Убрзала се река јесени, загледана

у небески свод!

Радосно ишчекује облак снежни,

брата свог!

На обали њеној  дрво ћути,

чува вилин траг!

То она је драгом оставила,

нар црвени, од срца му дар!

Још трава је ту зелена, жива,

и слеће ту често и птица жар.

Одједном, проломи се јелена зов!

Застаде река, насмеши се дрво!

То Он стиже, по виле дар!

Од жиле змијске до коже људске

пут ваља прећи путени

у вино прст без нокта умочити

очи мале пољупцем увећати

и веђе због урока очистити

одбацити недирнуту младост

а страснике виђати

у сељчким кожуцима

и ћутати с ветром у лице недочекано.

.

Да ли је самоћа прамен њене косе

у мом месу што иште њено месо,

или говорим о сови

у ноћну слику када улази

и пожурујем рам да јој направим

резбарим нити по њему па каменим

осећај по осећај.

Самоћа ме присећа

да сам ту ради судбе њене

и усне јој пресликавам

четкицом са палете.

Образ јој у рукама мојим

попут мале Вечернице,

месец па одсјај на води додирујем

крај наслућујем,

а она ка небу главу окреће

кроз лелек сласни

са утехама од мене одлази.

На земљи Срба Божанство живи

Владарица је свег шумског  света

Према злу нема милости док

Несрећне милује гласом детета

Мума Падури – Велика Мајка Шумска! В.С.

Богиња Велика Шумска Мајка/Мума Падури, влада земљом и са свим својим  одликама може се лако повезати са богињом Деваном.

Сматра се господарицом шуме и безпоговорном заштитницом својих миљеница – жена.

Замишља се као лепа жена развијених груди, расплетене дуге црне косе и дугих ноктију.  Живи у шуми, по којој хода понекад без одеће,  понекад у дугој белој хаљини, а понекад  зна да се појави и као ружна старица.

Може боравити у крошњама дрвећа, може се претворити у пласт сена,

ћурку, краву, свињу, пса, коња или козу.

Појављује се ноћу, али може се видети и током дана и у сумрак.

 

Власи североисточне Србије задржали су многе остатке религијских култова старобалканског становништва, па су тако сачували веровање у Шумску мајку, односно, Муму Падури на влашком. Ово име као и веровање, може се наћи и код Румуна.

Код божанских сила, па и код наше Шумске Мајке, може се уочити врховна моћ због онога што представља, а то је натприродна моћ – она је  господарица природе.

Она пуно даје смртницима, али им не дозвољава да се поигравају са природом. При сусрету са људима не жели им нанети зло

Како јој и име каже, она је мајка, па је као таква добра по природи, али понекад кажњава, јер и мајка казни дете кад учини преступ.

Строга је али праведна;  она исправља кад се греши и пружа помоћ када  је потребна. Кажњава злочинце и помаже људима у невољи, показује пут деци која се изгубе у шуми, у којој познаје свако стабло. . Њен плач сличан је дечијем плачу.

.

Слободна интерпретација текстова са нет страница: „Портал-Реч народа“- (историчар Милорад Ђорђевић и етнолог Александар Репеџић.„Мума Падури – Шумска мајка).

.

Текст приредила Верица Стојиљковић

Велико, одрасло, дете, постаје човек када постане налик

Небеском Оцу, сазданом од Знања у Знању.

Свезнање га чини налик Оцу

Свеприсутном и Свемогућем.

.

Мало дете долази у свет својих великих земаљских

родитеља, сазданих од Знања у материји.

И овде лагано расте.

Велико, одрасло, дете одлази у свет својих малих Небеских

Родитеља

И тамо се тренутно смањи.

Смањи се на величину Љубави која је најмања на овом

свету.

„Ваља вам се родити по други пут.“

.

На овом свету беба је мала и его овде воли да расте. На

оном свету беба је велика и тамо его воли да се смањује.

Обратите пажњу на кружни ток, на савршену хармонију,

на перпетуум мобиле.

Обрашчићи, медни рујни
окице им звезде сјајне
без лажи и без тајне.
Поседаше око стола деца
кикоћу се, задиркују једно друго.

Али, авај тугооо!
Стаде испред мрки Тата
у руци му веза од канапа.
Одмери их оком оштрим
и најмлађем `вако каза:
– Дај де руке, испружи их
да видимо кол`ко вреде?

Све их редом тако веза
од прстића до троношца.
(Шта смо сада погрешили
у цркви смо добри били?1)
Чудно деци — сва збуњена.
Шта се ово овде спрема
веза, колач и смоквица
каква ли је то игрица?!

– Срећан Празник, децо мила!
Овако се откупила
удвојте се, утројте се
нек се шири коло веће
до године на Косову
Бог — дао среће!
Рече мајка и обасја децу
пламеном свеће.

– Ехеееј! Владанееее! Владанееее од праискони! Звао је

Расковник са врха стене подно облака, високо понад

облака, у праскозорје једно праисконо, док се Владан

пео присојем ка врху планине од праискони, ка самој

круни Прамајке планине. И сурваше се стене, и сорише

врхови брда уоколо; и бљескаху муње, и прашташе

громови, и заљуља се, и затресе се, земља праискона,

понад вртача и кланаца у тами праисконој.. И виде

Владан огањ живи, ватру живу од искона и паде на

колена, и пузаше на коленима према огњу, и

заблагодари Васељени и Праискони, и сусрете се, и

збратими, са Расковником праискони.

– Више не постојим! Р а с к о в н и к је ослобађајуће

стање свести, дивота над дивотама, – прошапта Владан.

Утонуо је у Васељену, а очи су му сијале као звезде

разјаснице.

 

Дух Свети

је Универзални Принцип

ОтацМајка,

јесте Свети Однос Љубави.

.

Постоји веза између

звука, облика, боје,

значења, космоса,

кретања небеских тела,

гена, осећања, мисли,

откуцаја срца, догађања…

.

Плес је Песма

Божјег Стварања у материји,

јесте поезија

која је Свети Однос

прожимања и обухватања,

давања и примања,

Дисања Божјег

које Бог Живи – Љубав,

Апсолутна Лепота.

.

Свест ДОЖИВЉАВА Себе,

јесте Свесна Свест

у Апсолутној Лепоти

Која је Сунце Љубави,

јесте Реч Која је

Љубав Која Љуби,

Живућа Љубав.

.

Љубав је Живот,

давање и примање

је дисање Божје,

јесте откуцај Његовог срца,

Централног Сунца Свемира,

који је Стварање,

Плес Духа у материји.

Пробуди се

Светли зрак,

Смисли наум

Несташан, лак.

Да рашири

знање, ум

Да распростре

златни друм,

Да подари сваком

Елементу,

Квантић светла,

светлу ленту.

Да све повеже

златним нитима,

Којима се од њега

знање прима.

Онако разигран,

Радостан, оран,

Светлост рашири,

Креацију доврши.

И пусти је

У вечни развој,

И постојање,

Да задатак свој

И небеско послушање.

Да се ново ствара,

Лоше раствара,

Да се тка матрица живота,

Да царује доброта,

Лепота,

Да се свако црнило

Претвори у сребрно-бело

Или да нестане,

Да дејство престане.

Радосни зрак

Несташан, јак,

И даље ствара,

Живот поклања,

И почетна мисао

Вечно се развија,

Све врца од смисла,

Буја и клија.

Која је твоје Душе

У овом телу мисија?

И прозебло сунце у сумрачја дана

Носило је мирис жбуње јоргована

А погледи дечји што су с неба пали

У сновима нашим игру разиграли.
.

То је била тајна деце млађарије

Уткана у песму још много храбрије

Када су се ђачки играли погледи

Ловили се крадом прстима додири.
.

Остала је тајна, а сва деца знају

Како живот сјајно све приводи крају,

Детињство што пева све хорске арије

Загонетних снова ведре млађарије.
.

Да л’ и мене неко тако данас памти,

Не тражим да срце било ком запламти,

Само блесак сине из неке даљине

Да освежи нежно дечје измаглине.

Сећање

у мени, око мене.

Од свих Прамајки

призивам знања

која беху тајна.

Сабирам их

у једну тачку светлости,

у себе уводим,

преко душе преводим,

ширим на све,

свукуд и свагда.

Задобијам

срећу истинског давања.