О Роде  сјајним Звездама дани мој

Колико ти милости Творац дао

И радости у срцу да понесеш

Колико Лепоте засањао  он

Срећан да будеш и у миру  живиш

Колико те при стварању заволео

Целог себе теби је даривао

Волео те  кад си заборављао

Кад си га се несрећом одрицао

Када си га незахвалан згазио

И тада  Отац  је тебе љубио

Љубио је љубављу родитељском

Што све прашта јер  одувек је знао

Да сетићеш се једном свега Мили

И биће те дубоко срам пред њиме

Врата Звездана теби отворена

Сјај плама вечног дирнуће ти душу

И проћи ћеш ту где отворен је пут

Руке раширене чекају тебе

Пожури Роде као биће Једно

Животе нове да стварамо опет

Душа до душе и срце до срца

Заједно да направимо Коловрат.

 

 

 

Док још мислиш да сневаш, да ствараш, док још

правиш план за сутрашњи дан, и корачаш ка циљу

свом, желећи да испуниш сваки трен, не знајући

зашто,  али, ипак желиш, нађеш се, усред тог сна,

на почетку оном, одакле проникну ко зна када, и

ко зна по који пут.  И, опет онај почетак, онај, где,

одлуку доносиш где ћеш, коме ћеш, зашто баш тај

пут,… Опет почетак који бираш, а, који си већ

одабрао док си снове сневао, само, ниси знао да

ће твоји снови уцртати смернице на поновном

путу, на оном почетку, где изнова ствараш живот

свој.

Стани на почетку том, послушај  глас Претка свог,

нека исприча шта има, а, ти  га добро саслушај да

би пут прошао кроз Славу, Част и Љубав, јер,

Слава, Част и Љубав су једини путоказ у Свет

узвишене лепоте, због које Душа дише, снева и

постоји. Саслушај Претка свог, да се не враћаш на

исти почетак и вртиш као рингишпил у круг

безкорисно је вртети се и исте снове сневати,

безкорисно је Душу умарати, трошити и временом

изгубити.

Уцртај путоказе у сновима својим, да те воде у

Плаве Светове безконачности, у Светове Љубави,

у Светове којима припадамо.

Ево последњих дана се доста уклапају

наши постови у групи па делим са вама још један увид.

Наиме, свест која је уписана у наш  ДНК је свест

Вишег нивоа, рекао бих највишег.

Али, она је већином успавана.

Ми је будимо нашом жељом, вољом и

одлуком да се освестимо.

 

 

Онда она полако буди, део по сео, сећања и знања.

Свуда по планети, где има трагова и учења

древног рода.

 

 

Такође, она ради изнад познатих начина комуникације.

То је над простор који нема везе са видљивим

сазнањима или начинима сазнања.

 

 

Елем, данас отворим фејс и видим, једна пријатељица

поставила линк песме  Слободних Стругара

-Морам да видим острва-

Чуо сам је већ једном па рекох, ајд опет ….

.. Кад оно, између певања, иде рецитовање, које

сам заборавио а један део каже  (парафразирам)

 

 

,, Ове речи је преводио сапутник једног древног

словенског пророка са наших простора, којему се

учинило, да види душе мртвих, које предводи

Јелен,,

 

Ј Е Л Е Н !!!

 

И сада, долази главно;

одмах се сетим, дугометражног, цртаног филма Јапанског

-Принцеза Мононоке-

Е, у њему је дух природе – ЈЕЛЕН – огромни Јелен

кога хоће уловити царска војска, да преузме

његову снагу за Јапанског цара.

 

 

Даље, девојчица, која је одметнута у шуму,

је вољена и чувана од – погодите кога –

ДВА  БЕЛА  ВУКА….

 

Хммм,,,,Бели Вук,… Огромни Јелен,….

Тајне моћи природе. Знања која су огромна и

која покрећу живот…..

 

 

Јапански филм и ова Срвска песма о проповеднику веда

древном који види Јелена……

Како се све само повезује на свим континентима….

( У ч е ње   И с т и н с к о г  и с ц е л и т е љ а )

 

Тринаесто мудрованије из Тијаније

 

 

Данашње време сматрамо напредним због технологије

која се последњих година  нагло развија.

Човек је стигао на Месец а ускоро ће походити и

друге планете сунчевог система.

Развој рачунарске технологије иде брзим корацима.

Јучерашњи изум, сматран револуционарним, данас је застарео.

Развиј науке и у свим другим областима, такође је значајан и убрзан.

 

.

 

Али развој колективне и појединачне свести не иде истом брзином.

Изгледа да је лакше мењати све друго осим себе.

Човек је, заиста,  ,,воћка чудновата,,.

Ратови, који су све суровији, нехуманији, још су главно

средство решавања проблема међу народима.

И болести се, сасвим успешно, одупиру научном,

техничком и технолошком развоју.

Смртност од, засад, неизлечивих болести расте  а

многе старе болести , за које се веровало да су савладане,

враћају се поново, са промењеном ћуди.

Истински исцелитељи имају пуно проблема да схвате

све тајне исцељења,

све тајне човека.

 

 

 

 Треба размишљати другачије.

О томе су говорили мудраци, мистици и

све религије, али то, изгледа, нисмо разумели,

нисмо ни узимали у обзир.

Овај оглед (мислим на књигу Истински исцелитељ која је у завршној фази), је покушај, надам се успешан, да се проблему

испуњености, сврсисходности живота, суштини исцељења,

приђе са нешто друкчијим ставовима.

Научна достигнућа много помажу, али, бар засад,

то није и довољно.

Одлучујућа је свест!

Треба радити на свим ступњевима живота – у обдаништима,

школама, на специјалистичким курсевима, факултетима,

на развоју свести и свесног постојања.

.

 

 

 

Потребно је напустити национални, националистички начин

Размишљања, који је, у ствари, племенски менталитет и

у својој  најдубљој суштини, себичност.

Глобалистички приступ у економији, политици и другим сверама

постојања, није ништа друго него агресивност најгоре врсте,

себичност. А себичност је одлика духовног ступња, највишег у

старијеству, одакле се шаљу главни трептаји, који делују као

наредбе, душевном и материјалном ступњу.

А себичност је увек себичност ма у коју форму била увијена.

И увек производи себичност односно болест.

Себичност је, стога, највеће зло а несебичност највеће добро.

 

 

 

 Човек припада човеку, не нацији, не племену.

Човек припада Космосу, Богу.

Сви људи су једна заједница.

Једно, Једност се не може схватити разумом, он дотле не допире,

већ интуицијом и онострањењем.

Данашњи професори етике, философије, социологије и

других  хуманитарних наука, данашњи професори медицине,

хирурзи, анатоми и други не препознају Једност у својим

доктринама. И свештеници, у својим учењима, религијским

церемонијама, делују на ступњу ритуала; делују као да нису

препознали једнакост – истост религија, једнакост – Једност људи.

Чак и они који имају ово знање као интелектуалну чињеницу,

живе у опсени.

 

Неопходно је   б и т и   знање! Хеј, неопходно је   б и т и   знање!

 

 

Бити знање, значи схватити да постоји само једна душа,

коју није могућно дефинитивно присвојити као  ,,ја,,  или

Атман јер је њена природа – природа Једноте – Божанска природа.

Душа није у нама, боље речено, није само у нама.

Она је свуда и у унутарњој и у спољној Васељени.

Ни ми нисмо лично име, име племена или нације.

Врховни Творац је створио човека по свом обличју,

дајући му четрдесет аспеката различитих трептаја.

То је тајна Четрдесетнице!

И целокупно постојање – непостојање је трептање – вибрација,

различите густоће. Истински исцелитељ то зна и

зна да се природа Бога не може схватити анализом, синтезом,

научном нарацијом или јаловим разглабањем кроз

сукоб мишљења, већ се може  видети и  в и д и  тиховањем

које се на Истоку зове медитација а на Западу молитва.

 

 

 

 Истински исцелитељ зна да све болести и сви страхови

долазе због погрешног размишљања из кога се рађа погрешно

деловање  без љубави а то се нагомилава и ствара неуравнотежену

савест. Сваки човек је одговоран за ово пред Богом и мора

свакодневно да се пита како је провео дан, који је иза њега.

Уколико му савест каже да је радио погрешно, да је

повредио другога,  а на то немамо право, треба погрешки

да исправи.

 

 

 

Спознати приоду душе и Једности, услов је за обожење и

коначан нестанак болести, истинско исцељење.

То је главно учење истинског исцелитеља и једини задатак

свих бића.

Сви други задаци су мање важни и споредни.

 

 

Имајте храбрости! 

Промените мисли!

Промените осећања!

Промените дела!

Будите радосни и слободни и срећни!

 

(У спомен на пуковника

Богосава Богија Стојменовића,

Белог Србина са Радан-планине,

који сада обитава на Небу

у Творчевом Дому

од Пречисте Светлости.)

У Васељни, као и у Пра Васељени, у свим световима на свих Дванаест Ступњева Божјега Стварања, од најмањег до највећег, од најтананије честице до исполинске звезде која је стотинама пута већа од нашега Сунца; те све ино што постоји и обитава у појавним и непојавним звезданим јатима; усаображено је, и дејствује, по Једноме Највишему Закону, од почетка без почетка све до свршетка без свршетка.

Како бисмо, са становишта осећања и задивљења,  песнички описали, представили и осликали Највиши Закон?

То је Закон који се заснива на узајамности и саобразности, на свеприсутности и свепожртвованости, преко поистовећивања и истоветности те све до  Једности.

Сликовито речено, Свеколико Мноштво јесте само привид, а у Стварности, у Суштој Надбитијној Стварности, постоји само Једно у Једноме!

Чему нас учи овај Највиши Закон?

Закон нас учи несебичном делању, пожртвовању и жртвовању за ближње и суближње.

Ми Јесмо само онда Божанска Битија, када несебично, из Љубави, деламо и чинимо за свеколика бића у свим световима!

Само тада Ми Јесмо!

Јесмо бесмртни и вечни!

Када живимо по Највишему Закону, ми не подлежемо Смрти!

Само у томе случају, Смрт над нама нема никакву власт!

Себично живљење и себично делање изравно нас подводи под Власт и Закон Смрти!

Смртнима постајемо онога часа, када престанемо да чинимо за ближње, да деламо за ближње, да се жртвујемо за ближње.

Када престанемо да се жртвујемо за Свеколики Живот у Пра Васељени!

Али жртвовање за Живот и за Пра Васељену, подразумева, истовремено, и жртву за својега животног друга, за своју децу, за своју породицу, за свој род, за своје племе, за свој народ!

Ниједан се животни и духовни степеник илити круг не може занемарити и прескочити.

Све је усаображено са свиме, и све подлеже Највишем Закону, а тај Највиши Закон јесте Живи Бог, јесте Живи  Дух Стварања.

Сврха нашега доласка у Овај Свет јесте учење, образовање и стварање.

Ми смо, заиста, рођени Одозго, рођени од Великог Живога Духа Стварања, за сутворце Великог Вечног Творца!

Сваки онај који, свим бићем и суштаством својим, прихвати то да буде сутворцем Великом Вечном Творцу, тај ће, уистини, бити и усаображен са Вечним Животом у Себи.

Искусиће Вечан Живот сада и овде на Земљи!

(На Истеру, зима 7525/2017. године.)

Песничко слово

о Три Златна Правила

Белих Срба:

А) Откриј Сврху и Смисао

власитог постојања;

Б) Негуј узвишене мисли,

узвишена осећања,

узвишене снове,

узвишене речи,

узвишена дела;

В) Упознај и следи

Закон Великог Рода,

Закон Васељене.

Ако упознаш,

следиш,

поштујеш и негујеш

ова Три Златна Правила,

која су Бели Богови

открили Белим Србима,

тада ћеш постати

Господар Властите Судбине (Карме),

како у овоме свету,

тако и у иним световима.

Оj Морано, ледена царице,

Оj Морано, страшна господарице,

Оj Морано, силна владарице,

Оj Морано, бела ведунице.

 

Заледила си брда и долове,

Заледила си све наше врагове,

Заледила си путе за наше дворове,

Заледила си далеке планинске врхове.

 

Своj бели покров прострла си по нама,

На томе су ти деца захвална,

У вука си претворила Вана,

И праоца подарила нама.

 

На жртву ти Jахву приносимо,

Да се тог зла отарасимо,

Славу твог имена проносимо,

Да се у висине узвисимо.

 

Душа ратничка кроз твоjе руке пролази,

Док путем Асгарда узлази,

Из твог ока суза полази,

Поглед твоj ка вечности одлази.

Оj Морано, ти немаj милости,

У прах им претвори кости,

Нек’ немаjу добра и радости,

Него само туге и смртности.

Ми смо стално у Творцу или ОН у нама –

како год – исто је –

само смо на то заборавили –

на сву срећу ОН нас воли

па нас није заборавио

него је у доброти својој и љубави чекао

да му се сви вратимо –

и наше суштине су чекале да им се вратимо,

да их се сетимо а оне су ту,

на почетку свега!

И ми смо сви од почетка стварања,

кроз кругове живљења у различитим условима,

…једни…., исти!

Ми – Почетак свега – носимо у нама!