– Све дајеш, а ништа ми не треба, рекао је Мансанман.
– Спремна си на све, ниси сумњичава. Издвојила си се из клупко-душе планинлица.
Очврсла си, не можеш с њима. На пропуху светова си, В о д те вуче, а не знаш П у т.
Не знаш тачно шта тражиш, а ипак имаш непоколебљиву веру. Сви ветрови – и северни, и источни, и јужни, и за – падни, и доњи, и горњи, и бочни, и ветри луталице, ударају о твоје лице. Кренула си на Пут неповратни, у Искон. И звала си ме, звала, чекала, чекала, звала, чекала…Ти не знаш тачно ко сам, а верујеш ми, душу дајеш. Можда сам само васељенска луталица, варалица, можда У-гур – учитељ знања унутарњих, можда сам Нико и Ништа. Спремна си?
– Затвори очи и исправи змију својих леђа! Утихни змију свога стомака, утихни змијусвоје главе и змију срца. Опусти се, лагано, опусти се дубоко. Одбаци мисли, као поскок кошуљицу, као церић лишће, као облак кишу, као јутро зору, као сунце таму, као мач корице. Остани без мисли…
– Милосни, Господе, пред Твојим Оком стојимо смирено, и храбро, и без земаљских жеља.
Сву своју снагу и умећа усмеравамо кроз Ред, Вољу, Мудрост, Озбиљност, Стрпљивост, Љубав и Милосрђе. Предајемо Ти наше животе од света за Живот. Спремни смо да будемо исконе и искрене слуге Твога Плана и Твоје Једноте.
– Остани без мисли…Не можеш даље… У реду, у реду. За данас је довољно. Са тела сам ти очистио умрице. Сама вежбај три дела кичме и вратни део, разгибавај зглобове-покретљивост, науку Сунца и Васељене, Тијанија силнице. У осами диши два пута дневно, тачно по упутству. Потом уђи у Нулто са силницом од праискони. Буди упорна, буди искона, б у д и све мртво и заспало. Имаш програм, имаш планину. Програм и планина неопходни су за брзо духовно напредовање. Без њих није могуће, није могуће, савладати лавиринте света опсене, унутарње и спољне.
Расплаузирај Животу! Сутра ћеш бити посвећена у дубоке тајне Древних, и поновити програм. Прекосутра Пут настављамо, настављамо. Сасвим је сигурно да ћеш, идући корак по корак, стрпљиво, стићи у … Т и ј а н и ј у.
Буди благо-слов-ена и праискона! Буди благо-сло-вена! Буди благо-словена!
У следећем трену постојала је само Вечност. Није било слике света, али она није недостајала. Пунина је испуњавала све видокруге, слухокруге… Није било ни Мансанмана. Онда се покренуо филм света. Птице су прокликтале, Васељена забрујала, сузе процветале. Сигурна, испуњена Смислом, Лепотом и Подршком, Танија је усправно наставила ход уз планину, пут у Онотанију.
Б у д и т е
Будите бића овога света,
будите бића онога света,
будите бића подсвета,
будите бића надсвета,
будите бића свих светова,
… ако нисте с н е н и!
… ако нисте с н е н и!
Јесте парадокс … али је истина…
Бели Срби неће више ратовати…
паразити су широм планете у великом бесу…
знају и они шта се спрема и шта ће се догодити….
сав тај бес само показује њихов неспокој и панику…
чак шта више сви догађаји широм планете
добијају забаван карактер …
не знају где бију и ударају …
сва лажна царства су пред падом..
Бели Срби ће бити само посматрачи
наредних збивања…