ЛИРИКА ВЕЧНОГ ТРЕНУТКА
(Белој Србкињи Драгани Р. М. из Приједора.)
Васпитање деце је подједнако битно као и рађање деце.
Штавише, васпитање је још битније од рађања!
Васпитање је веома широк појам.
Васпитање је много више, шире и дубље од школског схватања васпитања.
Васпитање подразумева стварање самосвојне и самобитне личности; али, личности вертикале, личности части и свести!
Ми живимо у трену вечности кад на Мидгарду владају црни гмазови, предатори и паразити.
Свим државама, нацијама, народима, родовима, племенима и породицама управљају рептили преко својих послушника, поданика и слугу из наших редова.
Они су из наших редова, имају наша имена, славе наше славе, но, они нису наши, већ њихови – рептилски!
Ово је време кад гмазови и готовани, паразити и грабљивци преко дражавних инстутуција (а држава није наша, него њихова!) краду нашу децу.
Не краду они нашу децу тако да се то јавно види, већ краду лукаво, подмукло, потуљено…
Краду још од вртића, још од првог разреда основне школе; краду преко својих система образовања и васпитања, преко својих школа и установа, преко својих уџбеника и књига, преко својих новина и часописа, преко својих медија, преко своје моде, културе, музике, филма и свих иних врста уметности.
Када нашој деци поробе ум и дух, када им убаце рептилске невидљиве чипове, тада наша деца неће више бити наша – неће бити наша, а неће ни своји бити!
Тако чипована, клонирана и зомбирана деца постаће најверније слуге црних гмазова, змија и гуштера.
Неосвешћени родитељи умишљају да је најважније оставити деци материјална добра, а да је све духовно мање битно или посве небитно!
Каква заблуда и каква омаја!
Материјална добра нису никаква заштита, нису никаква сигурност.
Штавише, сва та материјална добра су сувишна, излишна, оптерећујућа и разбољевајућа.
Сва та материјална добра јесу воденични камен нашој деци око врата!
Што ће им било шта материјално, кад нису своји, кад нису самосвојне, самородне и самобитне личности!
Само слободан човек може бити богат и задовољан човек!
Уморан сам већ од писања, те ћу морати да скратим ове лирске записе.
Но, још само ово да кажем:
Ко није кадар, ко није дорастао, да буде и васпитач и учитељ својој деци, онда је боље и да их не рађа.
Јер, у противном, неће рађати слободне, самосвојне и самобитне личности, већ персоне, поданике, покорнике и слуге црних гмазова.
Здравља светлим мислима и сновима вашим, Бели Срби и Беле Србкиње!
