Oве приче и наводи, да је наша и латиница и СРБИЦА – ВИНЧАНИЦА, су смишљени у кухињи наших крвних непријатеља, и протурају нам се и намећу већ више од века, због којих смо скоро остали без нашега Светога писма, СРБИЦЕ. И овај назив винчаница је један вид удаљавања Срба од њиховога писма СРБИЦЕ, које Срби нису измислили већ су га добили и дато им је на кориштење. Исти је случај и са језиком. Срби нису измислили србски језик већ им је то дар Творца. Ове подвале могу да прихвате срби разних врста и под врста, БЕЛИ СРБИ и СРБКИЊЕ то не прихватају, НЕ и НЕ. Ово мени говоре моји Увиди које сам ја добио , које поштујем и не одступам од њих.
Када било шта читам, написано том вашом латиницом, ја се мучим, патим и тугујем , једва је читам и молим Бога да то што пре завршим. Приморан сам на то јер много тога не могу да избегнем пошто је то туђинско писмо, извршило скоро потпуну окупацију Белога Србства. Све што је написано Србицом неупоредиво брже читам и боље памтим. Доказано!
Пре неку годину у једној основној школи у Зрењанину, питали су дечицу које им је писмо драже, латиница или ћирилица? Између осталих, јавила се једна девојчица и објаснила. „Ја више волим Ћириицу јер је то моје писмо. Латиница је страно писмо, и оно није наше. Ћирилица ми је мила и драга, њена слова су сва обла и као да ми се смеју, њима се радујем. Латиница ми је сва хладна и одбојна, њена слова су сва рогата и ја их се плашим.“ Овако размишљају и беседе, мали БЕЛИ СРБИ.

Иста ствар је и са нашим језиком-говором, којим беседимо и помоћу кога се споразумевамо, ако је то могуће. И њега нису Срби измислили нити саздали, већ нам је и то дар Творца. Огроман број такозваних и самозваних срба се утркују, ко ће више да употреби туђица , нама непријатељских речи. Можете опет рећи и оне су нашег порекла. Е за мене нису, нити ће бити . Моја душа, Дух и Биће моје, ми говоре шта је моје а шта није. Ја када читам неко писаније, па када налетим на неку туђинску реч, имам осећај да ме је маљ ударио у главу , тада обаавезно мало застанем да дођем к себи и да се освестсим. И у овом писму, „Света Планина“, писац се потрудио да на неколико места употреби реч КРЕАТОР овако подебљано да буде уочљивије, уместо наше лепе речи Творац.

Сви сигурно знате да енглези стално упозоравају, да се њихов језик,-та скаламерија од језика, учи и говори тачно онако како то они раде, да би га заштитили. А французи су далеке 1982.године (њихова влада) донели закон о забрани употребе страних, како су тада рекли, „нама непријатељских речи“, ма чије оне биле: немачке, енглеске , шпанске….тај закон је и данас на снази. Само у земљи Србији влада незакоње и јавашлук!!!!