1. 

   Човек се састоји:
   од материјалног тела, КРИСТАЛНОГ ЗЕМЉИНОГ ТЕЛА;
   етерично-флуидних токова Е, или ВОДЕНОГ ТЕЛА;
   све то обухвата дух, или НЕБЕСКО ТЕЛО;
   и прожето и осветљено је СВЕТЛЕЋИМ ТЕЛОМ, као изразом љубави, свести, божанствености.

   Када неко и нешто настаје прво се формира светлеће, па небеско, затим водено, и на крају кристално тело

   Поред бића светла постоје и бића таме. Она за своје преживљавање користе паразитске начине постојања.

   Роде, обасјај Живот Живом Светлошћу, сведочи собом Истинску Љубав, и Радости биће са нама.

   Иван ХРАСТ

 

ЛИРИКА ВЕЧНОГ ТРЕНУТКА

Вечерас сам, изненада, у једном трену тиховања, примио поруку из Вишњих светова, из Акаше, да наши Бели Богови убрзано заводе ред и поредак на Мидгард-Земљи.

Све преузимају у своје руке, и почињу да дејствују веома жестоко, јер су схватили, да само жестоким и муњевитим ударом по паразитима и рептилима, по мрачним ентитетима, могу да спасу Мидгард-Земљу и своју а нашу Звездану Расу.

Овог пута, наши Бели Богови биће жешћи и немилосрднији према свим вразима и душманима нашег Рода него икада раније.

Од дугог чекања да се човечанство пробуди и освести, наши Бели Богови су већ постали гневни, и стога ће, у времену наступајућем, без милости кажњавати и сатирати све оне који су постали верне слуге паразита и рептила, све оне који су сметња и препрека на путу духовног развоја нашег Звезданог Рода.

Јутро Сварога већ убрзано расте и напредује и, нема се више времена за оклевање и чекање.

Ко није с нама и уз нас, тај је наш душманин и враг!

У овом рату наших Белих Богова, гле! нема неопредељених, нема несврстаних и нема неодлучних.

Ко год није за Светлост – тај је, зацело, за таму!

У плаветнилу вечерњем над Србијом
зна ноћ шта зора рађа
сјај обасјан над водом тијом
кренусмо Небу из безнађа

И србски Орао зна између грана
да велика тајна Србија није
у јаме сунце кад потања
тешко ономе ко нешто крије

Кад љубавни сонет замене гробљанске алеје
и искрчени шљивари престану расти
тад људи занеме а стада не блеје
зна се у замку тајне Србија ће пасти

Да све тајне и зла оду
дочекаћемо Бог сунца ће дати
али ко ће бачене низ воду
године изгубљене данас да нам врати

Кад год имам заталасане видике и када ми се за тренутак чини да не знам шта ћу и где ћу, размакнем завесу илузије испред очију и кренем на високу обалу плаветне реке Истар. И ево ме корачам громним кораком од седам миља, са упаљеном свешћу Свеспасења – 319817318. Алхемијски курјак у мени пажљиво прати сваки подзвук и звук, и сваки миг и покрет у великој разноликости ранојутарњег испољавања живота. Истрчава снажни бели сибирски пас живих и веселих очију, жељан Игре, као и ја. Јури шарену мачку, којој, чини се, није до игре. Потсетио ме је на једну од мојих прапостобина када сам био Чувар живе воде. Баш та вода свести ради у свим водама мога бића и, наново и наново, води ме на Истар. Захвалан сам белом псу на препознавању, и кроз њега се повезујем са родом паса – 8941898, са родом мачака – 471918498, и са свеколиким животињским царством – 55514219811…0. Нарасле су траве покрај пута и расцветало се ранорасцветавајуће пролећно биље. Повезујем се са биљним царством – 811120218 и са биљним душама у себи. Биљке су божји гласници и филтер енергија, баш као што су великодушност, задовољство, а нарочито захвалност, филтери за осећања.

                                                                                                                                            

 

 

Тече тихо Истар ка свом одредишту. Вода увек нађе циљ јер га чврсто држи у свести и креће се ка њему упорно, непрекидно. Уистину, несвесна дела су као када удараш у шерпу, пуне депое несвесног, а свесна дела се уписују у потку и мењају сопствену судбину и судбину света. И ја течем временском линијом ка Свециљу, уткан у живу златну сверу Свеспасења, која непрекидно исијава формулу коју је пројавио Аватар. Ова светлост помаже развој божанске стварности и гради Вечни живот. Када овај исток иде из душе, а трудим се да тако увек тече, јасно осећам пунину, јасно осећам целовитост – ја јесам, заједно са физичким телом.

 

 

                                                                                                                                     

Стапам се са околином и посматрам излазак Јарила на истоку, посматрам са сврхом и у пуној свести. Још више разбуђујум свест и енергетске центре понављањем спољњих и унутарњих звукова који отварају и подстичу уздижућу енергију. Јарило-Жарко ме притиска и греје златним зрацима. Надгуравам их сребрнасто белим које исијавам из мојих многобројних очију. У свести држим бројку 1891014 која из-бистрава окуларе да виде многобројне светове. Држим и циљбројку – 888 912 8188848 вечне љубави и лепоте која помаже да се стварају нови светови, јер, уистину, нема живота, нема љубави, нема лепоте, нема буђења, и нема духовног уздизања без стварања.

 

 

Враћам се кући непрекидно осећајући и држећи вечност у грудима и осећајући исту Силу- Вод, која држи мој дух, дух коприве, дух јастреба, дух пре-пе-лице, дух кремена… О, Лепото, о Љубави, како си дивно скривена у свим стварима и свим догађајима! Ипак ми се чини да си најлепша у очима мојих комшија, очима свих људи, очима животиња, очима биљака и очима минерала. Уистину, уистину, Човек је безсмртно биће. Хеееј Дунаве-Истаре, низино плаветна!

1. јун 2015. у 09:53 ·

 

 

 

 

Под овим називом подразумевамо ритуалну лутку Јужних Словена кориштену за магијски утицај на временске прилике у источним пределима Балкана. Поред саме лутке, Герман је схватан и као биће које утиче на непогоде тако да се при појави градоносних облака њему обраћало бајалицама попут ове:

                       „Дур Германе, овде твоје место не,

                         У планину пустелију, Германе,

                          Ливаде су некошене, Германе,

                         Пченице су непожете, Германе,

                        Лојза су још необрана, Германе,

                         Момчадија нежењена, Германе.“

Ритуал у ком се користи лутка са тим именом обављале су претежно женске особе. Герман би се најчешће справљао од глине, са израженим фалусом уз додатне украсе од плодова и вуне. Потом, би га полагали на даску или у мали ковчег и носили до реке, где би био сахрањиван или бацан у воду. При томе жене су нарицале, плакале и односиле се према ритуалу као према стварној сахрани. Упитане о узроку смрти, одговарале су: „Умро Герман од сушу да дође киша“, што је била и функција овог обреда. Исто тако, додуше ређе, ритуал је вршен са жељом да се прекине кишна сезона. Овај обичај вршен је крајем јуна али и по потреби услед велике суше или обилних падавина.

Готово индентичан обред јавља се у Румунији где носи назив Caloian. Међутим, за нас је овде занимљивија паралела са једним обичајем вршеним у Русији. Наиме, крајем јуна би се справљала лутка од сламе, крпа или глине са упечатљиво израженим фалусом, затим би се полагала у ковчег и уз оплакивање жена ношена је до речне обале где би се сахрањивала. Овакав обред носио је назив Ярилину плешь погребать а сама лутка именована је као Јарило.

Тако из руског примера можемо увидети изворни словенски назив овог обреда који сусрећемо на Балкану, на примеру сеоске заветине у Банатском селу Загајица која се називала управо Јарило.

Текст: Душан Божић

 

ЛИРИКА ВЕЧНОГ ТРЕНУТКА

01

Живот је Одавде па све до Вечности.

Живот одувек јесте.

Живот ће заувек бити.

Није било Времена у којем нас није било, нити ће бити Времена у којем нас неће бити.

Јесмо и бивамо, бивамо и јесмо!

Кад то схватимо и освестимо, Живот нам је песма.

Тада живимо онако како певамо, онако како дишемо, онако како пијемо воду.

02

Немојте дозволити да вас паразити и рептили убеде, да је Живот мука и невоља, да треба вазда радити и ринтати попут марве.

Немојте да радите за њих – паразите и рептиле, већ радите и стварајте само за себе, само због себе, због свог развоја и узлета, радите и стварајте за себе и своје ближње, за Створитеља и Васељену.

Паразити и рептили владају овим светом, владају људима поробљеног ума и закржљалог духа, али ви – имате слободан ум, слободан и развијен дух и, стога – будите своји на својему, будите вазда и навек!

03

Сваки наш рад мора да има виши смисао и вишу сврху.

Ако наш рад нема виши смисао и вишу сврху, онда је то пут болести и смрти!

Васељена је богата и пребогата; у Васељени има свега у изобиљу.

Што год нам затреба, даће нам Васељена!

Учите, школујте се и образујте – али, само за себе!

Немојте учити, школовати се и образовати да бисте сутра ринтали од јутра до сутра за неког паразита и рептила.

Нека ваше Знање буде ваше најубојитије оружје!

Само Знањем можете победити све враге и душмане, све паразите и гмазове.

Зато се паразити и гмазови највише плаше будних и освешћених, самосвојних и самобитних личности.

04

Паразити и рептили већ столећима и тисућлећима скривају Знања која ослобађају, и, уместо Знања која ослобађају нуде вам она друга – лажна знања, да би вас преко тих лажних знања држали у тамницама овога света као последње робље.

Моја је Дужност – али и мој Задатак од наших Белих Богова –  Дужност и Задатак ведсрбског и вилинског песника, да вам откријем она Знања која већ тисућама и еонима гмазови и паразити скривају од вас.

Пробудите се и освестите и – летите Пут Белих Орлова!

05

Дужност свих Белих Срба и Белих Србкиња јесте да помажемо и спашавамо једни друге.

Много паразита и предатора је ушло у Србију и, преко својих фирми и агенција покушавају да поробе Бело Србство, да Бели Срби и Беле Србкиње раде у њиховим фирмама и агенција од јутра до сутра, попут теглеће марве.

Немојте нипошто пристајати на то, презрите и пљуните на све њихове послове и – будите своји на својему!

Радите самостално било шта, радите самостално и удружујте се између себе, али нипошто не пристајите на њихове послове.

Све су то паразити, предатори и рептили – без душе, духа и свести!

Јер, колико ви поштујете и цените себе, толико ће вас и свет поштовати и ценити.

И ово да знате и, памтите:

Ниједан будан и освешћен, самосвојан и самобитан Бели Србин није умро од глади.

Ниједан и – никада!

ЛИРИКА ВЕЧНОГ ТРЕНУТКА

Ирени М. – младој, а већ пробуђеној и освешћеној Белој Србкињи!

01

У Београду свака белосветска фукара, сваки белосветски олош и шљам може да води антисрбску пропаганду.

Све белосветске шудре и парије налазе у Београду уточишта.

Београд је постао њихово збориште, њихово зборно одредиште.

Може у Београду да се води антисрбска проганда до миле воље; може, зато што су савремени Срби млитав и мртав народ, зато што живе без достајанаства, части и божанске вертикале.

Срби су постали народ на који нико у свету више озбиљно не рачуна.

Тај пут смо сами изабрали.

Немојмо лагати ни себе ни свет, да нам је тај пут наметнут.

Сами смо га бирали!

02

Бели Срби немају никакве везе са млитавим и мртвим Србима, са Србима без части и божанске вертикале.

Бели Срби су и другачија раса и другачија каста.

Они су и раса и каста за себе; они су звездана раса и ратничко-духовна каста.

Млитави и мртви Србе више љубави имају за мрзитеље Белога Србства, него ли за Беле Србе!

То сам ја и видео и освестио давно.

То сам освестио пре него што су се неки од вас и родили!

Ти млитави и мртви Срби мене су све време нападали и прогонили.

Они су крвнички насртали и на мене и на моју породицу.

Они су ме, још у младости, прогласили за државног непријатеља, и због њих нисам могао нигде ступити у радни однос.

Но, било – па прошло!

03

Имам најлепше снове о Беломе Србству.

О Беломе Србству које је попут феникса, попут жар-птице.

О Беломе Србству које вечно васкрсава и које се вазда изнова рађа из властитог пепела.

Бело Србство је Сварожница – Сварогова Вертикала.

Без престанка стреми навише, ка Извору Живота, ка звезданој будућности, ка Светлости свих светлости.

(Негде у Србском Банату, првог дана цватућих липа, 7526.)