КРАТКА ХРОНОЛОГИЈА МИДГАРД ЗЕМЉЕ


Прошлост је скривена од нас маглом реалности и за реконструкцију слике исте, морамо да се ослањамо на очуване трагове прошлости.

Нажалост, стварних артефаката из прошлости није тако много остало. Многи од њих су намерно уништени у прошлости од стране друштвених паразита, нарочито у последњих хиљаду година. Уништени су и писани извори, на крају крајева, друштвени паразити су савршено разумели, да ће само уништавањем истине о великој прошлости Беле Расе, успети да јој наметну робску филозофију

Међутим, чувари су ипак успели да спасу део писаних знања! Они су прошли кроз векове. Славјано-Аријевске Веде – књиге, које су реални, непобитни докази давних времена, и веродостојности информација сачуваних у њима… Оне говоре о догађајима у вези са појавом ДаАрије, колоније белих људи, основаној на Северном континенту Мидгард-Земље пре око 605 хиљада година; причају о посебном статусу ове колоније, о непрекидним свемирским ратовима између сила Таме и сила Светлости, о првој планетарној катастрофи…

600 00 хиљада година раније, водили су се непрекидни ( све до сада) космички ратови између сила Светла (ствараоци) и сила Пакла (паразита)…

Далеко од космичке битке, на рубу галаксије, коју зовемо Млечни пут, била је прекрасна Мидгард земља – 600 000 година раније на Мидгард земљи је већ постојао еколошки систем са условима, погодним за постојање хуманоидних врста. Староседеоци Мидгарда су били неандерталци.

Сагласно легенди, међугалактички брод (вајтмар) са избеглицама са уништених планета принудно је слетео на Мидгард. Део избеглица остао је на тој земљи после решавања проблема са бродом. Многе чињенице говоре о томе, да останак на Мидгард земљи није био случајан.

На пр., Тисуљско откриће у селу Ржавчик у Кемеровској области и многа друга открића.

У току рутинског рада на руднику угља у Ржавчику, разгрнут је угљени слој на дубини од 70 метара од тла. Откривен је јединствен налаз: рудар са презименом Карнаухов је точковима камиона ударио у мермерни ковчег дужине 2 метра.
Радници су одмах пријавили по ланцу командовања Александру Масалигину – шефу одсека, да је пронађена „Успавана лепотица“, и он је одмах наредио обуставу радова. Тада је ковчег нежно подигнут на површину и започет је рад на открићу. За ово је било неопходно да се разбије слој кита, којим је био запечаћен ковчег. У почетку, сви су били изненађени квалитетом ковчега, али онда су сви присутни били шокирани. Како се испоставило, то није био једноставан ковчег са накитом, већ прави ковчег, испуњен са розе и плавом течношћу која је била транспарентна и кристално чиста.

Ту је било тело витке жене изузетне лепоте. На први поглед, она је имала око 30 година, висине око 180 цм, са цртама лица европске лепотице, очи плаве, а коса тамно браон са црвеним нијансама. Она је делимично прекривала беле руке са уредно изрезаним ноктима. Одећа жена је такође била савршено прилагођена. Она је носила чипкасту хаљину, која је благо прекривала колена. На рукавима се могао видети вез у облику цвећа различитих боја. Хаљина је била провидна а доњи веш испод одсутан. Свако је био збуњен, јер је изгледало да жена није мртва, већ да је само заспала, остављајући на челу нешто што је изгледало као модерни мобилни телефон. Димензије те црне кутије су биле 25х10 см. Чудно откриће је пријављено Окружном центру, а затим су у област открића стигли ватрогасци заједно са полицијским аутомобилима, а било је и „мрких“ момака у униформама. Официр безбедности је растерао посматраче, блокирао подручје и, у сваком случају, пописао све оне који су имали контакт са налазом. Њима су обећали хитан лекарски преглед.
Људи обучени у цивилну одећу, хитно су хтели да пренесу ковчег у хеликоптер, али се испоставило да је претерано тежак. Покушавајући да олакшају тај задатак, они су направили фаталну грешку и почели да испумпавају течност. Као резултат тога, делови тела изнад нивоа течности су почели да црне. Исправили су ситуацију враћајући течност,што је довело до делимичне обнове стања тела. Онда је ковчег био затворен и премештен у хеликоптер. Скупљени су заједно са земљом и остаци кита коим је ковчег био обложен. Хеликоптер је одлетео у правцу Новосибирска. Према професору, жена је сахрањена давно у периоду палеозојске ере. Таква изјава је била опасна, јер баца сумњу на теорију људског порекла, коју је дао Чарлс Дарвин. Научници кажу да је човек еволуирао од мајмуна, што је безусловно прихваћено од совјетског друштва, а да у време полагања ковчега на земљи није могло бити никаквих животиња, а посебно, људи. Земља је у то време била покривена само биљкама. Постојале су различите верзије о пореклу ковчега са телом, и оне не искључују могућност ванземаљске интервенције. Најновију верзију је негирала генетичка анализа, која је потврдила сличност ДНК жене са савременим руским народом. То може значити само да су пре 800 милиона година у Русији живели људи који се не разликују од нас.
Такође је доказано да је цивилизација била веома напредна и да су по нивоу развоја древни људи надмашили све цивилизације чији су посмртни остаци раније проналажени. Састав и порекло тканине, коју није било могуће подвргнути анализи, каже да су древни људи били супериорнији у односу на било шта данас. Нису могли научници да открију ни састав течности, постало је познато само да су у њу укључене неке сорте црног и белог лука. Кутија, пронађена у близини главе жене, у том времену није била испитана. Становници Ржавчика видели су само скромни новински чланак о томе да је код њих откривена археолошка реликвија, која баца ново светло на историју. Њиховој љутњи није било краја, али се узбуђење смирило врло брзо. Подручје налаза је било одсечено војском и полицијом која је запленила све новине, које су писале о томе. Место налаза је било потпуно прекопано и напуњено са тонама земље.

Колонија Беле Расе је била створена на северном континенту на којем није било староседелаца – неандерталаца. У то време на том северном континенту била је врло блага и топла клима, градови, створени избеглицама, били су велелпни и грандиозни по својој величини.

„И почели су да живе у Родовима  у том благодатном древном крају од почетка времена благодејствија,  када су још наши велики Прапреци ноћу на небесима гледали три Луне где наше трипут светло Јарило-Сунце  није желело да одлази на починак  само да би посматрало благочестива дела свих Светлих Небеских Богова и творевине њихових прекрасних потомака на благодатној Мидгард-Земљи.“

Славајно аријевске веде – Извор живота

 

Сви у коалицији Светлих Сила без изузетака тој колонији на ивици галаксији су придавали посебно значење. Посебно значење се огледало у томе што су на Мидгард земљи Светле Силе спроводиле експеримент, чији је циљ био стварање разумног бића принципијелно новог типа. Другим речима, на нашој Мидгард земљи окупили су се не једноставно избеглице са разних планета земљи, насељених Белом Расом, већ представници тих цивилизација, који су носили у себи најбољу генетику, која им дозвољава да достигну ниво творца ( статус Богова). Само тако се могло наћи принципијелно решење проблема борбе са Тамним силама, космичких ратова са којима се није престајало.

„Мидгард  Душу звао је хоровођом снова јер је сабрао Мудрост многих Звезда коју чувају они што се населише у том Свету“

Славајно аријевске веде – Извор живота

 

На Мидгард земљи сабрана је мудрост многих звезда – да би се уздигли по хијерархијској лествици Светлих Сила, Богови су били дужни достигнувши максимум на својим родним планетама земљама, да дођу на Мидгард земљу, да би продужили своје еволутивно кретање напред! У Славјано Аријевским ведама говори се о томе, да се Златни Пут Духовног Напретка наше Васељене, обратите пажњу, не наше галаксије, већ заправо Васељене, започиње на Мидгард земљи!!!

„У подножју Златног Пута налази се Свет Људи, и  уздигнуће човека у Виши Свет  или Вишу Реалност могућ  је једино као резутат Духовног Развитка.  Због тога су у Свет Људи долазили Богови и долазе Учитељи човечанства.“

Славајно аријевске веде – Харатја трећа, Велика Асса

 

 

Представници Древне Расе сместили су у недра Мидгард земље јединствени у Васељени Извор живота и зато је наша Земља јединствена.

„Кретање нашега Света по Сварги Пречистој у почетку беше постојано али преко Пута његовог често прелази Граница“

Славајно аријевске веде – Извор живота, Вест прва.

У ствари, веома често рукавац Млечног пута са Мидгард земљом прелази границу и налази се на непријатељској територији.. 500 000 година, Тамне силе ништа нису знале о експерименту Јерарха Светлих Сила на Мидгард Земљи. 500 000 година живели су потомци Древне Расе на Даарији, чија је престоница био Асгард  Дааријски.  И планина Мира издизала се над Северним континентом… 500 000 година космички паразити ништа нису знали о посебном статусу колоније на Мидгард Земљи. Али, сазнавши истину о Мидгард земљи, Тамни су покушали да освоје нашу планету.

„Прохтело се Тами да освоји Сваргу и све Светове да скрене на Тамни Пут. И да не да лепоти да украси цео Свет,  него да по њему посеје свађе и неслогу. Одјеци битке допирали су до Света који је на Мидгард-Земљи насељен био. У самом граничном појасу налазила се та Земља и на њој је живела Раса Чисте Светлости.“

Славајно аријевске веде – Извор живота, Вест друга.

Своју победу над Светлим Силама, Тамне силе ( друштвени паразити ) су поставиле као директну зависност од освајања наша Мидгард земље. Тамним Силама ( друштвеним паразитима ) билоје неопходно да освоје Мидгард, а не да га униште и онда су они почели да граде своје базе на луни Лели – најближем од три сателита Мидгард земљи.

„Лела је над Земљом сакупила силу Таме како би се срушили Мидгард, Слобода и Богови.“

Славајно аријевске веде – Извор живота, Вест друга.

Мидгард земља и потомци Древне Расе били су у опасности да буду уништени.

„Тарх је сазнао за ту помисао те је разорио Лељу и све војске тамне уништио је Даждбог.“

Славајно аријевске веде – Извор живота, Вест друга.

„Ти Кошћеји, вођи Сивих,  изгибоше заједно са Луном у получасти … Али платио је Мидгард за слободу Дааријом коју сакри Велики Потоп…. Воде Луне су тај Потоп створиле,  На Земљу су оне са Небеса као дуга пале јер се Луна распала на делове и као војска Сварожића  на Мидгард се спустила…“

Славајно аријевске веде – књига мудрости Перуна, Круг први

Делови Луне Леле пали су на Мидгард земљи изазвавши прву планетарну катастрофу. Као резултат тога, дошло је до померања коре Мидгард земље и део земљишта је нестао у водама мора-океана, а у исто време, други део почео је да се издиже из морских дубина. Даарија је почела лагано да тоне у дубине океана.

ВЕЛИКО ПРЕСЕЉЕЊЕ СА ДАРИЈЕ

Изгледа да је потонуће Даарије трајало неколико миленијума, јер одлазак људи беле расе са Даарије је завршио пре 111 822 година (2017. године) . Тај датум нам извештавају „Славјано-Аријевске Веде“. Највећи део људи беле расе преселио се на југ и у року од неколико миленијума населио земљу од Рипејских (Уралских) планина до језера Бајкал. Пре 106 795 годину дана (2017. године.) основан је нови град, град Асгард, који се до средине 2. миленијума н. е. налазио на месту садашњег града Омска.

На овој територији су се населили скоро сви Родови Расе Велике. Након тога је ова земља постала позната као земља Свете Расе — Расенија. Нажалост, сада је њен јужни део (Јужни Сибир) дат Казахима, што је неприхватљиво и указује на потпуни заборав руске древне историје. Очигледно, није случајно, да се велики део Расеније налази на средини савремене Русије, што захтева од власти посебно пажљив однос према њој. Јер ће пропаст Расеније неминовно довести до пропасти Русије.

 „У то време погинуло је много народа,  ко није успео да узлети на Вајтманама или да прође кроз Капије Међусветја и да се сачува у звезданој кући Медведа…“

Славајно Аријевске Веде, Књига мудрости Перуна, Круг први

Број Вајтмана и њихов капацититетје био ограничен, као пропоусна способност Врата Међусветова, и затонису сви успели да се спасу… Када је ДаАрија пала на дно океана, преживели у катастрофи, и они, који су се вратили из Чертога Медведа ( сазвежђе Велике Медведице) морали су да почну све из почетка..

„Велики и Многомудри Аси  почели су да се пресељавају у Азију из Свете земље Даарије  у најдревнија и славна времена“

Славајно Аријевске Веде, Извор Живота

„У најстарија и славна времена,  на благословеној Мидгард-Земљи,  у благодатном древном крају,  у најдревнијој и моћној Азији  што се протегла на исток Земље од Рипејских планина… … живела су четири велика Рода Аса  потомака Древних Светлих Богова,  четири Велика Рода Расе.“

Славајно Аријевске Веде, Извор Живота

Из почетка ( потомци Небеских Богова) почели су да насељавају територију само дуж Ирија (Иртиша) „Ириј“ – бела, чиста вода.  На ушћу река Ириј и Ом пре 106 795 годину (2017. године) или у лето 5 028 од великог Преселења из ДаАрије наши далеки преци основали су новиград – Асгард Иријски.

Више од 60 000 година касније……….

-превео Душан Ми-

следи наставак

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Јагода А Маринковић: НЕБЕСКА ВИСИНА


Небеска висина чини ми се плитка
чистота трептаја збуњује ми тело
и ничим не смем да реметим мир
ја сам само таласасти Свемир

Ништа више не треба да такнем
у мени ватре тињају угасле
теби вулкан утихнуо страст

Ништа ме више од тебе
не дели ја сам наива
непорочни поглед ме скрива

 

Драган Симовић: Дешава се…


 

 

Дешава се, гле!

да се и сам Живот разболи –

Живот свих бића

 у свим световима Васељене!

Тада

свеколика Матер Васељена

болује и пати

са свим бићима,

 и живим душама,

са свим планетама,

звездама и сунцима…

 

Владан Пантелић:Човек је богоносни цвет


Пун месец овог јула виси над Тијанијом

Прорадило неко ломно ломило у мени

И заштокрилне мисли пред непознатим

Гледам у бели облак који плови небом

Видим како поприма многолике облике

И раствара се али не брине и срећан је

Не брине срећан је – он је оно што јесте!

 

 

 

Благо оном човеку који нема непријатеља

Они су заувек отишли из његове подсвести

Јер им тај човек није признао моћ над њиме

И није дозволио да испољавају своју силу

Ојутрило магла пијуцка воду речице Тијане

Пун месец убледео спушта се ка хоризонту

Праискони мир потпуно испуњава моје биће

 

 

 

Јул пун месец – недеља није отишла од мене

Сећам се прошлих лета и стене за тиховање

Колико дубоких тајни носе мора и водеани!

И у плими и осеци и бонаци почива Једно!

А толико брзих потока и река носе у себи!

Ох! Ко је жеднији – ја Воде или Вода мене!?

Човек је леп као цвет а цвет је леп као Човек!

 

 

Нарастајућа  збирка – Поеме Светла и Ваздуха

Даница Марковић: ЛЕТЊЕ ВЕЧЕ


Кад зрикавац у већ зрелој и високој 
Трави своју песму започиње давну,
Будећи видика успавани покој
Мелодијом древном по потесу равну,

 

И с далеких поља почне да се диже
Мирисава влага у магличаст вео.
Ноћ прозирна, плава, из далека стиже.
Пуна тајне чежње. Тамни око цео.

Недозрели јечам свитњаци облећу;
Препелица негде у житу, далеко,
Зачује се кадшто. По ливадском цвећу
Месечева светлост прелива се меко

 

 

 -извод из песме-

 

Бултони: ХОР ЦРНИХ СЕНКИ


Молим те, немој више да ме зовеш!
У реду, нећу те више звати!
Ово нигде не води. Никад ништа неће бити.
Ја болујем и ти са мном тонеш.
Много је времена прошло схвати.
Ми се не познајемо и које су то нити

 

 

Што у заблуди верујемо да нас вежу
Ја сам свој свет изградила на рушевинама
Девојачког сна, ти крилима Икара пут сунца
Се дижеш, а груди, ножеви прошлости режу
Још само сузе и неиспијена чаша вина
Гледала сам, одлазиш, у мени све пуца

 

 

Преблизу си се сунцу уздигао
Крила издржала нису, спржена у понор
Суноврат сна о хриди судбине
Према себи да си искрен био, да ниси лагао
Тужбалицу не би сад певао црних сенки хор
Спуштене завесе погашена светла позоришне бине

 

 

Шта сад да кажем, поглед у црну земљу пропао
Не знадох кап живота на длану да сачувам
Буновни сни, дозивам прошлост неповратну
Девојачка клетва, као хрид на мору, сам остао
Очи уплакане гледам, име твоје дозивам
Ковчег блага заувек изгубих, у дубину потону…

11.07.2016 у 23,03 часова

 

 

Драган Симовић: Како унутра, тако и напољу!


ЛИРИКА ВЕЧНОГ ТРЕНУТКА

01

Пре четрдесет година, у разговору за један београдски месечни часопис, рече ми професор Драгољуб Јовашевић, уважени композитор и етномузиколог из Чачка:

Новокомповане србске песме подстичу, пропагирају и промовишу владари из сенке, заклети непријатељи Србства, преко својих људи и удружења, како у Србији тако и изван Србије, а са једном једином сврхом – урушавање, раслојавање, разводњавање и поништавање србског духовног бића, србске самосвести и самобитности, србске изворне музике и душе, србске традиције, србске културе и уметности. Ова новокомпована музика, овај кич и шунд, ово смеће у музици и култури, опасније је од свих вражјих дивизија, од сваке душманске војске на бојном пољу.

Кроз пола века, Срби ће, слушајући ово смеће од музике, изгубити сваку самосвојност и самобитност, изгубити слух, осећај и осећање за уметнички лепо, а с тим ће, упоредо, изгубити и своју нациоланалну и расну самосвест.

По објављивању овог текста у београдским новинама, одмах сам, од другова из Це-Ка, стављен на листу државних непријатеља, а и сам професор је имао доста неприлика у свом родном граду.

02

Данас, путујући Србијом, уздуж и попреко, схватам да је турбо-фолк, кич и шунд – то најгрозније музичко смеће захватило свеколико Србство, од последњег заосека у последњем – како планинском тако и равничарском – селу, па све до саме метрополе.

Какву будућност – питам се – какво благостање, какав напредак и какав мир у срцу и души може да има народ који слуша такво смеће од музике?!

03

Примитивизам и простаклук је свуда око нас.

Све је више примитиваца и простака, све је више злог и поганог света.

Ни у граду ни на селу одавно нема мира, смирења и спокоја.

Ма где да се лети затекнете у Србији, ви, напросто, не можете да живите од буке.

Бука вас доводи до пуцања, до растројства, до лудила.

Преостаје вам једино да побегнете некамо у дивљину, где уопште нема људи, јер, у противном, свуда око вас људи производе неподношљиву буку – музиком, говором, мислима, осећањима, делима…

04

 

 

Србија је лепа и дивотна.

Нигде Мајка Природа није била тако штедра, тако широке руке, као у Србији!

Али, људи који у овом времену бораве у Србији, уопште немају никаквог слуха, никаквих чула и осећаја за лепоту и дивоту Мајке Природе.

Пластика и смеће је свуда уоколо: по потоцима и рекама, на језерима и пропланцима, у гајевима и парковима, на излетиштима и рудинама… Пластичне кесе висе по врбама, тополама, брезама, јасикама, јеликама, буквама…

05

Како унутра, тако и напољу.

Оно што један народ носи у свом срцу и својој души, то ће постати његово окружење – свет у којему обитава!

Ако смеће од музике слушамо свакодневно, без престанка, онда ће и смеће од пластике бити свуда око нас!

Драган Симовић: Тиховање, мировање, ленствовање…


Тиховао сам од сутона до поноћи…

Тиховао сам у врту за тиховање, на путу ветрова наспрам Вршачког горја и Црвене горе, под моћном крошњом дичнога ораха, зурећи у далеке врхове топола и јасенова што се њишу и љуљају на ветру, зурећи у пун Месец, зурећи у звездана јата, зурећи у празнину и тишину својега срца.

Волим тако да тихујем, да ништа не радим, да ни о чему не размишљам, да будем посве смирен, празан и тих у души, те да се посве препустим машти, сновима и осећањима…

У једном трену, схватих и освестих, да је мировање, ленствовање и тиховање највиши и насавршенији вид стваралачког рада.

Насвршенији вид и облик рада у Васељени јесте онај рад који нико не види, нико не запажа, нико не примећује… то је рад из ленствовања, мировања и тиховања… рад из празнине нашег унутарњег бића и суштаства.

Лепо је, здраво и корисно, у неким тренуцима који сами дођу, посве се препустити тиховању, мировању и ленствовању… Изићи из ума, из мисли, из свога видљивог тела, и летети високо, високо и далеко ка најудаљенијим сазвежђима и звезданим јатима…

Бранислава Чоловић:Тесла


С голубицом бијелом ноћас

У сну зборих ко на јави

Теслин знамен показа ми

У душу га каже стави.

 

 

Па нек свијетли Рода биће

Па нек небо муње шаље

Да објави вијести славне

Рујна зора да нам свиће.

 

 

Да се коло сада плете

Да побиједи сву голготу

Да покаже Перун свијету

Теслин знамен и чистоту.

 

Ирена М.:НАБОЈ


N2_4283_06.jpg

Електростатика
Слабашни нагон
Кретања у погон
Нису муње
Севале
Под притиском
Електричног набоја
Реваншизам између
Позитива и негатива
Беше одустао
Одлутао у времену
Пропустио структуралну
Размену
Расцеп

…

Олују нанео
Тешке оловне
Војнике пустио
Да стражаре небом
Па кишу пустише
Набој да ублаже
Роди се
Без предрасуда
Заблуда
Нултом линијом
Нанет интензитетом
Касније знатижељом
Биће
Које наново ниче
Вечито живо
Вечито ниво
Животне конструкције
Етарне револуције
Светлосне еволуције

…

Допустити неком
Човеку
Да развије потенцијал
Је спречавање
Спутавање
У мраку искра
Јаче светли
Даље шири
Затрепери

…

Зато је поноћ
Вера
У ново рађање

…