Варг Викернес:Паганизам: Део XIV – Мистериja Мистериjе
Да би захвалили паганизму и паганским обичајима, пре свега морамо да познајемо људску природу. Модеран (некомплетан и несавршен) Европљанин, Европски човек са азијатским „софтвером“, мисли о човеку као о створењу са два слоја; имамо физички и ментални слој, али човеку припада много више од овога.
Људска тела су физичко тело (lík), небеско тело (várðr), звездано тело (hamr), ментално (hugr) и душевно тело (ánd). У циљу побољшања физичког тела, у ствари да би чак и преживели, нама је потребно физичко одржавање тела, тренинг, храна и пиће, такође и одмор. Да би побољшали небеско тело потребна нам је сигурност, весеље и права љубав, али такође су потребне туга, страх и остале негативне емоције. Да би побољшали звездано тело нама је потребна креативност, музика, уметност и снови, али такође и тишина, смиреност и празнина. Да би побољшали ментално тело нама је потребан тренинг дуготрајне и краткотрајне меморије, концентрације и тренинга логике, али и такође ментални одмор. Да би побољшали духовно тело треба нам дубље значење, дуготрајне активности и супер индивидуалне перспективе, али и значење смрти и немилосрдности.
Побољшање небеског тела може започети само када је физичко тело задовољено. Побољшање звезданог тела се може одиграти само када је небеско тело задовољено, итд. Схватили сте поенту.
Значај паганизма и паганских обичаја је да нам задовољи сва наша тела, да нас образује, да пронађе скривене способности у нама и да нас уздигне у богове, односно божанство. Да би постигли ово прочецан пагански фестивал је имао неколико корака:
- Путовање до места церемонија (позориште, хумка, врх планине, гај, свети извор или нешто друго). Ово је виђено као део церемоније и користило је сврси; то је било или је могло да буде телесно пражњење и чинило је да се учесници осећају као да се укрцавају на пут од неке важности који је, наравно, био оно шта су они такође радили.
- Религиозна игра. Свештеници и свештенице приказивали су се као модерна глумачка група и глумили религиозну представу (трагедију или комедију, у зависности од типа великог фестивала) носећи маске и костиме да представе богове или богиње. То је било (требало је да буде) проверено од стране конгрегације (верског скупа) као пут на „осећајном тобогану“ подстицајући њихове емоције, машту и психички капацитет. Музика и други типови уметности приказивали су се често као део церемонија и радили су као емотивни катализатори. Као део иницијативне церемоније кандидат је често учествовао у игри, немаскиран и делимично необавештен шта је требало да се догоди и ,природно, такве мистерије су само посведочавали индивидуалци конгрегације, који су већ прошли кроз ову посебну иницијацију.
- Испит. Као део иницијативне церемоније, кандидат је требао да каже или уради нешто што ће да утиче на крајњи резултат, да учини крај церемоније као што би требало. Кандидат је нормално унапред обавештен од стране mystagog-а (религиозног учитеља) како да реагује на различите непредвидиве догађаје, па је он или она требало да зна шта да ради или каже, али некад су кандидати морали сами то да реше.
- Дипломирање (кандидата) или коначни резултат. Циљ игре (церемоније) је био разоткривање кандидату, и он или она је била прихваћена или одбијена од стране богова и богиња (свештеника и свештеница). Овај део церемоније обично се завршавао када сунце изађе, и кандидат је био прихваћен као део конгрегације или у некој новој улози у конгрегацији.
- Прослава. Када се ритуална игра завршила са веселом гозбом, или у случају иницијација, иницијативни кандидат може, први пут, да се прикључи остатку конгрегације у таквој гозби, то је укључивало добру храну и пиће, играње и друге забавне активности. Церемонија се заврчава са тишином и одмором.
Већина оног шта ми радимо данас да се забавимо је у смислу лажне-церемоније; представе у модерним позориштима, филмови у биоскопу, журке на којима присуствујемо, спортски догађаји, путовања (туризам), часови у школи и тако даље, и ја сам сигуран да нас неке од ових активности просвећују и воде мало ближе боговима. Какогод, све ове активности су непотпуне и недовољне, и узете из контекста, оне не значе много. Оне нису грађене обичајем за индивидуалце наше расе, као што су паганске церемоније, и оне нису део веће целине. Ми смо се привезали за модерне лажне-церемоније, јер су оне све што имамо, и зато што нам је потребан провод и нека врста едукације (церемоније), али било би много боље ако би уместо тога (или можда поред тога) почели да славимо паганске велике фестивале, као да смо тобожњи. Они ће нас едуковати и забавити, унапредити и просветити.
***
У нама постоје скривене способности које ће оживети ако их пробудимо. Способност репродукције, на пример, буђена је временом; када смо достигли неке године, ми долазимо у пубертет и можемо се размножавати. Друге способности ће доћи током живота ако достигнемо одређени ниво, на пример, интелигенције, разумевања и врлине, или нечег другог, или комбинације различитих фактора.
Постоје скривене способности у европском човеку о којима ми још увек не знамо много. До данас знамо само 5 од 7 чула и вероватно почињемо да усвајамо (потврђујемо) постојање 6. чула (интуиције) такође. Видовитост, телекинеза, телепатија, исцељујуће моћи и друге способности могу да изникну у нама, као и способност репродукције, ако откријемо себе правом типу „трансмисије“; Ако живимо у складу са паганским законима и правилима; ако идемо кроз паганске иницијативне обичаје; ако учествујемо у паганским церемонијама; и не мање важно, ако задржимо нашу европску крв.
Постоји фантастичан свет магије за нас, па зашто изабрати да живимо у јудео-хришћанском свету, где смо сами себи одвратни, у незнању, заосталости, глупавости и тами?
Избор: Вељко Вујовић
https://thuleanperspective.com/
СРБСКИ ЖУРНАЛ 