Колико нам је познато, од свих данашњих европских народа, Срби су једини, који могу да нађу у једној од најстаријих ведских химни један облик свога имена. По расправи аустријског санскритолога Валтера Виста ( Walter Wüst. – Über das Alter des Rgveda und die Hauptfragen der indoarischen Früh-geschichte in.“Wiener Zeitschrift für die Kunde des Morgenlandes“(WZKM),Band XXXIV, S. 165.-215.) тај облик одговара и данас карактеристичном српском СРБЕНДА, уз незнатну алтерацију, која је довела до готово идентичне ведске форме СРБИНДА? (Jakob Wackernagel, лингвиста)

У Ведама, по Wüst-ovoj интерпретацији, СРБИНДА је властито име с одређеним значењем, ….које увек означава најбољег, најугледнијег, најхрабријег, највећег поштовалаца традиција, укратко – човека, који се увек наводи као пример и служи као пример за углед.

Wüst додаје и другу варијанту истога имена, која гласи: СИРБОИ, облик, уз који је лако поставити изведеницу:

СРБИНДА, СРИБИНДА  Тим поводом Wüst пише:“Doch halte ich die mitgeteilte Leseart “ Σιρβοι, – SIRBOI – für wichtig, weil sie eine schöne illustration zu dem Namen SRBINDA abgiebt“.

http://olgalukovic.wetpaint.com/page/Vedski+Srbinda

 Значај имена Срб

**Г. Шафарик, као најјезгровитији и најученији до сада слависта за име Срб објашњава овако:

 “Име тако старо, домаће и дубоко укорењено међу — свим — Словенима, а у странаца редко употребљавано, могло је само у својој домовини добити свој почетак и јестаствени значај. .“

**Коме није познато: да се Срби Сережани — која је реч постала од Серс, Серси, Серби— зову зато:

1. што су вечни војници,
2. што су особите храбрости и
3. што су граничари или Крајинари, Краишници.

**Код данашњих Белих Руса  Сјабр означава: силу, мложину, масу, народа од једног и истог рода и колена

**Даље реч: Срб, Србин, Сирб, Сирбин, Сарб и Сурб и т.д. није ништа друго осим брат, род, народ од једног и истог рода и племена: слободан, независан човек, господин, или човек занимајући се у собственом свом рођеном народу Серба, Сјабра, Семберија, Сербадија, Сарба, Серса и т.д. државним пословима.

Тако реч Србин, у Малоруса, Сирбин а у Горњо- Лужичких Сораба, Сорб значи: паметног, најпаметнијег, најразборитијег, најодабранијег, најузвишенијег, најслободнијег, најлепшег, најунаучнијег, највишег и т.д. човека, или једном речју човека: који је у свом народу Серба, Сјабра и т.д. са свима најбољим човечијим својствама обдарен. Овај значај још и дан данашњи траје у нашем народу. Он се ретко коме за живота даје, и ако се да коме, тај је од највеће важности и поште и готово и најсретнији човек. Бива обично после смрти кога, кад му све добре и хрђаве стране хладнокрвно оцене, да му кажу :

“Е брате, тај и тај пок. био је прави Србин и србски се понашао и живео.“

**Једном речју Србин, као што смо рекли, означава човека: најслободнијег, паметнијег, одабранијег, храбријег, праведнијег и т.д. Тако свим тим именима Срб, Србин, са разним произношењама, означавало је се, не само народ од једног и истог корена, рода и порода; него и народ који је био на високом ступњу изображења и који је живио, и живи, државним животом, у ком су обухваћени сви појави народног, државног живота.

 Порекло имена СРБИН

Остаје нам још да наведемо доказе из оца сад србског и индо-европских — језика,као и осталих слав. племена, из језика сада уопште и од свију тако званог санскритског

1. У санскритском језику, или праоцу свију садањих такозваних индоевропских језика, хрдь или срд —hrd —значи језгру, почетак, основ, средину, живот, срч, срце и т.д. а тако исто и првобитну створну силу, без које се неоживљава и неживи. Другим речима сан. поменуте речи значе и у правом и преносном смислу то исто што и наше: срце. Од овог је нашег, и горњих санскр: постала: среда, срч, срчаност, и т.д. а у преносном, сила моћ.
2. Санскр: реч ñq — su — звачи: прекрасни, јасносветли, блистајући се, руменобели, дивни, свети, преузвишени и т.д. рођај т.ј. она сама радња, којом се врши и свршава акт, по ком се дете раздваја од мајке. А та је реч ñq од корене речи хрдь или срдь срца, т.ј. начела, почетка, или оног из чега се ствара и оживљава што и т.д.

III. Такође санскритска реч сôуни — suni —јасно, светло, блистајуће се, руменобело, дивно, јасно, преузвишено, прекрасно свето, оно што је рођено т.ј. син у смислу оба рода. Ова је такође реч од оне прве и значи то исто што и наше: син, сунце, синути, сунути, блистати се, светлити се, величанственост, светост божанственост и т.д. Толики је значај у сан: сôуни — suni — а нашој дан: речи син за оба рода. Као син значи одвојак, одељеност, растављеност и т.д. од првобитног узрока и начела срца — у нашем народу трбуха — и преставља за се једну већ независну, одвојену, дивну и преузвишену целину, која је постала од узрока или начела срца, свршеним делом ñq — su — т.ј. јасно светлим прекрасним и т.д. рођајем. Ова иста реч, кад означава не suni сина нашег, него и сунце, опет значи одвојеност, засебну целину, сасмосталност и т.д. јер се и сунце рађа, и оно се, за време рођаја, одваја, а по рођају већ je се одвоило од небесних препона, или окружавајућих га тела из коих, као син из срца или утробе, јавља се на овај божији бели и светли свет. Тако исто и све речи , које су од овог корена, значе такође светлећу се и блистајућу се одвојеност, одвајање, засебност и.т.д. као сунути, синути, синати и т.д. Укратко: син и сунце једно исто значе у старих сан: или прастарих Срба, као и дан данашњи и сва својства сунчева придају се и сину у прастарих Срба, то јест: светлост, односно белоћу, руменило, односно бело-црвене власи, силу, топлоту, живот, моћ јачину снагу, преузвишеност и т.д.

1. Од ових је речи постала старо синскритска: ñåðü — ser—која значи: прво породицу, или наше семја, колено, у вел: Руса при Волги Сербо породица, бело Руса Сјабри рођаци задругари, Луж Срба Сорби, браћа, рођаци, Сурба такође браћа рођаци, Сирбо браћа рођаци т.ј. људи или разни чланови од једног и истог оца, родитеља, прародитеља и т.д. Од ове је речи санскритска са — бва,

sa — bva — која значи: трајање, становање, живљење и т.д. укупног једнонародног на једном месту и у једној околини, којег се простор преставља у нас од скраћене санскр. речи сабва која је исто са наше “соба“. Друго у удаљенијем разпрострањенијем појму од ове је исте сан. речи: ser постала стара ђерманска: sipja — sibja — племе род, код Славена: Семја, Симја, племе род, и одтуда је и семениште – задружан живот, или живот, наших римокатоличких калуђера, треће иде појам од горње речи још даље и значи то исто што и дан. инђијска реч сермь, — serm—т.ј. нацију, народ, огроман и велики од једног и истог корена, рода и т.д. кои већ, као огромна маса једног народа живи у своим општинским склоповима.

Овој речи Серм одговара наша Семберија, Серберија, Сарбадија и т.д. која значе, силу мложину, огромноћу и т.д. разплођеног једног и истог народа, од једног оца и матере, од једних родитеља: дакле браћу, poђаке који су постали од једних родитеља односно оца и мајке и који састављају братску укупну и једноставну народност ит.д.

1. Од горње је речи постала санскритска: ñàðüìèü— sarm — која значи удаљавање, показивање, престављање неког савршенијег напретка од обичне само гомиле и мложине једнородног братског народа, дакле: савршенији општински живот од живота серм — ског т.ј. мањег општинског и неразвијенијег слабијег по сили мложини и развијености. Од ове је постала реч.
2. Сарьда — sardha — и сарьба — sarbha — која значи силу, множину, узвишеност једног и истог народа од једног и истог прародитеља братски народ са јачијим друшственим свезама, који већ долази и у борбе и сукобе са другим, народима над коима се и показује њихна сила, мложина и т.д. Овој речи одговара наша: Сарба, Сјарби, Серби, Сорби, Сурби, Сербадија, Сорбадија, Сурбадија, Сјарбадија, Сирбадија и т.д. јер сан: а претовари се у нас:
3. у е као од бали — бели — наше бели,
4. у и као били,.
5. у ја као бјали, у је као звјезда у место звезда и т.д:

Све је ово до сада казано у односу према другим народима да реч Серб, Сјабр, Сирб, Сораб, и т.д. значе, у односу према туђинама: народ састављен од саме браће, рођака, суродица и т.д. и да све те речи у односу чланова тога народа једног према другом опет значе, ништа друго до: Брат. Дакле Сербин, Сјарбин, (нечитак ред набрајања), Сирбин, Серс, Сораб, Сурб и т.д. није ништа друго до чисти: и овејани само Брат и ништа друго.

VII. Санскрт: реч: срь — sr — наше срнути, насрнути и т.д. значи: излазити, показивати се сијати. светлити и т.д. једном речју: бити најугледнијим, највиђенијим, независнијим и т.д. међу свом својом једнородном и једнокрвном народношћу и браћом. Од ове је речи и постао срм или у односу на земљиште значи земљу која се са неколико страна, показује, види светли и т.д. као што је дан. Срем, међу неколико река, стари срп. Срем у бив: Мљетачкој републици и т.д. У другом смислу значи: брзи, хитри и јаки и т.д. као: сара — sara — стрела, cpь — sr — срна, срнути, оданост, сијати светлости, блистати и т.д.

VIII. Санскр, реч бpь — br — значи: бити, војевати, убијати, тући непријатеље свог рода и земље, и са овом кад се спои горње Ср излази Србр што значи: браниоц, управљач, вођ и т.д. једнокрвног и једнородног укупног народа. Одтуда су Сјабри, Сибри, Сербри, Собри, Субри, а нарочито и најчистије Срерси и т.д. Племе је на крају отпало по законима језика, као и у речи: братр па остало брат и т.д.

1. Напослетку сапскритска реч: srmbh — срмбх — која значи: блистати, светлити, показивати се, бити јаснији, светлији и т.д. међу свом силом и мложином своје једнородне и једнокрвне браће и рођака у једном и истом огромном од једног оца и матере, народу, којој одговара: Срб, Србин, Србство, Србија, Србадија и т.д.

Све су ове речи постале од првобитне наведене прве речи — односно друге и треће — наведене и све скупа означавају:

1. Прекрасни, светао, руменобели, јасни сијајући се, свети и т.д. рођај, рађај кои се и неразликује од прекрасног црвено-рујног и светлог дивног и прекрасног светог животворећег небесног јарког дажијег најдивнијег створа сунашца.
2. Од овог и оваквог рођаја и порода: значи породицу, симју, — фамилију, — колено, појас, нараштај.

III. Од таквог и истог рођаја: једнородни, од једног оца и матере, и од браће састављен народ братски, српски.

1. Народ који већ живи друшственим, општинским животом и задругама, у којима је развијена политична, независна свест, која се огледа у општинским и друшственим склоповима једног целог једнородног и братског српског народа.
2. Народ кои је са јаким братским свезама, сила, мложина, јачина снага и т.д. према осталим небратским народима, над којима се и огледа његова моћ, сила, јачина преимућство и снага.
3. Народ бео, јасан, светао, свети, најбољи, праведнији и т.д. кои има савршене државне установе, кои је светао, знатан, чувен, слободан, у којег је подела власти занимања редова, који је на највишем ступњу изображења и т.д.

 VII. Међу самом том браћом, узвишенију светлију независнију, слободнију и т.д. браћу, или браћу која одправљају државне послове и т.д. једном речју Србин значи:

 “Брата, узвишеног, светлог, јасног, независног, изображеног, владајућег, човека и народ, кои стоји на највишем ступњу изображења, морално умног државног и т. д.“

 народ, независне, слободне беле, јасне, сунчане, дивне, преузвишене, управо божанствене, силне, храбре, надмоћне, никад неробујуће моћи и силе браће, рођака и т.д. међу којом је: државни и просветни ред поредак, правда, љубав, преузвишеност и т.д.

.

 Извор :интернет страница ,,Завештање предака,,Весне Радојловић

http://serbdom.wetpaint.com/page/%D0%9E+%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D0%BC%D0%B0

ЛИРИКА ВЕЧНОГ ТРЕНУТКА

(Ове лирске записе посвећујем РАдмили, Белој Србкињи из Срема, која у овостраном и оностраном трага за тајнама праисконих ведсрбских речи.)

Са становишта тајне оностране науке о речима и језику, свака реч је слојевита, вишезначна, вишепросторна, вишепространствена, вишедимензионална.

Речи су бића, сушта и духовна, божанствена.

Оне су оваплоћење божанских атрибута, суштастава, дејстава и енергија.

Што дубље залазим кроз онострано у потрази за речима, све ми се веће пространство речи открива.

За пореклом и кореном речи мора се трагати по вертикали.

Савремени лингвисти ретко када трагају по вертикали, већ скоро увек по хоризонтали.

Када са становишта тајне оностране науке трагамо и истражујемо – а по духовној и божанској вертикали –  порекло, корен и значење Божјег Имена СВАРОГА, тада се пред нама отвара једна ТАЈНА, једна МИСТЕРИЈА.

Дуго нисам могао да откријем и проникнем у скривено онострано значење и тумачење Божјег Имена СВАРОГ, јер сва тумачења са хоризонтале – разних савремених филолога и лингвиста – мени нису била довољна и потпуна.

Данас сам, у једном трену, и изненада – како то песницима вилењацима и иначе бива – попут бљеска муње, примио из Акаше разјашњење у виду светлосног записа.

Потврдило се оно што сам ја одавно наслућивао.

У Божјем Имену СВАРОГА, нестао је, не знам када и како, један сушти глас – глас Р.

СВАРОГ није СВАРОГ, већ СВА-РА-РОГ.

Може и овако да се пише: СваРАог; СваРаОг.

Само СВАРОГ, без суштог гласа Р, нема потпуно појимање и тумачење.

Јер, шта значи СВАРОГ?

Да ли је то СВА – РОГ?

Знамо шта значи СВА, али шта значи РОГ?

Праизворна ведсрбска реч РОГ има више значења и тумачења (Род, Пород, Дом), али све то није ни сушто, ни битно, ни довољно за свеобухватно разјашњење ИМЕНА ВРХОВНОГ БОГА – СТВОРИТЕЉА.

Али, када се каже: СВА-РА-ОГ, тада нам се отвара несагледно онострано пространство по вертикали, по дубини и висини.

Наши су Звездани Преци говорили Језиком БЕЛИХ БОЖАНСТАВА, а тај Језик бејаше створен од крилатих речи, речи-силница и речи-соколница.

Силнице и соколнице су једносложне речи, ретко када двосложне!

Када смо се удаљили од ЈЕЗИКА БОГОВА, тада смо почели да гомиламо слогове, да их састављамо и лепимо творећи тешке, робусне и тврде речи – испрва од три, а потом од четири и пет (па и више) слогова.

Тако су умртвење, убијене и енергетски ослабљене првобитне божанске речи, које су у Праисконији имале исцељујуће и васкрсавајуће дејство.

СВА-РА-ОГ није било само Име Бога за наше Звездане Претке, већ силница, соколница, мантра те и скраћена молитва Створитељу.

Кад кажете СВА-РА-ОГ, тада сте се истовремено и обратили Створитељу, стојећи наспрам њега Лицем-у-Лице.

Ви сте Га тада поздравили; ви сте Му благодарили; ви сте Га прославили, јер Га видите као што и Он вас види.

И још нешто, такође битно и сушто.

Наши су Древни, у ретким тренуцима дубоког надахнућа, а када су у заносу посве усредсређени на Створитеља, Име Бога СВА-РА-ОГ сажимали у један слог: РА.

Говорили су, уместо СВА-РА-ОГ, само: РА.

Бог РА је ведсрбски, а не египатски, сумерски, јудејски или не знам све чији Бог.

Све потоње расе и сви потоњи народи преузеше од ведских Белих Срба: и језик, и писмо, и митове, и предања те имена богова.

Нема шта нису преузели, украли и присвојили!

Али, важно је да ми ЗНАМО за то!

(У Великом Гају, у поподневни час, 22. рујна 7526.)

Кад отвориш своје срце,  душу

Према другима  – али свима

И не сакријеш ништа баш,

Тад знаћу да истина су речи

Што  пишеш их плавом – истина

Кад не сакријеш ниједну нит

Од које изаткан је душе ти пут

Тад знаћу да и са тобом

Могу закорачити у вечност

Кад осмех затитра из срца ти,

И буде Прав – тад знаћу да

Све што пожелиш истина је

Од онога што обојиш плавом

Учини то зарад поверења мог

Теби на поклон датог;

Зарад свих  речи лепих, мојих

Којим папир писан дуго бејаше

И теби душо, дат на дар – учини то

Учини што пре, да сјединимо се

Једном сви у том небу дубоком

Океану Творчевом;

И помисли само, како леп смо

Сви свет – и добар  – и мудар и

Не мисли да спознаш суштину му

од неких више – то пут није за  навише!

ЛИРИКА ВЕЧНОГ ТРЕНУТКА

После РАдмилиног песнички надахнутог, а стручног и научног лирског записа, одлучих се да поново пишем о речима и личним именима изведеним из првобитне правасељенске силнице РА.

РА је Творчев Свети Слог који је Све покренуо.

Сви светови, све планете, све звезде и сва сунца врте се на вибрацијама и фреквенцијама, на титрајима и трептајима, светлосним и звучним, Светог Слога РА.

Када бисмо у духу и свести, у сновима и визијама, у јасночујењу заронили у Језгро Стварања Творчева, у Језгро Светог Слога, тада бисмо унутарњим чулима могли да чујемо: РААААААРАААААРАААА…

Древни ведсрбски ратници нису случајно клицали: уРААА-уРААААА-уРАААА!!!

Они су тим покличом призивали Сварога РА – Творца свих видљивих и невидљивих светова.

Посвећени знају од праискони, како је, и зашто је, Сварог РА, Сварог Тросунчани, постао Амон РА, тако да о томе, овом приликом, нећу да сведочим.

Многе речи у ведсрбском, као и многа лична имена у Белих Срба, изведена су из Светог Слога РА.

Ево личних имена, како мушких тако и женских, која исијавају и извиру из Светог Свароговог Слога РА.

Мушка имена: РАдмир, РАдомир, РАдан, РАдич, РАдко, РАтко, РАтмир, РАтомир, РАдак, РАшко, РАдун, РАдмил, РАдмило, РАко, РАнко, РАјко, РАбун…

Женска имена: РАдмила, Радмирка, РАдомирка, РАшка, РАдунка, РАдинка, РАдана, РАјка, РАнка, РАника, РАзумка, РАзуменка…

Сва та лична имена, негде у дубинама оностраног, садрже светлосни и звучни запис Светог Свароговог Слога РА.

(У Великом Гају, 22. рујна 7526.)