно и свевидеће око Божије

Које даје вид Камену Биљци Зверци Човеку и иним

А мени продорни благослов у свих двадесетдва ока

Којима лако откривам и јасно видим живу мрежу

Нашу вечну Мајку – Васељене повезницу – грлилицу

.

О наш Једини Боже храстолико пројављени у Тијанији

Нека твоје снажно мирно стрпљиво и милосно биће

Научи свеколика бића и мене дивотним врлинама храста

Кореном – ослонцу снази чврстини поверењу стрпљењу

Стаблом – раст ка Небу плодном и свактрено стремљење Теби

Крошњом – напуни наша срца Свељубављу делатном

.

И нека нас сок који гради и храни сваки део твог тела

Повеже најчвршће са свезнајним и најдубљим Суштом

Које је Неизрециво и Вечно Безкрај и Љубав Извор и Ток

Које ствара и даје Живот и покрет најмањем и највећем

И које је распрострто као истост у свему видном и невидном

И дај нам моћ стварања вечне складне и једнотне Лепоте